Razgovor:Hevi metal/Arhiva 1

Ovo je arhiva prošlih rasprava. Ne menjajte sadržaj ove stranice. Ako želite započeti novu raspravu ili obnoviti staru, uradite to na trenutnoj stranici za razgovor.

Arhiva 1

Arhiva 2

Blaudi balšet

Malo je smešno kad se imena bendova pišu kao što se čita na srpkom. Zašto se ne pišu u originalu na engleskom, jel zbog srpske gramatike? Da li je zabranjeno da budu napisani na engleskom? --Mladifilozof 14:17, 21. jul 2006. (CEST)[odgovori]

Takav je dogovor. I meni je čudno, ali navikneš se. BokicaK 16:02, 21. jul 2006. (CEST)[odgovori]

Ja vjerujem da sam jedan od 2-3 ljudi koji najviše pišu o muzici na Vikipediji, a još se nisam navikao na ovo. Ovakvo pisanje nigdje nećete sresti, ni na internetu ni na papiru. Ne kažem da to nije teoretski ispravno, možda pravopis to propisuje, ali ako je tako onda smo mi jedini koji po ovom pitanju poštuju prapopis. Našli smo najodvratniju moguću stvar u kojoj ćemo da budemo izuzetak. U neograničenom broju riječi napisanih na srpskom svake godine, mi smo jedini koji posrbljavaju Deep Purple, a Večernje Novosti jedini koji pišu Мајкрософт (sad smo im se i tu pridružili - jupii). --Milan Tešović 08:22, 28. decembar 2006. (CET)[odgovori]

Ne mogu da zamislim da Svet Kompjutera piše Adoub Fotošop, ni Metal Hammer da piše Dip parpl. To bi bilo kao da se ime neke biljke na latinskom piše ćirilicom onako kako se čita. Jasno je da se naziv ne prevodi sa latniskom na srpski, i na latinskom se i piše - a ne kao mi što pišemo engleski srpskim. --Milan Tešović 08:22, 28. decembar 2006. (CET)[odgovori]

Ovako.

Nije "blaudi balšet" nego "bladi bulšit" (osim ako to nisu namerno iskrivio da bi "pokazao apsurdnost" transkribovanja).

Zatim, i ja nisam učestvovao u dogovoru pa ga se pridržavam.

Zatim, zašto bi muzika bila izuzetak? Ako pravopis propisuje da se lična imena iz nekog stranog jezika trebaju transkribovati u srpsku ćirilicu (ili latinicu, svejedno) i ako to vredi za sva lična imena, zašto se taj propis ne bi smeo primeniti i na nazive grupa ili imena i prezimena muzičara?

Zatim, oblik "Majkrosoft" navodi i "Politika" i "Glas Srpske" i mnogi drugi. Osim toga, "Microsoft" je naziv firme i ne podleže adaptaciji pri transkribovanju (po tvojoj teoriji "Dženaral motors" bi postali "General motori" a "Najki" bi trebao biti "Nika" ili "Nike", a Dajdo bi trebala biti Didona!).

Zatim, ispada da su pravopisci grupa ostarelih, glupih i zadrtih nacionalista koji, želeći očuvati ono malo preostalog srpskog jezika, gube vreme pišući osamdeset stranica transkripcionih (pazi, ne izgovornih) pravila u pravopisu iz 1993. pridržavajući se pri tom davno utvrđenog pravila da je srpski jezik fonetski, a ne etimološki. (Usput, neko od vikipedijanskih "eksperata" za jezik je svojevremeno izjavio da je ovaj pravopis "gomila baljezgarija"!. Ja od tog "eksperta" očekujem njegov doprinos u vidu novog pravopisa!).

Zatim, ispada da su svi oni saradnici Vilipedije koji se pridržavaju (ili pokušavaju pridržavati) pravopisa zadrti čistunci koji se usuđuju da stave svoje zamazane prste na svetinju zvanu engleski jezik i koji su, usput, izabrali "najodvratniji" način za to, a to je da transkribuju lična imena pridržavajući se neke norme koju su, opet, propisali neki koji znaju malo više o tome i od Delije i od Milana.

Zatim, nije tačno da "ovakvo pisanje nećete nigde sresti, ni na internetu ni na papiru". Sve dnevne novine na srpskom govornom području transkribuju sva lična imena (pa tako i imena grupa), a ti ne možeš iznositi neistinu da toga nema ni na internetu, pošto je, zbog dostupnosti interneta svim zainteresovanima, to vrlo lako proveriti i dokazati da manipulišeš činjenicama.

A kad smo već kod "odvratnog" mislim da takav epitet i takav rečnik ne priliči Vikipediji niti razgovoru kolega (odnosno saradnika na Vikipediji) i da će se mnogi naći povređeni tvojom olako izrečenom kvalifikacijom. A ako već koristimo tu "reč", samo da ti kažem da su meni mnogo odvratniji nemušti i nepismeni prevodi sa engleskog (transkripcija je druga priča), doslovno prevođenje fraza i idioma, previđanje da srpski ima svoju gramatiku i sintaksu koja se prilično razlikuje od engleske ili prevođenje engleskog pasiva srpskim pasivom (pa dobijamo konstrukcije tipa "vrata su otvorena od strane stranca" ili "ploča je objavljena od strane tog i tog i dobro je primljena od strane publike, od strane kritike i od strane stranaca"). Malo sam karikirao, ali verujem da se razumemo.

Dakle, pošto se srpska Vikipedija piše, logično, na srpskom jeziku, onda je normalno da se koristi i pravopis srpskog jezika, a kad se već koristi taj pravopis, normalno je i da se pridržavamo odrednica, sugestija i propisa u njemu. To je jedan od načina na koji možemo doprineti napretku i razvoju drage nam i mile Vikipedije.

Pozdrav.

--delija 10:17, 28. decembar 2006. (CET)[odgovori]

Postoje dva velika problema kod strogog pridržavanja prapopisa.

Prvi sam već pomenuo = pravopis je teorija. Kod pojedinih stvari (pravopisna) teorija nema apsolutno nikakve veze sa praksom. Ustaljena je praksa (pod tim ne mislim više od 50%, nego 99% slučajeva) da se piše, recimo U2, a ne Ju tu. I to nije nepravilno. Ako pravopis kaže da jeste, onda pravopis nije dobar. Zašto prosudite sami? ...malo ću vam pomoći - ne govori se avion zato što je pravopis rekao da je avijon nepravilno, već pravopis kaže da je avion pravilno jer se tako govori, a avijon je samo posledica rijetke greške u izgovoru.

Drugi problem je pisanje. Ako bih pisao po tom pravilu onda bih se smatrao nepismenim. Evo kako = ja ne znam pravila trankripcije koja se koriste na ovoj Vikipediji, a kako sam vidio nisu u skladu sa pravilom piši kako govoriš a čitaj kako je napisano. Bez obzira da li je ova srpsko-vikipedijanska transkripcija dobra ili ne ona je veliki problem. Ja iako sam (smatram) pismen u mnogim slučajeva ne znam kako treba transkribovati ili mislim da znam ali se neko pojavi, prepravi riječ i kaže da je to pravilna transkripcija.

Naslov diskusije je namjerno pogrešno transkribovan Blaudi balšet. Želim da kažem: "ako ja ne znam pravilnu transkripciju za mnoge riječi (čitaš Dip prpl, pišeš parpl?), kako će neko drugi ko od mene slabije zna ili srpski ili negleski ili oboje.

po tvojoj teoriji "Dženaral motors" bi postali "General motori" a "Najki" bi trebao biti "Nika" ili "Nike", a Dajdo bi trebala biti Didona. Po mojoj teoriji Mikrosoft je Microsoft. Ne znam kako si zaključio da ja želim da prevodim sve redom... Nije mi jasno.

Da te parafraziram (kvazi-citat): trankribuju se lična imena (Džordž Vošingtn je kod nas Džordž Vašington) a ne transkribuju se sve lične zamjenice (Microsoft, Black Sabbath). Dakle ostavite rokere na miru (i na engleskom).

