Разговор:Microsoft Windows/Архива 1

Први поднаслов

Молим да се одвајају крушке и јабуке :-) Ако већ изговарамо "виндоус" зашто не кажемо и "мајкрософт" ? Досљедност је овдје веома важна! Дакле: Постоји (или ће постојати) чланак са оргиналним називом који ће бити прослијеђен (ен. redirect) према чланку са српским изговором /преводу - дакле (ен. Microsoft Windows). Молим веома важно је оргиналне називе писати у облику: - заграда - скраћеница језика са везом ка чланку о језику - оргинал италиком (косо) - затворена заграда. Уводом (и придржавањем) оваквих правилима допринијећемо сви квалитету чланака.

Сада слиједи коректура овог чланка. --Kaster 15:10, 20. октобар 2005 (CEST) --Kaster 15:10, 20. октобар 2005 (CEST)

Назив чланка

Прво пар констатација:

• Компанија "Мајкрософт" не постоји у регистру ни једне светске државе.
• Исто важи за "Микрософт"
• Компанија Microsoft® оставља своје име нетранслитеровано у свим својим производима чак и када су локализовани на нелатиничне језике. Зашто? Зато што им је то регистровано име и ознака.
• Дотична компанија не прави производ под именом "Виндоус" или "Виндоуз" (Vindows) па чак ни "Уиндоус" или "Уиндоуз".
• Microsoft, међутим, прави производ чије се име слично изговара - Windows™. То име остаје такво у свим локализацијама јер се тако регистровано. Најприближнији изговор који се може написати нашом ћирилицом је "уиндоуз".

Коментари:

• Уколико постоји домаће/локално регистровано име онда се оно може користити. Пример - није Жигули него Лада. У случају компаније Microsoft и Windows то није случај.
• У тим случајевима изговор је увек пожељно додати.
• Што се тиче конзистенције и увођења транслитератора, читајте енциклопедију латиницом и видећете "Majkrosoft Vindouz". Колико вам то делује конзистентно са очекивањима и правилима која поштују практично сви остали аутори сличних текстова?
• Преусмерници обично (мада не увек) остављају утисак да је откуцано име чланка погрешно или, како бих рекао, "мање основно" од онога на који преусмерава. По томе неки људи могу да стекну утисак да је Microsoft Windows неисправно или мање исправно од Мајкрософт Виндоус, што је јако далеко од истине.

Предлог:

• Пребацити садржај овог чланка у чланак Microsoft Windows а од овога чланка направити преусмерник.
• Кориговати почетак чланка да користи оригигналне, регистроване називе и додати опис изговора.
• Кориговати све везе до овог чланка

--Asusnjar 16:49, 4. април 2006. (CEST)

Дакле слажеш се да се овај чланак зове Мицрософт Wиндоwс (у ћириличним варијантама, наравно)? (овде је Дунго заборавио да се потпише)

Пошто не смемо да напишемо ЊИХОВО величанствено име ја предлажем и да га не изговарамо. Дакле да чланак уопште не постоји јер ремети сва правописна правила. То решава све проблеме. Ево ја ћу да налепим шаблон да је за брисање! --  JustUser   JustTalk 20:05, 4. април 2006. (CEST)

Не, ја нигде нисам написао да се слажем, нити се слажем да се чланак назове "Мицрософт Wиндоwс" ни у којој варијанти. Што се тиче писања имена, "ОНИ" моје име пишу како им ја кажем а не како им падне на памет.

Ради се о заштићеним и регистрованим именима. Најправилније и најкоректније би било Microsoft® Windows™ (са све ® и ™) али се то обично изоставља.

Пођи и од тога шта је твоје име? Да ли је то изговор тог имена или његов запис? Или и једно и друго? За имена људи се обично узима да је у питању "изговорно име" док запис зависи од тога у ком се језику и/или писму записује. Због тога се имена људи често пишу на разне начине, што не мења само име.

Име компаније и/или регистровано име производа је, насупрот томе, најмање изговорно. Не региструје се изговор тог имена него његов запис. Тако фирма Microsoft није дала аудио снимке тога како они изговарају име своје компаније него су попунили формуларе широм света и за заштићено име записали "Microsoft". Исто важи и за Windows. Правилних изговора, заправо, има више. Рецимо, Microsoft се може изговорити слично и "Микрософт" и "Мајкрософт" - зависи кога питаш (услов је да му је матерњи језик енглески).

Име производа је, у овом случају Windows зато што је то тако написао произвођач. Има случајева када произвођач локализује имена производа на више језика, али то Microsoft није урадио: Windows је остао Windows и у локализацијама које не користе латиницу као (основно) писмо. Док произвођач не региструје другачије и/или нама прилагођеније варијанте, све друго што ми напишемо не можемо сматрати именом тог производа већ нашим "надимком" за исти са којим се произвођач не слаже (бар не званично). У домену изговорних имена ако тамо има неки Peter онда можемо да га зовемо "Питер" али не и "Петар", "Пера" или "Пеца" док он то не дозволи, баш као што неког нашег Јована "тамо" не могу да зову "Џон" ("John"), "Џо", "Јохан" или "Јоханес". Кинези често имају компликована имена па традиционално бирају и име на језику простора на којима живе (рецимо, ја радим са Полом, Артуром, Кевином, Софијом, Дејвидом, Френком, итд).

