Разговор:Интернет прегледач/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Проблем с кориштењем наших ријечи умјесто браузер јесте у томе што за ову ријеч не постоје свима очигледни, стандардни синоними, као што је нпр. рачунар за компјутер. Велики речник страних речи и израза, у ком се самостална ријеч браузер дефинише као „програм за претраживање страна на Интернету“, уопште нема појединачних ријечи које би замијениле браузер, што је и разумљиво будући да такве расправе најчешће заврше са неколико варијанти, укључујући и понеку која представља сасвим нови превод: читач, прегледавач, претраживач, итд., а сви се слажу једино у погледу браузера. Наравно, уколико се касније појаве свима очигледне и у пракси подржане замјене попут наведеног рачунара, међу којима је сасвим јасно која је најбоља, нема проблема, али до тада је боље користити ријеч која је најмање оспорива и документована у поузданом извору без очигледних замјена, јер је циљ Википедије да се што мање расправља и истражује, што се постиже онда када се ограничимо на добро документоване чињенице из најпоузданијих могућих извора. —PointDread (разговор) 08:12, 3. април 2008. (CEST)

---

пошто заиста не знам терминологију, а смета ми неусаглашеност приликом читања чланка, требало би да неко усагласи - прегледач или прегледник?! --Wlodzimierz 23:57, 11. јун 2007. (CEST)

---

Ја уопште не разумем што се овај чланак зове прегледач, када је браузер веома устаљена реч...--Maduixa kaži 23:58, 11. јун 2007. (CEST)

Хехе, Мадуша у сриду, што би рекли Далматинци... :) Па прошле године, ми техно-момци и дјевојке смо овдје дискутовали надуго и нашироко о замјени неких устаљених појмова за наше. И тако се изродио „прегледач“.... :)---Славен Косановић- {разговор} 00:06, 12. јун 2007. (CEST)

свака част техно-момчади, ја ћу и даље користити браузер =) чисто због рогобатности прегледача =) елем, ако сте се већ договорили, онда спроводите у дело доследно. поз, --Wlodzimierz 00:08, 12. јун 2007. (CEST)

Данас си те та ријеч „рогобатно“ за све лијепи Влодзи. Сине, јеси ти мени шта лоше појео данас? :=)---Славен Косановић- {разговор} 00:20, 12. јун 2007. (CEST)

Biće da je neki zeleni krompir...--Maduixa kaži 00:22, 12. јун 2007. (CEST)

---

Уф.. Могу да претпоставим каква је то расправа била... Ај добро... Ја лично мислим да што се тиче информатике, енглески изрази су се толико одомаћили да не треба силити језик и по сваку цену тражити српску реч, ал ајде... Овде нисам ехперт, па нећу да се турам где ме не зову--Maduixa kaži 00:09, 12. јун 2007. (CEST)

Узгред ово „браусер“ ме је увијек подсјећало на „буразер“... Веб буразер, је баш онако сочан појам... :) Шалим се... ---Славен Косановић- {разговор} 00:10, 12. јун 2007. (CEST)

А зашто је остао "Веб" ако је већ отишао "браузер" (да не кажем буразер)? Овако смо добили реч-кентаура. Или пре краву са дрвеном ногом... --Gorran 00:12, 12. јун 2007. (CEST)

Веб је стручни појам који је тешко замјенити, а да не изгуби смисао. У свим језицима који су мјењали терминологију, остао је веб непромјењен, није да се не може промјенити, али... Мадуша Шпанци су све измјењали из информатике, дакле ствар жеље и хтијења... Орденадор, навегадор, итд... ---Славен Косановић- {разговор} 00:15, 12. јун 2007. (CEST)

---

Al to u španskom zvuči normalno, a u srpskom nakaradno. Osim toga, Španci nikad nisu ni koristili engl. reči, a mi jesmo.

A ovde lepim što sam malopre napisala, pa nisam snimila zbog jelte čeonog udara sa Slavenom.--Maduixa kaži 00:18, 12. јун 2007. (CEST) Up,s, zaboravi da zalepim.

