Разговор:Света Тројица/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Веровање

Молим да се у поднаслов "Етимологија" угради чињеница да је Црква одувек веровала у Свету Тројицу. Као доказ томе, подносим следећи текст:

Chapter II.—Unity of the three divine persons. There is then one God and Father, and not two or three; One who is; and there is no other besides Him, the only true [God]. For “the Lord thy God,” saith [the Scripture], “is one Lord.” And again, “Hath not one God created us? Have we not all one Father? And there is also one Son, God the Word. For “the only-begotten Son,” saith [the Scripture], “who is in the bosom of the Father.” And again, “One Lord Jesus Christ.” And in another place, “What is His name, or what His Son’s name, that we may know?” And there is also one Paraclete. For “there is also,” saith [the Scripture], “one Spirit,” since “we have been called in one hope of our calling.” And again, “We have drunk of one Spirit,” with what follows. And it is manifest that all these gifts [possessed by believers] “worketh one and the self-same Spirit.” There are not then either three Fathers, or three Sons, or three Paracletes, but one Father, and one Son, and one Paraclete. Wherefore also the Lord, when He sent forth the apostles to make disciples of all nations, commanded them to “baptize in the name of the Father, and of the Son, and of the Holy Ghost,” not unto one [person] having three names, nor into three [persons] who became incarnate, but into three possessed of equal honour. (Свети Игњатије, Посланица Филипљанима, II)

Када се узме у обзир када је Св. Игњатије писао посланицу (око 100. НЕ), и да иначе спада у ред "апостолских отаца", тј. оних који су веру примили директно од Св. Апостола, лако се увиди да су тренутни подаци у поменутом поднаслову "Етимологија" нетачни. Иначе, целу посланицу можете читати овде:

The Apostolic Fathers..

76.67.99.233 (разговор) 21:03, 31. август 2008. (CEST)

преправке

Пошто се нико није јавио са својим мишљењем, додао сам параграф који одсликава стварно стање појма "Света Тројица" и "тројство". Стари текст, да не би био контрадикторан чињеничном стању, требао би да се преправи, и ево предлога... уз заиста минималне преправке:

Као хришћански концепт, реч "тројство" (лат: Trinitas) је у Риму почела да се 
употребљава око 200. године. Ова латинска реч у значењу „тријаде“ је апстрактна 
именица формирана од придева trinus.[3] Грчка верзија тог термина би била Τριάδα (тријада). 
Иако се реч „тројство“ нигде не налази у хришћанској Библији, хришћани генерално верују 
да се њено значење налази у Библији. Западно мишљење је да је тројична доктрина резултат 
дуготрајног проучавања Библије од стране цркве.[4] Насупрот томе стоји тврдња Православне 
Цркве да је догма о Светој Тројици део вере коју је примила усменим путем од Исуса Христа 
преко Светих Апостола, вере која је једном предата светима (Јуда 1,3), и да је као таква одувек
била део вере Цркве.

Прво забележено помињање речи тројство (гр: Τριάδα) у западној хришћанској теологији је 
било око ??? (требало би наћи када су у Риму почели да га користе. За прво спомињање Тројице на истоку, 
навео сам Посланицу Филипљанима Св. Игњатија Богоносца, која датира од око 100. године НЕ). 
Латински теолог Тертулијан је, почетком 3. века, употребљавао реч тројство за означавање Оца, 
Сина и Светог Духа.

Први васељенски сабор, 325. године, је потврдио учење о Светој Тројици као правоверно, 
уградивши га у Никејски симбол вере.

76.67.99.233 (разговор) 21:03, 31. август 2008. (CEST)

дорадио сам мало чланак, укључивши и твој текст у одговарајуће параграфе, пошто није све било само за етимологију. углавном, хвала на доприносу. поздрав! --Дамјан /разговарајмо/ 10:22, 5. април 2009. (CEST)

Који је разлог избацивања података?

Постоји ли и један ваљан разлог зашто је Жељко систематски избрисао реч тројство из овог чланка??

Увод старе верзије чланка је гласио: [1]

Тројица или тројство (грч. Τριάδα, лат. Trinitas) је хришћанска верска догма ...

након чега је реч тројство избачено те је остала само реч тројица:

Тројица (грч. Τριάδα, лат. Trinitas) је хришћанска верска догма ...

У старој верзији чланка се реч тројство помињала 11 пута (у хришанском контексту) а сада се помиње само једном (не рачунајући помен хиндуистичког тројства, које није могао преименовати у тројицу).

Жељко, молим те да образложиш своје поступке. Мислиш ли да избацивањем података неком чиниш услугу? Зар не мислиш да је студенту филозофије који тражи информације о овој теми корисније да сазна за оба израза, него да не сазна? Иако се "свето Тројство" као израз више везује за западну хришћанску традицију, а "света Тројица" за источну, оба израза су на српском језику, и као таквима, место им је на српској википедији. --Mladifilozof (разговор) 04:19, 21. март 2011. (CET)

Заборавио сам прије неки дан прокоментарисати, видио сам, али сам због нечег одложио за касније па сам и заборавио. Ради се о сљедећем, зашто је Тројица, не Тројство (када се ради о хришћанству). Тројство се може превести за хиндуистичко виђење (не знам да ли сам то премјестио на тројицу, али ако јесам, ради се о ненамјерном пропусту), али не и за хришћанско. У хришћанском виђењу, тројство није скуп три главна бога и томе сл. него је Бог у три лица, ипостаси. Дакле један, односно Троједан Бог. Не ради се три бога, него о три лица, зато су њих тројица. Тројство указује да постоје три бога који су удружени у некакво заједништво, а овдје то није случај. --Жељко Тодоровић (разговор) 14:46, 23. март 2011. (CET) с. р.