Kako čitam ovaj tvoj "post", Delija, stalno čitam da sam rekao da se lična imena trebaju pisati u originalu. Ja to (još) nisam rekao. Znači kupi Svet Kompjutera i pogledaj kako pišu imena programa i igrica, kupi muzički časopis i pogledaj kako pišu Coldplay. --Milan Tešović 16:38, 28. decembar 2006. (CET)[odgovori]

Naravno da nije nepravilno pisati U2 u tekstu na srpskom jeziku. Međutim, velik je problem, pogotovo u novinskim tekstovima, pisati tekst ćirilicom a onda "prebacivati" tastaturu na latinicu i pisati neku reč latinicom (npr. U2), pa opet nastaviti ćirilicom . . . Osim toga, postavlja se pitanje koliko ljudi će, čitajući taj tekst, pravilno pročitati latinično U2 u ćiriličnom tekstu: možda kao "u dva", možda kao "u na kvadrat", možda kao "u tu", možda kao "ju tu". Transkripcija "Ju tu" sprečava nesporazume. A to što ti zapomažeš "ostavite rokere na miru" meni zvuči apsurdno, pošto će neki ljubitelj književnosti zapomagati "ostavite književnike na miru", neki ljubitelj sporta će vrištati "ostavite sportiste na miru" . . . Kuda bi to odvelo? I još te jednom pitam: zašto bi rokeri i muzičari bili izuzeti od transkribovanja i prilagođavanja njihovih imena standardima srpskog jezika? Transkripciju uredno rade Rusi, rade Bugari, rade Grci (a tek da vidiš kod njih haosa!), svi oni imaju svoje pravopise i svoja pravila transkripcije i to kod njih sasvim lepo "fercera". Ali, sad si se našao ti da zavapiš kako način na koji to rade Srbi nije dobar!

Ima jedna lepa knjiga našeg lingviste Milorada Telebaka koja se zove Pravogovor: Usta nisu štamparija" i u kojoj je na pristupačan način objašnjena "rijetka greška u govoru"(!?), kako ti nazivaš jezičku pojavu koja nema nikakve veze sa bilo kakvom greškom! Dakle, obrati pažnju na podnaslov knjige: usta nisu štamparija! Pa mi svi kažemo protesni, a pišemo protestni, kažemo violiniskinja, a pišemo violinistkinja, kažemo fijoka, a pišemo fioka, kažemo avijon, a pišemo avion, kažemo Vašinkton, a pišemo Vašington, kažemo Dbilisi, a pišemo Tbilisi, kažemo Retford, a pišemo Redford...

Citat iz knjige: "Na drugoj strani, glas jkurzivan tekst se čuje u izgovoru u nekim pozicijama gdje ga nema u pisanju. To je tzv. prelazno, parazitsko (hijatsko) jkurzivan tekst, koje se javlja između dva vokala da olakša prelaz u izgovoru sa jednog vokala na drugi". (završen citat).

A kad kažeš da pravopis nije dobar, trebaš imati mnogo bolju i uverljiviju argumentaciju od primera "izgovara se prpl, a oni ga transkribuju parpl".

Zatim, kažeš da ne poznaješ dobro pravila transkripcije koja se koriste na srpskoj Vikipediji (pretpostavljam da se na ta pravila odnosio tvoj epitet "odvratno"). Za tvoju informaciju, transkribovanje se obavlja (barem ja tako radim, a i Bašić, naravno) na osnovu pravopisa iz 1993. (preporučujem ti da ga pročitaš vrlo pažljivo, naročito uvodni deo odeljka o transkripciji), zatim par knjiga i priručnika čije naslove neću navoditi pošto svako onaj koji prati izmene na Vikipediji zna o kojim priručnicima govorim, a tu su i neki internet sajtovi (na engleskom, naravno) koji, u kombinaciji sa navedenom literaturom, omogućavaju najbolju mogući transkripciju i adaptaciju stranih ličnih imena.

Zatim, imam osećaj da ti sa engleskim nisi baš "na ti". Na to me navela rečenica "čitaš prpl, pišeš parpl". Dakle, ti englesku reč "purple" čitaš kao "prpl" a ne kao pɝ.pl. Ja prvi put čujem da se purple izgovara kao "prpl" a ne kao pɝ.pl. A kako se ono ɝ. transkribuje i adaptira u srpsku ćirilicu - to ćeš morati ili da se potrudiš, pa saznaš sam, ili da veruješ meni (ili Bašiću, svejedno), kada ti kažemo da je pravilna transkripcija reči purple - perpl!

I moram ti reći (i zamoliti te da ovo shvatiš dobronamerno) da me nisi baš uverio u svoje dobro poznavanje srpskog jezika pogotovu nakon tvog bisera da su izrazi "Majkrosoft" i "Blek sabat" - "lične zamjenice"! A ako ne znaš pravilnu transkripciju nekog stranog imena, najbolje ti je da konsultuješ onog ko zna.

I ja ti lepo kažem da je Microsoft po svim pravopisnim pravilima - Majkrosoft, a ti mi ne veruješ.

I savetuješ mi da kupim Svet Kompjutera. Prvo, nije Svet Kompjutera, već Svet kompjutera, a drugo, da li ti to meni sugerišeš da je Svet kompjutera zapravo "pravopis u malom" i da su njegovi novinari u stvari naši lingvisti Klajn, Čupić, Prćić, Fekete i ostali koji u Svetu kompjutera pišu pod različitim pseudonimima, a za masne honorare?

Hegel je jednom lepo rekao: "Ukoliko se priroda ne slaže sa mojom filozofijom - utoliko gore po prirodu!"

Još jednom ti drugarski savetujem: pročitaj pravopis (naročito odeljak o transkripciji), pročitaj Prćićev "Transkripcioni rečnik engleskih ličnih imena", pročitaj knjigu "Srpski jezik na kraju veka", pročitaj dve knjižice pod naslovom Slovo o jeziku", pročitaj knjigu "Govorimo srpski M. Telebaka, pročitaj Klajnov Rečnik novih reči . . . pa kad to sve pročitaš i proučiš, možemo se nas dvojica "dohvatiti" i divaniti o jezičkoj problematici do besvesti. Ovako je sve tek jedno obično gubljenje vremena.

Pozdrav.

--delija 20:29, 28. decembar 2006. (CET)[odgovori]

citiram te: postavlja se pitanje koliko ljudi će, čitajući taj tekst, pravilno pročitati latinično U2 u ćiriličnom tekstu: možda kao "u dva", možda kao "u na kvadrat", možda kao "u tu", možda kao "ju tu". ako se članak zove U2, onda će početi sa "U2 (Ju tu) je..." ako se zove Ju tu, onda će početi sa "Ju tu (en: U2)".

purple se čita kao p*rple, gdje je * neki poluglas sličan otegnutom "o". može da vuče i na u, ali nipošto na "a".

problem kod engleskog je što skoro da nema pravila kod čitanja. ustvari više riječi je izuzetak od pravila nego što ih poštuje pravilo. što bi rekao moj nekadašnji profesorengleskog - englez kad vidi neku riječ koju nikad nije čuo ne umije da je pročita. u engleskom se "u" u sredini riječi često čita kao "a", ali ne u Deep Purple. tačnom izgovoru je bliže srpsko prpl, nego purpl ili parpl.

Baš si se uhvatio tog odvratno. morao sam da se vraćam da čitam gdje sam to pomenuo. mnogo si osjetljiv. šta bi bilo da sam opsovao nešto.

Svet Kompjutera tako pišem, iako znam da je Svet kompjutera pravilno. Njega sam samo pomeo kao primjer. Ako svaki IT časopis piše ime programa tako i tako, onda i oni koji čitaju časopise pišu tako i tako. Kod muzike uticaj nije toliko jak.

I ja ti lepo kažem da je Microsoft po svim pravopisnim pravilima - Majkrosoft, a ti mi ne veruješ. neko je rekao, a meni se čak činilo da si to bio ti, da se imena kompanija pišu u izvornom obliku: IBM, Hewlet Packard, General Motors... --Milan Tešović 16:30, 29. decembar 2006. (CET)[odgovori]

Milane, ti bi se trebao već jednom odlučiti: da li si za transkribovanje stranih ličnih imena na Vikipediji ili si protiv transkribovanja? Kada se odlučiš, molim te da mi javiš, pa onda našu diskusiju možemo početi iznova.

Sledeće, u prošlom "postu" lepo i jasno sam te zamolio da pročitaš onih par knjiga i knjižica e da bismo mogli ljudski i argumentovano da razgovaramo o pravopisnim temama. Ti to očigledno nisu uradio, a i kako bi, pošto za proučavanje te literature ipak treba malo više vremena.

Zatim, potrudi se da pronađeš i usvojiš definicije i značenja sledećih pojmova:

- pravopisna pravila

- lično (vlastito) ime

- višečlano lično ime

- lične zamenice, pridevi, glagoli, opšte imenice . . .

