Razgovor:Djed Mraz (slovenska kultura)/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Prvi podnaslov

To su gluposti!!!

Deda Mraz je RUSKI PROIZVOD, kao ZAMENA za BOZICA BATU!!! A Bozic Bata jeste Santa Claus!!!

Taj koji je pisao clanak nije imao blage veze sa materijom.

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 84.157.235.223 (razgovor • doprinosi) | 00:37, 9. maj 2006

Ja zivim u Nemackoj i stavili ste pogresni link!!! Umesto WEIHNACHTSMANN (BOZIC BATA), link mora da bude VÄTERCHEN FROST (DEDA MRAZ)!!!

Joj, pa vi bih to trebali znati... toliko je dugo vladao socializam u YU.

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 84.157.235.223 (razgovor • doprinosi) | 00:40, 9. maj 2006

Obavezno da ispravite tu gresku... to je sramota covece!!! Tako nastaju legende i "babine gatke" ;-).

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 84.157.235.223 (razgovor • doprinosi) | 00:42, 9. maj 2006

Ma ne znam uopšte zašto i postoji ovaj članak i slični... Ova enciklopedija (Vikipedija) se pretvara u lakrdiju..., a nema članaka o mnogo važnijim stvarima.--Славен Косановић {razgovor} 00:42, 9. maj 2006. (CEST)

-))) pa zasto, i to je zanimljivo!

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 84.157.235.223 (razgovor • doprinosi) | 00:47, 9. maj 2006

Pa valjda te "zanimljivosti" treba da idu i "Nedeljni Zabavnik". ;)--Славен Косановић {razgovor} 00:54, 9. maj 2006. (CEST)

Ja se naravno ne slazem. Te clanke ima svaka Vikipedija, i mislim da su podjednako vazni. I ja sam bio dete i voleo sam Deda Mraza... a verovao ili ne, i sada kao odrastli ga jos uvek volim ;-).

No, znam da su kod vas stvari kao ljubav, masta, lepota... nesto pogano, sta treba poricati.

Ako vam je matematika vaznija od obicaja i kulture... samo napred.

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 84.157.235.223 (razgovor • doprinosi) | 02:40, 9. maj 2006

Ja bih na sve ovo stavio žešći POV, jer ne postoji ozbiljan izvor koji se navodi. Neki vode do nejasnih a neki do nebitnih stranica. Sve u svemu malko zbrkano. Iz rečenica provejava da Deda Mraz ima veze sa nekakvim religioznim aspektima (pravoslavni/katolički/ateisti) a ne vidi se da je poreklo suštinski pagansko i da se provlači kroz hrišćanstvo davanjem Svetom Nikoli (Santa Klausu) nekih osobina koje on nije imao (vidi Sveti Nikola). Božić Bata ovde dođe kao kolateralna šteta, jer uopšte nije jasno kojim se povodom spominje (stvarno ne liči niti ima sličnu ulogu kao Deda Mraz). Jeni Nistrom je na svojim crtežima prikazivala slike šumskih vilenjaka iz priča koje je ona najverovatnije čula iz priča starijih ukućana. Očigledna je bliskost šumskih vilenjaka sa šumskim životinjama (irvasima) i povezanost sa šumama severa. E onda Sandblum to stavlja u svoju reklamnu kampanju i ona uspeva širom zemaljske kugle. Sve u svemu članak zaslužuje da postoji, ali uz malo ozbiljniju obradu teme. --  JustUser   JustTalk 16:22, 25. decembar 2006. (CET)

---

Trebamo svi pročitati tekst na ovom sajtu Snopes.com O mitu da je Koka-Kola stvorila današnji imidž deda Mraza]. Članak je argumentovan, detaljan i uverljivo razbija mit o ulozi Koka-Kole u stvaranju lika Deda Mraza. Ja predlažem da se taj članak prevede i okači na Vikipediju (ili da se inkorporiše u već postojeći članak). Ja se prijavljujem za prevod, iako ne mogu obećati da će prevod baš brzo biti gotov.