Идемо даље: наслов овог чланка покушава да дочара изговор пуног назива овог производа, али ни то не успева:

• Наше "р" у "Мајкрософт" није одговарајуће (бољег нема, нашем је најприближнији шкотски изговор)
• "В" у "Виндоус" није коректно - изговорно одговара неком производу који би се звао, рецимо Vindows а не Windows.
• "с" на крају "Виндоус" углавном није коректно и вероватно би боље било "з" а права "истина" је вероватно негде између.

Дакле, наслов чланка:

• није званично име ни једног производа
• не описује коректно ни изговор назива производа који чланак описује
• услед преусмерника са Microsoft Windows стиче се утисак да је, тобоже, "Мајкрософт Виндоуз" правилније

--Asusnjar 20:45, 4. април 2006. (CEST)

Капирам ја све, међутим, према мом скромном схватању је назив фирме и производа под третманом који је сличан третману лика пророковог. Дакле нико не сме да га напише (нацрта)! Предлажем да смислимо нешто слично оном што је Принс радио док је наступао под именом "Уметник раније познат под именом Принс". Уосталом, знао сам ја да је свет много лепши ако се не спомиње Мајкр... упс, извињавам се на противзаконитој псовци. --  JustUser   JustTalk 20:52, 4. април 2006. (CEST)

Е па сад... ја нећу да улазим у ту политику. Ни ја нисам "одушевљен" дотичним по много чему али то не треба да утиче на овај разговор. Исто важи за Apple Macintosh, IBM, Acorn, Commodore, Sun Microsystems, Silicon Graphics, Hewlett Packard итд. Што се тиче писања или цртања ми имамо ту прилику да умемо да "пишемо" на више начина па не морамо да "цртамо" (то нас, рецимо, чека са кинеским фирмама које нису интернационализовале своје називе)

--Asusnjar 21:04, 4. април 2006. (CEST)

Знаш шта, ова ствар постаје лагано депресивна. Идем ја да пишем о ЦЕР рачунарима. У музеју САНУ је тренутно изложба на којој има пар занимљивих експоната. Бар знам како се то пише! --  JustUser   JustTalk 21:45, 4. април 2006. (CEST)

Потпуно је небитно шта на ову тему имају да кажу Микрософт или Википедијин софтвер. Битно је шта пише у правопису српског језика и једино то. Поставићу питање на Тргу --Dzordzm 21:59, 4. април 2006. (CEST)

Џорџе, то је оно што нисам желео ја да покрећем (или ми није успело раније па нећу опет да пробам). Пошто се овде помешали лончићи. Постоји законом (код нас се то зове Закон о жигу) заштићено име Microsoft®, што значи да ће неко имати проблем чак и да своју фирму назове Mikrosoft или свој производ Vindovs (као што је имао фрку Lindows). Закон о жигу штити изглед знака који је јединствен са неким производом или већ нечим. То значи да је заштићена слика (битмапа) Виндоус знака а не реч или слова. То значи да се реч Виндоус мора исписивати увек Тајмс Романом и не сме се растављати на слогове. Испоставља се да ипак није све овако. Да се вратимо на почетак. Ја не смем имати исти или сличан знак за свој производ, али ако ја пишем књигу, ја могу навести како се зове фирма, марка аутомобила, софтвер, веш машина, усисивач ЈЕР НИКО НЕ ШТИТИ ИЛИ БРАНИ РЕЧ. Дакле (по мени) заштићени знак значи да га нико други не сме користити (јер је јединствен и МОЈ) а не да свако МОРА да га користи када наведе, помене, референцира, цитира или на било који други начин запише реч која у свом значењу јесте имала намеру да представља мој производ који има и своје заштићено име (жиг). Ух, ал сам га закомпликовао.... --  JustUser   JustTalk 23:44, 4. април 2006. (CEST)

Још једна ствар од мене па се предајем. Невезано за жигове. Имена фирми се у свим земљама проверавају да нису хомографи, али су у неким земљама хомофони (под условом да нису у исто време и хомографи) дозвољени - као што је то реч у земљама у којима је енглески главни језик. Пример: meat i meet су хомофони (обе речи се изговарају "мит") али нису хомографи (различито се пишу) и постоје обе компаније. Уколико све ћирилизујемо наићићемо на такве проблеме апсолутно без потребе...

Погледајте списак енглеских хомофона

--Asusnjar 03:30, 5. април 2006. (CEST)

• Ја уопште не видим како прича о хомофонима улази у нашу једначину. У ствари мислим да твој аргумент сам себе побија. Како видим, ми бисмо имали проблема са идентификацијом ако би постојала фирма Microsoft и фирма Микрософт. Међутим, како си и сам правилно објаснио, фирма Микрософт никада неће добити шансу да се региструје управо због патента који над својим именом држи свемоћни Microsoft. Према томе, ми смо на сигурном — називањем фирме Била Гејтса са Микрософт, ми сасвим поштујемо свачије патенте. Стварно мислим да је једино питање шта о свему овоме мисли Правопис. --Dzordzm 06:19, 5. април 2006. (CEST)

Ма, да сам ја тамо у Србији (или да немам толико посла, па не могу да скочим авионома до тамо), одавно би сјео са неким Академиком језика, попио кафу и попричао на тему. Али изгледа, да нико од ових наших земљака који живе у отаџбини, неће да плати кафу. :-) Поздрав. --Славен Косановић {разговор} 03:40, 5. април 2006. (CEST)

Кратка корекција: ја нисам објасни да нико не може да региструје фирму "Микрософт". Управо сам објаснио обрнуто - да то не мора да буде случај. И хајде да видимо шта каже правопис. Рецимо за фирму WWF или, ако вам није до скраћеница, за фирму која се једноставно зове "There" (овде наглашавам да изговор ни приближно није сличан "дер"). Иначе се слажем са оним што је Славен написао доле. Нико не може да диктира изговор. Писање је мало другачија ствар додуше, и треба видети да ли се Microsoft регистровао код нас и како. Нажалост, и да јесте, то би решило само ову појаву проблема и не даје образац за решавање сличних проблема са другим именима.

