Razgovor:Kremansko proročanstvo/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Prvi podnaslov

Poslednja izmena u tekstu ubacuje informaciju da se Kremna nalaѕe na severu Zlatibora. Ova inforamcija nije tačna. Dovoljno je pogledati geografsku kartu i sve je jasno. Kremna se nalaze u polju i naslanjaju se kako na padine Zlatibora tako i na padine Tare, tako da je jedino ispravno određenje geografskog položaja ovog mesta upravo to: na obroncima / padinama Tare i Zlatibora.

Uz to, upravo kuće proroka Tarabića na koje se tekst odnosi se nalaze visoko na padinama Tare.

Smatram da je nedopustivo na Vikipediji da se dozvoljavaju ovakvi izrazi nekakvog mikrolokalpatriotizma koji negiraju jasne činjenice u cilju svojatanja.

Takođe je neprihvatnjljivo da je ovaj članak, kao i drugi tekstovi koji se odnose na Zlatibor i Taru, napisan ijekavicom, u duhu nekakvog "zlatiborskog govora" koji je arhaičan, umesto ekavicom kao što su napisani i svi drugi tekstovi, a naročito zato što je u užičkom kraju rasprostranjena ekavica, a ne ijekavica. Mikrolokalpatriotizam ne bi nikako smeo da ima uticaja na sadržaj Vikipedije, a ako bi i trebao da ima, onda bi to značilo da člaank treba napisati ekavicom kao dijalektom koji se u ovom kraju upotrebljava.

Protiv ijekavice nemam ništa, samo smatram da treba zadovoljiti princip da svi tekstovi na Vikipediji budu napisani uniformno, a ako postoji potreba za varijantama u dijalektu, onda to treba obezbediti za sve članke podjednako, kao što je obezbećeno da svaki članak može da se prikaže u ćiriličnom i latiničnom izdanju. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Pedjas (razgovor • doprinosi)

Ovde su ekavica i ijekavica jednake po važnosti, ali ne i zastupljenosti i totalno je irelevantno da li se u užičkom kraju priča ekavski ili ijekavski. Ako je članak pisan u ijekavici, tako će i da ostane. Što se tiče "činjenične greške", nisam dovoljno kompetentan da dam sud o tome "ko je u pravu", ali u svakom slučaju važi sledeće: ovo je Viki, pa ako misliš da nešto ne valja, klikni na dugme "uredi" pa ispravljaj. :) --Φ ί λ ι π ¶ 07:49, 22. novembar 2006. (CET)

Zlatibor je više istorijska nego geografska oblast. Zlatibor u užem smislu (onaj turistički deo - od Sušice do Crnog Rzava) je, svakako, najobičnija visoravan i to nema veze sa istorijom, ali pod zlatiborskim selima se podrazumevaju i ona smeštena na okolnim brdašcima, u Murtenici, pod Tornikom, u Braneškom polju, kao i Mokra Gora i Kremna. Da se na ovom prostoru, koji sav nazivamo Zlatiborom, nalazi zapravo više manjih planina i kotlina potvrđuju i dr Ilija Misailović, prof. Milisav Đenić i drugi (I. Misailović, "Zlatiborski okrug"; Milisav R. Đenić, "Zlatibor"). Ali, sve to zajedno čini Zlatibor i sva su ova sela "zlatiborska sela" (Ljubomir Simović, "Užice sa vranama" - glave III i V u poglavlju X: "Mašina za topovsko meso" i dr.). Jer, Zlatibor (u istorijsko-zemljopisnom smislu) čine sva ta sela koja su se kroz čitav devetnaesti vek, pa sve do 1947. godine, nalazila u okviru Zlatiborskog sreza. Kada je 1947. godine izvršena nova administrativna podela, i danas aktuelna, srezovi su zamenjeni opštinama. Zlatiborski srez je tako postao Opština Čajetina, ali sa nešto redukovanom teritorijom. Između ostalog, sela Mokra Gora i Kremna izuzeta su iz Opštine Čajetine i od njih je stvorena zasebna Opština Kremna, koja je kasnije pripojena užičkoj opštini. A čitava Kremanska kotlina nalazila se u Zlatiborskom srezu i stoga se Kremna smatraju (ili su bar bila smatrana) zlatiborskim selom. Na primer, govoreći o kremanskom proti Zariju Zahariću, koji je bio kum Miloša i Mitra Tarabića, dr Radovan Kazimirović, koji je od prote Zarija i zabeležio Kremansko proročanstvo, kaže da je prota visok i okretan, kao pravi Zlatiborac (dr R. Kazimirović, "Tajanstvene pojave u našem narodu i Kremansko proročanstvo"). Budući da dr Kazimirović nije bio odavde, on nije mogao sam smisliti da li se Kremna nalaze na Zlatiboru ili ne, te je stoga očigledno da mu je to jedino sam prota morao kazati. A prota, koji se, dakle, osećao Zlatiborcem, bio je Kremanac i kum istih tih Tarabića čija se kuća nalazi "visoko na padinama Tare". :) --Đorđe D. Božović (razgovor) 16:57, 23. novembar 2006. (CET)

