Разговор о Википедији:Рачунарска терминологија/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Објашњења или нешто друго?

Мислим да на овом месту има више смисла ставити не објашњења или дефиниције енглеских термина већ договорене стандардне преводе истих. Ова страница, колико ја схватам, припада рачунарском тиму Википедије коме није потребно објашњавати шта термини значе, али је неопходно поставити добре преводе. Тако, нпр:

en:Firmware - рутине софтвера које се налазе у меморији која се само исчитава (ROM)

... није баш употребљиво у чланцима. Преведите, на пример, "Digital cameras have firmware that controls their operations...". Да ли би то требало да испадне "Дигитални фото апарати имају рутине софтвера које се налазе у меморији која се само исчитава (ROM)' а које контролишу њихов рад..."

Друго, да ли се Folder стварно преводи као "карпета"? Први пут чујем тај термин... Чуо сам за "фасцикла" (мада га баш нешто не готивим, али то је то)...

--Asusnjar

Постоје појмови које је практично немогуће директно превести. Тако да ако почнемо само са директним преводом ријечи идемо директно у чорсокак. Не мислим да ако се стави објашњење термина постоји намјера да се рачунарском тиму објашњава шта ти појмови значе, ни да само они који ће радити у рачунарском тиму треба да имају приступ на ову страницу. Напротив, циљ је да се укључе и корисници који се разумију у лингвистику и језик и сви заинтересовани, па да сви заједно проналазимо рјешења.

Осим тога не могу да замислим ријечник из рачунарства без објашњења појмова.

Ти слободно стави како мислиш да треба да се каже Firmware на српском језику (можда само Фирмваре?)

Што се тиче појма 'карпета', ставио сам га као експеримент, пошто саму ријеч, користе умјетници (сликари, графичари) за фасцикл који користе за чување цртежа, графика итд.

Циљ је, такође, направити један ријечник термина из рачунарства који би се касније могао уклопити у пројекат Викиречник, као засебан пројекат.

Неки дан сам лутајући по Интернету, набасао на наствни програм математичког факултета, одсјека рачунаство, (Нови Сад, Београд, нисам сигуран пошто нисам сачувао везу на стрницу) гдје је концепт Object-Oriented Programming преведен у Објективно-оријентисано програмирање?

---

Драга господо. Прочитах ових ваших пар речи те узех перо и папир и реших да срочим штогод. Рачунарство и све сличне папазјаније постоје нешто мало дуже но што ми имамо година. Но и људи који измислише рачунаре и сав сијасет чудних речи нису старији од Пантелије Топаловића. Имаху они две накане.

Једна је да се људима, корисницима, приближи начин рада рачунара кроз аналогије са постојећим појмовима и објектима из стварног живота и окружења пословног. Но како се рачунари прво угураше у просторије препуне бирократа то се и први појмови рачунарски (file, directory, record) некако поистоветише са стварима у канцеларији. Још увек има више административних пацова од људи које себе могу назвати рачунарцима. Они већ вековима користе називе за које се ми чудимо шта значе. Једноставно нек неко оде до неког маторог бирократе и нек пита: "Чико, како се зове она чудна грба на картону (коју неписмени амери зову таб) која нам помаже да лакше под прстима нађемо и померимо следећу омотницу?" и сазнаће да се зове "ЈАХАЧ". Зашто ЈАХАЧ? Па зашто је Паја Патак, а не Доналд Дак? Негде пре две стотина година је то неко тако назвао. "Али ја то нисам тако учио у школи, мени су рекли да је то таб!". Значи један неписмени или полудоучени профа (људи су ишли на курсеве код разних "махера" да би добили право да предају информатику, али ми није намера да прозивам Андрију Колунџића) ствара ефекат цунамија. Спис, запис и омотница су појмови због којих се и данас у средњој школи добијају кечеви, мислим на школе за административно особље. Зашто ми имамо свет за себе? Јесмо ли ми то бољи од њих?

Друга накана је да се међу обичним смртницима створи утисак да су глупи јер не умеју напамет да науче тако једноставне и бесмислене кованице-скраћенице-реченице. Зашто постојање начина преласка са једног на други појам у обележеном тексту не може бити веза, веза на појам, веза унутар текста ...? Зашто мора бити хипервеза (онда може и турбовеза)? Да ли се хипер односи на хипер свемир или на хипер зезање? Па на интернету не можете наћи две исте дефиниције за хипервезу! Рецимо тај појам се може употребити за објашњење шта је то википедија чланак: "То је чланак који у себи садржи и унутрашње и спољашње везе на појмове и локације." Може се ставити примедба на ово или оно у овој реченици, али не постоји прека потреба да се употреби реч хипервеза. Овде има изузетака. Класа је дословце разред. Класе у објектном програмирању се могу звати разреди, али само ако се сви договоримо тако и од овог момента сви - па и профани у школи то прихвате. Ово јесте потпуно нов појам и имамо право да га назовемо и ЧЕКЕТАЛО, али само ако сви то будемо и користили од сутра ујутру. Разред није ретка реч. Још увек постоји појам ПЛАТНИ РАЗРЕД као начин разврставања плата државних чиновника. Но за сада оставимо разред на миру. Некад су неки професори говорили да се не каже МЕМОРИЈА (то је памћење) већ да се у рачунарству каже СКЛАДИШТЕ (што је превод од storage) али су и амери и ми одустали од тога.

Е, да има и трећа ствар! То је када се фирме боре да оставе утисак на купце па измишљају своја бомбастична имена. То су често већ познате и виђене ствари само другачије назване. У то убрајам и firmware који није ништа друго до УГРАЂЕНИ ПРОГРАМ па и остало ....