--Asusnjar 07:40, 5. април 2006. (CEST)

Микросфт, Тикрософт, Кикрософт

Иста прича као она са транскрипцијом француских села. Никада се неће/мо сви сложити, која је транскрипција правилнија, исправнија. Ако погледамо, у нашем српском језику, већина страних имена, назива, појмова, је транскрибована, преведена, сљедећи трновите, кривуљаве, све у свему, необичне путеве.

Ево пар примјера:

• Име шпанске аутономне заједнице, Catalunya (Каталуња на каталонском), Cataluña (Каталуња на шпанском), Catalonia (Каталониа на енглеском), код нас прихваћен овај трећи, енглески, Каталониа, пардон, Каталонија.

• Име главног града Француске, Paris, Пахррри, на француском (или нешто слично), а код нас Париз, без хррр и са словом (гласом), з, на крају.

• Име главног града Аустрије, Vienna, (исправите ме ако гријешим у писању), код нас замјењено мађарским именом, за тај град, и тако Виена, се код нас зове Беч. (не занм тачну етимологију и изговор, зато се не удубљујем пуно код овог примјера).

Сви ти процеси, прихваћања, трансформација и спонтаних транскрипција, имена, назива и појмова, трају понекад годинама, па чак и деценијама.

Е сада што се тиче информатике, поплаве енглеских имена, појмова, и транскрипције и ћирилизовања истих, ту би требало да се консултујемо са неким ко је релевантан (Српска академија наука и језика), да нас упути/те, шта ваља чинити овдје. Ћирилизовати, транскрибовати, или остављати имене онаква каква јесу у оригиналу (као што то раде Руси на примјер, остављају имена у оригиналу, па нека их свако изговара како му воља). У сваком случају на нама овдје није да о томе одлучујемо, него да прихватимо сугестију и упуство онога ко је за то релевантан, па макар се многи од нас и не слагали, ако смо прихватили да енциклопедија (Википедија), није мјесто за оригинална истраживања.--Славен Косановић {разговор} 22:10, 4. април 2006. (CEST)

Џорџ, сукобише нам се измјене ;-)--Славен Косановић {разговор} 22:10, 4. април 2006. (CEST)

За гласање је

Дакле, постоје две варијанте: (1) Питати Микрософт како они желе да се називају на српском (заједно са свим својим производима) и (2) гласати о сваком имену понаособ. Па, ко шта жели... Хм. Успут, то је што се тиче принципа, чисто да помогнем заједници. Иначе, како ће се звати ова компанија и њени производи на српском, уопште ме не занима. --Милош Ранчић (разговор) 06:20, 5. април 2006. (CEST)

• Милоше, овде је ипак пре свега на тапету питање да ли имена страних рачунарских фирми и њихових производа треба писати у оригиналу или некако транскрибовати фонетски. --Dzordzm 07:12, 5. април 2006. (CEST)

Добро јутро Милош, Џорџ, прије свега, покушах још мало да одспавам, али ме нека бука пробуди. Овако:

1. Микрософт (Мајкрософт, или како већ), не може никако да нама каже како ћемо на српском звати (изговарати) њихове продукте, као ни било која свијетска мултинационална ни регионална (национална) корпорација, произвођач софтвера, хардвера, па ни пшенице ни кукуруза. Значи нема шта да се њих пита, око тога.
2. Дилема коју ја лично имам, а вјерујем и већина оних којима је стало до нашег језика је: Да ли транскрибовати и ћирилизовати, имена, појмове, изразе, који долазе "вишом силом" у наш језик или их писати у оригиналу? Да ли силовати наш језик енглеским изговором у писању истих, или их је боље оставити онаква каква јесу, значи за страна имена "страна слова", па нека свако одлучи како ће их изговарати? Да ли је неко од Академика српског језика негдје, већ срочио неко упуство за случај, пошто сложићете се, нисмо ми једини који имамо ову дилему?
3. Ако треба да се ова имена, мислим на сва, не само на Микросфт и његове продукте, да се транскрибују, онда та транскрипција треба да буде логична за неког ко говори српски језик. За мене није логично никако оно "увртање" на "ај" и "оу" итд.
4. Овдје имамо само једно јасно питање: Да ли транскрибовати или остављати и писати у оригиналу, "за страна имена страна слова"?

