Razgovor:Internet pregledač/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Prvi podnaslov

Problem s korištenjem naših riječi umjesto brauzer jeste u tome što za ovu riječ ne postoje svima očigledni, standardni sinonimi, kao što je npr. računar za kompjuter. Veliki rečnik stranih reči i izraza, u kom se samostalna riječ brauzer definiše kao „program za pretraživanje strana na Internetu“, uopšte nema pojedinačnih riječi koje bi zamijenile brauzer, što je i razumljivo budući da takve rasprave najčešće završe sa nekoliko varijanti, uključujući i poneku koja predstavlja sasvim novi prevod: čitač, pregledavač, pretraživač, itd., a svi se slažu jedino u pogledu brauzera. Naravno, ukoliko se kasnije pojave svima očigledne i u praksi podržane zamjene poput navedenog računara, među kojima je sasvim jasno koja je najbolja, nema problema, ali do tada je bolje koristiti riječ koja je najmanje osporiva i dokumentovana u pouzdanom izvoru bez očiglednih zamjena, jer je cilj Vikipedije da se što manje raspravlja i istražuje, što se postiže onda kada se ograničimo na dobro dokumentovane činjenice iz najpouzdanijih mogućih izvora. —PointDread (razgovor) 08:12, 3. april 2008. (CEST)

---

pošto zaista ne znam terminologiju, a smeta mi neusaglašenost prilikom čitanja članka, trebalo bi da neko usaglasi - pregledač ili preglednik?! --Wlodzimierz 23:57, 11. jun 2007. (CEST)

---

Ja uopšte ne razumem što se ovaj članak zove pregledač, kada je brauzer veoma ustaljena reč...--Maduixa kaži 23:58, 11. jun 2007. (CEST)

Hehe, Maduša u sridu, što bi rekli Dalmatinci... :) Pa prošle godine, mi tehno-momci i djevojke smo ovdje diskutovali nadugo i naširoko o zamjeni nekih ustaljenih pojmova za naše. I tako se izrodio „pregledač“.... :)---Slaven Kosanović- {razgovor} 00:06, 12. jun 2007. (CEST)

svaka čast tehno-momčadi, ja ću i dalje koristiti brauzer =) čisto zbog rogobatnosti pregledača =) elem, ako ste se već dogovorili, onda sprovodite u delo dosledno. poz, --Wlodzimierz 00:08, 12. jun 2007. (CEST)

Danas si te ta riječ „rogobatno“ za sve lijepi Vlodzi. Sine, jesi ti meni šta loše pojeo danas? :=)---Slaven Kosanović- {razgovor} 00:20, 12. jun 2007. (CEST)

Biće da je neki zeleni krompir...--Maduixa kaži 00:22, 12. jun 2007. (CEST)

---

Uf.. Mogu da pretpostavim kakva je to rasprava bila... Aj dobro... Ja lično mislim da što se tiče informatike, engleski izrazi su se toliko odomaćili da ne treba siliti jezik i po svaku cenu tražiti srpsku reč, al ajde... Ovde nisam ehpert, pa neću da se turam gde me ne zovu--Maduixa kaži 00:09, 12. jun 2007. (CEST)

Uzgred ovo „brauser“ me je uvijek podsjećalo na „burazer“... Veb burazer, je baš onako sočan pojam... :) Šalim se... ---Slaven Kosanović- {razgovor} 00:10, 12. jun 2007. (CEST)

A zašto je ostao "Veb" ako je već otišao "brauzer" (da ne kažem burazer)? Ovako smo dobili reč-kentaura. Ili pre kravu sa drvenom nogom... --Gorran 00:12, 12. jun 2007. (CEST)

Veb je stručni pojam koji je teško zamjeniti, a da ne izgubi smisao. U svim jezicima koji su mjenjali terminologiju, ostao je veb nepromjenjen, nije da se ne može promjeniti, ali... Maduša Španci su sve izmjenjali iz informatike, dakle stvar želje i htijenja... Ordenador, navegador, itd... ---Slaven Kosanović- {razgovor} 00:15, 12. jun 2007. (CEST)

---

Al to u španskom zvuči normalno, a u srpskom nakaradno. Osim toga, Španci nikad nisu ni koristili engl. reči, a mi jesmo.

A ovde lepim što sam malopre napisala, pa nisam snimila zbog jelte čeonog udara sa Slavenom.--Maduixa kaži 00:18, 12. jun 2007. (CEST) Up,s, zaboravi da zalepim.