Ja govorim o činjenicama, a ne o pretpostavkama ko je kome nešto rekao i d ali neko izgleda kao Zlatiborac ili kao neko sa Tare (a siguran sam da niko ne može da primeti razliku između delije sa Zlatobora i delije sa Tare). Potpuno razumem Vaše nastojanje da pripišete Zlatiboru sve što možete, ali činjenice govore drugačije.

U tekstu piše "na severu Zlatibora". To je potpuno geografska odrednica i nije tačna, jer se kuća Tarabića ne nalazi na Zlatiboru nego na Tari. Mesto gde se kuća nalazi ne može biti na severu Zlatibora kada se uopšte ne nalazi na Zlatiboru nego na Tari. Za Kremna to možete da kažete jer se pola tog mesta nalazi na Zlatiboru, a pola na Tari ali bi zarad tačnosti i to trebalo naglasiti, upravo zbog toga da se ne zbunjuju čitaoci koji ne poznaju geografiju ovog kraja.

Ako vam je toliko stalo do nekadašnjeg sreza, onda tako i napišite u tekstu - "na severu nekadašnjeg Zlatiborskog sreza". Srez je bio administrativna oblast koja je dobija ime po Zlatiboru ali nije obuhvatala samo Zlatibor. Po Vama, sada ispade da ceo današnji Zlatiborski okrug spada pod Zlatibor samo zato što se u njegovom nazivu sadrži ime Zlatibor.

Zlatibor je jedna prilično mala visoravan koja se proteže od Oka do Šargana a obuhvata i Semegnjevo.

Mokrogorci, inače, ne vole da ih svojataju ni uz Zlatibor ni uz Taru.

Vikipdeija uopšte ima taj negativan šmek subjektivnosti koja je rezultat ličnih afiniteta pisaca a često i politike. To ne bi trebalo dozvoljavati. Objektivnost bi morala da bude na prvom mestu.

Što se tiče ijekavice, pretpostavljam da neće smetati ni da prepravim tekst na ekavicu, s obzirom da je Vikipedija slobodna za uređivanje? Ipak treba ispoštovati znatnu većinu čitalaca koji govore ekavski a ne ijekavski. Ako je do ravnopravnostijedini ispravan način da se ona obezbedi to je da se izvede isto kao sa latinicom i ćirilicom, ali koristiti ijekavicu u tekstu na uštrb ekavice kojom govori većina, to nije korektno. — Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik Pedjas (razgovor • doprinosi)