---

Tako je, povikaše seljaci..., Ne, stvarno... ili je mrežni pregledač (ovdje već ličimo pomalo na braću 'rvate, s izmišljenim novim rečima), ili je veb brauzer... (Ne, burazer, Slavene)--Maduixa kaži 00:19, 12. јун 2007. (CEST)

---

Ајде ми сад аргументовано, што је то код нас ружно користити наше изразе а у шпанском није? Никада нећу схватити ту логику. Не кажем да треба силити језик, али ипак не треба ни срблиш говорити. Проблем са информатиком је био у писању чланака. Дакле, ако један појам треба да се појави 20 пута у чланку, па још десет сличних, нашта ће то да личи? ---Славен Косановић- {разговор} 00:23, 12. јун 2007. (CEST)

Evo, argumentovano. Razvoj jednog jezika ne možeš porediti matematičkim formulama sa drugim. Jdnostavno, španci nikad nisu koristili engl. izraze, mi jesmo. Kod njih se nikad nisu odomaćili izrazi, kod nas jesu. Oni svaki program ODMA prevedu pre nego što ga izbace na tržište, mi smo tek od skora to počeli da radimo. Samim tim,oni nisu imali vremena da se naviknu na engl. reči, mi jesmo. Jel dovoljno agumentovano? Nemam ništa protiv da bude pregledač, al nwe prihvatam kao argument "kad mogu španci, što ne bismo mogli i mi" jer je to jednostavno kao da porediđ babe i žabe.--Maduixa kaži 00:37, 12. јун 2007. (CEST)

Значи ми смо жабе, или бабе овдје? :=) Разумијем, али не прихватам такву логику. :) Ја нисам готивио никада енглески, иако га говорим, и ја не могу рећи да сам претјерано користио енг. изразе. Врло мало их користим и у економији, увијек сам у потрази за алтернативама и нашим изразима. ---Славен Косановић- {разговор} 00:45, 12. јун 2007. (CEST)

Рећи ћу ти зашто у Шпанији не користе ен. изразе у Информатици. Јер они не прихватају стране изразе генерелно. Ако се нема шпански израз за нешто, њихови људи једноставно не прихватају уопште тај појам, односно никада не улази у језик. Ово говорим из искуства, када сам почињао да студирам Информатику управо овдје у Шпанији. Тако је остало и данас. ---Славен Косановић- {разговор} 00:57, 12. јун 2007. (CEST)

Ti to sam sebi argumentovano odgovaraš, jel' da? Upravo sam ti o tome pisala ovde malo niže....--Maduixa kaži 01:08, 12. јун 2007. (CEST)

---

Aj Slavene, ne farbar farbara, hahaha.. Koliko godina živiš i radiš VAN područja gde se govori srpski? A koliko se ne varam, nisi ni informatičar, nego ekonomista. Postoje oblasti čijom terminologijom jednostavno dominira engleski iz prostog razloga jer tehnologija odatle dolazi - iz Amerike - a informatika je jedna od tih oblasti, osim toga, toliko se brzo razvija da jezici naroda kao što smo mi - siromašni, i do skora do guše u nekim drugim egzistencijalnim problemima - jednostavno ne mogu to da prate. Španci odavno nisu ni siromašni a ni u egzistencijalnim problemima pa mogu da se posvete prevođenju softvera pre nego što stignu na špansko tržište, a mi do sada barem, nismo mogli. Druga stvar je ekonomija, književnost (znači NE literatura, kako mnogi ovde na viki pišu! a to ti je npr. jedna totalno suvišna tudjica), itd, znači oblasti čiji razvoj ide malo laganije, tu smo pratili i izmišljali srpske reči...

Elem, TI nisi neki primer, jer prvo, jezik koji uglavnom govoriš u toku dana je španski (ili katalonski!), a drugo, i da nije tako, ekonomija nije informatika.

Ja PREZIREM tuđice, veruj mi, ali takođe mi se ne sviđa da silujem jezik (seti se ženskih zanimanja, posto poto, e to ti je isto)....

A što se baba i žaba tiče, nema veze, odaberi, šta ti se više svidja--Maduixa kaži 01:03, 12. јун 2007. (CEST)

Нисам информатичар, јер сам промијенио претендовану професију по други пут тада.. :) Трећа је била одлучујућа... :) Али јесам завршио три године Информатике управо у Барси. Ипак су три године довољне да знам о чему причам, иако не проглашавам себе стручњаком... :) Нема ама баш никаве везе прича о егзистенцији, овоме и ономе у овој причи. Проблем је у писању чланака. Пробај да напишеш било који чланак из Информатике са двадесет ових страних израза... Џаст до ит... :) ---Славен Косановић- {разговор} 01:17, 12. јун 2007. (CEST)

---

Pa upravo ti o tome govorim. Informatiku si učio u Barsi, ne na srpskom govornompodručju. Da jesi, ne bi se toliko čudio korišćenju engl. izraza. Evo i ja, što sam sigurno duplo manje od tebe ovde, pa više ni ne znam engl. već samo španske izraze što se informatike tiče... Španci SVE prevode, mi ne. Zato OVDE na srpskoj Viki, bi trebalo da bude brauzer a ne pregledač, ali na španskoj je buscador. Prosto. Različiti smo, pa i strane reči različito koristimo (mi i Španci, ne ti i ja)--Maduixa kaži 01:27, 12. јун 2007. (CEST)