---

Tako je, povikaše seljaci..., Ne, stvarno... ili je mrežni pregledač (ovdje već ličimo pomalo na braću 'rvate, s izmišljenim novim rečima), ili je veb brauzer... (Ne, burazer, Slavene)--Maduixa kaži 00:19, 12. jun 2007. (CEST)

---

Ajde mi sad argumentovano, što je to kod nas ružno koristiti naše izraze a u španskom nije? Nikada neću shvatiti tu logiku. Ne kažem da treba siliti jezik, ali ipak ne treba ni srbliš govoriti. Problem sa informatikom je bio u pisanju članaka. Dakle, ako jedan pojam treba da se pojavi 20 puta u članku, pa još deset sličnih, našta će to da liči? ---Slaven Kosanović- {razgovor} 00:23, 12. jun 2007. (CEST)

Evo, argumentovano. Razvoj jednog jezika ne možeš porediti matematičkim formulama sa drugim. Jdnostavno, španci nikad nisu koristili engl. izraze, mi jesmo. Kod njih se nikad nisu odomaćili izrazi, kod nas jesu. Oni svaki program ODMA prevedu pre nego što ga izbace na tržište, mi smo tek od skora to počeli da radimo. Samim tim,oni nisu imali vremena da se naviknu na engl. reči, mi jesmo. Jel dovoljno agumentovano? Nemam ništa protiv da bude pregledač, al nwe prihvatam kao argument "kad mogu španci, što ne bismo mogli i mi" jer je to jednostavno kao da porediđ babe i žabe.--Maduixa kaži 00:37, 12. jun 2007. (CEST)

Znači mi smo žabe, ili babe ovdje? :=) Razumijem, ali ne prihvatam takvu logiku. :) Ja nisam gotivio nikada engleski, iako ga govorim, i ja ne mogu reći da sam pretjerano koristio eng. izraze. Vrlo malo ih koristim i u ekonomiji, uvijek sam u potrazi za alternativama i našim izrazima. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 00:45, 12. jun 2007. (CEST)

Reći ću ti zašto u Španiji ne koriste en. izraze u Informatici. Jer oni ne prihvataju strane izraze generelno. Ako se nema španski izraz za nešto, njihovi ljudi jednostavno ne prihvataju uopšte taj pojam, odnosno nikada ne ulazi u jezik. Ovo govorim iz iskustva, kada sam počinjao da studiram Informatiku upravo ovdje u Španiji. Tako je ostalo i danas. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 00:57, 12. jun 2007. (CEST)

Ti to sam sebi argumentovano odgovaraš, jel' da? Upravo sam ti o tome pisala ovde malo niže....--Maduixa kaži 01:08, 12. jun 2007. (CEST)

---

Aj Slavene, ne farbar farbara, hahaha.. Koliko godina živiš i radiš VAN područja gde se govori srpski? A koliko se ne varam, nisi ni informatičar, nego ekonomista. Postoje oblasti čijom terminologijom jednostavno dominira engleski iz prostog razloga jer tehnologija odatle dolazi - iz Amerike - a informatika je jedna od tih oblasti, osim toga, toliko se brzo razvija da jezici naroda kao što smo mi - siromašni, i do skora do guše u nekim drugim egzistencijalnim problemima - jednostavno ne mogu to da prate. Španci odavno nisu ni siromašni a ni u egzistencijalnim problemima pa mogu da se posvete prevođenju softvera pre nego što stignu na špansko tržište, a mi do sada barem, nismo mogli. Druga stvar je ekonomija, književnost (znači NE literatura, kako mnogi ovde na viki pišu! a to ti je npr. jedna totalno suvišna tudjica), itd, znači oblasti čiji razvoj ide malo laganije, tu smo pratili i izmišljali srpske reči...

Elem, TI nisi neki primer, jer prvo, jezik koji uglavnom govoriš u toku dana je španski (ili katalonski!), a drugo, i da nije tako, ekonomija nije informatika.

Ja PREZIREM tuđice, veruj mi, ali takođe mi se ne sviđa da silujem jezik (seti se ženskih zanimanja, posto poto, e to ti je isto)....

A što se baba i žaba tiče, nema veze, odaberi, šta ti se više svidja--Maduixa kaži 01:03, 12. jun 2007. (CEST)

Nisam informatičar, jer sam promijenio pretendovanu profesiju po drugi put tada.. :) Treća je bila odlučujuća... :) Ali jesam završio tri godine Informatike upravo u Barsi. Ipak su tri godine dovoljne da znam o čemu pričam, iako ne proglašavam sebe stručnjakom... :) Nema ama baš nikave veze priča o egzistenciji, ovome i onome u ovoj priči. Problem je u pisanju članaka. Probaj da napišeš bilo koji članak iz Informatike sa dvadeset ovih stranih izraza... Džast do it... :) ---Slaven Kosanović- {razgovor} 01:17, 12. jun 2007. (CEST)

---

Pa upravo ti o tome govorim. Informatiku si učio u Barsi, ne na srpskom govornompodručju. Da jesi, ne bi se toliko čudio korišćenju engl. izraza. Evo i ja, što sam sigurno duplo manje od tebe ovde, pa više ni ne znam engl. već samo španske izraze što se informatike tiče... Španci SVE prevode, mi ne. Zato OVDE na srpskoj Viki, bi trebalo da bude brauzer a ne pregledač, ali na španskoj je buscador. Prosto. Različiti smo, pa i strane reči različito koristimo (mi i Španci, ne ti i ja)--Maduixa kaži 01:27, 12. jun 2007. (CEST)