- originalna grafija (originalni, izvorni pisani oblik neke reči)

- izgovor reči (akustički utisak)

- IPA - transkripcija

- transkripcija

- transkripcija (preslovljavanje) IPA-simbola u ćirilična slova (posebnu pažnju posvetiti nenaglašenim i naglašenim samoglasnicima)

- adaptacija transkribovanog naziva

- razlika između etimološkog i fonetskog pisanja

- razlika između transkripcije i adaptacije

- razlika između prevođenja i transkripcije.

Kada počneš uočavati značenjske razlike između navedenih pojmova, siguran sam da naša diskusija neće više biti "razgovor gluvih" već nešto sasvim drugo.

I još nešto: čitaš bez razumevanja. Lepo sam napisao: " . . . osim toga, "Microsoft" je naziv firme i ne podleže adaptaciji pri transkribovanju . . . (bold moj)) a ti me hladno ubeđuješ da sam rekao da se "nazivi kompanija pišu u izvornom obliku"! A čitaš bez razumevanja zato što ne praviš razliku između adaptacije i transkribovanja (između ostalog). Takođe, ne praviš razliku između izgovornog oblika i oblika datog preko IPA-transkripcije (seti se samo slučaja Mullen) itd.

Zato, knjige u šake pa na čitanje.

Pozdrav.

--delija 20:30, 29. decembar 2006. (CET)[odgovori]

Imena bendova ne moraju da budu transkribovana. To se prečesto radi vrlo loše te imena bendova čak u potpunosti odstupaju od svog iole pravilnog i iole originalnog izgovora. Zbog toga (i još nekih razloga)je u ovom slučaju najbolje zaobići transkripciju koja nije obavezna niti neophodna.
Imena bendova nisu lična imena ili npr. imena naselja, dakle, ne podležu obaveznosti transkripcije.
Specijalizovana srpska rok/alternativna/hevimetal/pank štampa je od svojih najranijih početaka kompletno latinična upravo iz ovih praktičnih razloga, tj. izbegavanja sudaranja sa krutim doživljavanjem pravopisne teorije pri korišćenju ćiriličnog pisma. Kao latinična, nije imala nikakvu potrebu pa se ne koriste transkripcije imena bendova, albuma, žanrova, ali ni ličnih imena autora. Iz tog razloga bi makar latinični članak trebao da bude bez, ovde suvišnih, transkripcija. Molio bih da to neko uradi pošto ja još uvek nisam vičan u sređivanju članaka na latinici... Droner 04:09, 25. april 2007. (CEST)[odgovori]

Sre]ivanje

Drpio sam deo clanka sa bosnjacke vikipedije. Molim nekoga da sredi ovo (ja nemam vremena). --BokicaK 12:35, 5. septembar 2006. (CEST)[odgovori]

O ovom članku

Imao sam sa Delijom malu raspravu oko uređenja članaka. Pozvao me je da pročitam ovaj i dam svoj komentar. Najpre moram da napomenem da je pisanje imena bendova u prevodu na srpski jednostavno užasno. Postoje neki bendovi čiji se naziv odomaćio (Bitlsi, Rolingstounsi i sl.), ali nekima prevod jednostavno ne stoji. U svakom slučaju neophodno je makar u zagradi navesti etimološki naziv. Ovo je ipak enciklopedija. Video sam i isti članak na engleskoj i bilo bi lepo da se i ovde sa desne strane postavi šablon vezan za muzički pravac, a ne bi bilo loše i na kraju teksta. Izbor slika bi mogao biti malo bolji. Ovde su sve omoti albuma. Uz malo truda mogu se pronaći promotivne fotografije i slične stvari koje potpadaju pod dozvoljenu licencu.

Nisam stigao da pređem ceo tekst, ali evo ono koliko sam prešao do sada:

Najčešća postava nekog hevi metal sastava sastoji se od bubnjara, basiste, ritam gitariste, solo gitariste te pevača (koji ne mora svirati neki od instrumenata).

Ispada da je pevač nebitan. Treba i pevača.

gitaristički rifovi.

Gitarski rifovi

klasičnog vokala Brusa Dikinsona

Ovde bih stavio fusnotu. Njegov stil pevanja je bio unikatan kada se pojavio, ali su ga svi toliko kopirali pa je sad taj stil pevanja postao klasika.

gitarista 'pionirske' hevy metal grupe Blek sabat,

Hevi metal. Ovo se ponavlja na još nekim mestima. Ispraviti pomoću „search/replace“

...oštećenje sluha usled brojnih i "gromoglasnih" živih svirki!!!

Umesto tri uskličnika jedino pravilno je (!) ukoliko hoćeš da izraziš svoje oduševljenje.

Kanadska treš metal grupa Judoksiz ima najduže (dva metra) i najbučnije bas bubnjeve, što je neke navelo na zaključak da je veličina ipak bitna.

Banalno

Saradnjom kroz žanr hevi metala, različiti umetnici nastoje da što raznovrsnijim nastupom u javnosti privuku publiku i potencijalne kupce.

Kako kroz žanr?

S obzirom na navedeno, hevi metal postaje jedan od umetnički najsloženijih muzičkih žanrova, složeniji od bilo kojeg drugog umetničkog pravca.

Ovo je nečiji lični stav. To isto mogu da tvrde pankeri, rejveri itd.

Istoričari rok muzike nastoje dokazati da je hevi metal od zapadne pop muzike preuzeo elemente eskapizma, odnosno bekstva od stvarnosti koji se ogleda u futurističkim i fantastičkim tekstovima pesama, dok je od afroameričkog bluza hevi metal prihvatio realističnije elemente vidljive kroz insistiranje na gubitku, depresivnosti i usamljenosti.

Nepotrebno ponovno ponavljanje reči hevi metal.

Teme tame, zla, snage i apokalipse

Zameniti mesta rečima zlo i tama radi lakšeg čitanja.

...parolu hipijevske supkulture...

Ne kaže se supkultura, već subkultura. Ovde dolazi do odstupanja jednačenja po zvučnosti kako bi prefiks imao smisla.

Hevi metal obrađuje mnogo "teže" teme negoli tipični pop pedesetih, šezdesetih i sedamdesetih godina sa naglaskom na ratu, nuklearnom uništenju, zagađenje životne sredine, te političkoj i verskoj propagandi.

Nije stavljeno u odgovarajući padež.

Sistem of a don

Zbog ovoga je transkripcija imena bendova po meni užasna. Ovu grupu 99% ljudi zove Sistem ov a daun.

...raspravi o stanju stvari.

Valjda stanju stvari u svetu ili tako nešto. Ovo može biti i agregatno stanje.

...poetski rečnik hevi metala obična sužen na dihotomije...

obično

Stigao sam do kraja trećeg poglavlja. Nastaviću kasnije. loshmi 22:22, 24. decembar 2006. (CET)[odgovori]

Nastavak ispravki u tekstu

Uvod u Roudsovu album iz 1981...

Bez u

...pozajmljivali tehniče...

Tehnike

Barouzovi romani su verovatni uticali na daljnju upotrebu...

Verovatno.

Činjenica da je grupa Led cepelin (srpski: Olovni cepelin) (ovaj pomalo šaljiv naziv grupa barem delomično duguje zajedljivoj opasci Kita Muna, bubnjara grupe Hu, da će novoformirana grupa vrlo brzo potonuti kao "lead balloon" (olovni balon)) stavila teški metal (olovo) u svoj naziv možda je odredila daljnju sudbinu termina "hevi metal".

Tipografski loše sređen tekst. Previše zagrada jednih pored druge. I reč delimično.

Tih godina (kasnih šezdesetih) engleski...

Tih kasnih šezdesetih godina engleski...

i to u recenzije dela Ser Lorda Baltimora

Recenziji

U jednom delu recenzije stoji da: "Lord Baltimor je, izgleda, u ovoj knjizi upotrebio sve svoje najbolje teškometalne trikove".

Bez onog da.

...koji su imali svoje ishodište u popu i progresivnom roku...

Ishodište?

...zasluge za to pripadaju Elvisu Prisliji.

Prisliju, ili kako je danas moderno − Presliju

Tako pojačan i ubrzan bluz bio je rezultat intelektualno-umetničkog eksperimentisanja a dostigao je viši nivo tek kada su muzičari počeli da ispituju mogućnosti novog muzičkog instrumenta - električne gitare - sve sa namerom da proizvedu što jači i disonantniji zvuk.

Drugi deo rečenice nije dobro tipografski odrađen. Treba: ... mogućnosti novog muzičkog instrumenta – električne gitare, sve sa namerom da proizvedu što jači i disonantniji zvuk.

...stilovi bubnjanja...

Stilovi sviranja bubnjeva. Da ne bismo uvodili gitarisanje, basovanje i sl.