Ekavica i ijekavica su dva ravnopravna narečja srpskog jezika, i kao takva se tretiraju na Vikipediji. Nisam imao prilike da vidim nijedno statističko ispitivanje koje pokazuje kako govori većina čitalaca (prilično neuhvatljiv pojam). Sve i da je velika većina ekavaca (a nije, jer među saradnicima srpske Vikipedije ima značajan postotak ijekavaca), to ne menja činjenicu da je ijekavica ispravna, ravnopravna i prihvatljiva. Opšte je prihvaćena i usvojena politika na našoj Vikipediji da se poštuje princip započetog narečja - naime, ako je članak započek u ekavici, onda će da bude u ekavici, a ako je započet u ijekavici, onda se dalje razivja u ijekavici. Znači, svaki doprinos je dobrodošao, ali menjanje ijekavice u ekavicu nije prihvatljivo, i može biti štetno. Pozdrav. -- Obradović Goran (razgovor) 15:42, 26. novembar 2006. (CET)

Sa Vama je zaista veoma teško razgovarati. ;) Hm, od Oka do Šargana? A šta je sa Vodicama, Ribnicom, Čigotom i samim „Zlatiborom-Zlatiborom“, kako ga neki zovu? Ode pola visoravni ko zna đe... :) Znatna većina čitalaca govori ekavski? Zar ih Vi sve poznajete? Živo me zanima kad se uradili anketu ili popis ili šta god i kako ste dobili te rezultate. Stvarno, hoćete li, molim Vas, bar jednom da navedete bar jedan dokaz za bar jednu svoju tvrdnju? Tvrdite mnogo toga, a između ostalog i to da većina govori ekavicu. Gde su Vam brojke, procenti...? Prilično ste samouvereni za čoveka koji nema nijedan dokaz ni za jednu svoju tvrdnju. Kako god, što se mene tiče - ispravljajte šta Vam je volja. Ovo je slobodna enciklopedija, a ja nemam živaca za prepiranje. Slobodno se ispoštujte, Predraže. Vi ste, izgleda, ipak većina. :) U jednoj rečenici govorite da pretpostavke ko je kome nešto rekao i slično treba izbegavati, a zatim kažete da "Mokrogorci, inače, ne vole da ih svojataju ni uz Zlatibor ni uz Taru". Za razliku od Vaših ničim potkrepljenih a ipak jako tvrdoglavih stavova i tvrdnji, ja sam Vama dao literaturu i srdačno Vam preporučujem da je pogledate. Čak sam i citirao profesora Đenića, koji kaže da "teritorija bivšeg Zlatiborskog sreza najbolje odgovara oblasti Zlatibora", a Vi opet vodite svoju politiku ("Srez je bio administrativna oblast koja je dobija ime po Zlatiboru ali nije obuhvatala samo Zlatibor"). Koliko ste Vi relevantniji u odnosu na profesora Đenića ostaje na toj Vašoj "većini" da odluči... Zaista bih voleo da vidim koje činjenice što ih Vi pominjete govore drugačije. Vi ste zasad tako uporno tvrdili mnogo, mnogo toga, ali nijedna proverljiva činjenica ni dokaz nije se, nažalost, pojavila ni od kuda... --Đorđe D. Božović (razgovor) 19:10, 26. novembar 2006. (CET)

Evo još nekih mišljenja. Djus ^reci 19:41, 26. novembar 2006. (CET)

„Živio je prilično kratko četredeset i pet godina, kao što je i prorekao“.... :) Joj brale... ---Slaven Kosanović- {razgovor} 17:57, 31. oktobar 2007. (CET)

U kraju u kojem je prosječan životni vijek stotinak godina, to jeste prilično kratko! :D --Đorđe D. Božović (razgovor) 22:30, 31. oktobar 2007. (CET)

Kakva fantastika, svaka cas' ! Naravno tu je i Kremanac koji savetuje kneza Lazara, sjajno, a i Milos Obrenovic je proteran iz zemlje posto se nije pridrzavao saveta...—ClaudiusGothicus (razgovor) 18:42, 15. februar 2008. (CET)

Šta da radimo sa ovim???--Vojvoda razgovor 19:21, 15. februar 2008. (CET)