Na španskom je navegador (od navegar i oni plove Internetom i ne pregledaju ga, jer im taj izraz više odgovara u jeziku), a ne buskador. Buskador je istraživač, pretraživač, kao Gugl na primjer... Sad odoh, kasno je... ---Slaven Kosanović- {razgovor} 02:10, 12. jun 2007. (CEST)

---

Ako ćemo mak na konac, Veb pregledač je nasilje nad jezikom nam srpskim. Ajde da je Vebopregledač, pregledač veba, pa makar veb-pregledač, ali ovako: VEB PREGLEDAČ nikako ne liči na srpski i nije mu u duhu. --Gorran 00:27, 12. jun 2007. (CEST)

Ustvari ovdje bi „najpoštenije bilo“ Internet pregledač, ili Pregledač Interneta..., kako bi se izbjegle konfuzije, kod korisnika koji ne dominiraju tehnicizme. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 00:29, 12. jun 2007. (CEST)

---

Tako je, povikaše seljaci..., Ne, stvarno... ili je mrežni pregledač (ovdje već ličimo pomalo na braću 'rvate, s izmišljenim novim rečima), ili je veb brauzer... (Ne, burazer, Slavene)--Maduixa kaži 00:32, 12. jun 2007. (CEST)

Ne može biti mrežni pregledač, jer nije samo Internet mreža u tome i jeste problem. Moglo bi Pregledač Interneta... Kad bi se sve moglo prevesti, to bi bilo super, ali ponekad neki pojmovi prevedeni na jednom mjestu otvaraju problem značenja na drugom. Prevod pregledač ne otvara problem na drugom mjestu, stoga smo i odlučili da se prevede... ---Slaven Kosanović- {razgovor} 00:39, 12. jun 2007. (CEST)

Ko o čemu, baba o uštipcima. Drugim rečima, mi ponovo o terminologiji. Ne vidim problem da se neke reči upotrebljavaju ako postoje u srpskom jeziku, jesu u duhu jezika i po slovu pravopisa. To što se nas nekoliko stotina (dobro, de, hiljada) pravi pametno i želi da nametne ostatku srpskog govornog područja šta je jezički ispravno nije odlučujući faktor da takva odluka jeste ispravna. Ja uvek navodim primer reči direktorijum koja je deset godina ovde bila neprikosnovena koliko i besmislena, ali je niko nije drugačije izgovarao u strahu da ne bude proglašen elementarnom neznalicom, a danas je se skoro niko ni ne seća. Jednostavno je nestala iz "srbliša". -- JustUser  JustTalk 01:03, 12. jun 2007. (CEST)

Preporuka. Kada ne znate šta ćete, raspitajte se da li već u administrativnom žargonu postoji reč za to. Bonus: kako se zove TAB na srpskom? To je ono na vrhu stranice, kartice, gde piše članak, razgovor, uredi itd. Hint: pitati nekog matorog birokratu kako su oni zvali mali kartonski nastavak na predmetu koji im je služio za snalaženje u predmetima. -- JustUser  JustTalk 01:03, 12. jun 2007. (CEST)

Nije problem ni veb, ni internet, ni pregledač, ni pregledavač, problem je u nama. -- JustUser  JustTalk 01:03, 12. jun 2007. (CEST)

---

Ma pusti nas Juser, vidiš da moramo malo da mlatimo praznu slamu... Moramo malo...--Maduixa kaži 01:07, 12. jun 2007. (CEST)

Tab se naziva jezičak i ne vidim nikakav problem u tom terminu. --filip ⁂ 07:13, 12. jun 2007. (CEST)

Stare birokrate su to zvale "jahač", a zašto, ne zna se. Odgovor je zatrpan prašinom istorije. Izraz "jezičak" logički, faktički i jezički u potpunosti odgovara, međutim, ko će kada i zašto upotrebiti neki izraz uglavnom ostaje tajna. U svakom slučaju, izraz brauzer mi je ekstremno stran i neupotrebljiv. Pre govorim "program za internet" ili bilo šta drugo, ali ne "brauzer". Ja malko pamtim kad se koristio izraz "hed divajs asembli" za upisno čitajuće glave diska. Sva sreća što mnoge novotarije brzo prođu i niko ih ni ne zapamti. Da li je izraz upotrebljiv je veoma jednostavno probati. Pitaš nekog, jel znaš šta je "čitač veba"? Ako na osnovu tako jednostavnog i kratkog naziva provali, to je to. Meni liči na OK. -- JustUser  JustTalk 10:30, 12. jun 2007. (CEST)

Još malo slame

Malo sam sumnjičav prema samom postojanju reči "pregledač" u srpskom jeziku. (Doduše malo sam sumnjičav i u pogledu postojanja spoljašnjeg sveta, takođe.) I, naravno, ukucam u guuugl - i, pazi stvarno - ima. Pregledač je onaj čika u uniformi što kucka u točkove voza. Ali ni njega niko ne bi zvao voz pregledač, ili točak pregledač, zar ne? --Gorran 01:12, 12. jun 2007. (CEST)