Ако сва та имена и појмове треба транскрибовати, онда морамо размишљати о томе да те транскрипције морају бити јасне. Ако имамо ријеч Микро-софт, само као примјер, која се састоји од двије ријечи а транскрипција обје је већ јасна , пошто већ имамо те појмове у нашем језику (микро и софтвер), онда се не може никако од тог имена створити кованица Мајкрософт. Значи растављамо комбиноване ријечи у енглеском језику и тражимо еквиваленте њихове у српском језику, и по томе како се већ изговарају, транскрибујемо. Поздрав. --Славен Косановић {разговор} 07:22, 5. април 2006. (CEST)

Треба транскрибовати или превести, у зависности од случаја. Име није уклопљено у оквире стандардног српског све док га није могуће написати ћирилицом/латиницом од тачно одређених 30 слова. Што се тиче конкретне изведбе, радите како мислите да је најбоље, пошто, као што рекох, то ме не занима ;) --Милош Ранчић (разговор) 07:36, 5. април 2006. (CEST)

Ма побогу, зар се још нигдје код нас тамо нико није суочио са овом проблематиком? Зар нико од Академика српског језика није написао неки чланак, есеј, текст о теми? Јебеш Микрософт, заборави на њега, овдје је ријеч о хиљадама појмова које треба превести, транскрибовати. Ево ти примјер и Open Office, Unix, ADSL, Linux, итд. Када се пише та литература латиницом на српском, по ономе што сам ја видио, нико не транскрибује та имена, него их оставља онаква каква јесу, у оригиналу. Е сада кад је у питању ћирилица, шта ваља чинити, остављати у оригиналу или транскрибовати, ваљда негдје има неко правило? Ваљда нешто слично неком правилу, или само правило негдје постоји? Или се тамо одлучило да се књиге и литература из рачунарства пишу само латиницом и без транскрипције, а Академици шуте или их тема уопште не занима, као што и ти кажеш? :-)--Славен Косановић {разговор} 07:52, 5. април 2006. (CEST)

Ако је тако онда ћемо отворити гласање Транскрипција и ћирилизовање, да или не?, па шта буде. --Славен Косановић {разговор} 07:52, 5. април 2006. (CEST)

---

Људи, једноставно се ништа не може оставити у оригиналу кад се пише текст на српском језику. Може се или транскрибовати или превести, трећег нема! Правопис једино у латиници дозвољава да остане изворно име, у ћирилици не може. Не да је неправилно, него је крајње неписмено дати овом или било ком другом чланку изворно написан назив. Једино се у загради може ставити како се ово или нешто друго изворно пише на енглеском или неком другом језику о ком је ријеч, али у самом тексту не смије да буде тога! Једноставно не може. Наш језик је прилично попустљив у вези многих ствари, али у овом случају правило је веома јасно и стриктно. Изворно написано име је дозвољено - али не и обавезно - само у латиници, а у ћирилици је незамисливо. Без обзира на то како је одређена страна фирма, група или шта год регистровала свој назив или производ - то овдје уопште није битно. Не видим чему гласање, дискутовање, разматрање разних варијанти и томе слично, кад је важећи српски правопис сасвим јасан. Апсолутно. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 16:23, 5. април 2006. (CEST)

Лако је то рећи, али мало теже извести, изузев ако желимо од српског направити "Индијански". Треба у једном чланку да користиш педесет пута само једно транскрибовано име. Е сад замисли кад се педесет помножи са десет имена у самом чланку. Још нешто. Једноставно сам алергичан на ове директне транскрипције чији ми изговор захтјева "увртање" и "ломљење" језика на оус, ауз, ај, ваоуз, бауос, итд., да не набрајам више. Кад се транскрибује Micro-soft, онда се то лијепо растави, обје ријечи већ користимо, микро и софтвер (и знамо како се изговарају), па се поново састави и испадне Микрософт, а не Мајкрософт, као што није ни Мајкробајологија, Мајкрофајзика, ни Мајкрохемија. --Славен Косановић {разговор} 18:43, 5. април 2006. (CEST)

Друго у славенским језицима није незамисливо, као што није ни у кинеском, ни у јапанском. Руси су, на примјер, одлучили да не губе живце с тим именима и пишу их у оригиналу, па нек их изговара како коме курцу чејф. Више су ми допиздила сва та имена и њихове транскрипције, да, не, повуци, потегни, итд. Извињавам се теби Ђорђе и осталима који ово читају, али ме мрзи сад да бришем ове псовке. Пишем како ми мисли лете. Значи чисто је ствар да се ослучи шта је практично да човјек не пати самога себе. По свој прилици, код нас, на српској Википедији, ће се из техничких разлога морати транскрибовати сва имена и називи одредница, због конвертора латиница-ћирилица. Е сада ће тек да буде забавно. Кад будемо одлучивали како ће се које име транскрибовати. Само Молим Вас ко Бога, немојте предлагати ове увртаљке за наслове чланака, све друго може па макар и наопако било. Кад видим ово Мајкрософт коса ми се диже на глави, зацрвеним се и контам, ма да га бришем, па шта буде. Поздрав свима. --Славен Косановић {разговор} 18:43, 5. април 2006. (CEST)

Ево разлога зашто је транскрипција незгодна, благо речено. Када је име у оригиналу ја могу да га читам како хоћу, али кад је транскрибовано, намеће ми се та транскрипција. Тако, ја читам: Микрософт Виндовс, Микрософт Ворд, Микросфот Повер Поинт, Микрософт Ексцел, Микрософт Воркс, Линукс, Уникс, Опен Офис, Виндовс икс-пе, Виндовс Миленијум, драјвер, Це-Де, Де-Ве-Де, А-Де-СеЛ, Апл, Макинтош, Повер Мак, И-Мак, итд. Неко други ће да то чита сасвим другачије. Значи неко од нас мора да прихвати, односно да му се наметне, оно друго. И ту настаје проблем. Мени ће да иде на живце оно друго, а њему ово моје. У тој рупи се крије миш.:--)--Славен Косановић {разговор} 19:02, 5. април 2006. (CEST)