На шпанском је навегадор (од навегар и они плове Интернетом и не прегледају га, јер им тај израз више одговара у језику), а не бускадор. Бускадор је истраживач, претраживач, као Гугл на примјер... Сад одох, касно је... ---Славен Косановић- {разговор} 02:10, 12. јун 2007. (CEST)

---

Ако ћемо мак на конац, Веб прегледач је насиље над језиком нам српским. Ајде да је Вебопрегледач, прегледач веба, па макар веб-прегледач, али овако: ВЕБ ПРЕГЛЕДАЧ никако не личи на српски и није му у духу. --Gorran 00:27, 12. јун 2007. (CEST)

Уствари овдје би „најпоштеније било“ Интернет прегледач, или Прегледач Интернета..., како би се избјегле конфузије, код корисника који не доминирају техницизме. ---Славен Косановић- {разговор} 00:29, 12. јун 2007. (CEST)

---

Tako je, povikaše seljaci..., Ne, stvarno... ili je mrežni pregledač (ovdje već ličimo pomalo na braću 'rvate, s izmišljenim novim rečima), ili je veb brauzer... (Ne, burazer, Slavene)--Maduixa kaži 00:32, 12. јун 2007. (CEST)

Не може бити мрежни прегледач, јер није само Интернет мрежа у томе и јесте проблем. Могло би Прегледач Интернета... Кад би се све могло превести, то би било супер, али понекад неки појмови преведени на једном мјесту отварају проблем значења на другом. Превод прегледач не отвара проблем на другом мјесту, стога смо и одлучили да се преведе... ---Славен Косановић- {разговор} 00:39, 12. јун 2007. (CEST)

Ко о чему, баба о уштипцима. Другим речима, ми поново о терминологији. Не видим проблем да се неке речи употребљавају ако постоје у српском језику, јесу у духу језика и по слову правописа. То што се нас неколико стотина (добро, де, хиљада) прави паметно и жели да наметне остатку српског говорног подручја шта је језички исправно није одлучујући фактор да таква одлука јесте исправна. Ја увек наводим пример речи директоријум која је десет година овде била неприкосновена колико и бесмислена, али је нико није другачије изговарао у страху да не буде проглашен елементарном незналицом, а данас је се скоро нико ни не сећа. Једноставно је нестала из "срблиша". -- JustUser  JustTalk 01:03, 12. јун 2007. (CEST)

Препорука. Када не знате шта ћете, распитајте се да ли већ у административном жаргону постоји реч за то. Бонус: како се зове ТАБ на српском? То је оно на врху странице, картице, где пише чланак, разговор, уреди итд. Хинт: питати неког маторог бирократу како су они звали мали картонски наставак на предмету који им је служио за сналажење у предметима. -- JustUser  JustTalk 01:03, 12. јун 2007. (CEST)

Није проблем ни веб, ни интернет, ни прегледач, ни прегледавач, проблем је у нама. -- JustUser  JustTalk 01:03, 12. јун 2007. (CEST)

---

Ma pusti nas Juser, vidiš da moramo malo da mlatimo praznu slamu... Moramo malo...--Maduixa kaži 01:07, 12. јун 2007. (CEST)

Таб се назива језичак и не видим никакав проблем у том термину. --филип ⁂ 07:13, 12. јун 2007. (CEST)

Старе бирократе су то звале "јахач", а зашто, не зна се. Одговор је затрпан прашином историје. Израз "језичак" логички, фактички и језички у потпуности одговара, међутим, ко ће када и зашто употребити неки израз углавном остаје тајна. У сваком случају, израз браузер ми је екстремно стран и неупотребљив. Пре говорим "програм за интернет" или било шта друго, али не "браузер". Ја малко памтим кад се користио израз "хед дивајс асембли" за уписно читајуће главе диска. Сва срећа што многе новотарије брзо прођу и нико их ни не запамти. Да ли је израз употребљив је веома једноставно пробати. Питаш неког, јел знаш шта је "читач веба"? Ако на основу тако једноставног и кратког назива провали, то је то. Мени личи на ОК. -- JustUser  JustTalk 10:30, 12. јун 2007. (CEST)

Još malo slame

Malo sam sumnjičav prema samom postojanju reči "pregledač" u srpskom jeziku. (Doduše malo sam sumnjičav i u pogledu postojanja spoljašnjeg sveta, takođe.) I, naravno, ukucam u guuugl - i, pazi stvarno - ima. Pregledač je onaj čika u uniformi što kucka u točkove voza. Ali ni njega niko ne bi zvao voz pregledač, ili točak pregledač, zar ne? --Gorran 01:12, 12. јун 2007. (CEST)