---

Ma uopšte je ta konstrukcija dve imenice od kojih jedna (prva) ima pridevsko značenje je uvezena iz engleskog, to kod nas ne postoji. Pa kad uvozimo frazu, kad uvozimo prvi deo, ona imenica koja je kao pridev, pa što onda ne bi ostao i drugi deo engleski? Ovo ovako je mala Nindža kornjača - mutant.--Maduixa kaži 01:15, 12. jun 2007. (CEST)

---

Uzgred, a kako se na srpskom kaže "direktorijum"? Jel "folder"? --Gorran 01:19, 12. jun 2007. (CEST)

---

Ja ne znam šta je to. Jel to "carpeta", Slavene?--Maduixa kaži 01:30, 12. jun 2007. (CEST)

---

OK, sad mlatite slamu, al' sutra pokušajte da napišete koji članak upravo iz ove najlošije nam obrađene oblasti na Vikipediji, jer nemamo mnogo naših izraza, a niko od nas koji se razumijemo u cijelu priču, nema volje ni želje da piše, Kopipejstujemslikuizbrauzera... i sl. u enc. člancima. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 01:21, 12. jun 2007. (CEST)

Ja već počeo da pišem. Počeo sam članak "točak pregledač", i kreiraću kategoriju "pregledači" u kojoj će biti "veb pregledač" i "točak pregledač". --Gorran 01:24, 12. jun 2007. (CEST)

Samo se ti zajebaji što bi rekli Bosanci... :) Točak pregledač, ili pregledač točkova, ili kako već bi išao u kategoriju željeznice i ne Informatike. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 01:32, 12. jun 2007. (CEST)

---

Šalu na stranu, NAJLOŠIJE obrađena oblast na našoj Vikici je književnost i umetnost..., ne informatika. Pobogu, pored tolikih informatičara, to nije moguće... Pa skoro svi administratori su manje više neki informatičari... --Maduixa kaži 01:29, 12. jun 2007. (CEST)

Pa nemamo naših izraza za informatiku, eto sami ste konstatovali. Oblast za koju nemaš izraze u tvom jeziku ne možeš ni "prepričati"... Ne govore svi engleski kod nas, u zabludi ste. Krenite samo od generacija naših roditelja. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 01:32, 12. jun 2007. (CEST)

---

Termin je zaista loš i neodrživ, i to nema nikakve veze sa informatikom, a oni koji su ga smislili sad su u fazonu kao kad je mene prošle godine izvaćario ortak za neke pare i ostao mi dužan, pa kad sam mu ja nedavno spomenuo, a on u fazonu, ma nemoj stalno da potežeš prošlost, treba gledati u budućnost. Ono: Hilandar gori, a oni me pitaju za trafiku. --Gorran 01:34, 12. jun 2007. (CEST)

Dobro, uzmimo kažeš nekom našem čovjeku da koristiš Internet brauser, a taj čovjek ne zna engleski. Kako mu objašnjavaš šta radi taj brauser, kad te pita, ej a šta radi taj brauser? ---Slaven Kosanović- {razgovor} 01:39, 12. jun 2007. (CEST)

Ne kapiraš problem

"Internet brauzer" je strani izraz - njima dobar, zadovoljava njihove jezičke standarde. Mi možemo da ga koristimo kao strani izraz. Ili možemo da ga prevedemo, ili delimično prevedemo, i integrišemo u srpski jezik. Ali, onda mora biti prilagođen srpskim jezičkim standardima. A mi ne kažemo "violina svirač" ni "kosmos istraživač" nego "svirač na violini", "istraživač svemira". Ne kažemo "konj čuvar" nego "čuvar konja". Je li sad malo jasnije? --Gorran 01:46, 12. jun 2007. (CEST)

Pa zato sam gore i predložio pregledač Interneta, kao bolju opciju, bemliga. Izgleda da ne čitate sve šta se piše. Uglavnom sva ta priča da se ne mogu prevoditi strani izrazi i da mi svi znamo engleski je glupost. Ne mogu se stvari objašnjavati na našem jeziku bez naših izraza. Ovo je samo jedan mali primjer, ne kažem da je usrećen, ali makar je većini jasno da se pregledačem pregleda Internet, dok brauser većini naših ljudi koji ne znaju eng. ne znači ništa. Enciklopedija i služi da pojasni pojmove. --Slaven Kosanović- {razgovor} 01:53, 12. jun 2007. (CEST)

Uzgred, bacite pogled na rijecnik Mikro knjige sutra... http://www.mk.co.yu/pub/rmk/detalj1.php?EngOdrID=700 ---Slaven Kosanović- {razgovor} 02:21, 12. jun 2007. (CEST)

--- Često su najbolja najjednostavnija rešenja - na primer, vebač. Web browsing - vebačina. Šta radiš to, kume? Evo, zavebavam se. --Gorran 02:27, 12. jun 2007. (CEST)

