Разговор:Дјед Мраз (словенска култура)/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

To su gluposti!!!

Deda Mraz je RUSKI PROIZVOD, kao ZAMENA za BOZICA BATU!!! A Bozic Bata jeste Santa Claus!!!

Taj koji je pisao clanak nije imao blage veze sa materijom.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 84.157.235.223 (разговор • доприноси) | 00:37, 9. мај 2006

Ja zivim u Nemackoj i stavili ste pogresni link!!! Umesto WEIHNACHTSMANN (BOZIC BATA), link mora da bude VÄTERCHEN FROST (DEDA MRAZ)!!!

Joj, pa vi bih to trebali znati... toliko je dugo vladao socializam u YU.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 84.157.235.223 (разговор • доприноси) | 00:40, 9. мај 2006

Obavezno da ispravite tu gresku... to je sramota covece!!! Tako nastaju legende i "babine gatke" ;-).

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 84.157.235.223 (разговор • доприноси) | 00:42, 9. мај 2006

Ма не знам уопште зашто и постоји овај чланак и слични... Ова енциклопедија (Википедија) се претвара у лакрдију..., а нема чланака о много важнијим стварима.--Славен Косановић {разговор} 00:42, 9. мај 2006. (CEST)

-))) pa zasto, i to je zanimljivo!

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 84.157.235.223 (разговор • доприноси) | 00:47, 9. мај 2006

Па ваљда те "занимљивости" треба да иду и "Недељни Забавник". ;)--Славен Косановић {разговор} 00:54, 9. мај 2006. (CEST)

Ja se naravno ne slazem. Te clanke ima svaka Vikipedija, i mislim da su podjednako vazni. I ja sam bio dete i voleo sam Deda Mraza... a verovao ili ne, i sada kao odrastli ga jos uvek volim ;-).

No, znam da su kod vas stvari kao ljubav, masta, lepota... nesto pogano, sta treba poricati.

Ako vam je matematika vaznija od obicaja i kulture... samo napred.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 84.157.235.223 (разговор • доприноси) | 02:40, 9. мај 2006

Ја бих на све ово ставио жешћи ПОВ, јер не постоји озбиљан извор који се наводи. Неки воде до нејасних а неки до небитних страница. Све у свему малко збркано. Из реченица провејава да Деда Мраз има везе са некаквим религиозним аспектима (православни/католички/атеисти) а не види се да је порекло суштински паганско и да се провлачи кроз хришћанство давањем Светом Николи (Санта Клаусу) неких особина које он није имао (види Свети Никола). Божић Бата овде дође као колатерална штета, јер уопште није јасно којим се поводом спомиње (стварно не личи нити има сличну улогу као Деда Мраз). Јени Нистром је на својим цртежима приказивала слике шумских вилењака из прича које је она највероватније чула из прича старијих укућана. Очигледна је блискост шумских вилењака са шумским животињама (ирвасима) и повезаност са шумама севера. Е онда Сандблум то ставља у своју рекламну кампању и она успева широм земаљске кугле. Све у свему чланак заслужује да постоји, али уз мало озбиљнију обраду теме. --  JustUser   JustTalk 16:22, 25. децембар 2006. (CET)

---

Требамо сви прочитати текст на овом сајту Snopes.com О миту да је Кока-Кола створила данашњи имиџ деда Мраза]. Чланак је аргументован, детаљан и уверљиво разбија мит о улози Кока-Коле у стварању лика Деда Мраза. Ја предлажем да се тај чланак преведе и окачи на Википедију (или да се инкорпорише у већ постојећи чланак). Ја се пријављујем за превод, иако не могу обећати да ће превод баш брзо бити готов.