---

Ma uopšte je ta konstrukcija dve imenice od kojih jedna (prva) ima pridevsko značenje je uvezena iz engleskog, to kod nas ne postoji. Pa kad uvozimo frazu, kad uvozimo prvi deo, ona imenica koja je kao pridev, pa što onda ne bi ostao i drugi deo engleski? Ovo ovako je mala Nindža kornjača - mutant.--Maduixa kaži 01:15, 12. јун 2007. (CEST)

---

Uzgred, a kako se na srpskom kaže "direktorijum"? Jel "folder"? --Gorran 01:19, 12. јун 2007. (CEST)

---

Ja ne znam šta je to. Jel to "carpeta", Slavene?--Maduixa kaži 01:30, 12. јун 2007. (CEST)

---

ОК, сад млатите сламу, ал' сутра покушајте да напишете који чланак управо из ове најлошије нам обрађене области на Википедији, јер немамо много наших израза, а нико од нас који се разумијемо у цијелу причу, нема воље ни жеље да пише, Копипејстујемсликуизбраузера... и сл. у енц. чланцима. ---Славен Косановић- {разговор} 01:21, 12. јун 2007. (CEST)

Ja već počeo da pišem. Počeo sam članak "točak pregledač", i kreiraću kategoriju "pregledači" u kojoj će biti "veb pregledač" i "točak pregledač". --Gorran 01:24, 12. јун 2007. (CEST)

Само се ти зајебаји што би рекли Босанци... :) Точак прегледач, или прегледач точкова, или како већ би ишао у категорију жељезнице и не Информатике. ---Славен Косановић- {разговор} 01:32, 12. јун 2007. (CEST)

---

Šalu na stranu, NAJLOŠIJE obrađena oblast na našoj Vikici je književnost i umetnost..., ne informatika. Pobogu, pored tolikih informatičara, to nije moguće... Pa skoro svi administratori su manje više neki informatičari... --Maduixa kaži 01:29, 12. јун 2007. (CEST)

Па немамо наших израза за информатику, ето сами сте констатовали. Област за коју немаш изразе у твом језику не можеш ни "препричати"... Не говоре сви енглески код нас, у заблуди сте. Крените само од генерација наших родитеља. ---Славен Косановић- {разговор} 01:32, 12. јун 2007. (CEST)

---

Termin je zaista loš i neodrživ, i to nema nikakve veze sa informatikom, a oni koji su ga smislili sad su u fazonu kao kad je mene prošle godine izvaćario ortak za neke pare i ostao mi dužan, pa kad sam mu ja nedavno spomenuo, a on u fazonu, ma nemoj stalno da potežeš prošlost, treba gledati u budućnost. Ono: Hilandar gori, a oni me pitaju za trafiku. --Gorran 01:34, 12. јун 2007. (CEST)

Добро, узмимо кажеш неком нашем човјеку да користиш Интернет браусер, а тај човјек не зна енглески. Како му објашњаваш шта ради тај браусер, кад те пита, еј а шта ради тај браусер? ---Славен Косановић- {разговор} 01:39, 12. јун 2007. (CEST)

Ne kapiraš problem

"Internet brauzer" je strani izraz - njima dobar, zadovoljava njihove jezičke standarde. Mi možemo da ga koristimo kao strani izraz. Ili možemo da ga prevedemo, ili delimično prevedemo, i integrišemo u srpski jezik. Ali, onda mora biti prilagođen srpskim jezičkim standardima. A mi ne kažemo "violina svirač" ni "kosmos istraživač" nego "svirač na violini", "istraživač svemira". Ne kažemo "konj čuvar" nego "čuvar konja". Je li sad malo jasnije? --Gorran 01:46, 12. јун 2007. (CEST)

Па зато сам горе и предложио прегледач Интернета, као бољу опцију, бемлига. Изгледа да не читате све шта се пише. Углавном сва та прича да се не могу преводити страни изрази и да ми сви знамо енглески је глупост. Не могу се ствари објашњавати на нашем језику без наших израза. Ово је само један мали примјер, не кажем да је усрећен, али макар је већини јасно да се прегледачем прегледа Интернет, док браусер већини наших људи који не знају енг. не значи ништа. Енциклопедија и служи да појасни појмове. --Славен Косановић- {разговор} 01:53, 12. јун 2007. (CEST)

Uzgred, bacite pogled na rijecnik Mikro knjige sutra... http://www.mk.co.yu/pub/rmk/detalj1.php?EngOdrID=700 ---Славен Косановић- {разговор} 02:21, 12. јун 2007. (CEST)