--delija 13:56, 26. decembar 2006. (CET)

Ho-ho-ho

Bez želje za vređanjem, ovo vrišti za preradom.--Mihajlo Anđelković { ^ta_lk _} 13:11, 8. decembar 2007. (CET)

Pa nisam pogrešio!—Filip Knežić (razgovor) 13:36, 8. decembar 2007. (CET)

Da li je moguće da ovaj članak bude u takvoj suprotnosti sa relativno dobrim člankom na engleskom koji pokazuje da je zapravo urbana legenda da je Deda Mraz proizvod Koka Kole, dok je u ovom članku to glavna tvrdnja.

— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik 89.216.138.120 (razgovor • doprinosi) | 18:04, 23. decembar 2007

Kandidat za sjajni članak na raspravi

Rasprava traje do 21. decembra 2010. (09:58) --Новак (razgovor) 10:54, 14. decembar 2010. (CET)

Komentari

Bome, tekst zahteva dosta sređivanja, od toga što refernce nisu kako treba (stoji informacija o grešci na dnu članka) preko toga što su neke rečenice zbrzane do te mere da ne razumem njihovo značenje (posebno u delu koji se tiče Amerike) do toga što nema tagova za sprečavanje transliteracije i linkova ka potrebnim člancima (makar ti članci i nepostojali, kao što su Podzvizd, Zimnik i Koročun). Pošto je ovde postala praksa da se za sjajne čandiduju prigodni članci, koji nisu ni za dobre takvi kakvi su u trenutku kandidovanja, a sve u nadi da će zajednica da se smiluje i napravi ud njega nešto da valja - moj glas jeste i ostaće negativan. --V. Burgić (reci...) 12:48, 14. decembar 2010. (CET)

Članak se još piše. Da sam kasnije stavio oznaku, ne bih stigao do nove godine da se izabere. Valjda cu stici ya ovih sedam dana da sredim sve. -- Bojan  Razgovor  13:08, 14. decembar 2010. (CET)

Elementarno kršenje pravila i principa i nije prvi put.-- Sahararazgovor 08:20, 15. decembar 2010. (CET)

Kog pravila? -- Bojan  Razgovor  08:21, 15. decembar 2010. (CET)

Zar nije pravilo:

• Da članak prvo bude napisan pa kandidovan?
• Da članak bude sjajno napisan pa izabran ane hvatanje početka sa maglom zbog namene, a ne zbog kvaliteta? Isto je bilo sa Vankuverom.-- Sahararazgovor 08:30, 15. decembar 2010. (CET)

---

• Trebalo bi, ali nigde se to ne zahteva. Takoda nema kršenja pravila. Ako ćemo da teramo mak na konac, ni Prvi svetski rat nije zadovoljavao uslove da nema šablona za traženje izvora, pa ste opet svi glasali za.
• I šta je tu loše? Da članak o aktuelnoj tebi bude prvo bude izveden na glasanje, gde se onda konačno ocenjuje. Cilj je da imamo što više sjajnih članaka. -- Bojan  Razgovor  08:36, 15. decembar 2010. (CET)

Drugi jezici

Stranice na drugim jezicima koje su ovde postavljene vode ka članku Ded Moroz. Iako je naš naziv sličan, kada kažemo Deda Mraz mislimo na Santa Claus-a. I sam članak je veoma sličan engleskoj stranici o Santi. Ded Moroz je više ruska verzija (kao i što piše u uvodnom delu), a mi smo nekako kombinovali ta dva. Mada mnogo više udela ima zapadna varijanta. --Aca Srbin (razgovor) 13:13, 16. decembar 2010. (CET)

Mi pod Deda Mrazo podrazumevamo i zapadnu i istočnu varijantu. Zbog toga sam kombinovao ta dva članka. -- Bojan  Razgovor  15:02, 17. decembar 2010. (CET)