--делија 13:56, 26. децембар 2006. (CET)

Хо-хо-хо

Без жеље за вређањем, ово вришти за прерадом.--Михајло Анђелковић { ^ta_lk _} 13:11, 8. децембар 2007. (CET)

Па нисам погрешио!—Филип Кнежић (разговор) 13:36, 8. децембар 2007. (CET)

Да ли је могуће да овај чланак буде у таквој супротности са релативно добрим чланком на енглеском који показује да је заправо урбана легенда да је Деда Мраз производ Кока Коле, док је у овом чланку то главна тврдња.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 89.216.138.120 (разговор • доприноси) | 18:04, 23. децембар 2007

Кандидат за сјајни чланак на расправи

Расправа траје до 21. децембра 2010. (09:58) --Новак (разговор) 10:54, 14. децембар 2010. (CET)

Коментари

Боме, текст захтева доста сређивања, од тога што рефернце нису како треба (стоји информација о грешци на дну чланка) преко тога што су неке реченице збрзане до те мере да не разумем њихово значење (посебно у делу који се тиче Америке) до тога што нема тагова за спречавање транслитерације и линкова ка потребним чланцима (макар ти чланци и непостојали, као што су Подзвизд, Зимник и Корочун). Пошто је овде постала пракса да се за сјајне чандидују пригодни чланци, који нису ни за добре такви какви су у тренутку кандидовања, а све у нади да ће заједница да се смилује и направи уд њега нешто да ваља - мој глас јесте и остаће негативан. --В. Бургић (реци...) 12:48, 14. децембар 2010. (CET)

Članak se još piše. Da sam kasnije stavio oznaku, ne bih stigao do nove godine da se izabere. Valjda cu stici ya ovih sedam dana da sredim sve. -- Bojan  Razgovor  13:08, 14. децембар 2010. (CET)

Елементарно кршење правила и принципа и није први пут.-- Сахараразговор 08:20, 15. децембар 2010. (CET)

Kog pravila? -- Bojan  Razgovor  08:21, 15. децембар 2010. (CET)

Зар није правило:

• Да чланак прво буде написан па кандидован?
• Да чланак буде сјајно написан па изабран ане хватање почетка са маглом због намене, а не због квалитета? Исто је било са Ванкувером.-- Сахараразговор 08:30, 15. децембар 2010. (CET)

---

• Требало би, али нигде се то не захтева. Такода нема кршења правила. Ако ћемо да терамо мак на конац, ни Први светски рат није задовољавао услове да нема шаблона за тражење извора, па сте опет сви гласали за.
• И шта је ту лоше? Да чланак о актуелној теби буде прво буде изведен на гласање, где се онда коначно оцењује. Циљ је да имамо што више сјајних чланака. -- Bojan  Razgovor  08:36, 15. децембар 2010. (CET)

Други језици

Странице на другим језицима које су овде постављене воде ка чланку Ded Moroz. Иако је наш назив сличан, када кажемо Деда Мраз мислимо на Santa Claus-а. И сам чланак је веома сличан енглеској страници о Санти. Ded Moroz је више руска верзија (као и што пише у уводном делу), а ми смо некако комбиновали та два. Мада много више удела има западна варијанта. --Aca Srbin (разговор) 13:13, 16. децембар 2010. (CET)

Ми под Деда Мразо подразумевамо и западну и источну варијанту. Због тога сам комбиновао та два чланка. -- Bojan  Razgovor  15:02, 17. децембар 2010. (CET)

Да, али мало више користимо делове западне варијанте. Santa Claus је некако глобални појам, а Ded Moroz је руска варијанта, Sinterklaas холандска... Зато мислим да се овај наш чланак највише односи на Санту и да би странице на другим језицима овде требале да воде ка Санти, а не према руском Деда Мразу. --Aca Srbin (разговор) 21:45, 17. децембар 2010. (CET)

Добро то, мени је свеједно где ће интервики водити. -- Bojan  Razgovor  13:35, 18. децембар 2010. (CET)

Ово што говори колега Aca Srbin свакако стоји и поставља се питање за који и чији празник журимо са избором не завршеног чланка? -- Сахараразговор 00:15, 18. децембар 2010. (CET)

Зато што иде Нова година. Зато што је празнично расположење. Да имамо више чланака. Још увек не бирамо. Од 21. бирамо. -- Bojan  Razgovor  13:35, 18. децембар 2010. (CET)

Кандидат за сјајни чланак на гласању

Гласање траје до 28. децембра у 18:14. --Новак (разговор) 18:14, 21. децембар 2010. (CET)