Ma da, udri brigu na vebačinu... :) ---Slaven Kosanović- {razgovor} 02:29, 12. jun 2007. (CEST)

Slavene, ne moraš da znaš engleski da bi koristio termine iz informatike. Nailazio sam na gomilu ljudi koji su relativno slabi sa engleskim, a znaju neke reči iz informacione tehnologije, samo zato što im je neko objasnio i zato što su prihvatili te termine zdravo za gotovo, ne razmišljajući mnogo o etimologiji i štatijaznam. Naravno, kada bi postojale srpske reči koje ne zvuče nakaradno za prosečnog čitaoca, sve bi bilo super. Baj d vej, :), kada pričamo o literaturi u smislu spiska korišćenih dela u izradi nekog članka ili štaveć (a ne u smislu književnosti), onda smatram da je bolje reći literatura nego bibliografija. --filip ⁂ 07:13, 12. jun 2007. (CEST)

Ja taman stavio kaficu da se razbudim... :) Filipe, brale problem sa informatikom kod nas je sto tu materiju treba prenositi, obicnim ljudima, studentima Informatike, ovim onim, i ako nema odgovarajucih termina u jeziku onda to postane patnja. Ja sam u mnogim clancima iz informatike koje sam pisao morao da preskocim neke stvari da ne bi izmisljao rijeci, dok kad pisem i objasnjavam nesto ne spanskom to izgleda profesionalno i nemam problema da cu nesto morati da izmisljam. Kada na spanskom kazem: "navegador es una aplicación de software que se usa para navegar por Internet" svima je jasno o cemu se govori, dok ako na srpskom kazem: „brauser je jedna aplikacija softvera koja se koristi za brausovanje Internetom“, sta sam rekao i ko ce me shvatiti? Ovo je banalan primjer, a da ne pricam o nekom slozenijem opisu funkcionisanja softvera i hardvera, vjestackoj inteligenciji, itd... Poz. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 07:30, 12. jun 2007. (CEST)

---

Evo, Slavene sad si sam sebi uskočio u usta. Vidiš da ni Španci nisu pošto po to za to da se koriste samo španske reči. Šta bi sa softverom? Šta je to softver? I oni kažu (čak i pišu!! ) onako kako se to kaže i piše u engleskom. Rekla sam ti već zašto ta razlika. Oni imaju vremena da se bakću sa prevodima novih tehnologija, mi (do sada) nismo imali. Valjda će i nama sunce da svane, pa ćemo i mi moći za koju godinicu, da čim se nešto novo pojavi da se odmak prevede na srpski pre nego što i stigne do tržišta, pa će onda i stvari biti drugačije... Baj d vej, znaš li ti da je bunda mađarska reč? Ili čizme? Jednom davno i to su bile "tuđice" sad su naše reči, i nisu jedine.

Žalosno je kad neko koristi strane reči iako postoje naše sasvim normalne i prihvaćene srpske reči, a kad ne postoji reč... Onda se uzima iz drugog jezika. To je jedan od načina da se bogati rečnik. Znaš li ti koliko u španskom ima reči uzetih ih indijanskih jezika ili arapskog? Znaš li ti da je patata (da, krompir), reč indijanskog porekla, i da su je uzeli iz indijanskih jezika jer NISU IMALI reč za to povrće jer nisu nikad pre videli to povrće. E, sad, zamisli da su Ameri Indijanci, da su Srbi Španci, a da je informatika krompir, i skapiraćeš da smo u pravu.

Baj d vej... Ovo sa čitačem je totalno bezveze. Ako već hoćete našu reč, onda treba da ostane kako je bilo. --Maduixa kaži 09:40, 12. jun 2007. (CEST)

---

Ne kazem i nikada nisam bio stava da treba biti fanatik, kao sto su to Spanci, ali svaka oblast kod nas je pretrpjela adaptacije pojmova, kako bi se mogla prenositi, uciti itd. U informatici si svi nesto razumiju, neki pojmovi su im "kul", oni znaju o cemu se prica, iako imaju problema da objasne sta je to sto znaju, da prenesu. Bas bih volio da vidim kako se kod nas opisuje graficko okruzenje, njegovo funkcionisanje, na fakultetima studentima prve godine, ili na nekom kursu za napredno rukovanje aplikacijama iz paketa Ofis... :) ---Slaven Kosanović- {razgovor} 07:48, 12. jun 2007. (CEST)

---

Samo bih uputio na već postojeću stranu koja se već opširno bavi tom problematikom. Rješenja se uvijek bolje nalaze u opštem kontekstu. Poz, --Kaster 09:21, 12. јун 2007. (CEST)