Da, ali malo više koristimo delove zapadne varijante. Santa Claus je nekako globalni pojam, a Ded Moroz je ruska varijanta, Sinterklaas holandska... Zato mislim da se ovaj naš članak najviše odnosi na Santu i da bi stranice na drugim jezicima ovde trebale da vode ka Santi, a ne prema ruskom Deda Mrazu. --Aca Srbin (razgovor) 21:45, 17. decembar 2010. (CET)

Dobro to, meni je svejedno gde će interviki voditi. -- Bojan  Razgovor  13:35, 18. decembar 2010. (CET)

Ovo što govori kolega Aca Srbin svakako stoji i postavlja se pitanje za koji i čiji praznik žurimo sa izborom ne završenog članka? -- Sahararazgovor 00:15, 18. decembar 2010. (CET)

Zato što ide Nova godina. Zato što je praznično raspoloženje. Da imamo više članaka. Još uvek ne biramo. Od 21. biramo. -- Bojan  Razgovor  13:35, 18. decembar 2010. (CET)

Kandidat za sjajni članak na glasanju

Glasanje traje do 28. decembra u 18:14. --Новак (разговор) 18:14, 21. децембар 2010. (CET)

Коментари

Postoji mogućnost da se ovaj članak dovede u red do kraja glasanja. Uverena sam u to. Pomišljam na to da se uključim, samo bih htela da mi se razjasni jedna stvar. Pošto vidim da je na Vikipediji na engleskom jeziku reč o ruskoj verziji Deda Mraza, tj. o ekvivalentu Santa Claus-a, a ovde vidim da je napravljen neki miks svega i svačega... O kome ovaj članak treba da govori? Šta je njegova problematika?--KarolinaAaa (разговор) 20:05, 24. децембар 2010. (CET)

А када на српском кажеш Деда Мраз - на кога мислиш? На западног или источног. Ја и једног и другог зовем Деда Мразом и логично ми је да то буде у истом чланку. Ако ти имаш неко друго мишљење, слободно га изнеси. --В. Бургић (реци...) 20:19, 24. децембар 2010. (CET)

Neću iskazivati nikakvo drugo mišljenje. Nema se vremena. Hoću jednostavan odgovor na moje pitanje. Šta je problematika ovog članka? Ruska varijanta onoga šta mi zovemo Deda Mrazom ili nešto sasvim deseto?--KarolinaAaa (разговор) 20:40, 24. децембар 2010. (CET)

Problem je bio sto saga nedovrsenog predlozio na glasanje. Kao sto je Burga rekao, mi te obe verzije zovemo istim imenom. Juce je na History-ju bila emisija o nastanku deda mraza. Odatle mogu jos da dodam o spanska Tri kralja i italijanskoj nekoj vestici koja donosi poklone kao srodne likove. -- Bojan  Razgovor  05:22, 25. decembar 2010. (CET)

Ako pogledate poslednje glasove protiv, i razloge koji su navedeni, vidjećete da ovaj članak ne bi bio izabran ni da je bio dovršen. Ovaj članak treba poboljšavati nezavisno od nominacije. Toliko, i srećni praznici. V i k i v i n dr e c i 11:06, 25. decembar 2010. (CET)

Mi kada kažemo Deda Mraz mislimo na zapadnog ili na sve kombinacije, nikako na istočnog Deda Mraza koji vodi unuku sa sobom. --Aca Srbin (razgovor) 13:45, 25. decembar 2010. (CET)