Do kraja 1968., zvukovi "teškog bluza" postaju sve češći - mnogi obožavaoci i teoretičari žanra...

Tipografija. Tačka i zarez ne mogu da stoje zajedno. U ovom slučaju duža crta. Dakle: Do kraja 1968, zvukovi "teškog bluza" postaju sve češći – mnogi obožavaoci i teoretičari žanra...

Ili: Do kraja 1968. godine, zvukovi "teškog bluza" postaju sve češći – mnogi obožavaoci i teoretičari žanra...

Inače, postoje pravila kada se koja crta koristi.

...međašnji kamen

Kad smo već kod bukvalnog prevoda. Milestone je u ovom slučaju prekretnica.

... narastajućom popularnošću grandža i rapa.

Rep

... izrazito feminizovanom izgledu...

Feminiziranom

...albume redovito objavljivala...

Redovno

...pesme grupe Posesed...

Opet očajan prevod. Trebalo bi Pozest. Najbolje bi naravno bilo napisati u originalu.

Glasno izraženi nonkonformistički stavovi...

Nekonformistički

... za koju je hevi metal supkultura bila promotor hedonizma...

Ponovo supkultura umesto subkultura. Promoter.

... glavninu ljubitelja hevi metala činili su bijeli tinejdžeri ili bijelci u dvadesetim...

Ijekavica

Tv-serijalima

Veliko v – TV

...albuma grupe Kis's Love Gun.

Ostatak kopi-pejstovanja

... uvek osvajale balade ili lagane pop pesmice.

Što se mene tiče, to jesu pesmice, ali nije objektivno.

... da nauči Sida Višosa da...

Sid Višiz

Pauer metal (Blajnd gardijan) - Za nijansu brže i melodičnije od hevi metala sa malo težim zvukom ritam gitara.

Pogrešan rod. Brži i melodičniji

Simfonijski metal (Najtviš) - Slično kao gotik metal, samo melodičnije i pevljivije.

Isto kao i gore. Sličan kao gotik metal, samo melodičniji i pevljiviji.

Eto mojih primedbi, pa neka autor članka izvoli da se baci na sređivanje. Poz! loshmi 22:41, 24. decembar 2006. (CET)[odgovori]

Evo odgovora:

Tačno dvanaest prigovora odnosi se na greške u kucanju. To su očigledne greške koje će svakako biti ispravljene i koje neće biti tema ovog odgovora.

Miloše, pogledaj samo kratki razgovor između Mladog filozofa i Bokice u vrhu stranice. Naglasak je na Bokičinom odgovoru: "Tako je dogovoreno".

A evo i malo logike:

Teza 1. U srpskom jeziku lična imena se transkribuju.

Teza 2. Nazivi muzičkih grupa su lična imena.

Zaključak: Nazivi muzičkih grupa se transkribuju.

A to što ti ne poštuješ dogovor (pod izgovorom da je to tebi "užasno") više govori o tvojoj sklonosti nepoštivanju dogovorenog nego o mojoj sklonosti zakeranju.

- "te" se može sasvim ravnopravno koristiti sa "i", ali, neka bude "i".

- naprosto nije istina da može samo "gitarski rifovi", a ne može "gitaristički rifovi". Gitarski rifovi se izvodi ne gitari, a gitarističke rifove svira gitarista. Osim toga, ukucaj u pretraživač i jednu i drugu frazu pa mi javi odgovor. Dakle, prigovor otpada.

- "ti bi to stavio u fusnotu". Pa stavi. Kad već tako dobro poznaješ tematiku, stavi. Ja ne postavljam nikakve uslove nikome ko želi izmeniti nešto u članku (za razliku od tebe, koji kažeš "može, ali samo ono što ja kažem"). I još nešto, ta rečenica je prevod rečenice iz članka na engleskom jeziku i njoj nije ništa dato niti oduzeto. Prigovor se delimično usvaja.

- Navedi mi propis ili sugestiju iz pravopisa u kojoj stoji da se kod izražavanja oduševljenja ne mogu koristiti tri uskličnika. Osim toga, ja se nisam "oduševio" što je čovek ogluveo od gromoglasnih svirki. To nije moj stil. Dakle, prigovor otpada (nema potvrde).

- "Banalna rečenica" (ili njen deo) je prevod rečenice sa engleskog. Na engleskoj Viki niko nije rekao da je to banalno. Osim toga, radi se o estetskom sudu, odnosno samo o tvom mišljenju. Dakle, prigovor otpada.

- Pitaš "kako kroz žanr"? Očekujem neki tvoj konstruktivan predlog. Prigovor delimično prihvaćen.

- "Nečiji lični stav" objašnjen je uvodnom frazom "na osnovu navedenog ...". Možda je trebalo dodati i "... neki smatraju . . . , ali napomiljem da se ovde radi o prevodu i da ništa nije "izgubljeno u prevodu".

- "Nepotrebno ponavljanje reči "hevi metal". Nije reč već izraz, fraza ili sintagma. Kad već hoćemo da budemo pravoverni. A da je nepotrebno - izgleda da jeste. Prigovor se usvaja (uz prigovor na prigovor).

- "Zameniti mesto rečima zlo i tama radi lakšeg čitanja". Prvo, "zlo" i "tama" se pišu ili sa znakovima navodi ili italikom, a drugo - ti si izgleda odlučio da me malo kres-kres. Jer po tom kriterijumu, ceo tvoj članak "Prodidži" bi trebalo izmeniti radi lakšeg čitanja. Prigovor odbačen zbog neosnovanosti.

- Supkultura (ne subk-) - Ivan Klajn: Rečnik jezičkih nedoumica, str. 168.

Usput, objašnjenje prigovora je smešno. Po tome bi trebalo npr. "bezkućnik" da bi reč imala smisla.

Dakle, prigovor se odbija.

- Pogledaj ova dva članka na Projektu Rastko (pretpostavljam da su na tom projektu angažovani pismeni ljudi) gde se fraza "sa naglaskom na" koristi uz dativ.

Ovde: [1]

i ovde: [2]

Naravno, postoje i oblici sa nominativom, ali ti to ne daje za pravo da tvrdiš da je samo taj oblik ispravan. Dakle, prigovor se odbija.

- Prigovor za "Sistem ov/of a don" se prihvaća. Ako je to neko opravdanje, nisam pred sobom imao originalni naziv grupe i mislio sam da se radi o reči "dawn".

- Ukucaj u pretraživač "stanje stvari" (ćirilicom i sa sve znakovima navoda) i dobićeš preko 1 400 pogodaka. "Stanje stvari" je uobičajen i opšteprihvaćen prevod engleskog izraza "state of affairs". U pitanju je sociofilozofska (ili filozofsko-sociološka) kategorija a sam izraz, ako ti je možda promaklo, u članku je obeležen viki-vezom a ja sam siguran da će se naći već neko da napiše članak o "stanju stvari". Dakle, prigovor se odbija.

-Pasus "činjenica da je grupa Led cepelin . . ." stvarno zaslužuje sređivanje i reorganizaciju (iako, složićeš se, jasnoća i smislenost pasusa niti u jednom trenutku nije došla u pitanje). Prigovor se prihvaća.

- "Tih godina (kasnih šezdesetih)" i "tih kasnih šezdesetih godina" je samo stilsko pitanje, a ako ćemo cepidlačiti izraz "tih kasnih šezdesetih godina" implicira da postoje i neke druge "kasne šezdesete". Prigovor se prihvaća (uz određenu dozu rezerve).

- U čemu je problem sa rečju "ishodište"? Možda misliš da nije dovoljno "srpska"? Ili da se ne uklapa u kontekst? Očekujem tvoj predlog.

- "Prisli" je sve donedavno bila uobičajena transkripcija prezimena Prisley. Kladim se da ti i dan danas izgovaraš to prezime kao Prisli. Ali, eto, za svoje "dnevne političke potrebe" sad si se preobratio u pravovernog transkribdžiju kojemu "Prisli" zvuči užasno. A pre više od godinu dana ja sam na Vikipediji pokušao da objasnim činjenicu da nije Prisli već Presli, pa su me brzo ućutkali "tradicionalisti" i "pravovernici". Ali dobro, prigovor se prihvaća.

- one igre sa crticom oko "električne gitare" su meni zanimljive, ali ako te to raduje - nema problema. Prigovor se usvaja.

- Po bubnjevima se bubnja, udara, čuka, lupa ... a ponajmanje svira. Možda je najbolja fraza "bubnjarski stilovi". Dakle, ja bih prigovor odbacio.