OK, ako je cilj bio da se ovde prikaže neka moderna verzija reductio ad apsurdum, demonstracija je bila vrlo uspešna, evo mene lično prođe jeza kad videh „čitač veba“. Mislim, kako da vam kažem - čitač veba?! Ukoliko pogledate dva najveća kompjuterska časopisa sa ovih prostora, primetićete da se niko od njih nije odvažio da ovo prevodi, i logično, nije potrebno niti je uputno. Mislim da čak ni lokalizovana verzija Vindouza nije počašćena prevodom... Ponekad mi se čini da iz ovakvih jezičko-terminoloških diskusija nikad ne izađe ništa korisno, i da završimo sa najotuđenijim rešenjem. Ali `ajde, gasim ja ovaj svoj veb brauzer, odoh da uzmem potpis iz statistike, a ti mi samo Slavene (zaboravih da ti poželim dobrodošlicu za povratak sa viki odmora :))) reci jesi li ti ikad to što koristiš dok čitaš ovo zvao čitačem veba? :)) --Kale ^{◄ info ►} 12:37, 12. jun 2007. (CEST)

Kada pričam na srpskom navikao sam da koristim pregledač, i definitivno ne brauzer. Zvao sam ih čak i po komercijalnim imenima, Navigator, Safari, Eksplorer, itd, mnogo ranije. Uvijek kad bi me neko od naših ljudi pitao (generacije mijih roditelja uglavnom), zašta služi taj ekplorer i navigator, odogovarao bih za pregledanje i učitavanje Internet stranica. Eto toliko od mene. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 18:46, 12. jun 2007. (CEST)

Dajte, ljudi, vratite na veb brauzer.... Aj da se uozbiljimo, stvarno. Neke stvari, sto ne ide, ne ide.--Maduixa kaži 12:40, 12. jun 2007. (CEST)

Ma u pravu je Maduša, evo i ja predlažem prvu rečenicu u članku: „Veb brauzer je aplikacija softvera koja služi za brauzovanje Interneta“. A mogao bi i dalje... Veb bruzer se gasi (umjesto zatvara, gasi je Kaletov prijedlog :)) poslije brauzovanja Interneta. Modernim Veb brauzerima je moguće brauzovati i multimedijalne fajlove uz pomoć odgovarajućih pludžina. itd. Moguće je i sačuvati brauzovane veb stranice na hard disk, kao i kopi-pejstovati sadržaj sa istih u druge aplikacije. Mislim da će od ovoga ispasti odličan članak. Za izabrani! :) Ajde sad nek neko od ovih pametnjakovića sroči dalje tekst za članak sa sve pojmom veb brauzer, pa da mu promjenim ime u veb brauzer. :) Kale, hvala na dobrodošlici. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 18:37, 12. jun 2007. (CEST)

Ne preteruj...

Slavene, aj ne preteruj. Ovo što sad radiš uopšte nije u redu. Rekli smo da ako postoje domaće reči koje "ne paraju uvo " treba ih koristiti. Ako ne, onda se koristi strana reč. Međutim, pošto si ekonomista a ne lingvista, mogu da razumem zašto ne možeš da shvatiš da jezik nije matematika. Meni lično, najprirodnije zvuči Internet brauzer. Čitač ili pregledač? Mislim da ne. Čitač se koristi za druge stvari, a pregledač, čisto sumnjam i da uopšte postoji u srp. jeziku.

"Internet bruzer je termin koji sekoristi za kompjuterski program koji služi za pregledanje i učitavanje veb stranica kao i multimedijalnih sadržaja vezanih za njih."--Maduixa kaži 18:50, 12. jun 2007. (CEST)

---

I samo da znaš, ta ironija uopšte nije u redu.--Maduixa kaži 18:50, 12. jun 2007. (CEST)

Riječi u svim jezicima dobijaju nova značenja i dan danas. Ja nisam lingvista i nikada se nisam proturao za lingvistu, ali znam da su mnoge riječi u svim jezicima dobijala nova značenja i još uvijek ih mjenjaju. Primjer, španska riječ ordenador. Nikakve veze nije imala sa računarstvom, ali je postala računarski termin kojim se označava kompjuter. I ta priča da su oni koji se bave matematikom glupi za jezik i nemaju sluha, ne pije vodu. To što neki naši ljudi vole da govore nerazumljivim jezikom da bi bili kul, ne opravdava ništa. I dalje mjenjajte kako hoćete. A pogledajte i ovaj riječnik Mikro knjige usput, ili bolje nemojte ljudi koji su ga pisali su glupi, nemaju veze s vezom. ---Slaven Kosanović- {razgovor} 19:00, 12. jun 2007. (CEST)

---

Pod jedan. Nisam rekla da su matematičari glupi za jezik. Ne stavljaj mi reči u usta koje nisam rekla. Pod dva, ceo ovaj razgovor upravo radiš ono štop kažeš da ne radiš - daješ lingvističke sudove. Treće, konto opaske da "neki ljudi vole da koriste nerazumljive reči" - iѕaši na ulicu u Srbiji i pitaj ljude (one koji iole imaju pojma šta je to kompjuter, naravno) pitaj ih da li znaju šta je to veb čitač i da li znaju šta je to veb brauzer, pa da vidimo kakav ćeš odgovor da dobiješ.

