Razgovor:Sveta Trojica/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Verovanje

Molim da se u podnaslov "Etimologija" ugradi činjenica da je Crkva oduvek verovala u Svetu Trojicu. Kao dokaz tome, podnosim sledeći tekst:

Chapter II.—Unity of the three divine persons. There is then one God and Father, and not two or three; One who is; and there is no other besides Him, the only true [God]. For “the Lord thy God,” saith [the Scripture], “is one Lord.” And again, “Hath not one God created us? Have we not all one Father? And there is also one Son, God the Word. For “the only-begotten Son,” saith [the Scripture], “who is in the bosom of the Father.” And again, “One Lord Jesus Christ.” And in another place, “What is His name, or what His Son’s name, that we may know?” And there is also one Paraclete. For “there is also,” saith [the Scripture], “one Spirit,” since “we have been called in one hope of our calling.” And again, “We have drunk of one Spirit,” with what follows. And it is manifest that all these gifts [possessed by believers] “worketh one and the self-same Spirit.” There are not then either three Fathers, or three Sons, or three Paracletes, but one Father, and one Son, and one Paraclete. Wherefore also the Lord, when He sent forth the apostles to make disciples of all nations, commanded them to “baptize in the name of the Father, and of the Son, and of the Holy Ghost,” not unto one [person] having three names, nor into three [persons] who became incarnate, but into three possessed of equal honour. (Sveti Ignjatije, Poslanica Filipljanima, II)

Kada se uzme u obzir kada je Sv. Ignjatije pisao poslanicu (oko 100. NE), i da inače spada u red "apostolskih otaca", tj. onih koji su veru primili direktno od Sv. Apostola, lako se uvidi da su trenutni podaci u pomenutom podnaslovu "Etimologija" netačni. Inače, celu poslanicu možete čitati ovde:

The Apostolic Fathers..

76.67.99.233 (razgovor) 21:03, 31. avgust 2008. (CEST)

prepravke

Pošto se niko nije javio sa svojim mišljenjem, dodao sam paragraf koji odslikava stvarno stanje pojma "Sveta Trojica" i "trojstvo". Stari tekst, da ne bi bio kontradiktoran činjeničnom stanju, trebao bi da se prepravi, i evo predloga... uz zaista minimalne prepravke:

Као хришћански концепт, реч "тројство" (лат: Trinitas) је у Риму почела да се 
употребљава око 200. године. Ова латинска реч у значењу „тријаде“ је апстрактна 
именица формирана од придева trinus.[3] Грчка верзија тог термина би била Τριάδα (тријада). 
Иако се реч „тројство“ нигде не налази у хришћанској Библији, хришћани генерално верују 
да се њено значење налази у Библији. Западно мишљење је да је тројична доктрина резултат 
дуготрајног проучавања Библије од стране цркве.[4] Насупрот томе стоји тврдња Православне 
Цркве да је догма о Светој Тројици део вере коју је примила усменим путем од Исуса Христа 
преко Светих Апостола, вере која је једном предата светима (Јуда 1,3), и да је као таква одувек
била део вере Цркве.

Прво забележено помињање речи тројство (гр: Τριάδα) у западној хришћанској теологији је 
било око ??? (требало би наћи када су у Риму почели да га користе. За прво спомињање Тројице на истоку, 
навео сам Посланицу Филипљанима Св. Игњатија Богоносца, која датира од око 100. године НЕ). 
Латински теолог Тертулијан је, почетком 3. века, употребљавао реч тројство за означавање Оца, 
Сина и Светог Духа.

Први васељенски сабор, 325. године, је потврдио учење о Светој Тројици као правоверно, 
уградивши га у Никејски симбол вере.

76.67.99.233 (razgovor) 21:03, 31. avgust 2008. (CEST)

doradio sam malo članak, uključivši i tvoj tekst u odgovarajuće paragrafe, pošto nije sve bilo samo za etimologiju. uglavnom, hvala na doprinosu. pozdrav! --Damjan /razgovarajmo/ 10:22, 5. april 2009. (CEST)

Koji je razlog izbacivanja podataka?

