Разговор о Википедији:Računarska terminologija/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Objašnjenja ili nešto drugo?

Mislim da na ovom mestu ima više smisla staviti ne objašnjenja ili definicije engleskih termina već dogovorene standardne prevode istih. Ova stranica, koliko ja shvatam, pripada računarskom timu Vikipedije kome nije potrebno objašnjavati šta termini znače, ali je neophodno postaviti dobre prevode. Tako, npr:

en:Firmware - rutine softvera koje se nalaze u memoriji koja se samo isčitava (ROM)

... nije baš upotrebljivo u člancima. Prevedite, na primer, "Digital cameras have firmware that controls their operations...". Da li bi to trebalo da ispadne "Digitalni foto aparati imaju rutine softvera koje se nalaze u memoriji koja se samo isčitava (ROM)' a koje kontrolišu njihov rad..."

Drugo, da li se Folder stvarno prevodi kao "karpeta"? Prvi put čujem taj termin... Čuo sam za "fascikla" (mada ga baš nešto ne gotivim, ali to je to)...

--Asusnjar

Postoje pojmovi koje je praktično nemoguće direktno prevesti. Tako da ako počnemo samo sa direktnim prevodom riječi idemo direktno u čorsokak. Ne mislim da ako se stavi objašnjenje termina postoji namjera da se računarskom timu objašnjava šta ti pojmovi znače, ni da samo oni koji će raditi u računarskom timu treba da imaju pristup na ovu stranicu. Naprotiv, cilj je da se uključe i korisnici koji se razumiju u lingvistiku i jezik i svi zainteresovani, pa da svi zajedno pronalazimo rješenja.

Osim toga ne mogu da zamislim riječnik iz računarstva bez objašnjenja pojmova.

Ti slobodno stavi kako misliš da treba da se kaže Firmware na srpskom jeziku (možda samo Firmvare?)

Što se tiče pojma 'karpeta', stavio sam ga kao eksperiment, pošto samu riječ, koriste umjetnici (slikari, grafičari) za fascikl koji koriste za čuvanje crteža, grafika itd.

Cilj je, takođe, napraviti jedan riječnik termina iz računarstva koji bi se kasnije mogao uklopiti u projekat Vikirečnik, kao zaseban projekat.

Neki dan sam lutajući po Internetu, nabasao na nastvni program matematičkog fakulteta, odsjeka računastvo, (Novi Sad, Beograd, nisam siguran pošto nisam sačuvao vezu na strnicu) gdje je koncept Object-Oriented Programming preveden u Objektivno-orijentisano programiranje?

---

Draga gospodo. Pročitah ovih vaših par reči te uzeh pero i papir i reših da sročim štogod. Računarstvo i sve slične papazjanije postoje nešto malo duže no što mi imamo godina. No i ljudi koji izmisliše računare i sav sijaset čudnih reči nisu stariji od Pantelije Topalovića. Imahu oni dve nakane.

Jedna je da se ljudima, korisnicima, približi način rada računara kroz analogije sa postojećim pojmovima i objektima iz stvarnog života i okruženja poslovnog. No kako se računari prvo uguraše u prostorije prepune birokrata to se i prvi pojmovi računarski (file, directory, record) nekako poistovetiše sa stvarima u kancelariji. Još uvek ima više administrativnih pacova od ljudi koje sebe mogu nazvati računarcima. Oni već vekovima koriste nazive za koje se mi čudimo šta znače. Jednostavno nek neko ode do nekog matorog birokrate i nek pita: "Čiko, kako se zove ona čudna grba na kartonu (koju nepismeni ameri zovu tab) koja nam pomaže da lakše pod prstima nađemo i pomerimo sledeću omotnicu?" i saznaće da se zove "JAHAČ". Zašto JAHAČ? Pa zašto je Paja Patak, a ne Donald Dak? Negde pre dve stotina godina je to neko tako nazvao. "Ali ja to nisam tako učio u školi, meni su rekli da je to tab!". Znači jedan nepismeni ili poludoučeni profa (ljudi su išli na kurseve kod raznih "mahera" da bi dobili pravo da predaju informatiku, ali mi nije namera da prozivam Andriju Kolundžića) stvara efekat cunamija. Spis, zapis i omotnica su pojmovi zbog kojih se i danas u srednjoj školi dobijaju kečevi, mislim na škole za administrativno osoblje. Zašto mi imamo svet za sebe? Jesmo li mi to bolji od njih?