- U delu rečenice "Do kraja 1968. godine zvukovi . . ." ne treba ni zapeta!

- Mhm - "prekretnica" . . . Nisam uspeo da nađem deo članak u kojem se pominje "međašnji kamen", ali, verujem ti. Vidim da si ekspert za bukvalne prevode. Prigovor se usvaja na neviđeno.

- Molim dokaze za favorizovanje "feminiziranog". Ili je možda "favoriziranje"? Prigovor se odbija.

- "redovito" koristi i čak i Isidora Sekulić u svojim delima! (videti citat uz "redovit" u Rečniku srpskohrvatskog književnog jezika" Matice srpske). Prigovor se odbija.

- Za Posesed-Pozest prigovor se usvaja. Nema opravdanja za tu grešku. I, usput, to nije prevod, već transkripcija. Tek toliko da razjasnimo neke stvari.

- Lingvisti se slažu da je složenica tipa "kontranapad" loše skovana pošto se sastoji od jednog elementa koji je preuzet iz srpskog jezika ("napad") te elementa iz stranog jezika ("kontra"). Kod pravljenja složenica trebalo bi voditi računa da svi delovi složenice budu ili iz srpskog jezika, ili iz nekog stranog jezika, pa je bolje "protivnapad" od "kontranapada", a samim tim, bolje je "nonkonfomistički" od "nekonformistički". Prigovor se odbacuje.

- "Promotor" je reč latinskog porekla koja, između ostalog, znači "organizator neke priredbe ili drugog javnog događaja". S druge strane, "promoter" je novija posuđenica u srpskom, poreklom iz engleskog jezika koja, po Rečniku novijih anglicizama, znači: "Osoba ili agencija koja reklamira ili populariše neki proizvod, delo, organizaciju i sl." Ako si uočio razlike u nijansama značenja (a verujem da jesi) složićeš se da se "promotor" mnogo bolje uklapa u kontekst nego "promoter". Ali ja ću milostivo dopustiti mogućnost da i "promoter" može stajati umesto "promotora", no ne mogu se složiti s tvojom tvrdnjom da je "promoter" jedino ispravno. Prigovor se odbija.

- Usvaja se prigovor za ijekavicu. Tu nema opravdanja (iako sam ja ijekavac po rođenju, pa je možda i to imalo upliva).

- Promaklo ti je da su "lagane pop pesmice" pleonazam, ali, kao što ti kažeš u jednom svom odgovoru meni, to nije nepravilno, već je pitanje stila (ili tako nekako). Prigovor se usvaja, ali nerado.

- Po Longman Pronunciation Dictionary reč vicious se transkribuje kao vɪʃəs, a po Tvrtku Prćiću nenaglašeni samoglasnik ə u ovoj poziciji transkribuje se kao "o" dok "s" ostaje "s" usled obezvučavanja na kraju reči. Osim toga, Višiz ima sasvim drugo značenje. Dakle Višos i dakle, prigovor se odbija.

- Usvajaju se zadnja dva prigovora vezana za padeže.

Dakle, većina usvojenih prigovora odnosi se na greške u kucanju. Doduše, opravdan je prigovor za dve transkripcije (ne prevoda), zatim za previd vezan za ijekavicu, za nesređenost jednog pasusa te za nespretnu upotrebu padeža (dva puta). Ah da, bila je i jedna sporna zapeta.

Svi ostali, suštinski prigovori, koji se odnose na stil, prevod i upotrebu pojedinih reči ili frazema NISU NI SA ČIM dokumentovani niti potkrepljeni relevantnim izvorima, već se samo konstatuje da "ne može tako, već samo ovako". Estestke procene i prigovori u vezi stila se i ne mogu tako lako potkrepiti, ali za sve druge nedoumice i neslaganja postoji merodavna literatura i merodavni eksperti koje samo treba konsultovati i uvažavati (da čovek ne dospe u neugodnu situaciju da sa sigurnošću tvrdi jedno, a lingvisti nešto sasvim drugo - kao što je slučaj sa "supkulturom" ili Sidom Višosom).

Dakle, pozivan Miloša (i sve ostale) da unesu izmene u članak o Hevi metalu a da ih pri tom ništa ne sputava osim njihove savesti i njihovog poznavanja materije u najširem smislu (uz molbu da svaku izmenu objasne). Ja ne proglašavam članke svojim vlasništvom (jer oni to nisu) i nisam zaljubljen u njih, pa tako i ne dovodim u sebe u situaciju da ronim suze nad svakom izmenom koju napravi neki (možda i nedobronamerni) saradnik.

Isto tako pozivam Miloša da malo detaljnije pročita "svoj" članak jer sam siguran da će, uz malo samokritičnosti, naći mnoštvo štamparskih, prevodilačkih, gramatičkih i pravopisnih grešaka. Što se tiče "tehnike sređenosti" - svaka čast. Ja ionako niti jednom rečju u svojim komentarima nisam pominjao slike, vikipoveznice, spoljašnje veze itd.

--delija 11:34, 25. decembar 2006. (CET)[odgovori]

Ne mogu više da se raspravljam

Ok. Verovao ti meni ili ne, uopšte nisam imao nameru samo da ti lovim greške, nego sam hteo da dam i neke konstruktivne predloge. Ali vidim da ti želiš da pišeš što arhaičnije moguće pa to ti je. Ukoliko izvoliš da primetiš, "tvoj" članak takođe ima dosta grešaka (više od "mog" koji je uzgred duži, što mnoge navodi na zaključak da je veličina bitna), pa i tipografske greške koje su po tebi nebitne, kao i slike i izgled članka, takođe. Pa sve je to pored dobrog teksta bitno da bi jedan članak bio "sjajan, ali baš sjajan". Lepo sam napisao da, ukoliko su već imena transkribovana, pored prvog pojavljivanja treba da se navede ime u originalu. Ljudi na enciklopediji uglavnom traže što više podataka vezanih za neku oblast, a kako će proširiti svoje istraživanje ukoliko ne znaju kako se neka reč piše? Ma uostalom to je potrebno iz milion različitih razloga. Neću uopšte da se sporim oko toga. Vidim da ne razumeš ni ironiju. Ja kažem Prisli, i namerno sam rekao "ili kako je danas moderno − Presliju". Zbog toga kažem i Sid Višiz a ne Višos. Ukoliko misliš da je engleska Vikipedija Sveto pismo, nadam se da nećeš imati ništa protiv da pored rečenice

Kanadska treš metal grupa Judoksiz ima najduže (dva metra) i najbučnije bas bubnjeve, što je neke navelo na zaključak da je veličina ipak bitna.

stavim ovaj link kao izvor.

Ah da. Ono da je hevi metal najsloženiji umetnički pravac. Prevideo sam da određeni metalci to tako smatraju. Izvinjavam se. Poz! loshmi 01:53, 26. decembar 2006. (CET)[odgovori]

Ne mogu ni ja. Juče sam celo prepodne (s prekidima) pisao odgovor na tvoje prigovore i nemam nameru da ponovo ulazim u tu avanturu. Sam zaključi koliku su tvoji prigovori osnovani i argumentovani, a koliko moji odgovori. Vidim da si vešto izbegao da komentarišeš moju argumentaciju, odnosno neosnovanost većine tvojih prigovora (izuzevši, naravno, očigledne greške u kucanju te tipografske greške). A tvoja izjava da ja nastojim da pišem što "arhaičnije" je opet jedna vesela besmislica. Moj "arhaični" stil je koliko-toliko usklađen sa pravopisom, dok je tvoj "moderni" stil samo zbirka neologizama i anglicizama koji se koriste kada se nema šta reći i da bi se bilo "in".

Višos je uvek bio Višos (i to sam ti argumentovano dokazao) i nemoj se sad vaditi na ironiju i pokušaj da budeš duhovit. Što se mene tiče, svaka duhovitost i svaki humor je dobrodošao, ali kakav je to humor u kojem uz svaku duhovitost mora stajati napomena "ovo je šala"?

Onaj link je dobrodošao i kamo sreće da ima više takvih konstruktivnih intervencija.

Ako se slažeš da nazive grupa i imena i prezimena treba u početku, uz transkribovani oblik, navesti i u originalu (da bi ih ljudi mogli naći na drugim vikipedijama), zašto "namerno" na kraju članka navodiš imena i prezimena članova grupe u originalnoj grafiji, to jest etimološki, kada je dogovoreno (i na to sam ti argumentovano ukazao) da se pišu fonetski, odnosno transkribovano? Ispada da ti vodiš neku svoju politiku, uz onu proklamovanu i dogovorenu na Vikipediji. Ispravi me ako grešim, ali koliko sam ja razumeo, ti si i administrator, pa bi bi se kao administrator trebao pridržavati dogovorenog i propisanog, a ne "raditi po svom".