Postoji li i jedan valjan razlog zašto je Željko sistematski izbrisao reč trojstvo iz ovog članka??

Uvod stare verzije članka je glasio: [1]

Trojica ili trojstvo (grč. Τριάδα, lat. Trinitas) je hrišćanska verska dogma ...

nakon čega je reč trojstvo izbačeno te je ostala samo reč trojica:

Trojica (grč. Τριάδα, lat. Trinitas) je hrišćanska verska dogma ...

U staroj verziji članka se reč trojstvo pominjala 11 puta (u hrišanskom kontekstu) a sada se pominje samo jednom (ne računajući pomen hinduističkog trojstva, koje nije mogao preimenovati u trojicu).

Željko, molim te da obrazložiš svoje postupke. Misliš li da izbacivanjem podataka nekom činiš uslugu? Zar ne misliš da je studentu filozofije koji traži informacije o ovoj temi korisnije da sazna za oba izraza, nego da ne sazna? Iako se "sveto Trojstvo" kao izraz više vezuje za zapadnu hrišćansku tradiciju, a "sveta Trojica" za istočnu, oba izraza su na srpskom jeziku, i kao takvima, mesto im je na srpskoj vikipediji. --Mladifilozof (razgovor) 04:19, 21. mart 2011. (CET)

Zaboravio sam prije neki dan prokomentarisati, vidio sam, ali sam zbog nečeg odložio za kasnije pa sam i zaboravio. Radi se o sljedećem, zašto je Trojica, ne Trojstvo (kada se radi o hrišćanstvu). Trojstvo se može prevesti za hinduističko viđenje (ne znam da li sam to premjestio na trojicu, ali ako jesam, radi se o nenamjernom propustu), ali ne i za hrišćansko. U hrišćanskom viđenju, trojstvo nije skup tri glavna boga i tome sl. nego je Bog u tri lica, ipostasi. Dakle jedan, odnosno Trojedan Bog. Ne radi se tri boga, nego o tri lica, zato su njih trojica. Trojstvo ukazuje da postoje tri boga koji su udruženi u nekakvo zajedništvo, a ovdje to nije slučaj. --Željko Todorović (razgovor) 14:46, 23. mart 2011. (CET) s. r.

Ovde sve vreme iznosiš viđenje pravoslavne teologije. Ne znam kako da ti kažem da se ne naljutiš, ali ne odvija se čitav filozofsko-teološki diskurs unutar crkvene teminologije.

Na primer, na Fiozofskom fakultetu postoji redovan predmet srednjevekovna filozofija, gde se uči celokupna hrišćanska misao, od Origena, to Tome Akvinskog, i dalje, ali se gotovo nigde ne pominje izraz trojica (osim možda uzgred), već trojstvo. Jednostavno, svetovna nauka više preferira taj izraz. Možeš ući u knjižaru Plato i prelistati malo razne enciklopedije, videćeš da je trojstvo uobičajen izraz na srpskom jeziku. Takođe, imaš i gomilu dokumentarnih emisija na BBC-u i Historiju koje prevode trinity kao trojstvo na srpski jezik.

To su samo svetovni argumetni. Da ne pominjem što u Srbiji postoji i Protestantski teološki fakultet, a ne samo pravoslavni, i da takođe ima i baptista, adventista, katolika i ostalih hrišćana koji imaju razrađenu teološku terminologiju a govore srpski jezik.

Mislim da je tvoj pokušaj da filozofsko-teološku terminologiju na Wikipediji svedeš u okvire crkvene dogmatike, jednostavno nemoguća misija. Naravno, slobodno piši članke, koristeći terminologiju koju preferiraš, ali nije lepo da prepravljaš tuđe članke, osim ukoliko ne postoji pravilo koje nalaže isključivo korištenje pravoslavne terminologije. Za mene je najbitnije da u uvodu članka navedeš sve relevantne termine, a posle koristi onaj koji ti izabereš. Međutim, to što si ovde izbacio pojam trojstvo iz samog uvoda je jednostavno uskraćivanje informacija.--Mladifilozof (razgovor) 22:38, 23. mart 2011. (CET)

