Razgovor:Microsoft Windows/Arhiva 1

Prvi podnaslov

Molim da se odvajaju kruške i jabuke :-) Ako već izgovaramo "vindous" zašto ne kažemo i "majkrosoft" ? Dosljednost je ovdje veoma važna! Dakle: Postoji (ili će postojati) članak sa orginalnim nazivom koji će biti proslijeđen (en. redirect) prema članku sa srpskim izgovorom /prevodu - dakle (en. Microsoft Windows). Molim veoma važno je orginalne nazive pisati u obliku: - zagrada - skraćenica jezika sa vezom ka članku o jeziku - orginal italikom (koso) - zatvorena zagrada. Uvodom (i pridržavanjem) ovakvih pravilima doprinijećemo svi kvalitetu članaka.

Sada slijedi korektura ovog članka. --Kaster 15:10, 20. oktobar 2005 (CEST) --Kaster 15:10, 20. oktobar 2005 (CEST)

Naziv članka

Prvo par konstatacija:

• Kompanija "Majkrosoft" ne postoji u registru ni jedne svetske države.
• Isto važi za "Mikrosoft"
• Kompanija Microsoft® ostavlja svoje ime netransliterovano u svim svojim proizvodima čak i kada su lokalizovani na nelatinične jezike. Zašto? Zato što im je to registrovano ime i oznaka.
• Dotična kompanija ne pravi proizvod pod imenom "Vindous" ili "Vindouz" (Vindows) pa čak ni "Uindous" ili "Uindouz".
• Microsoft, međutim, pravi proizvod čije se ime slično izgovara - Windows™. To ime ostaje takvo u svim lokalizacijama jer se tako registrovano. Najpribližniji izgovor koji se može napisati našom ćirilicom je "uindouz".

Komentari:

• Ukoliko postoji domaće/lokalno registrovano ime onda se ono može koristiti. Primer - nije Žiguli nego Lada. U slučaju kompanije Microsoft i Windows to nije slučaj.
• U tim slučajevima izgovor je uvek poželjno dodati.
• Što se tiče konzistencije i uvođenja transliteratora, čitajte enciklopediju latinicom i videćete "Majkrosoft Vindouz". Koliko vam to deluje konzistentno sa očekivanjima i pravilima koja poštuju praktično svi ostali autori sličnih tekstova?
• Preusmernici obično (mada ne uvek) ostavljaju utisak da je otkucano ime članka pogrešno ili, kako bih rekao, "manje osnovno" od onoga na koji preusmerava. Po tome neki ljudi mogu da steknu utisak da je Microsoft Windows neispravno ili manje ispravno od Majkrosoft Vindous, što je jako daleko od istine.

Predlog:

• Prebaciti sadržaj ovog članka u članak Microsoft Windows a od ovoga članka napraviti preusmernik.
• Korigovati početak članka da koristi origignalne, registrovane nazive i dodati opis izgovora.
• Korigovati sve veze do ovog članka

--Asusnjar 16:49, 4. april 2006. (CEST)

Dakle slažeš se da se ovaj članak zove Мицрософт Wиндоwс (u ćiriličnim varijantama, naravno)? (ovde je Dungo zaboravio da se potpiše)

Pošto ne smemo da napišemo NjIHOVO veličanstveno ime ja predlažem i da ga ne izgovaramo. Dakle da članak uopšte ne postoji jer remeti sva pravopisna pravila. To rešava sve probleme. Evo ja ću da nalepim šablon da je za brisanje! --  JustUser   JustTalk 20:05, 4. april 2006. (CEST)

Ne, ja nigde nisam napisao da se slažem, niti se slažem da se članak nazove "Мицрософт Wиндоwс" ni u kojoj varijanti. Što se tiče pisanja imena, "ONI" moje ime pišu kako im ja kažem a ne kako im padne na pamet.

Radi se o zaštićenim i registrovanim imenima. Najpravilnije i najkorektnije bi bilo Microsoft® Windows™ (sa sve ® i ™) ali se to obično izostavlja.

Pođi i od toga šta je tvoje ime? Da li je to izgovor tog imena ili njegov zapis? Ili i jedno i drugo? Za imena ljudi se obično uzima da je u pitanju "izgovorno ime" dok zapis zavisi od toga u kom se jeziku i/ili pismu zapisuje. Zbog toga se imena ljudi često pišu na razne načine, što ne menja samo ime.

Ime kompanije i/ili registrovano ime proizvoda je, nasuprot tome, najmanje izgovorno. Ne registruje se izgovor tog imena nego njegov zapis. Tako firma Microsoft nije dala audio snimke toga kako oni izgovaraju ime svoje kompanije nego su popunili formulare širom sveta i za zaštićeno ime zapisali "Microsoft". Isto važi i za Windows. Pravilnih izgovora, zapravo, ima više. Recimo, Microsoft se može izgovoriti slično i "Mikrosoft" i "Majkrosoft" - zavisi koga pitaš (uslov je da mu je maternji jezik engleski).

Ime proizvoda je, u ovom slučaju Windows zato što je to tako napisao proizvođač. Ima slučajeva kada proizvođač lokalizuje imena proizvoda na više jezika, ali to Microsoft nije uradio: Windows je ostao Windows i u lokalizacijama koje ne koriste latinicu kao (osnovno) pismo. Dok proizvođač ne registruje drugačije i/ili nama prilagođenije varijante, sve drugo što mi napišemo ne možemo smatrati imenom tog proizvoda već našim "nadimkom" za isti sa kojim se proizvođač ne slaže (bar ne zvanično). U domenu izgovornih imena ako tamo ima neki Peter onda možemo da ga zovemo "Piter" ali ne i "Petar", "Pera" ili "Peca" dok on to ne dozvoli, baš kao što nekog našeg Jovana "tamo" ne mogu da zovu "Džon" ("John"), "Džo", "Johan" ili "Johanes". Kinezi često imaju komplikovana imena pa tradicionalno biraju i ime na jeziku prostora na kojima žive (recimo, ja radim sa Polom, Arturom, Kevinom, Sofijom, Dejvidom, Frenkom, itd).