--- Često su najbolja najjednostavnija rešenja - na primer, vebač. Web browsing - vebačina. Šta radiš to, kume? Evo, zavebavam se. --Gorran 02:27, 12. јун 2007. (CEST)

Ма да, удри бригу на вебачину... :) ---Славен Косановић- {разговор} 02:29, 12. јун 2007. (CEST)

Славене, не мораш да знаш енглески да би користио термине из информатике. Наилазио сам на гомилу људи који су релативно слаби са енглеским, а знају неке речи из информационе технологије, само зато што им је неко објаснио и зато што су прихватили те термине здраво за готово, не размишљајући много о етимологији и штатијазнам. Наравно, када би постојале српске речи које не звуче накарадно за просечног читаоца, све би било супер. Бај д веј, :), када причамо о литератури у смислу списка коришћених дела у изради неког чланка или штавећ (а не у смислу књижевности), онда сматрам да је боље рећи литература него библиографија. --филип ⁂ 07:13, 12. јун 2007. (CEST)

Ja taman stavio kaficu da se razbudim... :) Filipe, brale problem sa informatikom kod nas je sto tu materiju treba prenositi, obicnim ljudima, studentima Informatike, ovim onim, i ako nema odgovarajucih termina u jeziku onda to postane patnja. Ja sam u mnogim clancima iz informatike koje sam pisao morao da preskocim neke stvari da ne bi izmisljao rijeci, dok kad pisem i objasnjavam nesto ne spanskom to izgleda profesionalno i nemam problema da cu nesto morati da izmisljam. Kada na spanskom kazem: "navegador es una aplicación de software que se usa para navegar por Internet" svima je jasno o cemu se govori, dok ako na srpskom kazem: „brauser je jedna aplikacija softvera koja se koristi za brausovanje Internetom“, sta sam rekao i ko ce me shvatiti? Ovo je banalan primjer, a da ne pricam o nekom slozenijem opisu funkcionisanja softvera i hardvera, vjestackoj inteligenciji, itd... Poz. ---Славен Косановић- {разговор} 07:30, 12. јун 2007. (CEST)

---

Ево, Славене сад си сам себи ускочио у уста. Видиш да ни Шпанци нису пошто по то за то да се користе само шпанске речи. Шта би са софтвером? Шта је то софтвер? И они кажу (чак и пишу!! ) онако како се то каже и пише у енглеском. Рекла сам ти већ зашто та разлика. Они имају времена да се бакћу са преводима нових технологија, ми (до сада) нисмо имали. Ваљда ће и нама сунце да сване, па ћемо и ми моћи за коју годиницу, да чим се нешто ново појави да се одмак преведе на српски пре него што и стигне до тржишта, па ће онда и ствари бити другачије... Бај д веј, знаш ли ти да је бунда мађарска реч? Или чизме? Једном давно и то су биле "туђице" сад су наше речи, и нису једине.

Жалосно је кад неко користи стране речи иако постоје наше сасвим нормалне и прихваћене српске речи, а кад не постоји реч... Онда се узима из другог језика. То је један од начина да се богати речник. Знаш ли ти колико у шпанском има речи узетих их индијанских језика или арапског? Знаш ли ти да је патата (да, кромпир), реч индијанског порекла, и да су је узели из индијанских језика јер НИСУ ИМАЛИ реч за то поврће јер нису никад пре видели то поврће. Е, сад, замисли да су Амери Индијанци, да су Срби Шпанци, а да је информатика кромпир, и скапираћеш да смо у праву.

Бај д веј... Ово са читачем је тотално безвезе. Ако већ хоћете нашу реч, онда треба да остане како је било. --Maduixa kaži 09:40, 12. јун 2007. (CEST)

---

Ne kazem i nikada nisam bio stava da treba biti fanatik, kao sto su to Spanci, ali svaka oblast kod nas je pretrpjela adaptacije pojmova, kako bi se mogla prenositi, uciti itd. U informatici si svi nesto razumiju, neki pojmovi su im "kul", oni znaju o cemu se prica, iako imaju problema da objasne sta je to sto znaju, da prenesu. Bas bih volio da vidim kako se kod nas opisuje graficko okruzenje, njegovo funkcionisanje, na fakultetima studentima prve godine, ili na nekom kursu za napredno rukovanje aplikacijama iz paketa Ofis... :) ---Славен Косановић- {разговор} 07:48, 12. јун 2007. (CEST)

---

Само бих упутио на већ постојећу страну која се већ опширно бави том проблематиком. Рјешења се увијек боље налазе у општем контексту. Поз, --Kaster 09:21, 12. јун 2007. (CEST)