Srbi ne veruju u Deda Mraza taj običaj je došao iz SSSR nakon Drugog svetskog rata, koji je opet tamo nametnut nakon Boljševičke revolucije. Sam termin je došao iz ruskog jezika. Na ovom videu možete pogledati kakvi su srpski običaji u vreme Božića i kako ga proslavljaju potomci, odnosno, treća i četvrta generacija srpskih doseljenika, koji su u SAD stigli krajem 19. veka, u vreme Nikole Tesle i Mihajla Pupina.[1] Naselili su i osnovali mali grad u severnoj Kaliforniji pod nazivom Džekson. To je jedna od najranijih kolonija Srba u SAD, koja je i danas "živa". Njihovi potomci govore engleski bez akcenta. Običaje su preneli iz "stare zemlje" a to je da se prangija. Srbima su Turci u stara vremena zabranjivali zvona na crkvama ali su naši preci našli zamenu u prangijama. Tako se taj običaj ukorenio u narodu do današnjih dana. Takođe, domaćin puca iz svih oružja i oruđa koje ima kako bi oterao mračne sile. Više od 50 odsto Srba po nekim istraživanjima slave Sv. Nikolu, koja je ujedno i najmasovnija slava u nas. Upravo se zbog toga nakon Drugog rata našla zamena za Svetog Nikolu u vidu Deda Mraza. Meni nije poznat ni jedan slučaj da su naši preci verovali u Deda Mraza, ali zato se promocija ovog lika vrši u poslednjih 50 godina na tv i šoping centrima, prodavnicama i sl. U srpskom narodu je od vajkada bio jako razvijen kult Sv. Nikole. A na ovom videu možete pogledati kako američki Ivan Ivanović pravi parodiju na srpski običaj u vreme Božića gde doslovce kaže da su Srbi ubili Deda Mraza [2].--Svift (razgovor) 16:34, 25. decembar 2010. (CET)

Ovo je clanak o donosiocu poklona, a ne kako se nekada slavio Bozic. -- Bojan  Razgovor  16:41, 25. decembar 2010. (CET)

Pa u zapadnoj tradiciji Deda Mraz (Santa Claus) donosi poklone na današnji dan, 25. decembra, odnosno na njihov Božić. Ja sam samo želeo da spomenem da to nije u duhu naše tradicije i ništa više. Mislim da treba napisati dva članka jedan o Santa Claus a drugi o Deda Mrazu, jer je to tako na većini vikipedija. Odnosno "naš" donosi poklone za Novu godinu. Mislim da je u tome glavna razlika -) --Svift (razgovor) 17:01, 25. decembar 2010. (CET)

Ne znam, ja ne bih pisao dva članka, ili bih ovaj deo o ruskom deda Mrazu ostavio, a nov članak bih preveo sa ruske vikipedije. I Ded Moroz i Santa Claus su kod nas Deda Mraz, a i isprepletani su i bez toga: Nikola i Santa Klaus su takođe uticali na ruskog Deda Mraza. -- Bojan  Razgovor  17:11, 25. decembar 2010. (CET)

Moje mišljenje da treba da imamo dva članka, kao što su Santa Claus i Ded Moroz. U osnovi se može reći da su nastali među severnim narodima, prvi iz nemačko-nordijskog folklora a drugi iz ruskog. Norvežani i Šveđani se i dan danas svađaju iz koje ove dve zemlje Deda Mraz kreće da deli poklone. Međutim, njegova popularizacija se vezuje za Tomasa Nasta, Amerikanca nemačkog porekla, koji je nemačku narodnu legendu pretvorio u brend. U našem članku treba da se smanji na najveći mogući deo o njegovom poreklu, a da se akcenat, odnosno, najveći deo članka svodi na moderno doba i na pop kulturu. Takođe, mislim da treba pod hitno izbaciti sliku onog đavola, jer ako neko dete treba da uzme da čita ovaj članak koje ima 8 godina ima da se prestravi.--Svift (razgovor) 17:43, 25. decembar 2010. (CET)

Pa ja sam napisao ovaj članak, što to meni pričaš. Da se Santa Klaus kod nas zove drugačije nego Deda Mraz, ne bih spojio. Uostalom, mogao bi da postaviš pitanje zašto engleska vikipedija ne uradi onako kako je uradila srpska. -- Bojan  Razgovor  08:02, 26. decembar 2010. (CET)