Druga nakana je da se među običnim smrtnicima stvori utisak da su glupi jer ne umeju napamet da nauče tako jednostavne i besmislene kovanice-skraćenice-rečenice. Zašto postojanje načina prelaska sa jednog na drugi pojam u obeleženom tekstu ne može biti veza, veza na pojam, veza unutar teksta ...? Zašto mora biti hiperveza (onda može i turboveza)? Da li se hiper odnosi na hiper svemir ili na hiper zezanje? Pa na internetu ne možete naći dve iste definicije za hipervezu! Recimo taj pojam se može upotrebiti za objašnjenje šta je to vikipedija članak: "To je članak koji u sebi sadrži i unutrašnje i spoljašnje veze na pojmove i lokacije." Može se staviti primedba na ovo ili ono u ovoj rečenici, ali ne postoji preka potreba da se upotrebi reč hiperveza. Ovde ima izuzetaka. Klasa je doslovce razred. Klase u objektnom programiranju se mogu zvati razredi, ali samo ako se svi dogovorimo tako i od ovog momenta svi - pa i profani u školi to prihvate. Ovo jeste potpuno nov pojam i imamo pravo da ga nazovemo i ČEKETALO, ali samo ako svi to budemo i koristili od sutra ujutru. Razred nije retka reč. Još uvek postoji pojam PLATNI RAZRED kao način razvrstavanja plata državnih činovnika. No za sada ostavimo razred na miru. Nekad su neki profesori govorili da se ne kaže MEMORIJA (to je pamćenje) već da se u računarstvu kaže SKLADIŠTE (što je prevod od storage) ali su i ameri i mi odustali od toga.

E, da ima i treća stvar! To je kada se firme bore da ostave utisak na kupce pa izmišljaju svoja bombastična imena. To su često već poznate i viđene stvari samo drugačije nazvane. U to ubrajam i firmware koji nije ništa drugo do UGRAĐENI PROGRAM pa i ostalo ....

Izgleda da je zezanje počelo. Turbo! -- JustUser  JustTalk 23:49, 25 decembar 2005 (CET)

Class nije (samo) "razred". To je samo jedna od značenja koja nema veze sa onim na koji se misli ovde. Pre se radi o "vrsti" ili "tipu". Razred je kod nas pre školski, starosni ili ocenjujući (prvorazredni, drugorazredni). Međutim, kako je i "radnička klasa" odomađena odavno tako ovde možemo slobodno upotrebiti baš reč "klasa" (mada i ona isto ima i ostala značenja tipa prvoklasni itd).--Asusnjar 01:11, 26 decembar 2005 (CET)

Još nešto... "Memory" u ovom značenju nije "pamćenje". Naime, "pamćenje" je proces a nama treba termin za "onaj deo koji pamti". "Memorija" je već uobičajena, za razčiku od "pamtila" koje zvuči u najmanju ruku smešno.--Asusnjar 23:29, 26 decembar 2005 (CET)

Francuski primjer i problem standardizacije

Slažem se sa prethodnim primjerima, i navedeni primjeri pokazuju da čak i naučne ustanove imaju problema sa upotrebom stranih stručnih termina.

Lično mislim da je francuski primjer donošenja standarda za ophođenje sa stranim riječima (ne samo stručnim), iako na prvi pogled "sumnjiv" i "neprirodan", jedino ispravan i dobar. Kod francuza postoje na državnom nivou posebne radne grupe, koje s vremena na vrijeme prave predloge za prevod stručnih termina iz raznih oblasti. U zadnje vrijeme te radne grupe su pale u oči, zabranom upotrebe nekih čistih "amerikanizama" u francuskom jeziku. Sa obzirom na "goropadnu" upotrebu nekih pojmova i u našem jeziku - sa pravom.

Ne znam, da li takve institucije ili inicijative postoje i u Srbiji ili RS? Bilo kako bilo, ovdje (Vikipedija/Vikirečnik) ne bi bilo loše osnovati, sistematsku obradu takvih pojmova i u okviru tima za računarstvo, lingvistiku ali i filozofiju i sociologiju, praviti predloge prevoda stručnih termina koji do sada nisu prevedeni ili za koje postoji potreba diskusije. Mislim i da bi ta diskusija mogla, pri određenom kvalitativnom stepenu diskusije, biti prebačena i na Vikirečnik.