Idemo dalje: naslov ovog članka pokušava da dočara izgovor punog naziva ovog proizvoda, ali ni to ne uspeva:

• Naše "r" u "Majkrosoft" nije odgovarajuće (boljeg nema, našem je najpribližniji škotski izgovor)
• "V" u "Vindous" nije korektno - izgovorno odgovara nekom proizvodu koji bi se zvao, recimo Vindows a ne Windows.
• "s" na kraju "Vindous" uglavnom nije korektno i verovatno bi bolje bilo "z" a prava "istina" je verovatno negde između.

Dakle, naslov članka:

• nije zvanično ime ni jednog proizvoda
• ne opisuje korektno ni izgovor naziva proizvoda koji članak opisuje
• usled preusmernika sa Microsoft Windows stiče se utisak da je, tobože, "Majkrosoft Vindouz" pravilnije

--Asusnjar 20:45, 4. april 2006. (CEST)

Kapiram ja sve, međutim, prema mom skromnom shvatanju je naziv firme i proizvoda pod tretmanom koji je sličan tretmanu lika prorokovog. Dakle niko ne sme da ga napiše (nacrta)! Predlažem da smislimo nešto slično onom što je Prins radio dok je nastupao pod imenom "Umetnik ranije poznat pod imenom Prins". Uostalom, znao sam ja da je svet mnogo lepši ako se ne spominje Majkr... ups, izvinjavam se na protivzakonitoj psovci. --  JustUser   JustTalk 20:52, 4. april 2006. (CEST)

E pa sad... ja neću da ulazim u tu politiku. Ni ja nisam "oduševljen" dotičnim po mnogo čemu ali to ne treba da utiče na ovaj razgovor. Isto važi za Apple Macintosh, IBM, Acorn, Commodore, Sun Microsystems, Silicon Graphics, Hewlett Packard itd. Što se tiče pisanja ili crtanja mi imamo tu priliku da umemo da "pišemo" na više načina pa ne moramo da "crtamo" (to nas, recimo, čeka sa kineskim firmama koje nisu internacionalizovale svoje nazive)

--Asusnjar 21:04, 4. april 2006. (CEST)

Znaš šta, ova stvar postaje lagano depresivna. Idem ja da pišem o CER računarima. U muzeju SANU je trenutno izložba na kojoj ima par zanimljivih eksponata. Bar znam kako se to piše! --  JustUser   JustTalk 21:45, 4. april 2006. (CEST)

Potpuno je nebitno šta na ovu temu imaju da kažu Mikrosoft ili Vikipedijin softver. Bitno je šta piše u pravopisu srpskog jezika i jedino to. Postaviću pitanje na Trgu --Dzordzm 21:59, 4. april 2006. (CEST)

Džordže, to je ono što nisam želeo ja da pokrećem (ili mi nije uspelo ranije pa neću opet da probam). Pošto se ovde pomešali lončići. Postoji zakonom (kod nas se to zove Zakon o žigu) zaštićeno ime Microsoft®, što znači da će neko imati problem čak i da svoju firmu nazove Mikrosoft ili svoj proizvod Vindovs (kao što je imao frku Lindows). Zakon o žigu štiti izgled znaka koji je jedinstven sa nekim proizvodom ili već nečim. To znači da je zaštićena slika (bitmapa) Vindous znaka a ne reč ili slova. To znači da se reč Vindous mora ispisivati uvek Tajms Romanom i ne sme se rastavljati na slogove. Ispostavlja se da ipak nije sve ovako. Da se vratimo na početak. Ja ne smem imati isti ili sličan znak za svoj proizvod, ali ako ja pišem knjigu, ja mogu navesti kako se zove firma, marka automobila, softver, veš mašina, usisivač JER NIKO NE ŠTITI ILI BRANI REČ. Dakle (po meni) zaštićeni znak znači da ga niko drugi ne sme koristiti (jer je jedinstven i MOJ) a ne da svako MORA da ga koristi kada navede, pomene, referencira, citira ili na bilo koji drugi način zapiše reč koja u svom značenju jeste imala nameru da predstavlja moj proizvod koji ima i svoje zaštićeno ime (žig). Uh, al sam ga zakomplikovao.... --  JustUser   JustTalk 23:44, 4. april 2006. (CEST)

Još jedna stvar od mene pa se predajem. Nevezano za žigove. Imena firmi se u svim zemljama proveravaju da nisu homografi, ali su u nekim zemljama homofoni (pod uslovom da nisu u isto vreme i homografi) dozvoljeni - kao što je to reč u zemljama u kojima je engleski glavni jezik. Primer: meat i meet su homofoni (obe reči se izgovaraju "mit") ali nisu homografi (različito se pišu) i postoje obe kompanije. Ukoliko sve ćirilizujemo naićićemo na takve probleme apsolutno bez potrebe...

Pogledajte spisak engleskih homofona

--Asusnjar 03:30, 5. april 2006. (CEST)

• Ja uopšte ne vidim kako priča o homofonima ulazi u našu jednačinu. U stvari mislim da tvoj argument sam sebe pobija. Kako vidim, mi bismo imali problema sa identifikacijom ako bi postojala firma Microsoft i firma Mikrosoft. Međutim, kako si i sam pravilno objasnio, firma Mikrosoft nikada neće dobiti šansu da se registruje upravo zbog patenta koji nad svojim imenom drži svemoćni Microsoft. Prema tome, mi smo na sigurnom — nazivanjem firme Bila Gejtsa sa Mikrosoft, mi sasvim poštujemo svačije patente. Stvarno mislim da je jedino pitanje šta o svemu ovome misli Pravopis. --Dzordzm 06:19, 5. april 2006. (CEST)

Ma, da sam ja tamo u Srbiji (ili da nemam toliko posla, pa ne mogu da skočim avionoma do tamo), odavno bi sjeo sa nekim Akademikom jezika, popio kafu i popričao na temu. Ali izgleda, da niko od ovih naših zemljaka koji žive u otadžbini, neće da plati kafu. :-) Pozdrav. --Славен Косановић {razgovor} 03:40, 5. april 2006. (CEST)

Kratka korekcija: ja nisam objasni da niko ne može da registruje firmu "Mikrosoft". Upravo sam objasnio obrnuto - da to ne mora da bude slučaj. I hajde da vidimo šta kaže pravopis. Recimo za firmu WWF ili, ako vam nije do skraćenica, za firmu koja se jednostavno zove "There" (ovde naglašavam da izgovor ni približno nije sličan "der"). Inače se slažem sa onim što je Slaven napisao dole. Niko ne može da diktira izgovor. Pisanje je malo drugačija stvar doduše, i treba videti da li se Microsoft registrovao kod nas i kako. Nažalost, i da jeste, to bi rešilo samo ovu pojavu problema i ne daje obrazac za rešavanje sličnih problema sa drugim imenima.