Komentari sa stranice za glasanje

 Komentar: Članak je dosta osvežavajući, odnosno tema koju obrađuje. Sviđa mi se što dolazi baš u novogodišnjim danima i ukoliko bude bio izabran, glavna će nam biti u prazničnom duhu. Vidim da je bio na sedmodnevnom izjašnjavanju i da nisu iznesene zamerke. Međuim, primećujem glasove protiv, pa bih bio veoma zahvalam kad bi glasači (nevezano kako su glasali) barem malčice obrazložili svoj glas kako bi zainteresovani uređivači eventualno mogli da isprave pojedine zamerke. Mislim da je to u cilju razvoja kvaliteta članaka. Moram još da dodam da određene Vikipedije, ponkad smanjuju kriterijum prilikom izglašavanja članaka koji treba da se nađu na Glavnoj strani u određenim trenucima. U ostalom, i mi smo jednom napravili taj presedan pa smo dobar članak stavili na glavnoj. Ukoliko se stvarno ne pronađu ozbiljne zamerke na sam tekst i slike, predložio bih da se ovaj članak nađe na Glavnoj bio on sa zvezdicom ili zelenim palcom. :)--MikyM|Write me 21:25, 21. decembar 2010. (CET)

 Komentar:Na stranici za razgovor (uključujući i pohranjeni deo u arhivi), izneti su veoma ozbiljni i odgovorni stavovi. -- Sahararazgovor 22:01, 21. decembar 2010. (CET)

 Komentar: Lično sam protiv toga da se nedonoščad od članaka kandiduju za sjajne samo zato što su prigodni. A da je u pitanju nedonošče, svedoče i sledeći citati:

Drugi, savremenija priča je da je ...

Starinske predstave [...] je spojen sa

Ova rečenica je jedna od jačih. Može da se ddaje na takmičenjima iz srpskog jezika na temu „izmenite rečenicu da uuključuje slaganje po rodu, broju i padežu“:

Ova nova verzija vekovnog folklornih stvorenje je očigledno bio inspirisan Deda Mraza tradicije koje su sada širi i na Skandinaviju.

U par rečenica koje slede iza ove antologijske, možemo da čitamo o Jolskoj kozi, Julskoj kozi i Julskom jarcu. Bez objašnjenja da li u pitanju jedan lik (nepoznatog pola i imena) ili 2-3 lika. A ovo kao da je prevodio Gugl translejt:

Dalja, Koka-kolina reklamne kampanje je efekat popularizacije sadašnjeg izgleda Deda Mraza kako nosi crvenu i belu odeću, nasuprot raznim bojama koje je deda mraz nosio pre tih reklama.

Slovenski uticaji su prilično manjkavi - nedostaju viki veze na Podzvizda, Zimnika i Koročuna (makar ovi članci danas i ne postojali), onda imamo gutanje slova kao u „Dea Mraz“ i na još nekim mestima, a opet imamo neslaganje u rodu, broju i padežu

poziv na ukrašavanje novogodišnje jelke u Domu saveza je postalo pitanje časti

Sledeće (kao da su ga u Niš pisali):

U Danskoj se govori da on živi na Grenland

Neki običaju [...] vrši se... Drugo običaji...

A onda dolazimo do sekcije „Kritike“. Koja je nosilac kritika glasanja za sjajnost ovog ni-dobrog-članka (ovo je samo primer, ali ima još nesrećnih konstrukcija):

zabrana Božića je satirično opisano u delima

Od mene je dosta. Ako ovo nekome nije dovoljan dokaz da se ne radi o sjajnom članku, neka mu je na čast. I ne, nije me briga da popravim sve što sam uočio, upravo jer se radi o prigodnom tekstu. --V. Burgić (reci...) 23:54, 21. decembar 2010. (CET)

A što to nisi ranije rekao? Mislim, meni ne bude teško da novajlijama iskucam 5 kilobajta teksta u članku, da članak ne bude odbijen zbog kratkoće. -- Bojan  Razgovor  03:57, 22. decembar 2010. (CET)