I pod tri: prekidam sa komentarima jer mi se ne sviđa tok kojim ova diskusija polazi, a ipak si mi ti draži nego to da priznaš da sam u pravu. Aj, ne troši onu sumpornu kiselinu, bolaaaaan, đaba ti bilo... --Maduixa kaži 19:06, 12. jun 2007. (CEST)

Koliko ja vidim, ovo je slično velikim silama. Neće da priznaju da nisu u pravu i tačka. --Molotov 19:16, 12. jun 2007. (CEST)

Samo se ti upetljavaj. Pusti ljude da diskutuju. ;-) --Kaster 19:47, 12. јун 2007. (CEST)

Slobodno mijenjajte kako želite, ja odustajem od ove i sličnih diskusija u Informatici, ali moram reći da su članci iz Informatike najpatetičniji na ovoj Vikipediji upravo zbog terminologije, iako će drugi reći da su to oni iz oblasti koju oni poznaju. Žalosno je da jedna vrlo važna oblast u savremenom informacionom društvu ne može da se obrađuje kako treba zbog otpora ljudi koji je površno ili nikako poznaju. Ne kažem da je prijedlog mikro knjige usrećen, ali je makar neki autoritet u odnosu na mišljenja, čija god, pa i moje. Hepi dej svima. :) ---Slaven Kosanović- {razgovor} 20:36, 12. jun 2007. (CEST)

Ja mislim da je ovakav naslov kao sad sasvim u redu. I ne bih ga menjao sa breuzerom jer u najmanju ruku podjednako rogobatno zvuči kao pretraživač ili čitač. Inače ja koristim reč pretraživač u svakodnevnom govoru, a primećujem da se brauzer sve manje koristi (npr časopis Mikro - jedan od naših najbitnijih časopisa o računarima u svojim člancima stalno koristi reč čitač) --Jovan Vuković (r) 21:01, 12. jun 2007. (CEST)

---

Eto nama rešenja, što bi reko Radovan Treći. Pretraživač je sasvim ok reč. Bolja je i prirodnija od čitač. Ja glasam za pretraživač.---Maduixa kaži 21:06, 12. jun 2007. (CEST)

---

A gde ture ono veb? Ispred ili iza? Jel kažu veb čitač ili čitač veba?--Maduixa kaži 21:07, 12. jun 2007. (CEST)

S tim što je internet pretraživač nešto sasvim drugo. Gugl, Jahu, Altaavista i sl. su pretraživači, jer se preko njih pretražuje Internet. Ono na šta mi ciljamo su pregledači, odabirači, surferi itd. Ja sam za brauzer. Da napomenem da je u prevodu interfejsa (koja, beše, srpska reč za ovo? :) ) Vikipedije dugo vremena stajalo "brovser", što je, čini mi se, najgora moguća varijanta. Da se vratim na temu, i pregledač i svaka varijanta (uključujući i originalni browser) sve više gube smisao, jer brauzer u poslednje vreme služi za sve i svašta (mogu povući paralelu sa mobilnim telefonima koji sve više postaju svemoćni digitalni uređaji sa zilion i trista hiljada opcija). Tako možete surfovati, četovati, gledati mejl, pa u nekim slučajevima razgledati PDF-ove, gledati video animacije i fajlove i šta sve ne. U tom svetlu, nijedan naziv nije savršeno adekvatan. Međutim, mi moramo da se zadovoljimo sa jednim, pa ako se baš insistira na srpskom terminu, mislim da je pregledač najbolji i najprimereniji termin. --filip ⁂ 23:36, 12. jun 2007. (CEST)

Ja sam i mislio da se radi o pretraživačima kao što su IE i Fajrfoks. Ako je to neki drugi pojam onda ok. Samo ja ne znam onda št aje to. Ali čini mi se da članak i opisuje pretraživače kao što su IE i vatreni lisac. Što se tiče gde stavljaju veb pogledaću pa ću da javim --Jovan Vuković (r) 19:25, 13. jun 2007. (CEST)

Pretraživač versus čitač ili pregledač

Evo pokušaću jednostavnim jezikom da objasnim... Pretraživaži su specijalizovani softver ustvari agenti koji na osnovu unešenog pojma pretražuju Internet, Lokalne mreže (LAN), regionalne mreže (WAN), itd i vraćaju rezultate upita. Gugl, Jahu, Altavista, itd, su neki od najpoznatijih na Internetu, dok se u lokalnim i regionalnim mrežama, koriste drugi specijalno programirani. Pretraživači se obično pokreću sa servera i ne sa lokalnih računara. Pregledač, čitač, ili brauzer kako je takođe poznat, je softver koji „se pokreće i živi u računaru korisnika“, da se ovako metaforički izrazim :), služi za učitavanje veb stranica, pregledanje, itd. Dakle, IE, Fajerfoks, Opera , Safari, su neki od najpoznatijih primjera. Čitač veba, ili pregledač veba, je u suštini interpretator, interpretira kod HTML veb stranice i prikazuje je na način koji je nama razmljiv, sa sve sličicima, formatiranim tekstom, multimedijalne fajlove uz pomoć odgovarajućih dodataka, (plugin na engleskom - najpoznatiji i najrasprostranjeniji je Adobe Flash dodatak za čitače), itd. Čitačem veba pristupamo i pretraživačima... itd. Eto pokušah, bez tehnicizama, da objasnim razlike. Jovane, vidim da su i tamo u časopisu Mikro, zbrkali pojmove, pa su koristili pojam pretraživač i za Čitače (IE, Fajerfoks u nekim ranijim člancima) i za pretraživače (Gugl, Jahu, itd... http://www.mikro.co.yu/ser/casopis/tekst.php?id=6978)... ---Slaven Kosanović- {razgovor} 23:07, 13. jun 2007. (CEST)

