Разговор:Креманско пророчанство/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Последња измена у тексту убацује информацију да се Кремна налаѕе на северу Златибора. Ова инфорамција није тачна. Довољно је погледати географску карту и све је јасно. Кремна се налазе у пољу и наслањају се како на падине Златибора тако и на падине Таре, тако да је једино исправно одређење географског положаја овог места управо то: на обронцима / падинама Таре и Златибора.

Уз то, управо куће пророка Тарабића на које се текст односи се налазе високо на падинама Таре.

Сматрам да је недопустиво на Википедији да се дозвољавају овакви изрази некаквог микролокалпатриотизма који негирају јасне чињенице у циљу својатања.

Такође је неприхватњљиво да је овај чланак, као и други текстови који се односе на Златибор и Тару, написан ијекавицом, у духу некаквог "златиборског говора" који је архаичан, уместо екавицом као што су написани и сви други текстови, а нарочито зато што је у ужичком крају распрострањена екавица, а не ијекавица. Микролокалпатриотизам не би никако смео да има утицаја на садржај Википедије, а ако би и требао да има, онда би то значило да члаанк треба написати екавицом као дијалектом који се у овом крају употребљава.

Против ијекавице немам ништа, само сматрам да треба задовољити принцип да сви текстови на Википедији буду написани униформно, а ако постоји потреба за варијантама у дијалекту, онда то треба обезбедити за све чланке подједнако, као што је обезбећено да сваки чланак може да се прикаже у ћириличном и латиничном издању. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник Pedjas (разговор • доприноси)

Овде су екавица и ијекавица једнаке по важности, али не и заступљености и тотално је ирелевантно да ли се у ужичком крају прича екавски или ијекавски. Ако је чланак писан у ијекавици, тако ће и да остане. Што се тиче "чињеничне грешке", нисам довољно компетентан да дам суд о томе "ко је у праву", али у сваком случају важи следеће: ово је Вики, па ако мислиш да нешто не ваља, кликни на дугме "уреди" па исправљај. :) --Φ ί λ ι π ¶ 07:49, 22. новембар 2006. (CET)

Златибор је више историјска него географска област. Златибор у ужем смислу (онај туристички део - од Сушице до Црног Рзава) је, свакако, најобичнија висораван и то нема везе са историјом, али под златиборским селима се подразумевају и она смештена на околним брдашцима, у Муртеници, под Торником, у Бранешком пољу, као и Мокра Гора и Кремна. Да се на овом простору, који сав називамо Златибором, налази заправо више мањих планина и котлина потврђују и др Илија Мисаиловић, проф. Милисав Ђенић и други (И. Мисаиловић, "Златиборски округ"; Милисав Р. Ђенић, "Златибор"). Али, све то заједно чини Златибор и сва су ова села "златиборска села" (Љубомир Симовић, "Ужице са вранама" - главе III и V у поглављу X: "Машина за топовско месо" и др.). Јер, Златибор (у историјско-земљописном смислу) чине сва та села која су се кроз читав деветнаести век, па све до 1947. године, налазила у оквиру Златиборског среза. Када је 1947. године извршена нова административна подела, и данас актуелна, срезови су замењени општинама. Златиборски срез је тако постао Општина Чајетина, али са нешто редукованом територијом. Између осталог, села Мокра Гора и Кремна изузета су из Општине Чајетине и од њих је створена засебна Општина Кремна, која је касније припојена ужичкој општини. А читава Креманска котлина налазила се у Златиборском срезу и стога се Кремна сматрају (или су бар била сматрана) златиборским селом. На пример, говорећи о креманском проти Зарију Захарићу, који је био кум Милоша и Митра Тарабића, др Радован Казимировић, који је од проте Зарија и забележио Креманско пророчанство, каже да је прота висок и окретан, као прави Златиборац (др Р. Казимировић, "Тајанствене појаве у нашем народу и Креманско пророчанство"). Будући да др Казимировић није био одавде, он није могао сам смислити да ли се Кремна налазе на Златибору или не, те је стога очигледно да му је то једино сам прота морао казати. А прота, који се, дакле, осећао Златиборцем, био је Креманац и кум истих тих Тарабића чија се кућа налази "високо на падинама Таре". :) --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 16:57, 23. новембар 2006. (CET)

Ја говорим о чињеницама, а не о претпоставкама ко је коме нешто рекао и д али неко изгледа као Златиборац или као неко са Таре (а сигуран сам да нико не може да примети разлику између делије са Златобора и делије са Таре). Потпуно разумем Ваше настојање да припишете Златибору све што можете, али чињенице говоре другачије.

У тексту пише "на северу Златибора". То је потпуно географска одредница и није тачна, јер се кућа Тарабића не налази на Златибору него на Тари. Место где се кућа налази не може бити на северу Златибора када се уопште не налази на Златибору него на Тари. За Кремна то можете да кажете јер се пола тог места налази на Златибору, а пола на Тари али би зарад тачности и то требало нагласити, управо због тога да се не збуњују читаоци који не познају географију овог краја.