Коментари

Postoji mogućnost da se ovaj članak dovede u red do kraja glasanja. Uverena sam u to. Pomišljam na to da se uključim, samo bih htela da mi se razjasni jedna stvar. Pošto vidim da je na Vikipediji na engleskom jeziku reč o ruskoj verziji Deda Mraza, tj. o ekvivalentu Santa Claus-a, a ovde vidim da je napravljen neki miks svega i svačega... O kome ovaj članak treba da govori? Šta je njegova problematika?--KarolinaAaa (разговор) 20:05, 24. децембар 2010. (CET)

А када на српском кажеш Деда Мраз - на кога мислиш? На западног или источног. Ја и једног и другог зовем Деда Мразом и логично ми је да то буде у истом чланку. Ако ти имаш неко друго мишљење, слободно га изнеси. --В. Бургић (реци...) 20:19, 24. децембар 2010. (CET)

Neću iskazivati nikakvo drugo mišljenje. Nema se vremena. Hoću jednostavan odgovor na moje pitanje. Šta je problematika ovog članka? Ruska varijanta onoga šta mi zovemo Deda Mrazom ili nešto sasvim deseto?--KarolinaAaa (разговор) 20:40, 24. децембар 2010. (CET)

Problem je bio sto saga nedovrsenog predlozio na glasanje. Kao sto je Burga rekao, mi te obe verzije zovemo istim imenom. Juce je na History-ju bila emisija o nastanku deda mraza. Odatle mogu jos da dodam o spanska Tri kralja i italijanskoj nekoj vestici koja donosi poklone kao srodne likove. -- Bojan  Razgovor  05:22, 25. децембар 2010. (CET)

Ako pogledate poslednje glasove protiv, i razloge koji su navedeni, vidjećete da ovaj članak ne bi bio izabran ni da je bio dovršen. Ovaj članak treba poboljšavati nezavisno od nominacije. Toliko, i srećni praznici. В и к и в и н др е ц и 11:06, 25. децембар 2010. (CET)

Ми када кажемо Деда Мраз мислимо на западног или на све комбинације, никако на источног Деда Мраза који води унуку са собом. --Aca Srbin (разговор) 13:45, 25. децембар 2010. (CET)

Срби не верују у Деда Мраза тај обичај је дошао из СССР након Другог светског рата, који је опет тамо наметнут након Бољшевичке револуције. Сам термин је дошао из руског језика. На овом видеу можете погледати какви су српски обичаји у време Божића и како га прослављају потомци, односно, трећа и четврта генерација српских досељеника, који су у САД стигли крајем 19. века, у време Николе Тесле и Михајла Пупина.[1] Населили су и основали мали град у северној Калифорнији под називом Џексон. То је једна од најранијих колонија Срба у САД, која је и данас "жива". Њихови потомци говоре енглески без акцента. Обичаје су пренели из "старе земље" а то је да се прангија. Србима су Турци у стара времена забрањивали звона на црквама али су наши преци нашли замену у прангијама. Тако се тај обичај укоренио у народу до данашњих дана. Такође, домаћин пуца из свих оружја и оруђа које има како би отерао мрачне силе. Више од 50 одсто Срба по неким истраживањима славе Св. Николу, која је уједно и најмасовнија слава у нас. Управо се због тога након Другог рата нашла замена за Светог Николу у виду Деда Мраза. Мени није познат ни један случај да су наши преци веровали у Деда Мраза, али зато се промоција овог лика врши у последњих 50 година на тв и шопинг центрима, продавницама и сл. У српском народу је од вајкада био јако развијен култ Св. Николе. А на овом видеу можете погледати како амерички Иван Ивановић прави пародију на српски обичај у време Божића где дословце каже да су Срби убили Деда Мраза [2].--Свифт (разговор) 16:34, 25. децембар 2010. (CET)

Ovo je clanak o donosiocu poklona, a ne kako se nekada slavio Bozic. -- Bojan  Razgovor  16:41, 25. децембар 2010. (CET)

Па у западној традицији Деда Мраз (Santa Claus) доноси поклоне на данашњи дан, 25. децембра, односно на њихов Божић. Ја сам само желео да споменем да то није у духу наше традиције и ништа више. Мислим да треба написати два чланка један о Santa Claus а други о Деда Мразу, јер је то тако на већини википедија. Односно "наш" доноси поклоне за Нову годину. Мислим да је у томе главна разлика -) --Свифт (разговор) 17:01, 25. децембар 2010. (CET)