Као што сам рекао и на Тргу, сматрам да би најбоље било да користимо оне облике који су објективно најчешћи, свидело се то неком или не. --Филип § 20:17, 5. април 2006. (CEST)

Правилна транскрипција

Дарко, ако већ желиш да поштујеш правопис и правила транскрипције, онда би во требало да се зове Мајкрософт виндоуз. За правилан изговор виндоуза види овде. А малим словом јер се тако пишу имена производа, а виндоуз је производ. Мајкрософт се пише великим јер је име компаније.--Јагода испеци па реци 15:49, 3. јануар 2008. (CET)

И забога, премести и разговор, не само чланак! Ово је овде прави хаос шта сте направили!--Јагода испеци па реци 15:49, 3. јануар 2008. (CET)

Само напомена, ово тумачење Правописа је нетачно, као што се може видети на подугачкој страни Разговор:Мајкрософт ворд. Јесте исправно "Мајкрософт виндоуз" кад се наводи пуно име, али треба писати "Виндоуз" кад се пише само једна реч. Никола (разговор) 11:12, 5. јануар 2008. (CET)

Па ја сам говорила само о синтагми Мајкрософт виндоуз. Нисам спомињала кад виндоуз стоји само. ’Ел ми то тражимо длаку у јајету, Никола? --Јагода испеци па реци 11:24, 5. јануар 2008. (CET)

А виндоуз кад стоји само такође се пише малим словом. Сад, што се Никола с тим не слаже, то је већ нека друга ствар. Правопис је јасан. Ево шта је Бојан Башић тамо на тој страници рекао:

Чињеница да је виндоуз системски/оперативни софтвер не издваја га, у погледу правописа, од ворда као апликативног, већ се и један и други пишу малим словом.

--Јагода испеци па реци 11:31, 5. јануар 2008. (CET)

А малим словом јер се тако пишу имена производа, а виндоуз је производ.

Дакле, кад стоји само. Бојаново тумачење Правописа је нетачно, јер се тачка 29ф Правописа односи само на серијске производе, а компјутерски програми то нису. Никола (разговор) 12:00, 5. јануар 2008. (CET)

Као што сам и тад рекао, то није моје тумачење, већ тумачење Клајна и Шипке (који у свом речнику дају малим словом, иако наводе само име — без назива компаније ’Мајкрософт’). Када ти њих двојица кажу да су погрешили, онда се јави овде, а дотле твоје тумачење нема баш никакву тежину наспрам наведеног. Повлачим се из разговора. — Bbasic (разговор) 13:46, 5. јануар 2008. (CET)

Клајн и Шипка нигде у свом речнику не помињу Ворд (а, узгред, речничка одредница није тумачење). Да имена свих компјутерских програма треба писати малим словом само је твоје тумачење. Никола (разговор) 14:51, 5. јануар 2008. (CET)

Не разумем. Ако је одредница написана малим словом, то значи да се пише малим словом. Одатле и да се виндоуз УВЕК пише малим словом. А што се тиче тога да нема ворда, па... Нећемо ваљда сад писати СВЕ живе програме, за то би нам био потребан један посебан речник. Или по теби, ако стоји опел у речнику а не стоји мерцедес, онда Мерцедес треба писати великим словом јер га ето, нема у речнику, без обзира што стоји опел, што је исто што и мерцедес - марка аутомобила? --Јагода испеци па реци 15:30, 5. јануар 2008. (CET)

То може да значи да се пише малим словом, а може да буде и грешка у речнику. Наравно, ако у речнику стоји опел а не стоји мерцедес и ако не постоји правило на основу кога би се закључило да имена аутомобила треба писати малим словом, требало би писати опел малим а Мерцедес великим. У случају аутомобила такво правило постоји, а у случају програма не постоји. Никола (разговор) 18:09, 5. јануар 2008. (CET)

Али правило постоји. У правопису се каже да се имена производа пишу малим словом. Рачунарски програми су производи, па самим тим виндоуз и ворд су производи. А да ли је грешка или није, док се не појави деманти да је грешка, оно што пише у речнику се сматра исправним. Просто. Не може да схвати само онај који неће.--Јагода испеци па реци 18:21, 5. јануар 2008. (CET)

Имена серијских производа. Никола (разговор) 18:25, 5. јануар 2008. (CET)

A vindouz i vord nisu serijski proizvodi? Pa na svakom novom kompjuteru koji kupis dobijes vec instaliran vindouz i svaki ima svoj broj serije. Koliko godišnje paketa ofisa se proda? To nije serijski proizvod? programi su isto toliko serijski proizvodi kao i automobili. Proizvode se i kupuju se isto kao i automobili. Da nije tako, postojao bi samo jedan kompjuter sa samo jednim Vindouzom i samo jednim Vordom. Međutim, milioni ljudi na ovom svetu imaju milione kompjutera sa milionima vindouza i milionima vorda. Prosto. Ne može da shvati samo onaj koji neće.--Јагода испеци па реци 18:39, 5. јануар 2008. (CET)

О, не :) Сваки компјутерски програм се пише, као што ми пишемо Википедију нпр, и коначна верзија се затим може умножавати на разне начине. Ово је суштински различито од аутомобила, кекса, сокова итд. код којих се ништа не умножава већ се сваки примерак прави од нуле, и мора се правити од нових материјала. И ако баш хоћеш, сви ти милиони компјутера на себи имају само копије једног те истог Виндоуза (а многи од њих - и са истим серијским бројем ;) ).