--Asusnjar 07:40, 5. april 2006. (CEST)

Mikrosft, Tikrosoft, Kikrosoft

Ista priča kao ona sa transkripcijom francuskih sela. Nikada se neće/mo svi složiti, koja je transkripcija pravilnija, ispravnija. Ako pogledamo, u našem srpskom jeziku, većina stranih imena, naziva, pojmova, je transkribovana, prevedena, sljedeći trnovite, krivuljave, sve u svemu, neobične puteve.

Evo par primjera:

• Ime španske autonomne zajednice, Catalunya (Katalunja na katalonskom), Cataluña (Katalunja na španskom), Catalonia (Katalonia na engleskom), kod nas prihvaćen ovaj treći, engleski, Katalonia, pardon, Katalonija.

• Ime glavnog grada Francuske, Paris, Pahrrri, na francuskom (ili nešto slično), a kod nas Pariz, bez hrrr i sa slovom (glasom), z, na kraju.

• Ime glavnog grada Austrije, Vienna, (ispravite me ako griješim u pisanju), kod nas zamjenjeno mađarskim imenom, za taj grad, i tako Viena, se kod nas zove Beč. (ne zanm tačnu etimologiju i izgovor, zato se ne udubljujem puno kod ovog primjera).

Svi ti procesi, prihvaćanja, transformacija i spontanih transkripcija, imena, naziva i pojmova, traju ponekad godinama, pa čak i decenijama.

E sada što se tiče informatike, poplave engleskih imena, pojmova, i transkripcije i ćirilizovanja istih, tu bi trebalo da se konsultujemo sa nekim ko je relevantan (Srpska akademija nauka i jezika), da nas uputi/te, šta valja činiti ovdje. Ćirilizovati, transkribovati, ili ostavljati imene onakva kakva jesu u originalu (kao što to rade Rusi na primjer, ostavljaju imena u originalu, pa neka ih svako izgovara kako mu volja). U svakom slučaju na nama ovdje nije da o tome odlučujemo, nego da prihvatimo sugestiju i upustvo onoga ko je za to relevantan, pa makar se mnogi od nas i ne slagali, ako smo prihvatili da enciklopedija (Vikipedija), nije mjesto za originalna istraživanja.--Славен Косановић {razgovor} 22:10, 4. april 2006. (CEST)

Džordž, sukobiše nam se izmjene ;-)--Славен Косановић {razgovor} 22:10, 4. april 2006. (CEST)

Za glasanje je

Dakle, postoje dve varijante: (1) Pitati Mikrosoft kako oni žele da se nazivaju na srpskom (zajedno sa svim svojim proizvodima) i (2) glasati o svakom imenu ponaosob. Pa, ko šta želi... Hm. Usput, to je što se tiče principa, čisto da pomognem zajednici. Inače, kako će se zvati ova kompanija i njeni proizvodi na srpskom, uopšte me ne zanima. --Miloš Rančić (razgovor) 06:20, 5. april 2006. (CEST)

• Miloše, ovde je ipak pre svega na tapetu pitanje da li imena stranih računarskih firmi i njihovih proizvoda treba pisati u originalu ili nekako transkribovati fonetski. --Dzordzm 07:12, 5. april 2006. (CEST)

Dobro jutro Miloš, Džordž, prije svega, pokušah još malo da odspavam, ali me neka buka probudi. Ovako:

1. Mikrosoft (Majkrosoft, ili kako već), ne može nikako da nama kaže kako ćemo na srpskom zvati (izgovarati) njihove produkte, kao ni bilo koja svijetska multinacionalna ni regionalna (nacionalna) korporacija, proizvođač softvera, hardvera, pa ni pšenice ni kukuruza. Znači nema šta da se njih pita, oko toga.
2. Dilema koju ja lično imam, a vjerujem i većina onih kojima je stalo do našeg jezika je: Da li transkribovati i ćirilizovati, imena, pojmove, izraze, koji dolaze "višom silom" u naš jezik ili ih pisati u originalu? Da li silovati naš jezik engleskim izgovorom u pisanju istih, ili ih je bolje ostaviti onakva kakva jesu, znači za strana imena "strana slova", pa neka svako odluči kako će ih izgovarati? Da li je neko od Akademika srpskog jezika negdje, već sročio neko upustvo za slučaj, pošto složićete se, nismo mi jedini koji imamo ovu dilemu?
3. Ako treba da se ova imena, mislim na sva, ne samo na Mikrosft i njegove produkte, da se transkribuju, onda ta transkripcija treba da bude logična za nekog ko govori srpski jezik. Za mene nije logično nikako ono "uvrtanje" na "aj" i "ou" itd.
4. Ovdje imamo samo jedno jasno pitanje: Da li transkribovati ili ostavljati i pisati u originalu, "za strana imena strana slova"?