Не знам, ја не бих писао два чланка, или бих овај део о руском деда Мразу оставио, а нов чланак бих превео са руске википедије. И Дед Мороз и Santa Claus су код нас Деда Мраз, а и испреплетани су и без тога: Никола и Санта Клаус су такође утицали на руског Деда Мраза. -- Bojan  Razgovor  17:11, 25. децембар 2010. (CET)

Моје мишљење да треба да имамо два чланка, као што су Santa Claus и Ded Moroz. У основи се може рећи да су настали међу северним народима, први из немачко-нордијског фолклора а други из руског. Норвежани и Швеђани се и дан данас свађају из које ове две земље Деда Мраз креће да дели поклоне. Међутим, његова популаризација се везује за Томаса Наста, Американца немачког порекла, који је немачку народну легенду претворио у бренд. У нашем чланку треба да се смањи на највећи могући део о његовом пореклу, а да се акценат, односно, највећи део чланка своди на модерно доба и на поп културу. Такође, мислим да треба под хитно избацити слику оног ђавола, јер ако неко дете треба да узме да чита овај чланак које има 8 година има да се престрави.--Свифт (разговор) 17:43, 25. децембар 2010. (CET)

Па ја сам написао овај чланак, што то мени причаш. Да се Санта Клаус код нас зове другачије него Деда Мраз, не бих спојио. Уосталом, могао би да поставиш питање зашто енглеска википедија не уради онако како је урадила српска. -- Bojan  Razgovor  08:02, 26. децембар 2010. (CET)

Коментари са странице за гласање

 Komentar: Članak je dosta osvežavajući, odnosno tema koju obrađuje. Sviđa mi se što dolazi baš u novogodišnjim danima i ukoliko bude bio izabran, glavna će nam biti u prazničnom duhu. Vidim da je bio na sedmodnevnom izjašnjavanju i da nisu iznesene zamerke. Međuim, primećujem glasove protiv, pa bih bio veoma zahvalam kad bi glasači (nevezano kako su glasali) barem malčice obrazložili svoj glas kako bi zainteresovani uređivači eventualno mogli da isprave pojedine zamerke. Mislim da je to u cilju razvoja kvaliteta članaka. Moram još da dodam da određene Vikipedije, ponkad smanjuju kriterijum prilikom izglašavanja članaka koji treba da se nađu na Glavnoj strani u određenim trenucima. U ostalom, i mi smo jednom napravili taj presedan pa smo dobar članak stavili na glavnoj. Ukoliko se stvarno ne pronađu ozbiljne zamerke na sam tekst i slike, predložio bih da se ovaj članak nađe na Glavnoj bio on sa zvezdicom ili zelenim palcom. :)--MikyM|Write me 21:25, 21. децембар 2010. (CET)

 Komentar:На страници за разговор (укључујући и похрањени део у архиви), изнети су веома озбиљни и одговорни ставови. -- Сахараразговор 22:01, 21. децембар 2010. (CET)

 Komentar: Лично сам против тога да се недоношчад од чланака кандидују за сјајне само зато што су пригодни. А да је у питању недоношче, сведоче и следећи цитати:

Други, савременија прича је да је ...

Старинске представе [...] је спојен са

Ова реченица је једна од јачих. Може да се ддаје на такмичењима из српског језика на тему „измените реченицу да уукључује слагање по роду, броју и падежу“:

Ова нова верзија вековног фолклорних створење је очигледно био инспирисан Деда Мраза традиције које су сада шири и на Скандинавију.

У пар реченица које следе иза ове антологијске, можемо да читамо о Јолској кози, Јулској кози и Јулском јарцу. Без објашњења да ли у питању један лик (непознатог пола и имена) или 2-3 лика. А ово као да је преводио Гугл транслејт:

Даља, Кока-колина рекламне кампање је ефекат популаризације садашњег изгледа Деда Мраза како носи црвену и белу одећу, насупрот разним бојама које је деда мраз носио пре тих реклама.