Ja jesam odmah kad sam video da je predložen za sjajni naveo osnovne zamerke na strani za razgovor. Mi znamo da nova godina dolazi već skoro godinu dana. Pa ipak, setili smo se da bi bilo lepo imati tekst o Deda Mrazu negde u decembru, i onda dolazimo u apsurdnu situaciju da članak koji izgleda tragično ide na raspravu za sjajni. Da bismo imali vremena da prođu i rasprava i glasanje. Uf, jak mi razlog. Pa da je članak završen do 29. 12, stavljen na raspravu i glasanje, svakako bi bio izglasan do 13. 1. I zašto ne bi bila fora da bude sjajan za julijansku Novu godinu. Ako već treba da bude sjajan za Novu godinu. I kako se niko nije setio da uradi članak Jela, Smrča ili Bor? To nije prigodno? Ili nema dovoljno materijala? --V. Burgić (reci...) 18:11, 23. decembar 2010. (CET)

Možda sam stvarno imao lošu nameru da u novu godinu uđemo sa člankom o aktuelnoj temi. Te tipografske greške si mogao odmah srediti, i tebi i meni bi bilo lakše. Ovo za relikte od Gugla trenslejta sam sam kriv. -- Bojan  Razgovor  19:08, 23. decembar 2010. (CET)

E veliko hvala; predlagač(i)/uređivač(i) sad znaju šta je "zamereno" članku pa mogu da se zdaju u uređivanje. Eh što volim kad radim u ovakvom transparentnom okruženju. I još samo da kažem da kao ne prijavljeni korisnik nisam video dobar deo razgovor stranice niti samog članka :(--MikyM|Write me 00:04, 22. decembar 2010. (CET)

 Komentar: Mislim da je preusmerenje pogrešno (iako je objašnjeno na strani za razgovor zašto, jer je u pitanju miks dva članka sa drugih Njikipedija) i da je članak malo preambiciozno kandidovan za sjajni. Za dobar možda, ali za sjajni... teško. Može se naći mnogo više referenci nego što ih ima, a i mogao bi biti opširniji (naročito u delu kako je nastao Deda Mraz - prvenstveno mislim na njegovo dovođenje u vezu sa Koka-kolom). Pera Kojot ^{Šta je, bre???} 08:10, 23. decembar 2010. (CET)

Ispravio sam sve greške. Miks je jer je su kod nas engleski Santa Claus i ruski Ded Moroz isto prevode - Deda Mraz. Inače je teško je bilo uklopiti ta dva članka, a ja više ne znam šta da napišem osim zanimljivosti. Razočaran sam jer je ljudima lakše detaljno obrazložiti grešku nego je ispraviti ili je označiti ili ćutati članak u roku od onih sedam dana predviđenih za evaluaciju, već odmah glasati protiv. Ok, glasanje svakako neće uspeti, ali barem ćemo ove Nove godine imati pristojan članak, za razliku od prošlih. -- Bojan  Razgovor  09:24, 23. децембар 2010. (CET)

Dosta mi je da pogledam Burgine primedbe pa da shvatim o kakvoj vrsti teksta je reč. Takve nebuloze se dobijaju samo kad se želi ekspres smandrljati posao, pa se tekst sa druge njiki provuče kroz Gugl translejt a onda se još plus ni ne pročita. Još jedan dokaz da NE TREBA koristiti automatkse prevodioce radi generisanja članaka... Šteta što nije svim urednicima na prvom mestu kvalitet, pa tek onda kvantitet i prigodnost... --Јагода испеци па реци 10:12, 23. децембар 2010. (CET)

Ах, када журим и користим 100 прозора за уређивање... Али исправио сам све грешке.-- Bojan  Razgovor  10:16, 23. decembar 2010. (CET)

SVE ili sve koje je Burga naveo? Jer, ne verujem da je Burga neveo SVE greske koje postoje u tekstu, vec samo najreprezentativnije... --Jagoda ispeci pa reci 17:32, 23. decembar 2010. (CET)

