Ovaj članak je pisan ekavskim izgovoromsrpskog jezika (npr. vreme, sećanje, deo). Nemojte prebacivati tekst na ijekavski izgovor ukoliko ne izvršite značajnu dopunu članka. Prosta prebacivanja u drugi izgovor biće poništena.
Ovaj članak je napisan ili dopunjen u okviru Vikiprojekta Srbija. Ako želite da se učestvujete u ovom projektu, upišite se stranici vikiprojekta. Na stranici projekta možete pronaći spisak napisanih, potrebnih, izabranih članaka, kao i druge informacije.
Nije još rešeno, prvo i dalje je link Festivali i sajmovi, a treba da bude samo Festivali u Srbiji. Rečenica
U Srbiji se organizuje mnogo kulturnih festivala i sajmova. Najznačajniji su: Beogradski sajam knjiga, Vukov sabor i Beogradski internacionalni teatarski festival (BITEF).
treba da se zameni sa nekom verzijom poput ove :
U oblasti muzike, Srbija je domaćin nekoliko međunarodno priznatih festivala. Egzit (EXIT) u Novom Sadu jedan je od najvećih i najpoznatijih muzičkih festivala u Evropi, nudeći programe različitih žanrova. Sabor trubača u Guči (Dragačevski sabor) predstavlja jedinstvenu svetsku manifestaciju posvećenu tradicionalnoj balkanskoj trubačkoj muzici i okuplja veliki broj učesnika i posetilaca. Nišvil (Nisville) u Nišu je vodeći džez festival u jugoistočnoj Evropi, dok Beogradske muzičke svečanosti (BEMUS) imaju dugu tradiciju predstavljanja vrhunskih dela klasične muzike. Značajna je i Zaječarska gitarijada, jedan od najstarijih rok festivala u Evropi.
Pozorišni život Srbije obogaćen je festivalima kao što su Beogradski internacionalni teatarski festival (BITEF), koji je poznat po predstavljanju novih i avangardnih pozorišnih tendencija iz celog sveta. Sterijino pozorje u Novom Sadu je najugledniji nacionalni festival posvećen domaćem dramskom stvaralaštvu i pozorišnoj umetnosti.
Među najstarijim i najznačajnijim kulturnim manifestacijama u Srbiji je i Vukov sabor u Tršiću, posvećen očuvanju i promociji srpskog jezika, književnosti i narodne tradicije.
Ovi festivali, uz mnoge druge širom zemlje, čine Srbiju važnom tačkom na kulturnoj mapi Evrope, odražavajući njenu dinamičnu umetničku produkciju i kulturno nasleđe.
@Dr.Bookman: Izmjenio sam stepen zaštite, možda privremeno, možda trajno, pratićemo situaciju. U svakom slučaju, imaš prostor da središ segment članka. Ne zaboravi da unosiš što više referenci, što je posebno važno kada je u pitanju članak ovakve važnosti, koji ima status sjajnog. Lp. — Sadko(riječi su vjetar)11:18, 21. maj 2025. (CEST)Odgovori
Sadko, onda je moja greška. Mislio sam da slika iz 1896. godine ne podleže autorskim pravima, pomislio sam da je 70 godina dovoljno za AP. Ali se očigledno radi o datumu smrti autora, pa zato ne spada pod slobodnu upotrebu.— Soundwaweserb (razgovor) 13:33, 27. oktobar 2025. (CET)Odgovori
Ova tema je zatvorena i spremna za arhiviranje. Ako se ne slažeš sa time, onda zameni ovaj šablon svojim komentarom. — Đido (razgovor) 01:59, 27. oktobar 2025. (CET) 