Словенски утицаји су прилично мањкави - недостају вики везе на Подзвизда, Зимника и Корочуна (макар ови чланци данас и не постојали), онда имамо гутање слова као у „Деа Мраз“ и на још неким местима, а опет имамо неслагање у роду, броју и падежу

позив на украшавање новогодишње јелке у Дому савеза је постало питање части

Следеће (као да су га у Ниш писали):

У Данској се говори да он живи на Гренланд

Неки обичају [...] врши се... Друго обичаји...

А онда долазимо до секције „Критике“. Која је носилац критика гласања за сјајност овог ни-доброг-чланка (ово је само пример, али има још несрећних конструкција):

забрана Божића је сатирично описано у делима

Од мене је доста. Ако ово некоме није довољан доказ да се не ради о сјајном чланку, нека му је на част. И не, није ме брига да поправим све што сам уочио, управо јер се ради о пригодном тексту. --В. Бургић (реци...) 23:54, 21. децембар 2010. (CET)

А што то ниси раније рекао? Мислим, мени не буде тешко да новајлијама искуцам 5 килобајта текста у чланку, да чланак не буде одбијен због краткоће. -- Bojan  Razgovor  03:57, 22. децембар 2010. (CET)

Ја јесам одмах кад сам видео да је предложен за сјајни навео основне замерке на страни за разговор. Ми знамо да нова година долази већ скоро годину дана. Па ипак, сетили смо се да би било лепо имати текст о Деда Мразу негде у децембру, и онда долазимо у апсурдну ситуацију да чланак који изгледа трагично иде на расправу за сјајни. Да бисмо имали времена да прођу и расправа и гласање. Уф, јак ми разлог. Па да је чланак завршен до 29. 12, стављен на расправу и гласање, свакако би био изгласан до 13. 1. И зашто не би била фора да буде сјајан за јулијанску Нову годину. Ако већ треба да буде сјајан за Нову годину. И како се нико није сетио да уради чланак Јела, Смрча или Бор? То није пригодно? Или нема довољно материјала? --В. Бургић (реци...) 18:11, 23. децембар 2010. (CET)

Можда сам стварно имао лошу намеру да у нову годину уђемо са чланком о актуелној теми. Те типографске грешке си могао одмах средити, и теби и мени би било лакше. Ово за реликте од Гугла тренслејта сам сам крив. -- Bojan  Razgovor  19:08, 23. децембар 2010. (CET)

E veliko hvala; predlagač(i)/uređivač(i) sad znaju šta je "zamereno" članku pa mogu da se zdaju u uređivanje. Eh što volim kad radim u ovakvom transparentnom okruženju. I još samo da kažem da kao ne prijavljeni korisnik nisam video dobar deo razgovor stranice niti samog članka :(--MikyM|Write me 00:04, 22. децембар 2010. (CET)

 Komentar: Мислим да је преусмерење погрешно (иако је објашњено на страни за разговор зашто, јер је у питању микс два чланка са других Њикипедија) и да је чланак мало преамбициозно кандидован за сјајни. За добар можда, али за сјајни... тешко. Може се наћи много више референци него што их има, а и могао би бити опширнији (нарочито у делу како је настао Деда Мраз - првенствено мислим на његово довођење у везу са Кока-колом). Пера Којот ^{Шта је, бре???} 08:10, 23. децембар 2010. (CET)

Исправио сам све грешке. Микс је јер је су код нас енглески Santa Claus и руски Дед Мороз исто преводе - Деда Мраз. Иначе је тешко је било уклопити та два чланка, а ја више не знам шта да напишем осим занимљивости. Разочаран сам јер је људима лакше детаљно образложити грешку него је исправити или је означити или ћутати чланак у року од оних седам дана предвиђених за евалуацију, већ одмах гласати против. Ок, гласање свакако неће успети, али барем ћемо ове Нове године имати пристојан чланак, за разлику од прошлих. -- Bojan  Razgovor  09:24, 23. децембар 2010. (CET)