I opet deliš članke na "tvoj" i "moj". Ako imaš utisak da ja ljubomorno branim "svoj" članak od tvojih napada, onda se ljuto varaš. Već sam naveo da je članak plod rada nekoliko saradnika, naveo sam i da je "vrlo dobar" (a ne "sjajan, baš sjajan" - nešto slično si TI naveo za "svoj" članak") što znači da se na njemu treba verovatno još poraditi da bi bio izabran a mene je zapalo da ga "branim" zato što mogu da uradim argumentovano i staloženo. Tvoj problem je u tome što ti "svoj" članak hvališ na sva usta i pričaš okolo koliko si truda i znoja uložio u njegovo stvaranje (i da si baš onako emocionalno vezan za njega) i što nećeš da razumeš da su se moji prigovori odnosili na stil, prevod i pravopis, a ne i na ostale elemente članka koji su, slažem se, skoro pa besprekorni. I dalje smatram da svi elementi članka moraju biti barem vrlo dobri i pažljivo izbalansirani da bi članak mogao poneti titulu izabranog. "Moj" članak to, očigledno nije, ali ja još uvek smatram da to nije ni "tvoj" članak, upravo zbog nekoliko doslovnih i nespretnih prevoda engleskih fraza, između ostalog. U to spada i "tvoj" originalni doprinos obogaćivanju frazeološkog fonda srpskog jezika izrazima "ultimativan kraj" (umesto "arhaičnog" izraza "konačan kraj"), "trenutna popularnost" ili "snimio je belu etiketu . . . na kojoj se čuju . . .".

Što se tiče transkripcije stranih ličnih imena, ti očigledno ne praviš razliku između izgovornog i transkribovanog oblika i uveravaš me da se Purple u Deep Purple "izgovara kao Prpl"! Po IPA-transkripciji (za tvoju informaciju) Purple se izgovara kao pɝːpl, a po T. Prćiću ono ɝ se u takvoj poziciji transkribuje kao "er" što daje transkripciju Perpl (Odnosno Dip perpl)! Dakle, nije ni "prpl", ni "purpl", već "perpl", ali je "drugi par opanaka" što se kod nas uobičajila transkripcija "parpl", a na lingvistima i ostalima je da se taj oblik "izobičaji" i da se konačno prihvati varijanta "Dip perpl". Dakle, tvoja analiza transkripcije naziva Deep Purple je opet "pucanj u prazno" a ti sam vidi koliko bi ti koristilo da se o transkripcionoj problematici malo bolje obavestiš kod Prćića recimo (Transkripcioni rečnik engleskih ličnih imena) ili u pravopisu.

Da zaključim, u celom ovom "slučaju" meni je najviše zasmetala tvoja prepotentna i neoprezna izjava "Ajde, Deliću, nemoj da miniraš članak bez veze", i nadam se da sam ti uspeo dokazati da nije bilo niti "miniranja" nita da je bilo "bez veze". O svim ostalim spornim pitanjima možemo se dogovoriti kao ljudi (a mislim da smo se i dogovorili), ali mislim da takvim komentarima ne bi trebalo biti mesta na Vikipediji.

Pozdrav.

--delija 08:39, 26. decembar 2006. (CET)[odgovori]

PAŽNjA: Ova stranica ima 38 kilobajta.

Ma nisam odgovorio na pitanja jer sam želeo da izbegnem daljnju raspravu. Ali pošto kažeš da si potrošio celo pre podne, neću da budem nepristojan.

U pravu si za supkulturu. Nisam gledao u rečniku, nego sam pitao drugara lingvistu kako se kaže, a on mi je dao to objašnjenje koje mi je zvučalo logično.
Oni linkovi za Rastka povodom rečenice

Hevi metal obrađuje mnogo "teže" teme negoli tipični pop pedesetih, šezdesetih i sedamdesetih godina sa naglaskom na ratu, nuklearnom uništenju, zagađenje životne sredine, te političkoj i verskoj propagandi.

nisu potrebni. Nije ovde sporan predlog "na" već "zagađenje životne sredine".

Ništa ti nisam rekao za Deep Purple (odakle sad to?), ali koliko ja znam lingvisti preporučuju da se neka ukorenjena lična imena (Sidnej, Džordž Vašington...) ostave takvima kakva jesu. Opet ponavljam da zbog toga treba barem napisati u zagradi ime u originalu, ali ti uporno odbijaš da kažeš šta ti tu smeta.
Reč "ishodište" prvi put čujem i zvuči mi kao "novohrvatski".
Ono za uskličnike ne mogu da ti dokažem, ali obrati pažnju u novinama za koje smatraš da imaju dobar pravopis i lekturu.
Ostali tvoji odgovori na moje primedbe su ok.

Što se tiče članka Prodigy:

Zamenio sam "trenutna popularnost" sa "ogromna popularnost".
I ja sam konsultovao rečnik. Reč "ultimativan" postoji i u srpskom jeziku.
Bela etiketa. Pročitaj engleski članak, sa sve objašnjenjem bele etikete. Stvarno ne vidim šta je tu sporno. Može "White label record", a može i samo "White label". Ne bi bilo loše napraviti članak "Bela etiketa", al' sad... Takve stvari nisu baš zahvalne za prevod pošto brdo stvari vezanih za muzičku industriju kod nas ne postoji. Kako misliš da treba prevesti? Meni jedino pada napamet "White label ploča", ako smatraš da reč ploča mora biti uključena, ali ne znam koliko je to onda prevedeno.
Sporni deo na kraju, sa imenima članova benda je izmenjen. Napisao sam transkripciju, ali sam ostavio sva originalna imena u zagradi. U pitanju je lista i svrsishodno je da tako bude.

Što se tiče neoprezne izjave "Ajde, Deliću, nemoj da miniraš članak bez veze". Da te podsetim. Rekao si da prevod šepa ("šepnuo" je dvaput, a za ova druga dva puta me nisi ubedio), da prevod ličnih imena nije dosledan (što je donekle bilo tačno), da sadrži nepotrebne informacije (to nisi objasnio), ali da je personifikacija besmislica — tu si ga stvarno preterao. Nakon toga si postavio članak "Hevi metal" na glasanje. I šta sam ja mogao da pomislim osim "Ovo je neki metalac koji baš mrzi sve drugo"? Moj odgovor jeste bio grub, ali nije bio neosnovan. Ali to nema sad ni veze. Ova rasprava je imala i svojih dobrih strana. Inače, ja nisam administrator i hvala bogu da se oko pisanja imena nisam dogovarao jer verujem da je rasprava bila naporna. Eto. Poz! loshmi

Je l'ti vidiš šta mi napravismo od stranice?

- Kao što vidiš, nisi bio precizan kod "zagađenja životne sredine". A radilo se samo o izmeni jednog jedinog slova. Po tvom nepreciznom prigovoru ispada da je cela rečenica loše i nespretno prevedena i da prevodilac ne pozna neke elementarne stvari iz gramatike i pravopisa.

- Za Deep Purple je u opisu izmena stajalo ono što sam napisao u razgovoru. Izvinjavam se što sam te optužio, ali, ipak u svemu tome ima i nešto dobro, a to je da je konačno stavljena tačka na transkripciju naziva te grupe. Ili nije? Ne bih sad o ukorenjenosti transkripcija, ali ti primeri nisu dobri. Vašington i Sidnej su među Srbima već više od dvesta godina, a narečena grupa tek 40-ak i pitanje je koliko je umesno i opravdano porediti te dve kategorije.

- U velikom Rečniku SANU uz odrednicu "ishodište" navedeni su citati iz dela nekoliko srpskih pisaca i iz jednog srpskog časopisa (Petar S. Petrović, Vladimir Ćorović, O. Bihalji-Merin te časopis Vreme iz 1922.). Doduše, dati su citati i iz dela hrvatskoh pisaca, ali je jasno da reč "ishodište" nije niti "novohrvatska" niti samo hrvatska.

- Uzvičnike sam verovatno prepisao sa engleskog članka, ali sam siguran da sam takav način obeležavanja emocija u rečenici već negde susretao. Ali slažem se da je to možda "prejako" za enciklopedijski stil pisanja.