Ako sva ta imena i pojmove treba transkribovati, onda moramo razmišljati o tome da te transkripcije moraju biti jasne. Ako imamo riječ Mikro-soft, samo kao primjer, koja se sastoji od dvije riječi a transkripcija obje je već jasna , pošto već imamo te pojmove u našem jeziku (mikro i softver), onda se ne može nikako od tog imena stvoriti kovanica Majkrosoft. Znači rastavljamo kombinovane riječi u engleskom jeziku i tražimo ekvivalente njihove u srpskom jeziku, i po tome kako se već izgovaraju, transkribujemo. Pozdrav. --Славен Косановић {razgovor} 07:22, 5. april 2006. (CEST)

Treba transkribovati ili prevesti, u zavisnosti od slučaja. Ime nije uklopljeno u okvire standardnog srpskog sve dok ga nije moguće napisati ćirilicom/latinicom od tačno određenih 30 slova. Što se tiče konkretne izvedbe, radite kako mislite da je najbolje, pošto, kao što rekoh, to me ne zanima ;) --Miloš Rančić (razgovor) 07:36, 5. april 2006. (CEST)

Ma pobogu, zar se još nigdje kod nas tamo niko nije suočio sa ovom problematikom? Zar niko od Akademika srpskog jezika nije napisao neki članak, esej, tekst o temi? Jebeš Mikrosoft, zaboravi na njega, ovdje je riječ o hiljadama pojmova koje treba prevesti, transkribovati. Evo ti primjer i Open Office, Unix, ADSL, Linux, itd. Kada se piše ta literatura latinicom na srpskom, po onome što sam ja vidio, niko ne transkribuje ta imena, nego ih ostavlja onakva kakva jesu, u originalu. E sada kad je u pitanju ćirilica, šta valja činiti, ostavljati u originalu ili transkribovati, valjda negdje ima neko pravilo? Valjda nešto slično nekom pravilu, ili samo pravilo negdje postoji? Ili se tamo odlučilo da se knjige i literatura iz računarstva pišu samo latinicom i bez transkripcije, a Akademici šute ili ih tema uopšte ne zanima, kao što i ti kažeš? :-)--Славен Косановић {razgovor} 07:52, 5. april 2006. (CEST)

Ako je tako onda ćemo otvoriti glasanje Transkripcija i ćirilizovanje, da ili ne?, pa šta bude. --Славен Косановић {razgovor} 07:52, 5. april 2006. (CEST)

---

Ljudi, jednostavno se ništa ne može ostaviti u originalu kad se piše tekst na srpskom jeziku. Može se ili transkribovati ili prevesti, trećeg nema! Pravopis jedino u latinici dozvoljava da ostane izvorno ime, u ćirilici ne može. Ne da je nepravilno, nego je krajnje nepismeno dati ovom ili bilo kom drugom članku izvorno napisan naziv. Jedino se u zagradi može staviti kako se ovo ili nešto drugo izvorno piše na engleskom ili nekom drugom jeziku o kom je riječ, ali u samom tekstu ne smije da bude toga! Jednostavno ne može. Naš jezik je prilično popustljiv u vezi mnogih stvari, ali u ovom slučaju pravilo je veoma jasno i striktno. Izvorno napisano ime je dozvoljeno - ali ne i obavezno - samo u latinici, a u ćirilici je nezamislivo. Bez obzira na to kako je određena strana firma, grupa ili šta god registrovala svoj naziv ili proizvod - to ovdje uopšte nije bitno. Ne vidim čemu glasanje, diskutovanje, razmatranje raznih varijanti i tome slično, kad je važeći srpski pravopis sasvim jasan. Apsolutno. --Đorđe D. Božović (razgovor) 16:23, 5. april 2006. (CEST)

Lako je to reći, ali malo teže izvesti, izuzev ako želimo od srpskog napraviti "Indijanski". Treba u jednom članku da koristiš pedeset puta samo jedno transkribovano ime. E sad zamisli kad se pedeset pomnoži sa deset imena u samom članku. Još nešto. Jednostavno sam alergičan na ove direktne transkripcije čiji mi izgovor zahtjeva "uvrtanje" i "lomljenje" jezika na ous, auz, aj, vaouz, bauos, itd., da ne nabrajam više. Kad se transkribuje Micro-soft, onda se to lijepo rastavi, obje riječi već koristimo, mikro i softver (i znamo kako se izgovaraju), pa se ponovo sastavi i ispadne Mikrosoft, a ne Majkrosoft, kao što nije ni Majkrobajologija, Majkrofajzika, ni Majkrohemija. --Славен Косановић {razgovor} 18:43, 5. april 2006. (CEST)

Drugo u slavenskim jezicima nije nezamislivo, kao što nije ni u kineskom, ni u japanskom. Rusi su, na primjer, odlučili da ne gube živce s tim imenima i pišu ih u originalu, pa nek ih izgovara kako kome kurcu čejf. Više su mi dopizdila sva ta imena i njihove transkripcije, da, ne, povuci, potegni, itd. Izvinjavam se tebi Đorđe i ostalima koji ovo čitaju, ali me mrzi sad da brišem ove psovke. Pišem kako mi misli lete. Znači čisto je stvar da se osluči šta je praktično da čovjek ne pati samoga sebe. Po svoj prilici, kod nas, na srpskoj Vikipediji, će se iz tehničkih razloga morati transkribovati sva imena i nazivi odrednica, zbog konvertora latinica-ćirilica. E sada će tek da bude zabavno. Kad budemo odlučivali kako će se koje ime transkribovati. Samo Molim Vas ko Boga, nemojte predlagati ove uvrtaljke za naslove članaka, sve drugo može pa makar i naopako bilo. Kad vidim ovo Majkrosoft kosa mi se diže na glavi, zacrvenim se i kontam, ma da ga brišem, pa šta bude. Pozdrav svima. --Славен Косановић {razgovor} 18:43, 5. april 2006. (CEST)

Evo razloga zašto je transkripcija nezgodna, blago rečeno. Kada je ime u originalu ja mogu da ga čitam kako hoću, ali kad je transkribovano, nameće mi se ta transkripcija. Tako, ja čitam: Mikrosoft Vindovs, Mikrosoft Vord, Mikrosfot Pover Point, Mikrosoft Ekscel, Mikrosoft Vorks, Linuks, Uniks, Open Ofis, Vindovs iks-pe, Vindovs Milenijum, drajver, Ce-De, De-Ve-De, A-De-SeL, Apl, Makintoš, Pover Mak, I-Mak, itd. Neko drugi će da to čita sasvim drugačije. Znači neko od nas mora da prihvati, odnosno da mu se nametne, ono drugo. I tu nastaje problem. Meni će da ide na živce ono drugo, a njemu ovo moje. U toj rupi se krije miš.:--)--Славен Косановић {razgovor} 19:02, 5. april 2006. (CEST)