Dosta mi je da pogledam Burgine primedbe pa da shvatim o kakvoj vrsti teksta je reč. Takve nebuloze se dobijaju samo kad se želi ekspres smandrljati posao, pa se tekst sa druge njiki provuče kroz Gugl translejt a onda se još plus ni ne pročita. Još jedan dokaz da NE TREBA koristiti automatkse prevodioce radi generisanja članaka... Šteta što nije svim urednicima na prvom mestu kvalitet, pa tek onda kvantitet i prigodnost... --Јагода испеци па реци 10:12, 23. децембар 2010. (CET)

Ах, када журим и користим 100 прозора за уређивање... Али исправио сам све грешке.-- Bojan  Razgovor  10:16, 23. децембар 2010. (CET)

SVE ili sve koje je Burga naveo? Jer, ne verujem da je Burga neveo SVE greske koje postoje u tekstu, vec samo najreprezentativnije... --Јагода испеци па реци 17:32, 23. децембар 2010. (CET)

I mnoge koje Burga nije naveo. -- Bojan  Razgovor  17:36, 23. децембар 2010. (CET)

Управо гледам емисију на Хисторију о Деда Мразу. Буквално све што пише у овом чланку је приказано у тој емисији. -- Bojan  Razgovor  04:12, 24. децембар 2010. (CET)

"Деда Мраз, такође Божић Бата је измишљен лик који доноси деци поклоне..." Овако почиње чланак и са тим се не могу да сложим јер се не прави разлика између секуларног Деда Мраза и хришћанског Божић бате односно спајају се две ствари око којих у стварном свету постоји верски конфликт више деценија и које не могу из верских и других побуда да се поистовећују. Тако је у Србији у Босни и другим државама. Поред тога овај чланак намеће своје решење да је Деда Мраз личност са дугом хиљадугодишњом традицијом што у ствари велика обмана. Деда Мраз (Santa Claus) каквог ми данас познајемо је дело америчког карикатуристе из 19. века Томаса Наста и ништа више, а потом је извршена замена идентитета са Св. Николом као што су обичаји даривања деце за Божић што је био обичај на Западу и Истоку. Пошто се Црква, западна и источна, бунила против овога уведено је да Деда Мраз има своје нехришћанско наслеђе односно да је код свих народа, у њиховом фолклору и паганским обичајима, постојала личност из које корене вуче Деда Мраз. Још једна замена теза. Деда Мраз је дело карикатуристе из 19. века као што су Супермен и Бетмен почетком 20. века дела америчких познатих цртача. Те стога исправо је навести да је на Западу карикатурални лик Деда Мраза појавио као секуларна (грађанска) варијанта Светог Николе у време индустријске револуције 19. века развојем градова и појавом модерне културе која је сама по себи спутавала хришћанске обичаје. Тако су примера ради мултинационале компаније као што је Кока Кола стварале маркентишке ликове за бољу продају свог пића, па се као бренд Деда Мраз наметнуо Западу. Деда Мраз је стигао на Истоку након бољшевичке револуције односно 20их година 20. века опет као замена за Светог Никола јер у СССР тада спровођена јака секуларузација друштва. Обичај код Срба који се и дан данас празнује на селима а који је много старији од цртачког и маркентишког лика Деда Мраза је Божић бата. На Божић, када се окреће свети хлеб, чесница, том приликом се пева песма "Божић, Божић бата, носи киту злата, да позлати врата и обоја побоја, и сву кућу до крова". Овде "бата" није именица, него презент глагол "батати" што значи "ступати, корачати". Божић корача долази да би нам донео радост. На овим нашим просторима Деда Мраз је стигао након Другог светског рата када је било потребо спровести секуларизацију друштва односно када је требало маргинализовати прославу Божића, 25. децембра и 7. јануара. Ко је Свети Никола а ко је Деда Мраз можете прочитати и овде [3]. Овај чланак је далеко од сјајног јер је реч о класичној замени теза те га стога треба преуредити и дати му објективан тон како би се задовољили верници и секуларисти, а то је да је дело Томаса Наста. Као што сам рекао око оваквих ствари које се намећу у чланку постоје верско-секуларни конфликти широм света, а ево последице какве изазивају у суседној Босни [4]--Свифт (разговор) 10:56, 25. децембар 2010. (CET)

Kategorija

U koju kategoriju staviti Deda Mraza, Sinterklasa i Crnog Pita? -- Bojan  Razgovor  03:22, 12. септембар 2013. (CEST)