- Sada ću, verovatno, dokazati da sam zaslužio onu tvoju spomenicu. Vidim da si razumeo bit mog prigovora oko "trenutne popularnosti", ali mislim da epitet "ogromna" nije baš enciklopedijski. Možda je bolje "ploča je odmah postala vrlo popularna" ili tako nešto, pošto bi se tako izbegao i ono da je "ploča nešto doživela". Dakle, svi mi (pa i ja) moramo biti malo elastičniji kod prevođenja, odnosno, ne smemo biti sputani engleskom gramatikom, njihovim forsiranjem pasiva, a ponajmanje ne smemo padati u zamku doslovnog prevođenja fraza i idioma.

- Možda nisam bio jasan kod "ultimativan". Enciklopedija se piše za prosečnog čitaoca koji ne mora znati značenje reči "ultimativan", novije posuđenice koja je postala vrlo popularna u zadnje vreme. Ajde, iskreno mi reci, zar nije lepše, razumljivije i srpskije "konačan kraj" ili "konačna propast" ili "konačan slom" od onog "snobovskog" "ultimativna kraj"? Ne kažem da si ti snob, nego da svi mi često posežemo za rečima koje su "in" i "nobl" samo da bismo "zasenili prostotu".

- Kod "bele etikete" sam ti već rekao kako bih ja to preveo - kao "ploča (CD i slično) sa belom etiketom na kojoj . . .". Ne može se (bela) etiketa izdati ili objaviti (barem ne u srpskom jeziku). A onda bi sledila rečenica "Njen zvuk" ili "zvuk na toj ploči" ili šta već koja bi onda imala smisla, a ovako, kao što sam rekao, ispada da je zvuk na beloj etikete taka i takav. Zvuk može biti na ploči ili CD-u ili izdanju, a nikako na etiketi.

- I na kraju: ja nigde nisam napisao da je članak "personifikacija besmislica". To si ti tako pročitao i shvatio. Pročitaj ponovo moj komentar, pa ćeš videti da sam napisao "ploča je doživela trenutni uspeh" je besmislica". Dakle, izdvojio sam samo jednu rečenicu kao besmislenu, a ti si, posle duge i podsticajne diskusije ipak odlučio da u tu rečenicu uneseš neke izmene. Rečju "besmislica" niti u jednom trenutku nisam opisao članak niti tebe kao autora istog. A nominacijom "hevi metala" hteo sam samo ukazati na preovlađujući manir na Vikipediji da se članci "olako" nominuju, i da često i prođu, iako ne zaslužuju epitet "sjajnog". Kao što vidiš, Dinić je dao konstruktivnu kritiku članka, tu si bio i ti (iako je puno prigovora bilo neosnovano) pa će mi ti vaši prigovori omogućiti da sprovedem svoj lukavi plan: da ispravim članak tako da može s pravom poneti titulu "sjajnog". A da je prevod "šepnuo samo dva puta" - to kaže tvoj "brojač" i to se odnosi samo na prvu trećinu članka koji sam pregledao. Hebi ga, nema se vremena.

I opet te pitam: zašto si uopšte pomislio da bih je želeo minirati članak? MIslim, kako bih ja to izveo? I zašto?

Pozdrav.

--delija 09:19, 27. decembar 2006. (CET)[odgovori]

O problemu transkripcije:

- Prvo, jedan načelan prigovor: kažeš ". . . i hvala bogu da se oko pisanja imena nisam dogovarao . . .". Znači li to da si ti "slobodan strelac" koji nema ništa sa dogovorima oko izgleda članaka na Vikipediji i da možeš da pišeš kao ti se prohte i kako ti smatraš da je pravilno? Koliko je meni poznato, dogovorenog su se dužni pridržavati SVI, bez obzira da li su učestvovali u dogovaranju ili ne. I ja se nisam dogovarao oko transkripcije naziva stranih grupa, i meni je sve to u početku bilo čudno, ali sam prihvatio ono što je kompetentna većina dogovorila.

- "šta mi smeta?"

Konkretno: dogovor je da se nazivi grupa (muzičkih) transkribuju, s tim da se velikim početnim slovom pišu samo početne reči u višečlanom nazivu, osim ako neka od preostalih reči nije lično ime, kada se i ona piše sa velikim početnim slovom (dakle, "Blek sabat", ali i "Džimi Hendriks ekspirijens".

Zatim, naslov članka mora biti u transkribovanom obliku (osim u izuzecima tipa AC/DC) kada se može zadržati originalna grafija, ali i ne mora, a problem se rešava preusmerenjem.

Zatim, prva, boldovana reč u članku treba da bude transkribovani naziv grupe, a u zagradi se navodi njen izvorni oblik.

Zatim, u celom tekstu naziv naslovne grupe treba da se piše u transkribovanom obliku, a nema potrebe da se u zagradi navodi izvorni oblik, pošto je to već jednom urađeno na početku članka.

Zatim, imena i prezimena se prvo navode u transkribovanom obliku, a u zagradi se navodi izvorni oblik, ali je dovoljno da se to uradi samo kod prvog navođenja imena i prezimena, a kasnije je dovoljno da se to ime i prezime piše samo u transkribovanom obliku.

I na kraju, dovoljno je da se imena i prezimena članova neke grupe (znaš ono, "postava grupe") na završetku članka pišu fonetski, odnosno transkribovano, pošto su već ranije navedeni njihovi originalni oblici.

Eto, ovako sam ja razumeo taj dogovor i ovo je moja verzija tih "direktiva" koja i ne mora biti u potpunosti tačna (a nisam siguran da su ova "pravila" bilo gde na Vikipediji napisana). Bilo kako, bilo, ako to nije slučaj, neka se ovo tretira kao moj skromni doprinos poboljšavanju izgleda članaka na Vikipediji.

Pozdrav.

--delija 10:21, 27. decembar 2006. (CET)[odgovori]

Ukratko

Umesto trenutna popularnost:

Album je "preko noći" postao vrlo popularan...

Ultimativan kraj

Ne znam što ti to zvuči snobovki, ali ok. Sviđa mi se izraz "konačan slom".

Bela etiketa

Nisam siguran, ali mislim da "ploča sa belom etiketom" nije baš najbolji prevod. Zato sam rečenicu prepravio u:

Godine 1993. Haulet, pod takozvanom belom etiketom, izdaje anonimnu ploču koja je nosila jedino naziv Earthbound I.

Napisao sam i članak o famoznoj beloj etiketi. Kako sam ja shvatio ovaj izraz se upotrebljava za izdanja koja su "fiktivno" izdata za belu etiketu. Na engleskoj predlažu da se članak spoji sa člankom "promotivno izdanje", ali mislim da to nije isto. Ne znam ni sam. Ukoliko želiš da se ozbiljnije posvetiš ovom "problemu" nemam ništa protiv. Mene, da budem iskren, mrzi.

Transkripcija

Na kraju su imena ponovo data u originalu zato što je u pitanju lista svih muzičara (od kojih se neka imena prvi put pojavljuju). Ponovo se ponavlja i šta ko svira. Tako je i na engleskoj. Zbog toga da ukoliko neko ko traži podatke o članovima benda i odmah klikne na link odmah ima sve podatke na jednom mestu. Ne znam da li sam "slobodan strelac". I sam si rekao: "Eto, ovako sam ja razumeo taj dogovor i ovo je moja verzija tih "direktiva" koja i ne mora biti u potpunosti tačna (a nisam siguran da su ova "pravila" bilo gde na Vikipediji napisana)". U to koliko je većina kompetentna ne bih da ulazim. Svačega sam se ovde nagledao. Kol'ko ljudi tol'ko ćudi. Što se mene tiče, ja se trudim da poštujem pravila srpskog pravopisa kako najbolje znam i (raz)umem.

Miniranje

Pa napisao sam ti što sam mislio da miniraš članak. Iznervirala me je rečenica "ploča je doživela trenutni uspeh" je besmislica, pošto neživa stvar ne može "nešto doživeti" i pomislio šta sam pomislio. Dobro, dobro. Povlačim ono za miniranje. Evo, precrtao sam. Poz! loshmi 03:15, 28. decembar 2006. (CET)[odgovori]

Evo i ja ću na brzinu.

Dobra ti je ideja da okačiš članak "Bela etiketa". Zanimljivo da u tom članku nekoliko puta pominješ "ploču sa belom etiketom", odnosno "izdanje sa belom etiketom" što zapravo potvrđuje moje mišljenje da u srpskom jeziku "bela etiketa" ne znači ništa, ali "izdanje sa belom etiketom" znači sve! Čak mislim da bi naslov članka trebao biti "izdanja sa belom etiketom". Naime, svi rečnici definišu etiketu ovako (ili slično): etiketa - nalepljena cedulja na robi, sa imenom, sastavom ili cenom proizvoda; nalepnica. Dakle, etiketa je samo cedulja, nalepnica i ne može se na njoj svirati, snimati zvuk ili slično (doduše, kako tehnologija galopira napred, i to nije nemoguće). Zato i dalje mislim da je "ploča sa belom etiketom" (ili "izdanje sa belom etiketom") najlepši i najbolji prevod engleskog izraza "white label". Na taj način prevodilac ne može upasti u zamku da napiše "objavio je belu etiketu", ili "na toj etiketi čuju se . . .".