Ovde sve vreme iznosiš viđenje pravoslavne teologije. Ne znam kako da ti kažem da se ne naljutiš, ali ne odvija se čitav filozofsko-teološki diskurs unutar crkvene teminologije.

Na primer, na Fiozofskom fakultetu postoji redovan predmet srednjevekovna filozofija, gde se uči celokupna hrišćanska misao, od Origena, to Tome Akvinskog, i dalje, ali se gotovo nigde ne pominje izraz trojica (osim možda uzgred), već trojstvo. Jednostavno, svetovna nauka više preferira taj izraz. Možeš ući u knjižaru Plato i prelistati malo razne enciklopedije, videćeš da je trojstvo uobičajen izraz na srpskom jeziku. Takođe, imaš i gomilu dokumentarnih emisija na BBC-u i Historiju koje prevode trinity kao trojstvo na srpski jezik.

To su samo svetovni argumetni. Da ne pominjem što u Srbiji postoji i Protestantski teološki fakultet, a ne samo pravoslavni, i da takođe ima i baptista, adventista, katolika i ostalih hrišćana koji imaju razrađenu teološku terminologiju a govore srpski jezik.

Mislim da je tvoj pokušaj da filozofsko-teološku terminologiju na Wikipediji svedeš u okvire crkvene dogmatike, jednostavno nemoguća misija. Naravno, slobodno piši članke, koristeći terminologiju koju preferiraš, ali nije lepo da prepravljaš tuđe članke, osim ukoliko ne postoji pravilo koje nalaže isključivo korištenje pravoslavne terminologije. Za mene je najbitnije da u uvodu članka navedeš sve relevantne termine, a posle koristi onaj koji ti izabereš. Međutim, to što si ovde izbacio pojam trojstvo iz samog uvoda je jednostavno uskraćivanje informacija.--Mladifilozof (разговор) 22:38, 23. март 2011. (CET)

Не, немам ја ништа против да поред Света тројица у уводном дијелу стоји и Свето тројство (можда сам и погријешио што сам избацио то, јер ипак је то додатна информација). Не дајем ја никада објашњења искључиво са православне стране. Католичка црква и Православна црква, као двије Цркве, имају идентично виђење по овом питању (само што имају различито поимање око исхођења Духа), али сама суштина поимања Бога је иста. Дакле, није проблем да се врати Тројство, то је можда био мој превид ситуације. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:03, 23. март 2011. (CET) с. р.

Ukratno, izraz filozofije religije je trojstvo, a izraz tradicije vezane za SPC je trojica. Poenta je da se izrazi različitih tradicija ravnopravno upotrebljavaju na Wikipediji.--Mladifilozof (разговор) 19:29, 28. март 2011. (CEST)

pravopis

Samo mala napomena u vezi pravopisa - prema pravopisu se apstraktni filozofski i teološki pojmovi pišu isključivo malim slovima (logos, sveto trojstvo, hipostaza). Crkva često iz poštovanja piše sve velikim slovima (Logos, Sveta Trojica, Ipostas), ali to nema veze sa pravopisom. Izuzetak je reč bog, koja se u monoteističkom kontekstu može, ali ne mora, pisati velikim slovom.--Mladifilozof (разговор) 14:44, 26. март 2011. (CET)

Као што сам рекао и код Светог духа, погрешно тумачење. Света тројица, Свети дух и све свето се пише великим словом. Да је овдје ријеч о поштовању, писали би Света Тројица, Свети Дух итд. --Жељко Тодоровић (разговор) 17:02, 26. март 2011. (CET) с. р.

молим те да наведеш место из правописа које то налаже.--Mladifilozof (разговор) 19:15, 28. март 2011. (CEST)

Нови Правопис

По новом Правопису (2010), правилно је Света Тројица и Свето Тројство (дакле, све великим словом). --Жељко Тодоровић (разговор) 01:43, 21. септембар 2011. (CEST) с. р.

Треба Света тројица према Ивану Клајну:

У вишечланим устањеним називима пишесе се велико слово прве речи Света тројица, Дух свети) осим ако назив садржи име света дјева Марија, свети Кузман и Дамјан, преподобни мућеник Теродосије Велики

Речник језичких недоумица.--Drazetad (разговор) 12:43, 9. децембар 2015. (CET)

Тројица и Дух су такође властита имена, и са и без префикса Свети. Али изгледа да аутори правописа имају неке своје стандарде.--Радован ⁂ 14:05, 9. децембар 2015. (CET)

Ако Правопис нешто јасно прописује, све друго је „неважно“. --Жељко Тодоровић (разговор) 20:25, 9. децембар 2015. (CET) с. р.

У новом Правопису (имам пред собом треће издање из 2014), коначно је уважена, из идеолошких разлога претходно игнорисана, црквена пракса писања великим почетним словом придева свети, када је саставни део имена. У речнику Правописа јасно стоји Света Тројица (облик коме апсолутно треба дати предности) и Свето Тројство. Нажалост, потпуно супротно здравом разуму, у истом том речнику стоји Свети дух и Дух свети. Сматрам да је ова недоследност последица немара аутора, а не неке свесне одлуке, и да је сходно с тим треба игнорисати. Дакле, Дух Свети, а не Дух свети, јер то је саставни део нама јединог познатог имена Светог Духа. --Хаеул (разговор) 18:19, 24. јануар 2019. (CET)