ОК, ако је циљ био да се овде прикаже нека модерна верзија reductio ad apsurdum, демонстрација је била врло успешна, ево мене лично прође језа кад видех „читач веба“. Мислим, како да вам кажем - читач веба?! Уколико погледате два највећа компјутерска часописа са ових простора, приметићете да се нико од њих није одважио да ово преводи, и логично, није потребно нити је упутно. Мислим да чак ни локализована верзија Виндоуза није почашћена преводом... Понекад ми се чини да из оваквих језичко-терминолошких дискусија никад не изађе ништа корисно, и да завршимо са најотуђенијим решењем. Али `ајде, гасим ја овај свој веб браузер, одох да узмем потпис из статистике, а ти ми само Славене (заборавих да ти пожелим добродошлицу за повратак са вики одмора :))) реци јеси ли ти икад то што користиш док читаш ово звао читачем веба? :)) --Кале ^{◄ info ►} 12:37, 12. јун 2007. (CEST)

Када причам на српском навикао сам да користим прегледач, и дефинитивно не браузер. Звао сам их чак и по комерцијалним именима, Навигатор, Сафари, Експлорер, итд, много раније. Увијек кад би ме неко од наших људи питао (генерације мијих родитеља углавном), зашта служи тај екплорер и навигатор, одоговарао бих за прегледање и учитавање Интернет страница. Ето толико од мене. ---Славен Косановић- {разговор} 18:46, 12. јун 2007. (CEST)

Dajte, ljudi, vratite na veb brauzer.... Aj da se uozbiljimo, stvarno. Neke stvari, sto ne ide, ne ide.--Maduixa kaži 12:40, 12. јун 2007. (CEST)

Ма у праву је Мадуша, ево и ја предлажем прву реченицу у чланку: „Веб браузер је апликација софтвера која служи за браузовање Интернета“. А могао би и даље... Веб брузер се гаси (умјесто затвара, гаси је Калетов приједлог :)) послије браузовања Интернета. Модерним Веб браузерима је могуће браузовати и мултимедијалне фајлове уз помоћ одговарајућих плуџина. итд. Могуће је и сачувати браузоване веб странице на хард диск, као и копи-пејстовати садржај са истих у друге апликације. Мислим да ће од овога испасти одличан чланак. За изабрани! :) Ајде сад нек неко од ових паметњаковића срочи даље текст за чланак са све појмом веб браузер, па да му промјеним име у веб браузер. :) Кале, хвала на добродошлици. ---Славен Косановић- {разговор} 18:37, 12. јун 2007. (CEST)

Не претеруј...

Славене, ај не претеруј. Ово што сад радиш уопште није у реду. Рекли смо да ако постоје домаће речи које "не парају уво " треба их користити. Ако не, онда се користи страна реч. Међутим, пошто си економиста а не лингвиста, могу да разумем зашто не можеш да схватиш да језик није математика. Мени лично, најприродније звучи Интернет браузер. Читач или прегледач? Мислим да не. Читач се користи за друге ствари, а прегледач, чисто сумњам и да уопште постоји у срп. језику.

"Интернет брузер је термин који секористи за компјутерски програм који служи за прегледање и учитавање веб страница као и мултимедијалних садржаја везаних за њих."--Maduixa kaži 18:50, 12. јун 2007. (CEST)

---

И само да знаш, та иронија уопште није у реду.--Maduixa kaži 18:50, 12. јун 2007. (CEST)

Ријечи у свим језицима добијају нова значења и дан данас. Ја нисам лингвиста и никада се нисам протурао за лингвисту, али знам да су многе ријечи у свим језицима добијала нова значења и још увијек их мјењају. Примјер, шпанска ријеч орденадор. Никакве везе није имала са рачунарством, али је постала рачунарски термин којим се означава компјутер. И та прича да су они који се баве математиком глупи за језик и немају слуха, не пије воду. То што неки наши људи воле да говоре неразумљивим језиком да би били кул, не оправдава ништа. И даље мјењајте како хоћете. А погледајте и овај ријечник Микро књиге успут, или боље немојте људи који су га писали су глупи, немају везе с везом. ---Славен Косановић- {разговор} 19:00, 12. јун 2007. (CEST)

---

Под један. Нисам рекла да су математичари глупи за језик. Не стављај ми речи у уста које нисам рекла. Под два, цео овај разговор управо радиш оно штоп кажеш да не радиш - дајеш лингвистичке судове. Треће, конто опаске да "неки људи воле да користе неразумљиве речи" - иѕаши на улицу у Србији и питај људе (оне који иоле имају појма шта је то компјутер, наравно) питај их да ли знају шта је то веб читач и да ли знају шта је то веб браузер, па да видимо какав ћеш одговор да добијеш.