I siguran sam da shvataš da ti te ispravke ne radiš zbog mene, već radi poboljšanja članka.

Što se tiče "besmislice", ja povlačim "besmislica" i kažem da fraza "ploča je doživela uspeh" nije u duhu srpskog jezika pošto . . . ". Nedavno sam pročitao članak nekog od naših lingvista o frazi koja se često čuje na TV kada voditelj Dnevnika pita "dežurnog meteorologa" (to su one fufice koje se jedva naučile da kažu "meteorologija", a ne "metrologija" ili "meterologija"), dakle kad je pita "Kakvo nas vreme očekuje sutra?". Dakle, taj lingvista je lepo objasno da vreme ne može nikoga očekivati, jer se glagol "očekivati" isključivo koristi za opisivanje radnje koju vrši živo biće, odnosno čovek. Dakle, ne može vreme nekoga očekivati (u zasedi, iza ćoška i sl.).

I da ne dužimo, ja imam jedan predlog: uneću u članak "Prodidži" sve izmene koje su, po mom mišljenju, neophodne, a ti, naravno, ako ti se ne sviđa, možeš to lako i elegantno rešiti - vratiš izmene na staro i priča je završena. A ja tebe pozivam da to isto učiniš u članku Hevi metal. Izmene nećemo obrazlagati, pošto su u ovoj maratonskoj prepisci detaljno obrazložene (osim ako se ne pojavi izmena koja još nije objašnjena i obrazložena).

Pozdrav.

--delija 08:04, 28. decembar 2006. (CET)[odgovori]

Okej je za belu etiketu. Već sam ti rekao da ne mogu baš da lomim glavu oko toga. Što se tiče predloga za članak "Prodigy" - ok. Pažljivo ću da ga pročitam. Ali apropo svega. Video sam malopre tvoj razgovor sa Tešovićem. Samo ću ti reći da u Klajnovom "Rečniku jezičkih nedoumica" pročitaš stavku "izvorno pisanje". Evo, prenosim je ovde.

U naučnim i stručnim tekstovima, strana imena iz jezika s latiničkim pismom treba navesti u izvornom obliku, jer bez tog oblika nije moguće konsultovanje stručne literature, prevođenje na strane jezike, dopisivanje sa strancima itd. Naši nastavci pri tom se ne odvajaju crticom, npr. Johna Updikea, Updikeov itd. Ukoliko je tekst ćirilički ili latinički s fonetskim (transkribovanim) prenošenjem imena, izvorni oblik treba dati prilikom prvog navođenja imena, u zagradi, u fusnoti ili u indeksu.

Izvan toga, upotreba izvorne latiničke grafije u ćiriličkom tekstu nije opravdana. P je dopušta (tačka 101a) samo u slučaju da autor teksta nije uspeo da sazna kako se izgovara dotično ime: navodi se primer "Među imenima upisani su i neki Wuyts i Bayzew,a Wuyts-ovo ime ponavlja se i kasnije". U ovom slučaju, kao što se vidi iz primera, sh. nastavak piše se ćirilicom i odvaja crticom.

Višečlane strane izraze (za razliku od imena) treba uvek pisati u originalu, npr. "C' est la vie" (ne "Se la vi"), "Time is money" i sl.

Poz! loshmi

Metalci gluvaći

Neko je uklonio sledeći tekst

Toni Ajomi, gitarista 'pionirske' hevy metal grupe Blek sabat, jedan je od mnogih ranih hevi metal muzičara koji je pretrpeo ozbiljno oštećenje sluha usled brojnih i "gromoglasnih" živih svirki! Dalje, roker iz Detroita Ted Nudžent (koji, usput, ne dozvoljava da se terminom 'hevy metal' opisuje njegova muzika) i gitarista grupe Hu Pit Taunsend skoro su potpuno gluvi. Kanadska treš metal grupa Judoksiz ima najduže (dva metra) i najbučnije bas bubnjeve, što je neke navelo na zaključak da je veličina ipak bitna.

Za Ajomija ne znam. Zašto je Ted Nudžent dovoljno važan da bude u opštom članku kao što je hevi metal? Pit Taunsend nije nikad bio gluv, već ima zujanje u jednom uvu, koje je dobio kada je bubnjar Kit Mun raznio svoje Premijer bubnjeve pri kraju jedne TV emisije. Munu je parče činele napravilo veliki ožiljak, imao je sreće moglo je nerv da mu ošteti (i parališe ruku?). Zaključak = hvala ovom vikipedijancu-novajliji (Diamond73) što je sklonio dio ovog nadugo i naširoko opisivanja da su svi metalci ogluvili od bučne muzike.

Izabrani članak? Joj, šta ću da mu radim kada ga pročitam (ovo stalno odlažem jer sam svjestan koliko će tu biti rada). --Milan Tešović (r) 21:23, 13. april 2007. (CEST)[odgovori]

Domaći hevi metal

Možda bi bilo dobro dodati informacije o srpskom, odnosno jugoslovenskom hevi metalu. Ironično je što na Vikipediji na engleskom (imajući u vidu i to koliko je Vikipedija na engleskom "velika") postoje članci o Kraljevskom Apartmanu, Gordima, Voriorsima, Alogii, D Stounu, zatim o hard rok bendovima koji u svojoj muzici imaju dosta hevi metal elemenata - Grivi, Osvajačima, Rok Mašini, Karizmi, a na Vikipediji na srpskom ne.

http://en.wikipedia.org/wiki/Category:Serbian_heavy_metal_musical_groups

Ovi bendovi kao predstavnici "teškog zvuka" kod nas zaslužuju makar pomen u članku o hevi metalu. Ne treba zaboraviti ni Kerber, kao ni bendove iz ostalih jugoslovenskih republika - Divlje Jagode, Osmi Putnik, Pomoranču, na kraju krajeva i Riblju Čorbu i Bijelo Dugme (albumi s početka karijere). Na engleskoj Vikipediji ne postoji posebna potreba za ovim, ali sam uveren da članci o hevi metalu na drugim jezicima sadrže informacije o bendovima i muzičarima iz zemlje u kojoj se taj jezik koristi.

Što se tiče rasprave o tome da li imena bendova treba pisati u originalu, moje mišljenje je: ne. Naš pravopis zahteva transkripciju i ne možemo kršiti ta pravila samo zato što nam ovako napisana imena "nisu lepa za oko".

Pa izvolite, registrujte se i slobodno sami napišite članke o istim bendovima niko vam ne brani, a kako ovde piše svako prema svojim interesovanjima, a do sada se retko ko pojavio zainteresovan za tu tematiku imate odrešene ruke.:)--Grofazzo (razgovor) 14:29, 10. avgust 2008. (CEST)[odgovori]

Već sam ih napisao na Vikipediji na engleskom...

Oko pisanja imena u originalu ili ne više puta su vođene mučne kilometarske rasprave u kojima sam i sam nažalost učestvovao. Nakon konsultovanja lingvista potvrđeno je da je izvorno pisanje dozvoljeno u srpskom jeziku. Ukoliko se pak odlučiš da pišeš transkribovano neophodno je da u svuda u zagradi navedeš i izvorno pisanje jer je bez toga samo transkribovano ime, pored toga što "nije lepo za oko", enciklopedijski praktično neupotrebljivo. --loshmi (razgovor) 21:00, 10. avgust 2008. (CEST)[odgovori]

Sjajan?

Elem, članak nema skoro nikakve uzvore, a iznosi neke jako ozbiljne tvrdnje (npr. da taj-i-taj ima raspon glasa od toliko-i-toliko oktava). Da ne govorimo o poetskim izlivima i nedefinisanim tvrdnjama kao što su „mnogi kritičari“, „obožavaoci ovog benda misle...“ i slično. Dakle, ili ovo treba nekako referencirati ili ukloniti. --V. Burgić (reci...) 11:09, 19. jul 2011. (CEST)[odgovori]

Slažem se. To „mnogi kritičari“ i „obožavaoci ovog benda misle“ mora svakako da bude potkrepljeno.--Epaminonda (razgovor) 18:39, 5. avgust 2011. (CEST)[odgovori]