Пошто се ти бавиш књижевношћу, можда ће ти бити јаснија следећа паралела: програм према копији програма стоји као и књига према примерку књиге. Чињеница да се књиге штампају и кориче на тамо некој покретној траци, па сваки примерак може да добије и свој серијски број свакако не значи да су књиге серијски производ и да њихова имена треба писати малим словом... Никола (разговор) 19:09, 5. јануар 2008. (CET)

Видиш, ја ипак видим парелелу између аутомобила, кекса и програма. Оно што је јединствено код свих тих производа је дизајн. Значи, неко је смислио дизајн аутомобила па се он према том дизајну почне серијски производити. Неко смисли "дизајн" кекса тј рецепт, па се онда према том рецепту кекст почен серијски производити. Неко смисли "дизајн" програма, то јест осмисли компоненте програм и напише га, па се онда тај програм даље серијски умножава. --Јагода испеци па реци 19:17, 5. јануар 2008. (CET)

...неко смисли "дизајн" књиге тј осмисли радњу и напише је, па се онда даље та књига серијски умножава.

Суштинска разлика између књига, програма, филмова, музике са једне и аутомобила, кекса, сокова и пушака са друге стране је у томе што код првих постоји један апстрактни примерак који се може неограничено умножавати док код других он не постоји. Може постојати само нацрт аутомобила или пушке, рецепт кекса или сока, али ти не можеш да седнеш у нацрт па да га возиш, нити можеш да поједеш рецепт (добро, може неко ко је баш упоран ал' ни у том случају неће јести кекс већ папир ;) ), док можеш читати рукопис књиге, или слушати неког како је чита, или је чак научити напамет па препричавати, и у свим тим случајевима то остаје једна те иста књига - све то можеш и са програмима. Никола (разговор) 19:55, 5. јануар 2008. (CET)

Замолила бих те да се уздржиж тих једва приметних подсмешљивих примедби типа "ох, не" и "да ти буде јасније, пошто се ти бавиш књижевношћу" које би требало да ме дискредитују као саговорника, само зато што се ја ето, бавим књижевношћу, а не информатиком. --Јагода испеци па реци 19:20, 5. јануар 2008. (CET)

Жао ми је што си то тако схватила, али стварно ми није била намера да ти се подсмевам. Никола (разговор) 19:55, 5. јануар 2008. (CET)

Pravilna transkripcija, drugi put

Po P10, ovo bi trebalo da bude Majkrosoft vindous. U Rečniku stoji vindous. Isto kao i vord. Treba izmenjati svuda sa vindouz na vindous. --Јагода испеци па реци 21:58, 7. август 2011. (CEST)

Транскрипција, не превод

Молим да се не преводи овај наслов, овдје је у питању транскрипција, не превод. Не могу бити никакви прозори, већ само виндоус. --Жељко Тодоровић (разговор) 19:44, 26. септембар 2013. (CEST) с. р.

Не могу бити никакви прозори, већ само прозори. --Крушевљанин Иван (разговор) 19:49, 26. септембар 2013. (CEST)

Брисање чланка

Microsoft Windows је производ истоимене компаније којег та компанија продаје. У том смислу, овај чланак представља бесплатну рекламу Microsoft производа Windows, и сходно Википедија смерницама (рекламирање на Википедија није дозвољено) неопходно га је избрисати. Filipović Zoran (разговор) 18:53, 16. новембар 2016. (CET)

Постоје чланци о многим компанијама и њиховим производима на Википедији и то је сасвим легитимно, докле год су чланци неутрални. Дакле, нема проблема да постоји чланак о Виндоусу као оперативном систему, докле год је он информативан и у складу са смерницама о писању чланака на Википедији. Уколико је чланак написан као рекламни памфлет, свакако да треба да буде обрисан. Овде то није случај. --Ф± 00:24, 17. новембар 2016. (CET)

Разумем. Мени не представља проблем да овај чланак постоји. Чак и ја сматрам да је боље да постоји него да буде обрисан. Ипак, као оснивач и власник регистроване српске софтверске компаније Mali pingvin (http://www.erecnik.com), и као Википедија корисник који је креирао нову Википедија страницу Мали пингвин (софтверска компанија) о раду ове компаније, a на матрици Мајкрософт чланка зачуђен сам што је мој чланак два пута брисан, са образложењем да рекламирање није дозвољено а Мајкрософт чланак није обрисан. Filipović Zoran (разговор) 10:48, 17. новембар 2016. (CET)

Постоји нешто што се зове ниво значаја. Компанија Мајкрософт свакако није локална фирма, већ глобални гигант који је својим деловањем променио савремену историју. А како Филип рече горе, чланак је информативне природе, а не рекламни памфлет. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 17:50, 18. новембар 2016. (CET)

Чланак Мајкрософт има само једно поглавље Најважнији производи у коме се набрајају најважнији производи ове америчке компаније. Једино што недостаје је цена појединих производа. У овом облику овај чланак представља рекламни памфлет и рекламирање производа Мајкрософт. Што се тиче чланка о српској регистрованој компанији Мали пингвин (софтверска компанија) који сам ја направио а који сте ви обрисали, а који је направљен на матрици чланка Мајкрософт, ни он није рекламни памфлет уколико чланак о Мајкрософту није рекламни памфлет. Стога чланак Мали пингвин (софтверска компанија) не треба брисати, као што сте већ два пута урадили.Filipović Zoran (разговор) 18:54, 18. новембар 2016. (CET)