Ne, nemam ja ništa protiv da pored Sveta trojica u uvodnom dijelu stoji i Sveto trojstvo (možda sam i pogriješio što sam izbacio to, jer ipak je to dodatna informacija). Ne dajem ja nikada objašnjenja isključivo sa pravoslavne strane. Katolička crkva i Pravoslavna crkva, kao dvije Crkve, imaju identično viđenje po ovom pitanju (samo što imaju različito poimanje oko ishođenja Duha), ali sama suština poimanja Boga je ista. Dakle, nije problem da se vrati Trojstvo, to je možda bio moj previd situacije. --Željko Todorović (razgovor) 23:03, 23. mart 2011. (CET) s. r.

Ukratno, izraz filozofije religije je trojstvo, a izraz tradicije vezane za SPC je trojica. Poenta je da se izrazi različitih tradicija ravnopravno upotrebljavaju na Wikipediji.--Mladifilozof (razgovor) 19:29, 28. mart 2011. (CEST)

pravopis

Samo mala napomena u vezi pravopisa - prema pravopisu se apstraktni filozofski i teološki pojmovi pišu isključivo malim slovima (logos, sveto trojstvo, hipostaza). Crkva često iz poštovanja piše sve velikim slovima (Logos, Sveta Trojica, Ipostas), ali to nema veze sa pravopisom. Izuzetak je reč bog, koja se u monoteističkom kontekstu može, ali ne mora, pisati velikim slovom.--Mladifilozof (razgovor) 14:44, 26. mart 2011. (CET)

Kao što sam rekao i kod Svetog duha, pogrešno tumačenje. Sveta trojica, Sveti duh i sve sveto se piše velikim slovom. Da je ovdje riječ o poštovanju, pisali bi Sveta Trojica, Sveti Duh itd. --Željko Todorović (razgovor) 17:02, 26. mart 2011. (CET) s. r.

molim te da navedeš mesto iz pravopisa koje to nalaže.--Mladifilozof (razgovor) 19:15, 28. mart 2011. (CEST)

Novi Pravopis

Po novom Pravopisu (2010), pravilno je Sveta Trojica i Sveto Trojstvo (dakle, sve velikim slovom). --Željko Todorović (razgovor) 01:43, 21. septembar 2011. (CEST) s. r.

Treba Sveta trojica prema Ivanu Klajnu:

U višečlanim ustanjenim nazivima pišese se veliko slovo prve reči Sveta trojica, Duh sveti) osim ako naziv sadrži ime sveta djeva Marija, sveti Kuzman i Damjan, prepodobni mućenik Terodosije Veliki

Rečnik jezičkih nedoumica.--Drazetad (razgovor) 12:43, 9. decembar 2015. (CET)

Trojica i Duh su takođe vlastita imena, i sa i bez prefiksa Sveti. Ali izgleda da autori pravopisa imaju neke svoje standarde.--Radovan ⁂ 14:05, 9. decembar 2015. (CET)

Ako Pravopis nešto jasno propisuje, sve drugo je „nevažno“. --Željko Todorović (razgovor) 20:25, 9. decembar 2015. (CET) s. r.

U novom Pravopisu (imam pred sobom treće izdanje iz 2014), konačno je uvažena, iz ideoloških razloga prethodno ignorisana, crkvena praksa pisanja velikim početnim slovom prideva sveti, kada je sastavni deo imena. U rečniku Pravopisa jasno stoji Sveta Trojica (oblik kome apsolutno treba dati prednosti) i Sveto Trojstvo. Nažalost, potpuno suprotno zdravom razumu, u istom tom rečniku stoji Sveti duh i Duh sveti. Smatram da je ova nedoslednost posledica nemara autora, a ne neke svesne odluke, i da je shodno s tim treba ignorisati. Dakle, Duh Sveti, a ne Duh sveti, jer to je sastavni deo nama jedinog poznatog imena Svetog Duha. --Haeul (razgovor) 18:19, 24. januar 2019. (CET)