Ако вам је толико стало до некадашњег среза, онда тако и напишите у тексту - "на северу некадашњег Златиборског среза". Срез је био административна област која је добија име по Златибору али није обухватала само Златибор. По Вама, сада испаде да цео данашњи Златиборски округ спада под Златибор само зато што се у његовом називу садржи име Златибор.

Златибор је једна прилично мала висораван која се протеже од Ока до Шаргана а обухвата и Семегњево.

Мокрогорци, иначе, не воле да их својатају ни уз Златибор ни уз Тару.

Википдеија уопште има тај негативан шмек субјективности која је резултат личних афинитета писаца а често и политике. То не би требало дозвољавати. Објективност би морала да буде на првом месту.

Што се тиче ијекавице, претпостављам да неће сметати ни да преправим текст на екавицу, с обзиром да је Википедија слободна за уређивање? Ипак треба испоштовати знатну већину читалаца који говоре екавски а не ијекавски. Ако је до равноправностиједини исправан начин да се она обезбеди то је да се изведе исто као са латиницом и ћирилицом, али користити ијекавицу у тексту на уштрб екавице којом говори већина, то није коректно. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник Pedjas (разговор • доприноси)

Екавица и ијекавица су два равноправна наречја српског језика, и као таква се третирају на Википедији. Нисам имао прилике да видим ниједно статистичко испитивање које показује како говори већина читалаца (прилично неухватљив појам). Све и да је велика већина екаваца (а није, јер међу сарадницима српске Википедије има значајан постотак ијекаваца), то не мења чињеницу да је ијекавица исправна, равноправна и прихватљива. Опште је прихваћена и усвојена политика на нашој Википедији да се поштује принцип започетог наречја - наиме, ако је чланак започек у екавици, онда ће да буде у екавици, а ако је започет у ијекавици, онда се даље разивја у ијекавици. Значи, сваки допринос је добродошао, али мењање ијекавице у екавицу није прихватљиво, и може бити штетно. Поздрав. -- Обрадовић Горан (разговор) 15:42, 26. новембар 2006. (CET)

Са Вама је заиста веома тешко разговарати. ;) Хм, од Ока до Шаргана? А шта је са Водицама, Рибницом, Чиготом и самим „Златибором-Златибором“, како га неки зову? Оде пола висоравни ко зна ђе... :) Знатна већина читалаца говори екавски? Зар их Ви све познајете? Живо ме занима кад се урадили анкету или попис или шта год и како сте добили те резултате. Стварно, хоћете ли, молим Вас, бар једном да наведете бар један доказ за бар једну своју тврдњу? Тврдите много тога, а између осталог и то да већина говори екавицу. Где су Вам бројке, проценти...? Прилично сте самоуверени за човека који нема ниједан доказ ни за једну своју тврдњу. Како год, што се мене тиче - исправљајте шта Вам је воља. Ово је слободна енциклопедија, а ја немам живаца за препирање. Слободно се испоштујте, Предраже. Ви сте, изгледа, ипак већина. :) У једној реченици говорите да претпоставке ко је коме нешто рекао и слично треба избегавати, а затим кажете да "Мокрогорци, иначе, не воле да их својатају ни уз Златибор ни уз Тару". За разлику од Ваших ничим поткрепљених а ипак јако тврдоглавих ставова и тврдњи, ја сам Вама дао литературу и срдачно Вам препоручујем да је погледате. Чак сам и цитирао професора Ђенића, који каже да "територија бившег Златиборског среза најбоље одговара области Златибора", а Ви опет водите своју политику ("Срез је био административна област која је добија име по Златибору али није обухватала само Златибор"). Колико сте Ви релевантнији у односу на професора Ђенића остаје на тој Вашој "већини" да одлучи... Заиста бих волео да видим које чињенице што их Ви помињете говоре другачије. Ви сте засад тако упорно тврдили много, много тога, али ниједна проверљива чињеница ни доказ није се, нажалост, појавила ни од куда... --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 19:10, 26. новембар 2006. (CET)

Ево још неких мишљења. Djus ^reci 19:41, 26. новембар 2006. (CET)

„Живио је прилично кратко четредесет и пет година, као што је и прорекао“.... :) Јој брале... ---Славен Косановић- {разговор} 17:57, 31. октобар 2007. (CET)

У крају у којем је просјечан животни вијек стотинак година, то јесте прилично кратко! :D --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 22:30, 31. октобар 2007. (CET)

Kakva fantastika, svaka cas' ! Naravno tu je i Kremanac koji savetuje kneza Lazara, sjajno, a i Milos Obrenovic je proteran iz zemlje posto se nije pridrzavao saveta...—ClaudiusGothicus (разговор) 18:42, 15. фебруар 2008. (CET)

Šta da radimo sa ovim???--Војвода разговор 19:21, 15. фебруар 2008. (CET)