У праву сте када кажете да је Мајкрософт гигант. Ја не видим на који је начин он својим деловањем променио савремену историју, из једноставног разлога зато што не купујем и не користим производе ове компаније. Filipović Zoran (разговор) 19:05, 18. новембар 2016. (CET)

Ја бих се са вама у потпуности сложио да сте рекли да су Тим Бернерс-Ли и Доналд Кнут личности које су сопственим радом утицале на формирање токова савремене информатичке историје. Ипак, ваша изјава да компанија која продаје производе својим деловањем мења савремену историју је неозбиљна.Filipović Zoran (разговор) 13:03, 19. новембар 2016. (CET)

Ја сам стекао утисак да сте ви закључили да чланак Мајкрософт није памфлет, јер вам тако одговара. Такође сте закључили да чланак Мали пингвин (софтверска компанија) јесте памфлет, јер сте тако желели. Сходно томе сте чланак Мајкрософт оставили, а чланак Мали пингвин (софтверска компанија) обрисали. Два пута. Искрено, као и ви у случају мог чланка, тако сам и ја у случају чланка Мајкрософт закљулио да је чланак Мајкрософт у овом облику у ком је написан рекламни памфлет, кога је сходно Википедија смерницама неопходно обрисати. Filipović Zoran (разговор) 19:05, 18. новембар 2016. (CET)

Ја у овом чланку не видим никакво

рекламирање производа Мајкрософт

. Zoranzoki21 (разговор) 15:23, 19. новембар 2016. (CET)

За Вас поглавље Најважнији производи у овом чланку није рекламирање производа Мајкрософт? Па, добро! Ни на чланку српске софтверске компаније Мали пингвин (софтверска компанија) који сам ја направио, а који је два пута обрисан, који је иначе направљен на матрици чланка Мајкрософт, није стојало

рекламирање производа Mali pingvin

а ипак је процењено да је чланак Мали пингвин (софтверска компанија) памфлет (па је два пута брисан), а да Мајкрософт чланак није памфлет (па није брисан).Filipović Zoran (разговор) 17:54, 19. новембар 2016. (CET)

Majkrosoft je velika kompanija, jedna od najvecih na svetu, njemu nije potrebna reklama. Ako je neki članaka za brisanje onda bi trebalo da ne zadovoljava Vikipedija:Značaj-- Bojan  Razgovor  03:36, 20. новембар 2016. (CET)

Svakome je potrebna reklama, posebno najvećima. Članak koji sam ja kreirao je napravljen na matrici Majkrosoft članka. Ja ne vidim razlog za brisanje. Što se zadovoljenja značaja tiče, zar zaista mislite da članak o maloj registrovanoj srpskoj softverskoj kompaniji treba biti izbrisan jer nema značaja, a članak Порнографски глумци и глумице treba da ostane jer ima značaja? Ubeđen sam da se svako koje sebi dao toliko veliku slobodu da obriše tuđi rad, nikada nije upoznao sa rečima koje nam je svima uputio Englez Тим Бернерс-Ли radeći u CERN u Ženevi u Švajcarskoj, kada je 6. avgusta 1991. godine predstavio Web sledećim rečima:

World Wide Web je napravljen da bude biblioteka ljudskog znanja, ljudske kulture, koja dozvoljava kreiranje individualnih web sajtova preko kojih ljudi mogu razmenjivati ideje.

Filipović Zoran (разговор) 01:38, 21. новембар 2016. (CET)

Svako ko pažljivo pročita ove reči razumeće da je neophodno da uložimo velike napore sa ciljem stvaranja i uređivanja, jer se jedino na taj način možemo osećati kvalitetnije i plemenitije. Ukoliko još pažljivije obratite pažnju na navedene reči razumećete da brisanje nije opcija koja ispunjava suštinu postojanja WWW.Filipović Zoran (разговор) 01:38, 21. новембар 2016. (CET)

Википедија је електронска енциклопедија, а у енциклопедије доспевају појмови који су релевантни. Википедија није регистар предузећа. Конкретно, шта је ваша компанија урадила а да је то било од националног или глобалног значаја па да је прешла праг значаја за једну енциклопедију? Таквих софтверских фирми има на десњетине хиљада широм света. Јел треба свака од њих да има чланак на Википедији? Зашто би једна софтверска мини компанија била изузетак, ајд да правимо чланке и о ланцима трафика, радњама типа СТР, пољопривредним добрима, мини фармама...... А што се цитата тиче, па имате властити сајт. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:56, 20. новембар 2016. (CET)

Шта смо ми урадили можете видети на нашем Mali pingvin веб сајту http://www.erecnik.com. Наравно да свака компанија треба да има чланак на Википедија уколико било ко жели да напише чланак о таквој компанији. На таквом чланку се треба радити да добије прави енциклопедијски значај. Чак је и Википедија дозволила својим корисницима право на Саморекламирање. Вас појединачно нико није овластио да по сопственом нахођењу бришете чланке који вам се, из вама личних разлога, не свиђају. Сем тога, брисање је у супротности са сврхом постојања WWW. Тачно тако: Ја сам власник сајта, администратор и вебмастер сајта Mali pingvin. Чак и као такав, имам право да поставим чланак на Википедија, као и на било који други сајт који ми то дозвољава, а притом нико себи не сме да да такву врсту слободе да мој чланак обрише, једино што сме је да га уређује. Када смо већ код Мајкрософта да вас питам: Да ли сте икада у свом животу радили да зарадите материјална средства, а потом од тих средстава купили било који Microsoft производ? То вас питам зато што је мени непојмљиво да особе које купе Мајкрософт производ, са толиким ентузијазмом уређују чланке о производима који коштају око $120, а при томе је преко 1.000 особа које активно користе производ оценило рад истих тих производа са просечном оценом 2.6! Microsoft Windows 10 Home: $119.99, 1008 рецензија, оцена 2.6!