И под три: прекидам са коментарима јер ми се не свиђа ток којим ова дискусија полази, а ипак си ми ти дражи него то да признаш да сам у праву. Ај, не троши ону сумпорну киселину, болааааан, ђаба ти било... --Maduixa kaži 19:06, 12. јун 2007. (CEST)

Колико ја видим, ово је слично великим силама. Неће да признају да нису у праву и тачка. --Molotov 19:16, 12. јун 2007. (CEST)

Само се ти упетљавај. Пусти људе да дискутују. ;-) --Kaster 19:47, 12. јун 2007. (CEST)

Слободно мијењајте како желите, ја одустајем од ове и сличних дискусија у Информатици, али морам рећи да су чланци из Информатике најпатетичнији на овој Википедији управо због терминологије, иако ће други рећи да су то они из области коју они познају. Жалосно је да једна врло важна област у савременом информационом друштву не може да се обрађује како треба због отпора људи који је површно или никако познају. Не кажем да је приједлог микро књиге усрећен, али је макар неки ауторитет у односу на мишљења, чија год, па и моје. Хепи деј свима. :) ---Славен Косановић- {разговор} 20:36, 12. јун 2007. (CEST)

Ја мислим да је овакав наслов као сад сасвим у реду. И не бих га мењао са бреузером јер у најмању руку подједнако рогобатно звучи као претраживач или читач. Иначе ја користим реч претраживач у свакодневном говору, а примећујем да се браузер све мање користи (нпр часопис Микро - један од наших најбитнијих часописа о рачунарима у својим чланцима стално користи реч читач) --Јован Вуковић (р) 21:01, 12. јун 2007. (CEST)

---

Ето нама решенја, што би реко Радован Трећи. Претраживач је сасвим ок реч. Боља је и природнија од читач. Ја гласам за претраживач.---Maduixa kaži 21:06, 12. јун 2007. (CEST)

---

А где туре оно веб? Испред или иза? Јел кажу веб читач или читач веба?--Maduixa kaži 21:07, 12. јун 2007. (CEST)

С тим што је интернет претраживач нешто сасвим друго. Гугл, Јаху, Алтаависта и сл. су претраживачи, јер се преко њих претражује Интернет. Оно на шта ми циљамо су прегледачи, одабирачи, сурфери итд. Ја сам за браузер. Да напоменем да је у преводу интерфејса (која, беше, српска реч за ово? :) ) Википедије дуго времена стајало "бровсер", што је, чини ми се, најгора могућа варијанта. Да се вратим на тему, и прегледач и свака варијанта (укључујући и оригинални browser) све више губе смисао, јер браузер у последње време служи за све и свашта (могу повући паралелу са мобилним телефонима који све више постају свемоћни дигитални уређаји са зилион и триста хиљада опција). Тако можете сурфовати, четовати, гледати мејл, па у неким случајевима разгледати ПДФ-ове, гледати видео анимације и фајлове и шта све не. У том светлу, ниједан назив није савршено адекватан. Међутим, ми морамо да се задовољимо са једним, па ако се баш инсистира на српском термину, мислим да је прегледач најбољи и најпримеренији термин. --филип ⁂ 23:36, 12. јун 2007. (CEST)

Ја сам и мислио да се ради о претраживачима као што су ИЕ и Фајрфокс. Ако је то неки други појам онда ок. Само ја не знам онда шт аје то. Али чини ми се да чланак и описује претраживаче као што су ИЕ и ватрени лисац. Што се тиче где стављају веб погледаћу па ћу да јавим --Јован Вуковић (р) 19:25, 13. јун 2007. (CEST)

Претраживач версус читач или прегледач

Ево покушаћу једноставним језиком да објасним... Претраживажи су специјализовани софтвер уствари агенти који на основу унешеног појма претражују Интернет, Локалне мреже (LAN), регионалне мреже (WAN), итд и враћају резултате упита. Гугл, Јаху, Алтависта, итд, су неки од најпознатијих на Интернету, док се у локалним и регионалним мрежама, користе други специјално програмирани. Претраживачи се обично покрећу са сервера и не са локалних рачунара. Прегледач, читач, или браузер како је такође познат, је софтвер који „се покреће и живи у рачунару корисника“, да се овако метафорички изразим :), служи за учитавање веб страница, прегледање, итд. Дакле, ИЕ, Фајерфокс, Опера , Сафари, су неки од најпознатијих примјера. Читач веба, или прегледач веба, је у суштини интерпретатор, интерпретира код HTML веб странице и приказује је на начин који је нама размљив, са све сличицима, форматираним текстом, мултимедијалне фајлове уз помоћ одговарајућих додатака, (plugin на енглеском - најпознатији и најраспрострањенији је Adobe Flash додатак за читаче), итд. Читачем веба приступамо и претраживачима... итд. Ето покушах, без техницизама, да објасним разлике. Јоване, видим да су и тамо у часопису Микро, збркали појмове, па су користили појам претраживач и за Читаче (ИЕ, Фајерфокс у неким ранијим чланцима) и за претраживаче (Гугл, Јаху, итд... http://www.mikro.co.yu/ser/casopis/tekst.php?id=6978)... ---Славен Косановић- {разговор} 23:07, 13. јун 2007. (CEST)