Kao što sam rekao i na Trgu, smatram da bi najbolje bilo da koristimo one oblike koji su objektivno najčešći, svidelo se to nekom ili ne. --Filip § 20:17, 5. april 2006. (CEST)

Pravilna transkripcija

Darko, ako već želiš da poštuješ pravopis i pravila transkripcije, onda bi vo trebalo da se zove Majkrosoft vindouz. Za pravilan izgovor vindouza vidi ovde. A malim slovom jer se tako pišu imena proizvoda, a vindouz je proizvod. Majkrosoft se piše velikim jer je ime kompanije.--Jagoda ispeci pa reci 15:49, 3. januar 2008. (CET)

I zaboga, premesti i razgovor, ne samo članak! Ovo je ovde pravi haos šta ste napravili!--Jagoda ispeci pa reci 15:49, 3. januar 2008. (CET)

Samo napomena, ovo tumačenje Pravopisa je netačno, kao što se može videti na podugačkoj strani Razgovor:Majkrosoft vord. Jeste ispravno "Majkrosoft vindouz" kad se navodi puno ime, ali treba pisati "Vindouz" kad se piše samo jedna reč. Nikola (razgovor) 11:12, 5. januar 2008. (CET)

Pa ja sam govorila samo o sintagmi Majkrosoft vindouz. Nisam spominjala kad vindouz stoji samo. ’El mi to tražimo dlaku u jajetu, Nikola? --Jagoda ispeci pa reci 11:24, 5. januar 2008. (CET)

A vindouz kad stoji samo takođe se piše malim slovom. Sad, što se Nikola s tim ne slaže, to je već neka druga stvar. Pravopis je jasan. Evo šta je Bojan Bašić tamo na toj stranici rekao:

Činjenica da je vindouz sistemski/operativni softver ne izdvaja ga, u pogledu pravopisa, od vorda kao aplikativnog, već se i jedan i drugi pišu malim slovom.

--Jagoda ispeci pa reci 11:31, 5. januar 2008. (CET)

A malim slovom jer se tako pišu imena proizvoda, a vindouz je proizvod.

Dakle, kad stoji samo. Bojanovo tumačenje Pravopisa je netačno, jer se tačka 29f Pravopisa odnosi samo na serijske proizvode, a kompjuterski programi to nisu. Nikola (razgovor) 12:00, 5. januar 2008. (CET)

Kao što sam i tad rekao, to nije moje tumačenje, već tumačenje Klajna i Šipke (koji u svom rečniku daju malim slovom, iako navode samo ime — bez naziva kompanije ’Majkrosoft’). Kada ti njih dvojica kažu da su pogrešili, onda se javi ovde, a dotle tvoje tumačenje nema baš nikakvu težinu naspram navedenog. Povlačim se iz razgovora. — Bbasic (razgovor) 13:46, 5. januar 2008. (CET)

Klajn i Šipka nigde u svom rečniku ne pominju Vord (a, uzgred, rečnička odrednica nije tumačenje). Da imena svih kompjuterskih programa treba pisati malim slovom samo je tvoje tumačenje. Nikola (razgovor) 14:51, 5. januar 2008. (CET)

Ne razumem. Ako je odrednica napisana malim slovom, to znači da se piše malim slovom. Odatle i da se vindouz UVEK piše malim slovom. A što se tiče toga da nema vorda, pa... Nećemo valjda sad pisati SVE žive programe, za to bi nam bio potreban jedan poseban rečnik. Ili po tebi, ako stoji opel u rečniku a ne stoji mercedes, onda Mercedes treba pisati velikim slovom jer ga eto, nema u rečniku, bez obzira što stoji opel, što je isto što i mercedes - marka automobila? --Jagoda ispeci pa reci 15:30, 5. januar 2008. (CET)

To može da znači da se piše malim slovom, a može da bude i greška u rečniku. Naravno, ako u rečniku stoji opel a ne stoji mercedes i ako ne postoji pravilo na osnovu koga bi se zaključilo da imena automobila treba pisati malim slovom, trebalo bi pisati opel malim a Mercedes velikim. U slučaju automobila takvo pravilo postoji, a u slučaju programa ne postoji. Nikola (razgovor) 18:09, 5. januar 2008. (CET)

Ali pravilo postoji. U pravopisu se kaže da se imena proizvoda pišu malim slovom. Računarski programi su proizvodi, pa samim tim vindouz i vord su proizvodi. A da li je greška ili nije, dok se ne pojavi demanti da je greška, ono što piše u rečniku se smatra ispravnim. Prosto. Ne može da shvati samo onaj koji neće.--Jagoda ispeci pa reci 18:21, 5. januar 2008. (CET)

Imena serijskih proizvoda. Nikola (razgovor) 18:25, 5. januar 2008. (CET)

A vindouz i vord nisu serijski proizvodi? Pa na svakom novom kompjuteru koji kupis dobijes vec instaliran vindouz i svaki ima svoj broj serije. Koliko godišnje paketa ofisa se proda? To nije serijski proizvod? programi su isto toliko serijski proizvodi kao i automobili. Proizvode se i kupuju se isto kao i automobili. Da nije tako, postojao bi samo jedan kompjuter sa samo jednim Vindouzom i samo jednim Vordom. Međutim, milioni ljudi na ovom svetu imaju milione kompjutera sa milionima vindouza i milionima vorda. Prosto. Ne može da shvati samo onaj koji neće.--Jagoda ispeci pa reci 18:39, 5. januar 2008. (CET)

O, ne :) Svaki kompjuterski program se piše, kao što mi pišemo Vikipediju npr, i konačna verzija se zatim može umnožavati na razne načine. Ovo je suštinski različito od automobila, keksa, sokova itd. kod kojih se ništa ne umnožava već se svaki primerak pravi od nule, i mora se praviti od novih materijala. I ako baš hoćeš, svi ti milioni kompjutera na sebi imaju samo kopije jednog te istog Vindouza (a mnogi od njih - i sa istim serijskim brojem ;) ).