Што се питања релевантности тиче: Шта сам ја написао у чланку Мали пингвин (софтверска компанија) а да сте ви нашли да није релевантно па сте мој рад обрисали, и шта је то у чланку Порнографски глумци и глумице што сте нашли да је релевантно па га нисте обрисали?Filipović Zoran (разговор) 01:38, 21. новембар 2016. (CET)

Господине ја заиста немам намеру да дискутујем са вама о томе шта јесте, а шта није за једну енциклопедију. Чланак који сте Ви написали то није. Ту се дискусија о том чланку завршава. Мени је јако драго што сте Ви, како пише у заглављу вашег сајта, снажно посвећени неговању српског језика и ћириличног писма. Насловна страна вам је у потпуности на латиници, немате чак ни најобичнији конвертор са једног писма на друго, стране речи и изрази нису транскрибовани што није у складу са правописом српског језика итд итд итд. Но да не цепидлачим. За Википедију нисте, али у сваком случају много среће и успеха у будућем раду ваше фирме. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 01:05, 21. новембар 2016. (CET)

О дискусији сте требали пре него што сте се одважили да мој рад избришете. Да вас питам: Ко сте ви да недозволите да преко 180,000 корисника Викедија никада не прочита чланак? Ко сте ви да их држите у мраку и незнању? Ко вам је дозволио да бришете туђи рад, ко вас је овластио да процењујете шта треба да буде на Википедија, а шта не? Filipović Zoran (разговор) 01:35, 21. новембар 2016. (CET)

Ово није место за расправу о мом сајту, али имам потребу да кажем да је лaтиница службено писмо у Србији, а уколико погледате програм Електронски речник који смо направили, видећете да је у ћирилици. Наравно да немам конвертор, зато што сам нашао да већина њих лоше преводи, па сам га уклонио. Ја сам се одлучио да свакој особи, која има потребу да преведе мој сајт, до дозволим. То је урадила Драгана Бајић, професорка шпанског језика и преводилац. Сада Mali pingvin веб сајт постоји и на шпанском језику као Pequeño Pingüino: http://www.spanish.erecnik.com! Немате разлога за забринутост пошто се једна наставница српског језика одлучила да сајт прилагоди на ћирилицу, па ће ускоро постојати и веб сајт Мали пингвин! Што се унутрашњости програма тиче, консултујте се са издавачима књиге. Filipović Zoran (разговор) 01:35, 21. новембар 2016. (CET)

Видим да је модерно брисање, па да вас питам: Како се то ради? Filipović Zoran (разговор) 01:35, 21. новембар 2016. (CET)

Знате, ја сматрам да сте ви изузетно дрски и безобразни, када сте себи дали за право да обришете туђи рад. Filipović Zoran (разговор) 01:35, 21. новембар 2016. (CET)

Успут сте закључили да Џена Џејмсон јесте за Википедију. Свиђају вам се њени филмови, јел' да? Чак је и чланак Плејбој за Википедију све заједно са набреклим брадавицама на насловници! По вашим речима, ја за Википедију нисам, али по вапим поступцима наведени чланци јесу за Википедија. Дивота! Filipović Zoran (разговор) 01:41, 21. новембар 2016. (CET)

Коликом брзином бришете, па то је задивљујуће! Filipović Zoran (разговор) 01:49, 21. новембар 2016. (CET)Filipović Zoran (разговор) 11:14, 21. новембар 2016. (CET)

Са Господине могу да ми се обраћају само особе које ме искрено цене и поштују. Ви не спадате у ту групу људи.

Кажете да чланак који сам написао није за енциклопедију. Па, добро! Реците ми: Pо чему је чланак Роко Сифреди за eнециклопедију? Да ли сте релевантност овог чланка проценили величином пениса дотичне особе, бројем снимљених филмова за одрасле или бројем женских особа са којима је имао сексуални однос? Или се питање релевантности може свести на ваше лично одушевљење које доживљавате гледајући његове порнографске филмове?Filipović Zoran (разговор) 11:14, 21. новембар 2016. (CET)

Значи ово је по вама за енциклопедију: Роко: дресер животиња (Rocco - Animal Trainer), Сифредијева најтврђа категорија, захваљујућу којој је стекао највише славе у Америци. То је серија филмова у којима играју најискусније глумице, огуглале на разне перверзије. Ту је стављен нагласак на свиреп, садистички секс у коме доминирају сцене са снажним шамарањима и вучењем за косу, као и болним аналним сексом. У филму Animal Trainer 15, Роко упражњава напоран анални секс са америчком порно-глумицом Џул Де Нил и у завршној сцени гура њену главу у ве-це шољу, што му помаже, како се чини, да постигне врхунац. Filipović Zoran (разговор) 11:14, 21. новембар 2016. (CET)

Дивота! Овај чланак не спада у категорију Рекламирање на Википедија је забрањено, јел' да?Filipović Zoran (разговор) 11:14, 21. новембар 2016. (CET)