Ok sad mi je jasno. Mada ja takođe koristim pretraživač za oba, verovatno takođe nepravilno. Onda ništa neka ostane kao do sada --Jovan Vuković (r) 13:58, 14. jun 2007. (CEST)

Slavene, rekao si manje-više isto što i ja. :) Nego, čitam danas 24 sata i naiđem na jedan zanimljiv članak. Ima ga onlajn - pročitajte ga. Prvo spominju "veb brauzer", a onda "pretraživač[a]". Daleko je to od referentnog izvora, ali čini mi se da je pretraživač definitivno jedan od termina koji je u aktivnoj upotrebi. Štaviše, nije pogrešan (u najmanju ruku, pogrešan je koliko i pregledač), ali može dovesti do konfuzije sa pravim internet pretraživačima, kod kojih nema dileme kako ih nazvati. --filip ⁂ 16:39, 14. jun 2007. (CEST)

Ako se rukovodimo osnovnim značenjima koje te reči imaju u srpskom jeziku, "pretraživač" je neko (ili nešto) ko pretražuje, dok "pregledač" pregleda (kao i što "čitač" čita). Razlika je očigledna. Ako ja u pomenutoj vrsti programa ukucam adresu sajta koju znam napamet, ja ništa nisam pretraživao! A ako ne znam adresu napamet, otići ću npr. na Guglov sajt (pri tome ja već znam adresu Gugla) i onda će Gugl nekim svojim mehanizmom (nebitnim za ovu lingvističku raspravu) učiniti pretragu (a ne program koji koristim!). Zbog toga se termin "pretraživač" može smatrati pogrešnim u ovom našem slučaju. Što se "pregledača" tiče, ja zaista ne vidim po čemu je ta reč "rogobatna". Jednostavno, do sada se nije toliko često koristila i pomalo nam je "čudna". Čim se naviknemo na nju, postaće nam "normalna". A po konstrukciji se nimalo ne razlikuje od "pevača", "nosača", "kopača", "usisivača"... :) --Marko Mihailović (razgovor) 2:53, 9. avgust 2007. (CEST)

Prije par dana sam instalirao srpski jezički paket interfejsa (latinica, još nema ćirilice) na Vin Vistu i ispostavlja se da je pojam „brauzer“, ili kako god ga ko zvao, preveden kao „Web pregledač“. Takođe je zanimljivo da većina pojmova nije prevedena, nego se pišu izvorno, Widows, Feed, Web, itd..., pa ima i rogobatnih konstukcija kao „Feedovi“, na primjer. Naravno, ovo što rekoh nije i ne smije biti presudno za odlučivanje kako na Vikipediji tretiramo inform. pojmove, ali takođe ne možemo izgubiti iz vida da će u skorijoj budućnosti ti nazoviga „prevodi“ imati utjecaja na širu populaciju korisnika, koji računar koriste kao alat i nije ih briga za terminologiju... ---Slaven Kosanović- {razgovor} 20:46, 25. april 2008. (CEST)

Uz opasnost da otvaram konzervu glista - ja stvarno mislim da ovaj članak treba da se zove „pregledač Interneta“ ili eventualno „pregledač Veba“ (pošto, kako razumem, „Mreža“ nije opšte prihvaćen prevod za „Veb“). To je direktan i prirodan prevod. „Brauzer“ je... mislim, šta reći. „Anakseptabl“ :) (Pritom, „pretraživač“ je totalno pogrešno - to je prevod isto koliko je i "voda" prevod za TNT - ovako se ne piše reč voda!) --Dzordzm (razgovor) 11:42, 10. april 2009. (CEST)

Reč brauzer je već zabeležena po rečnicima i ušla je u srpski odavno svidelo se to nekom ili ne, ne vidim zašto bismo izmišljali toplu vodu.

Klajn&Šipka. Veliki rečnik stranih reči i izraza: brauzer - program za pretraživanje strana na Internetu.

Da je reč "anakseptabl" ne bi stajala u ovom rečniku. --Jagoda ispeci pa reci 11:51, 10. april 2009. (CEST)

Brauzer?

Ljudi, kakav brauzer? Ovo bi trebalo da bude članak na Srpskom.— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Korisnik:Umpirsky (razgovor • doprinosi)

Takođe bi trebalo i „srpski“ da se piše malim slovom. --Jagoda ispeci pa reci 10:58, 27. jun 2011. (CEST)