Pošto se ti baviš književnošću, možda će ti biti jasnija sledeća paralela: program prema kopiji programa stoji kao i knjiga prema primerku knjige. Činjenica da se knjige štampaju i koriče na tamo nekoj pokretnoj traci, pa svaki primerak može da dobije i svoj serijski broj svakako ne znači da su knjige serijski proizvod i da njihova imena treba pisati malim slovom... Nikola (razgovor) 19:09, 5. januar 2008. (CET)

Vidiš, ja ipak vidim parelelu između automobila, keksa i programa. Ono što je jedinstveno kod svih tih proizvoda je dizajn. Znači, neko je smislio dizajn automobila pa se on prema tom dizajnu počne serijski proizvoditi. Neko smisli "dizajn" keksa tj recept, pa se onda prema tom receptu kekst počen serijski proizvoditi. Neko smisli "dizajn" programa, to jest osmisli komponente program i napiše ga, pa se onda taj program dalje serijski umnožava. --Jagoda ispeci pa reci 19:17, 5. januar 2008. (CET)

...neko smisli "dizajn" knjige tj osmisli radnju i napiše je, pa se onda dalje ta knjiga serijski umnožava.

Suštinska razlika između knjiga, programa, filmova, muzike sa jedne i automobila, keksa, sokova i pušaka sa druge strane je u tome što kod prvih postoji jedan apstraktni primerak koji se može neograničeno umnožavati dok kod drugih on ne postoji. Može postojati samo nacrt automobila ili puške, recept keksa ili soka, ali ti ne možeš da sedneš u nacrt pa da ga voziš, niti možeš da pojedeš recept (dobro, može neko ko je baš uporan al' ni u tom slučaju neće jesti keks već papir ;) ), dok možeš čitati rukopis knjige, ili slušati nekog kako je čita, ili je čak naučiti napamet pa prepričavati, i u svim tim slučajevima to ostaje jedna te ista knjiga - sve to možeš i sa programima. Nikola (razgovor) 19:55, 5. januar 2008. (CET)

Zamolila bih te da se uzdržiž tih jedva primetnih podsmešljivih primedbi tipa "oh, ne" i "da ti bude jasnije, pošto se ti baviš književnošću" koje bi trebalo da me diskredituju kao sagovornika, samo zato što se ja eto, bavim književnošću, a ne informatikom. --Jagoda ispeci pa reci 19:20, 5. januar 2008. (CET)

Žao mi je što si to tako shvatila, ali stvarno mi nije bila namera da ti se podsmevam. Nikola (razgovor) 19:55, 5. januar 2008. (CET)

Pravilna transkripcija, drugi put

Po P10, ovo bi trebalo da bude Majkrosoft vindous. U Rečniku stoji vindous. Isto kao i vord. Treba izmenjati svuda sa vindouz na vindous. --Jagoda ispeci pa reci 21:58, 7. avgust 2011. (CEST)

Transkripcija, ne prevod

Molim da se ne prevodi ovaj naslov, ovdje je u pitanju transkripcija, ne prevod. Ne mogu biti nikakvi prozori, već samo vindous. --Željko Todorović (razgovor) 19:44, 26. septembar 2013. (CEST) s. r.

Ne mogu biti nikakvi prozori, već samo prozori. --Kruševljanin Ivan (razgovor) 19:49, 26. septembar 2013. (CEST)

Brisanje članka

Microsoft Windows je proizvod istoimene kompanije kojeg ta kompanija prodaje. U tom smislu, ovaj članak predstavlja besplatnu reklamu Microsoft proizvoda Windows, i shodno Vikipedija smernicama (reklamiranje na Vikipedija nije dozvoljeno) neophodno ga je izbrisati. Filipović Zoran (razgovor) 18:53, 16. novembar 2016. (CET)

Postoje članci o mnogim kompanijama i njihovim proizvodima na Vikipediji i to je sasvim legitimno, dokle god su članci neutralni. Dakle, nema problema da postoji članak o Vindousu kao operativnom sistemu, dokle god je on informativan i u skladu sa smernicama o pisanju članaka na Vikipediji. Ukoliko je članak napisan kao reklamni pamflet, svakako da treba da bude obrisan. Ovde to nije slučaj. --F± 00:24, 17. novembar 2016. (CET)

Razumem. Meni ne predstavlja problem da ovaj članak postoji. Čak i ja smatram da je bolje da postoji nego da bude obrisan. Ipak, kao osnivač i vlasnik registrovane srpske softverske kompanije Mali pingvin (http://www.erecnik.com), i kao Vikipedija korisnik koji je kreirao novu Vikipedija stranicu Mali pingvin (softverska kompanija) o radu ove kompanije, a na matrici Majkrosoft članka začuđen sam što je moj članak dva puta brisan, sa obrazloženjem da reklamiranje nije dozvoljeno a Majkrosoft članak nije obrisan. Filipović Zoran (razgovor) 10:48, 17. novembar 2016. (CET)

Postoji nešto što se zove nivo značaja. Kompanija Majkrosoft svakako nije lokalna firma, već globalni gigant koji je svojim delovanjem promenio savremenu istoriju. A kako Filip reče gore, članak je informativne prirode, a ne reklamni pamflet. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 17:50, 18. novembar 2016. (CET)

Članak Majkrosoft ima samo jedno poglavlje Najvažniji proizvodi u kome se nabrajaju najvažniji proizvodi ove američke kompanije. Jedino što nedostaje je cena pojedinih proizvoda. U ovom obliku ovaj članak predstavlja reklamni pamflet i reklamiranje proizvoda Majkrosoft. Što se tiče članka o srpskoj registrovanoj kompaniji Mali pingvin (softverska kompanija) koji sam ja napravio a koji ste vi obrisali, a koji je napravljen na matrici članka Majkrosoft, ni on nije reklamni pamflet ukoliko članak o Majkrosoftu nije reklamni pamflet. Stoga članak Mali pingvin (softverska kompanija) ne treba brisati, kao što ste već dva puta uradili.Filipović Zoran (razgovor) 18:54, 18. novembar 2016. (CET)