Ок сад ми је јасно. Мада ја такође користим претраживач за оба, вероватно такође неправилно. Онда ништа нека остане као до сада --Јован Вуковић (р) 13:58, 14. јун 2007. (CEST)

Славене, рекао си мање-више исто што и ја. :) Него, читам данас 24 сата и наиђем на један занимљив чланак. Има га онлајн - прочитајте га. Прво спомињу "veb brauzer", а онда "pretraživač[a]". Далеко је то од референтног извора, али чини ми се да је претраживач дефинитивно један од термина који је у активној употреби. Штавише, није погрешан (у најмању руку, погрешан је колико и прегледач), али може довести до конфузије са правим интернет претраживачима, код којих нема дилеме како их назвати. --филип ⁂ 16:39, 14. јун 2007. (CEST)

Ако се руководимо основним значењима које те речи имају у српском језику, "претраживач" је неко (или нешто) ко претражује, док "прегледач" прегледа (као и што "читач" чита). Разлика је очигледна. Ако ја у поменутој врсти програма укуцам адресу сајта коју знам напамет, ја ништа нисам претраживао! А ако не знам адресу напамет, отићи ћу нпр. на Гуглов сајт (при томе ја већ знам адресу Гугла) и онда ће Гугл неким својим механизмом (небитним за ову лингвистичку расправу) учинити претрагу (а не програм који користим!). Због тога се термин "претраживач" може сматрати погрешним у овом нашем случају. Што се "прегледача" тиче, ја заиста не видим по чему је та реч "рогобатна". Једноставно, до сада се није толико често користила и помало нам је "чудна". Чим се навикнемо на њу, постаће нам "нормална". А по конструкцији се нимало не разликује од "певача", "носача", "копача", "усисивача"... :) --Марко Михаиловић (разговор) 2:53, 9. август 2007. (CEST)

Прије пар дана сам инсталирао српски језички пакет интерфејса (латиница, још нема ћирилице) на Вин Висту и испоставља се да је појам „браузер“, или како год га ко звао, преведен као „Web pregledač“. Такође је занимљиво да већина појмова није преведена, него се пишу изворно, Widows, Feed, Web, итд..., па има и рогобатних констукција као „Feedovi“, на примјер. Наравно, ово што рекох није и не смије бити пресудно за одлучивање како на Википедији третирамо информ. појмове, али такође не можемо изгубити из вида да ће у скоријој будућности ти назовига „преводи“ имати утјецаја на ширу популацију корисника, који рачунар користе као алат и није их брига за терминологију... ---Славен Косановић- {разговор} 20:46, 25. април 2008. (CEST)

Уз опасност да отварам конзерву глиста - ја стварно мислим да овај чланак треба да се зове „прегледач Интернета“ или евентуално „прегледач Веба“ (пошто, како разумем, „Мрежа“ није опште прихваћен превод за „Веб“). То је директан и природан превод. „Браузер“ је... мислим, шта рећи. „Анаксептабл“ :) (Притом, „претраживач“ је тотално погрешно - то је превод исто колико је и "вода" превод за ТНТ - овако се не пише реч вода!) --Dzordzm (разговор) 11:42, 10. април 2009. (CEST)

Reč brauzer je već zabeležena po rečnicima i ušla je u srpski odavno svidelo se to nekom ili ne, ne vidim zašto bismo izmišljali toplu vodu.

Klajn&Šipka. Veliki rečnik stranih reči i izraza: brauzer - program za pretraživanje strana na Internetu.

Da je reč "anakseptabl" ne bi stajala u ovom rečniku. --Јагода испеци па реци 11:51, 10. април 2009. (CEST)

Браузер?

Људи, какав браузер? Ово би требало да буде чланак на Српском.— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Корисник:Umpirsky (разговор • доприноси)

Takođe bi trebalo i „srpski“ da se piše malim slovom. --Јагода испеци па реци 10:58, 27. јун 2011. (CEST)