Изгледа да је зезање почело. Турбо! -- JustUser  JustTalk 23:49, 25 децембар 2005 (CET)

Class није (само) "разред". То је само једна од значења која нема везе са оним на који се мисли овде. Пре се ради о "врсти" или "типу". Разред је код нас пре школски, старосни или оцењујући (прворазредни, другоразредни). Међутим, како је и "радничка класа" одомађена одавно тако овде можемо слободно употребити баш реч "класа" (мада и она исто има и остала значења типа првокласни итд).--Asusnjar 01:11, 26 децембар 2005 (CET)

Још нешто... "Memory" у овом значењу није "памћење". Наиме, "памћење" је процес а нама треба термин за "онај део који памти". "Меморија" је већ уобичајена, за разчику од "памтила" које звучи у најмању руку смешно.--Asusnjar 23:29, 26 децембар 2005 (CET)

Француски примјер и проблем стандардизације

Слажем се са претходним примјерима, и наведени примјери показују да чак и научне установе имају проблема са употребом страних стручних термина.

Лично мислим да је француски примјер доношења стандарда за опхођење са страним ријечима (не само стручним), иако на први поглед "сумњив" и "неприродан", једино исправан и добар. Код француза постоје на државном нивоу посебне радне групе, које с времена на вријеме праве предлоге за превод стручних термина из разних области. У задње вријеме те радне групе су пале у очи, забраном употребе неких чистих "американизама" у француском језику. Са обзиром на "горопадну" употребу неких појмова и у нашем језику - са правом.

Не знам, да ли такве институције или иницијативе постоје и у Србији или РС? Било како било, овдје (Википедија/Викиречник) не би било лоше основати, систематску обраду таквих појмова и у оквиру тима за рачунарство, лингвистику али и филозофију и социологију, правити предлоге превода стручних термина који до сада нису преведени или за које постоји потреба дискусије. Мислим и да би та дискусија могла, при одређеном квалитативном степену дискусије, бити пребачена и на Викиречник.

Тај рад би, ако хоћете био револуционаран на нашим просторима и имао за циљ израду предлога превода стручних термина а самим тим и очување српског језика на википедији као и изван ње. Овдје можемо, за почетак радити на рачунарским/информатичким појмовима. Ако се покаже, да је то исправан пут - и друге области треба да слиједе.

Поздрав, --Kaster 21:46, 25 децембар 2005 (CET)

Kaster, драго ми је да има још заинтересованих за ову идеју. Циљ је да нас буде што више па да уобличимо рад овог простора, за почетак да почнемо да функционишемо.

Што се тиче институција ни ја не знам ко се код нас бави том проблематиком. Уз сарадњу са тимом из линвистике и језика можемо доста тога урадити. Читао сам и на пројекту Растко да се око ове проблематике води расправа, нажалост изгледа да није довољно само са расправом и примједбама него је потребно да се ради или ако ништа започне са радом.

Поздрав! --Славен Косановић 21:59, 25 децембар 2005 (CET)

Ако постоји тело које се бави нашим језиком онда морамо сарађивати са истим или поштовати одлуке. Ако такво е Википедија није баш најбољи алат за дискусије ове врсте, поготово зато што смо раштркани по свету... Ја сам врло опрезно поставио неке "клице" које нису сасвим званични предлози. Ја овде пре питам и тражим решења него што одговарам. За firmware ми се предлог JustUser-а свиђа (уграђени програм) јер то јесте скоро то (мада није увек програм, неки пут се ради о сувим подацима).

Проблем је у томе што ни ја, а ни други, не могу да почнем да пишем чланке како ваља ако не знам коју терминологију да користим. Тренутно сам у позицији у којој ми је лакше да пишем на енглеском иако ми није матерњи...--Asusnjar 01:04, 26 децембар 2005 (CET)

Из тог разлога и покушавамо да дођемо до једног почетног компромиса око појмова и термина, па да почнемо да пишемо чланке. Па и у мање заступљеним језицима као што је Каталонски на примјер, не постоје институције које регулишу стандарде, с тим што они могу да оставе називе такве какви јесу, пошто пишу латиницом. Дајте да се договоримо за почетак, па ако касније будемо убјеђени да може и другачије, промијенимо назив и идемо даље.--Славен Косановић 01:13, 26 децембар 2005 (CET)

Колико видим немамо баш институцију али имамо пар неких књига и првих добрих примера превода па ћемо их овде представљати. Уосталом, и ми ћемо функционисати у више итерација. Признајем да немам одмах решења за многе ствари и да сам спреман да прихватим најбоље (или оно око чега се сложимо). -- JustUser  JustTalk 23:52, 25 децембар 2005 (CET)

Гледам чланке на шпанској и каталнској вики, па када видим да они покушавају да нешто раде на теми, размишљам, како ми који смо још 60 и 70 година имали истакнуте људе на пољу рачунарства, сада запостављамо наш језик у корист енглеских термина. Морамо да радимо по том питању, зато JustUser поздрављам твоју иницијативу.

Поздрав свима! --Славен Косановић 00:07, 26 децембар 2005 (CET)

Обим појмова за обраду

Да би смањили обим појмова за обраду и дискусију, предлажем да изузмемо двије групе појмова и да их заједно рјешавамо, пошто је проблематика иста. Ради се о именима страних фирми и продуката (IBM, Microsoft, Apple, Windows, Daemon, итд.) и именима разних протокола (TCP, IP, UDP, итд.). Ако се слажете, те двије групе би заузеле само једно мјесто на листи појмова. --Kaster 00:46, 26 децембар 2005 (CET)

Ја се слажем. Било би добро да то исто урадимо за све остале групе које ћемо касније додавати. Поздрав!--Славен Косановић 00:49, 26 децембар 2005 (CET)