Taj rad bi, ako hoćete bio revolucionaran na našim prostorima i imao za cilj izradu predloga prevoda stručnih termina a samim tim i očuvanje srpskog jezika na vikipediji kao i izvan nje. Ovdje možemo, za početak raditi na računarskim/informatičkim pojmovima. Ako se pokaže, da je to ispravan put - i druge oblasti treba da slijede.

Pozdrav, --Kaster 21:46, 25 decembar 2005 (CET)

Kaster, drago mi je da ima još zainteresovanih za ovu ideju. Cilj je da nas bude što više pa da uobličimo rad ovog prostora, za početak da počnemo da funkcionišemo.

Što se tiče institucija ni ja ne znam ko se kod nas bavi tom problematikom. Uz saradnju sa timom iz linvistike i jezika možemo dosta toga uraditi. Čitao sam i na projektu Rastko da se oko ove problematike vodi rasprava, nažalost izgleda da nije dovoljno samo sa raspravom i primjedbama nego je potrebno da se radi ili ako ništa započne sa radom.

Pozdrav! --Slaven Kosanović 21:59, 25 decembar 2005 (CET)

Ako postoji telo koje se bavi našim jezikom onda moramo sarađivati sa istim ili poštovati odluke. Ako takvo e Vikipedija nije baš najbolji alat za diskusije ove vrste, pogotovo zato što smo raštrkani po svetu... Ja sam vrlo oprezno postavio neke "klice" koje nisu sasvim zvanični predlozi. Ja ovde pre pitam i tražim rešenja nego što odgovaram. Za firmware mi se predlog JustUser-a sviđa (ugrađeni program) jer to jeste skoro to (mada nije uvek program, neki put se radi o suvim podacima).

Problem je u tome što ni ja, a ni drugi, ne mogu da počnem da pišem članke kako valja ako ne znam koju terminologiju da koristim. Trenutno sam u poziciji u kojoj mi je lakše da pišem na engleskom iako mi nije maternji...--Asusnjar 01:04, 26 decembar 2005 (CET)

Iz tog razloga i pokušavamo da dođemo do jednog početnog kompromisa oko pojmova i termina, pa da počnemo da pišemo članke. Pa i u manje zastupljenim jezicima kao što je Katalonski na primjer, ne postoje institucije koje regulišu standarde, s tim što oni mogu da ostave nazive takve kakvi jesu, pošto pišu latinicom. Dajte da se dogovorimo za početak, pa ako kasnije budemo ubjeđeni da može i drugačije, promijenimo naziv i idemo dalje.--Slaven Kosanović 01:13, 26 decembar 2005 (CET)

Koliko vidim nemamo baš instituciju ali imamo par nekih knjiga i prvih dobrih primera prevoda pa ćemo ih ovde predstavljati. Uostalom, i mi ćemo funkcionisati u više iteracija. Priznajem da nemam odmah rešenja za mnoge stvari i da sam spreman da prihvatim najbolje (ili ono oko čega se složimo). -- JustUser  JustTalk 23:52, 25 decembar 2005 (CET)

Gledam članke na španskoj i katalnskoj viki, pa kada vidim da oni pokušavaju da nešto rade na temi, razmišljam, kako mi koji smo još 60 i 70 godina imali istaknute ljude na polju računarstva, sada zapostavljamo naš jezik u korist engleskih termina. Moramo da radimo po tom pitanju, zato JustUser pozdravljam tvoju inicijativu.

Pozdrav svima! --Slaven Kosanović 00:07, 26 decembar 2005 (CET)

Obim pojmova za obradu

Da bi smanjili obim pojmova za obradu i diskusiju, predlažem da izuzmemo dvije grupe pojmova i da ih zajedno rješavamo, pošto je problematika ista. Radi se o imenima stranih firmi i produkata (IBM, Microsoft, Apple, Windows, Daemon, itd.) i imenima raznih protokola (TCP, IP, UDP, itd.). Ako se slažete, te dvije grupe bi zauzele samo jedno mjesto na listi pojmova. --Kaster 00:46, 26 decembar 2005 (CET)

Ja se slažem. Bilo bi dobro da to isto uradimo za sve ostale grupe koje ćemo kasnije dodavati. Pozdrav!--Slaven Kosanović 00:49, 26 decembar 2005 (CET)