U pravu ste kada kažete da je Majkrosoft gigant. Ja ne vidim na koji je način on svojim delovanjem promenio savremenu istoriju, iz jednostavnog razloga zato što ne kupujem i ne koristim proizvode ove kompanije. Filipović Zoran (razgovor) 19:05, 18. novembar 2016. (CET)

Ja bih se sa vama u potpunosti složio da ste rekli da su Tim Berners-Li i Donald Knut ličnosti koje su sopstvenim radom uticale na formiranje tokova savremene informatičke istorije. Ipak, vaša izjava da kompanija koja prodaje proizvode svojim delovanjem menja savremenu istoriju je neozbiljna.Filipović Zoran (razgovor) 13:03, 19. novembar 2016. (CET)

Ja sam stekao utisak da ste vi zaključili da članak Majkrosoft nije pamflet, jer vam tako odgovara. Takođe ste zaključili da članak Mali pingvin (softverska kompanija) jeste pamflet, jer ste tako želeli. Shodno tome ste članak Majkrosoft ostavili, a članak Mali pingvin (softverska kompanija) obrisali. Dva puta. Iskreno, kao i vi u slučaju mog članka, tako sam i ja u slučaju članka Majkrosoft zakljulio da je članak Majkrosoft u ovom obliku u kom je napisan reklamni pamflet, koga je shodno Vikipedija smernicama neophodno obrisati. Filipović Zoran (razgovor) 19:05, 18. novembar 2016. (CET)

Ja u ovom članku ne vidim nikakvo

reklamiranje proizvoda Majkrosoft

. Zoranzoki21 (razgovor) 15:23, 19. novembar 2016. (CET)

Za Vas poglavlje Najvažniji proizvodi u ovom članku nije reklamiranje proizvoda Majkrosoft? Pa, dobro! Ni na članku srpske softverske kompanije Mali pingvin (softverska kompanija) koji sam ja napravio, a koji je dva puta obrisan, koji je inače napravljen na matrici članka Majkrosoft, nije stojalo

reklamiranje proizvoda Mali pingvin

a ipak je procenjeno da je članak Mali pingvin (softverska kompanija) pamflet (pa je dva puta brisan), a da Majkrosoft članak nije pamflet (pa nije brisan).Filipović Zoran (razgovor) 17:54, 19. novembar 2016. (CET)

Majkrosoft je velika kompanija, jedna od najvecih na svetu, njemu nije potrebna reklama. Ako je neki članaka za brisanje onda bi trebalo da ne zadovoljava Vikipedija:Značaj-- Bojan  Razgovor  03:36, 20. новембар 2016. (CET)

Svakome je potrebna reklama, posebno najvećima. Članak koji sam ja kreirao je napravljen na matrici Majkrosoft članka. Ja ne vidim razlog za brisanje. Što se zadovoljenja značaja tiče, zar zaista mislite da članak o maloj registrovanoj srpskoj softverskoj kompaniji treba biti izbrisan jer nema značaja, a članak Порнографски глумци и глумице treba da ostane jer ima značaja? Ubeđen sam da se svako koje sebi dao toliko veliku slobodu da obriše tuđi rad, nikada nije upoznao sa rečima koje nam je svima uputio Englez Тим Бернерс-Ли radeći u CERN u Ženevi u Švajcarskoj, kada je 6. avgusta 1991. godine predstavio Web sledećim rečima:

World Wide Web je napravljen da bude biblioteka ljudskog znanja, ljudske kulture, koja dozvoljava kreiranje individualnih web sajtova preko kojih ljudi mogu razmenjivati ideje.

Filipović Zoran (разговор) 01:38, 21. новембар 2016. (CET)

Svako ko pažljivo pročita ove reči razumeće da je neophodno da uložimo velike napore sa ciljem stvaranja i uređivanja, jer se jedino na taj način možemo osećati kvalitetnije i plemenitije. Ukoliko još pažljivije obratite pažnju na navedene reči razumećete da brisanje nije opcija koja ispunjava suštinu postojanja WWW.Filipović Zoran (разговор) 01:38, 21. новембар 2016. (CET)

Википедија је електронска енциклопедија, а у енциклопедије доспевају појмови који су релевантни. Википедија није регистар предузећа. Конкретно, шта је ваша компанија урадила а да је то било од националног или глобалног значаја па да је прешла праг значаја за једну енциклопедију? Таквих софтверских фирми има на десњетине хиљада широм света. Јел треба свака од њих да има чланак на Википедији? Зашто би једна софтверска мини компанија била изузетак, ајд да правимо чланке и о ланцима трафика, радњама типа СТР, пољопривредним добрима, мини фармама...... А што се цитата тиче, па имате властити сајт. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:56, 20. новембар 2016. (CET)

Шта смо ми урадили можете видети на нашем Mali pingvin веб сајту http://www.erecnik.com. Naravno da svaka kompanija treba da ima članak na Vikipedija ukoliko bilo ko želi da napiše članak o takvoj kompaniji. Na takvom članku se treba raditi da dobije pravi enciklopedijski značaj. Čak je i Vikipedija dozvolila svojim korisnicima pravo na Samoreklamiranje. Vas pojedinačno niko nije ovlastio da po sopstvenom nahođenju brišete članke koji vam se, iz vama ličnih razloga, ne sviđaju. Sem toga, brisanje je u suprotnosti sa svrhom postojanja WWW. Tačno tako: Ja sam vlasnik sajta, administrator i vebmaster sajta Mali pingvin. Čak i kao takav, imam pravo da postavim članak na Vikipedija, kao i na bilo koji drugi sajt koji mi to dozvoljava, a pritom niko sebi ne sme da da takvu vrstu slobode da moj članak obriše, jedino što sme je da ga uređuje. Kada smo već kod Majkrosofta da vas pitam: Da li ste ikada u svom životu radili da zaradite materijalna sredstva, a potom od tih sredstava kupili bilo koji Microsoft proizvod? To vas pitam zato što je meni nepojmljivo da osobe koje kupe Majkrosoft proizvod, sa tolikim entuzijazmom uređuju članke o proizvodima koji koštaju oko $120, a pri tome je preko 1.000 osoba koje aktivno koriste proizvod ocenilo rad istih tih proizvoda sa prosečnom ocenom 2.6! Microsoft Windows 10 Home: $119.99, 1008 recenzija, ocena 2.6!