I mnoge koje Burga nije naveo. -- Bojan  Razgovor  17:36, 23. decembar 2010. (CET)

Upravo gledam emisiju na Historiju o Deda Mrazu. Bukvalno sve što piše u ovom članku je prikazano u toj emisiji. -- Bojan  Razgovor  04:12, 24. decembar 2010. (CET)

"Deda Mraz, takođe Božić Bata je izmišljen lik koji donosi deci poklone..." Ovako počinje članak i sa tim se ne mogu da složim jer se ne pravi razlika između sekularnog Deda Mraza i hrišćanskog Božić bate odnosno spajaju se dve stvari oko kojih u stvarnom svetu postoji verski konflikt više decenija i koje ne mogu iz verskih i drugih pobuda da se poistovećuju. Tako je u Srbiji u Bosni i drugim državama. Pored toga ovaj članak nameće svoje rešenje da je Deda Mraz ličnost sa dugom hiljadugodišnjom tradicijom što u stvari velika obmana. Deda Mraz (Santa Claus) kakvog mi danas poznajemo je delo američkog karikaturiste iz 19. veka Tomasa Nasta i ništa više, a potom je izvršena zamena identiteta sa Sv. Nikolom kao što su običaji darivanja dece za Božić što je bio običaj na Zapadu i Istoku. Pošto se Crkva, zapadna i istočna, bunila protiv ovoga uvedeno je da Deda Mraz ima svoje nehrišćansko nasleđe odnosno da je kod svih naroda, u njihovom folkloru i paganskim običajima, postojala ličnost iz koje korene vuče Deda Mraz. Još jedna zamena teza. Deda Mraz je delo karikaturiste iz 19. veka kao što su Supermen i Betmen početkom 20. veka dela američkih poznatih crtača. Te stoga ispravo je navesti da je na Zapadu karikaturalni lik Deda Mraza pojavio kao sekularna (građanska) varijanta Svetog Nikole u vreme industrijske revolucije 19. veka razvojem gradova i pojavom moderne kulture koja je sama po sebi sputavala hrišćanske običaje. Tako su primera radi multinacionale kompanije kao što je Koka Kola stvarale markentiške likove za bolju prodaju svog pića, pa se kao brend Deda Mraz nametnuo Zapadu. Deda Mraz je stigao na Istoku nakon boljševičke revolucije odnosno 20ih godina 20. veka opet kao zamena za Svetog Nikola jer u SSSR tada sprovođena jaka sekularuzacija društva. Običaj kod Srba koji se i dan danas praznuje na selima a koji je mnogo stariji od crtačkog i markentiškog lika Deda Mraza je Božić bata. Na Božić, kada se okreće sveti hleb, česnica, tom prilikom se peva pesma "Božić, Božić bata, nosi kitu zlata, da pozlati vrata i oboja poboja, i svu kuću do krova". Ovde "bata" nije imenica, nego prezent glagol "batati" što znači "stupati, koračati". Božić korača dolazi da bi nam doneo radost. Na ovim našim prostorima Deda Mraz je stigao nakon Drugog svetskog rata kada je bilo potrebo sprovesti sekularizaciju društva odnosno kada je trebalo marginalizovati proslavu Božića, 25. decembra i 7. januara. Ko je Sveti Nikola a ko je Deda Mraz možete pročitati i ovde [3]. Ovaj članak je daleko od sjajnog jer je reč o klasičnoj zameni teza te ga stoga treba preurediti i dati mu objektivan ton kako bi se zadovoljili vernici i sekularisti, a to je da je delo Tomasa Nasta. Kao što sam rekao oko ovakvih stvari koje se nameću u članku postoje versko-sekularni konflikti širom sveta, a evo posledice kakve izazivaju u susednoj Bosni [4]--Svift (razgovor) 10:56, 25. decembar 2010. (CET)

Kategorija

U koju kategoriju staviti Deda Mraza, Sinterklasa i Crnog Pita? -- Bojan  Razgovor  03:22, 12. septembar 2013. (CEST)