Što se pitanja relevantnosti tiče: Šta sam ja napisao u članku Mali pingvin (softverska kompanija) a da ste vi našli da nije relevantno pa ste moj rad obrisali, i šta je to u članku Pornografski glumci i glumice što ste našli da je relevantno pa ga niste obrisali?Filipović Zoran (razgovor) 01:38, 21. novembar 2016. (CET)

Gospodine ja zaista nemam nameru da diskutujem sa vama o tome šta jeste, a šta nije za jednu enciklopediju. Članak koji ste Vi napisali to nije. Tu se diskusija o tom članku završava. Meni je jako drago što ste Vi, kako piše u zaglavlju vašeg sajta, snažno posvećeni negovanju srpskog jezika i ćiriličnog pisma. Naslovna strana vam je u potpunosti na latinici, nemate čak ni najobičniji konvertor sa jednog pisma na drugo, strane reči i izrazi nisu transkribovani što nije u skladu sa pravopisom srpskog jezika itd itd itd. No da ne cepidlačim. Za Vikipediju niste, ali u svakom slučaju mnogo sreće i uspeha u budućem radu vaše firme. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 01:05, 21. novembar 2016. (CET)

O diskusiji ste trebali pre nego što ste se odvažili da moj rad izbrišete. Da vas pitam: Ko ste vi da nedozvolite da preko 180,000 korisnika Vikedija nikada ne pročita članak? Ko ste vi da ih držite u mraku i neznanju? Ko vam je dozvolio da brišete tuđi rad, ko vas je ovlastio da procenjujete šta treba da bude na Vikipedija, a šta ne? Filipović Zoran (razgovor) 01:35, 21. novembar 2016. (CET)

Ovo nije mesto za raspravu o mom sajtu, ali imam potrebu da kažem da je latinica službeno pismo u Srbiji, a ukoliko pogledate program Elektronski rečnik koji smo napravili, videćete da je u ćirilici. Naravno da nemam konvertor, zato što sam našao da većina njih loše prevodi, pa sam ga uklonio. Ja sam se odlučio da svakoj osobi, koja ima potrebu da prevede moj sajt, do dozvolim. To je uradila Dragana Bajić, profesorka španskog jezika i prevodilac. Sada Mali pingvin veb sajt postoji i na španskom jeziku kao Pequeño Pingüino: http://www.spanish.erecnik.com! Nemate razloga za zabrinutost pošto se jedna nastavnica srpskog jezika odlučila da sajt prilagodi na ćirilicu, pa će uskoro postojati i veb sajt Mali pingvin! Što se unutrašnjosti programa tiče, konsultujte se sa izdavačima knjige. Filipović Zoran (razgovor) 01:35, 21. novembar 2016. (CET)

Vidim da je moderno brisanje, pa da vas pitam: Kako se to radi? Filipović Zoran (razgovor) 01:35, 21. novembar 2016. (CET)

Znate, ja smatram da ste vi izuzetno drski i bezobrazni, kada ste sebi dali za pravo da obrišete tuđi rad. Filipović Zoran (razgovor) 01:35, 21. novembar 2016. (CET)

Usput ste zaključili da Džena Džejmson jeste za Vikipediju. Sviđaju vam se njeni filmovi, jel' da? Čak je i članak Plejboj za Vikipediju sve zajedno sa nabreklim bradavicama na naslovnici! Po vašim rečima, ja za Vikipediju nisam, ali po vapim postupcima navedeni članci jesu za Vikipedija. Divota! Filipović Zoran (razgovor) 01:41, 21. novembar 2016. (CET)

Kolikom brzinom brišete, pa to je zadivljujuće! Filipović Zoran (razgovor) 01:49, 21. novembar 2016. (CET)Filipović Zoran (razgovor) 11:14, 21. novembar 2016. (CET)

Sa Gospodine mogu da mi se obraćaju samo osobe koje me iskreno cene i poštuju. Vi ne spadate u tu grupu ljudi.

Kažete da članak koji sam napisao nije za enciklopediju. Pa, dobro! Recite mi: Po čemu je članak Roko Sifredi za eneciklopediju? Da li ste relevantnost ovog članka procenili veličinom penisa dotične osobe, brojem snimljenih filmova za odrasle ili brojem ženskih osoba sa kojima je imao seksualni odnos? Ili se pitanje relevantnosti može svesti na vaše lično oduševljenje koje doživljavate gledajući njegove pornografske filmove?Filipović Zoran (razgovor) 11:14, 21. novembar 2016. (CET)

Znači ovo je po vama za enciklopediju: Roko: dreser životinja (Rocco - Animal Trainer), Sifredijeva najtvrđa kategorija, zahvaljujuću kojoj je stekao najviše slave u Americi. To je serija filmova u kojima igraju najiskusnije glumice, oguglale na razne perverzije. Tu je stavljen naglasak na svirep, sadistički seks u kome dominiraju scene sa snažnim šamaranjima i vučenjem za kosu, kao i bolnim analnim seksom. U filmu Animal Trainer 15, Roko upražnjava naporan analni seks sa američkom porno-glumicom Džul De Nil i u završnoj sceni gura njenu glavu u ve-ce šolju, što mu pomaže, kako se čini, da postigne vrhunac. Filipović Zoran (razgovor) 11:14, 21. novembar 2016. (CET)

Divota! Ovaj članak ne spada u kategoriju Reklamiranje na Vikipedija je zabranjeno, jel' da?Filipović Zoran (razgovor) 11:14, 21. novembar 2016. (CET)