Разговор о Википедији:Рачунарска терминологија/Архива 2

Архива 1

Архива 2

Архива 3

Чему све ово?

Неке ствари овде не могу да схватим. Док је добро тражити превод за неке изразе као што је бафер (buffer) или , не видим поенту у тражењу стандардизације неких речи као што су Линукс, миш и фајл. Прво, ја сам за то да се страна имена и називи транскрибују, без обзира да ли постоје трејдмаркови или ауторска права на њих. Linux у српском има само једну могућу транскрипцију и ту нема шта да се расправља. Mouse је миш, увек био и остаће. Е сад - фајл. Сматрам такође да не треба преводити баш све изразе, односно проналазити српске пандане, јер нам једноставно језици у неким случајевима нису компатибилни. С тим у вези, фајл је терминус техникус и сасвим је разумно да фајл буде стандард, у дублету са датотеком на пример. Зашто би сервер био услуживач или послуживач? Сви су чули за термин сервер, а вероватно ће мало размислити ако им се каже да је "датотека послата на послуживач". Не треба измишљати нове стандарде него мућнути главом и видети да се задрже већ устаљени термини. Дакле, додао бих на списак и следеће:

Browser је и браузер, computer је и компјутер, Display је дисплеј, Driver је драјвер, File је наравно и фајл, Service је и сервис (немојмо се плашити туђица), site је и сајт, tag је и таг, Unix је Unix, Уникс или Јуникс (било раније дискусија), Windows је знате већ...

А управо ми је пало на памет још нешто - савршен превод за Folder кога се нико, чудом, није сетио - директоријум.

Нисам желео сам да додајем ове измене на страни јер сам прво желео да чујем коментаре људи из тима. --Филип ۞ ☼ 21:59, 27 децембар 2005 (CET)

Филипе, сва та имена су само изговор ријечи на енглеском и не преводи ријечи или појмова на српски језик. Као што је већ рекао Asusnjar, када би само с тим називима (или боље речено оригиналним изговором енглеских појмова) писали чланке, не могу да замислим на шта би то личило. Србинглиш?

Ти слободно додај појмове које ти желииш (наравно, немој брисати оне који су већ постављени). Не треба никога раније да питаш, пошто и јесте циљ свега овога да видимо шта људи мисле о појмовима. Осим тога, овај кутак је слободан за све који имају шта да кажу о теми. Поздрав!--Славен Косановић 22:56, 27 децембар 2005 (CET)

Ево једног разлога: "Ајде да колд бутујемо компјутер са хард драјва, па да у менију селектујемо уиндоуз експи. Затим ћемо да добраузујемо до видео фајла кога ћемо да стартујемо у плејеру. Приказ ће бити гладак јер сада сви користе дабл-баферинг, мада је интерлејс ту-и-тамо проблем и узрокује џаговану слику. Међутим, уколико то пуштамо са ентеесце деведеа обично можемо да урадимо 3:2 пулдаун и тако деинтерлејсујемо сваки фрејм. Наравно, ако имамо акцелераторску видео карту са одговарајућим декомпресионим и дисплеј драјверима то може да обави и сам хардвер.". Јел треба још? Ја знам ове изразе и лако ми је да пишем са њима... свој рођени језик испада да не знам!

Потребно је и да се добро насмијемо. Asusnjar, хвала ти за ово.--Славен Косановић 23:44, 27 децембар 2005 (CET)

Можда и грешим. Видим да се и по "обичним народским часописима" (немају везе са рачунарима или неком стручном темом) јављају речи типа "аксесоари", "борд директора". Људи причају о "пи ар" (PR - Public/Press Relations) а не знају ни о чему се ради. "Хот лајн" нема везе са подршком. За доручак се по хотелима редовно сервирају бекендекси и хемендекси а на пијаци редовно купују јабуке врсте "златни дели 6" (ваљда да би се разликовале од претходних пет дели врста - дели 1, дели 2, дели 3 итд).

Понављам, ја се комотно осећам користећи "туђице". Али то чини целу струку страном и непотребно компликованијом. Друго, није све могуће транскрибовати - већ сам дао пример фирме "THERE", а масу ствари погрешно транскрибујемо, уклључујучи ту, колико видим и "Виндоус". На крају, шта ће неко да откуца када тражи чланак... Хоће ли знати како да напише неки страни појам баш онако како је то неко други смислио? Погледајте дискусију о "јабуци"...

--Asusnjar 22:44, 27 децембар 2005 (CET)

Хехе, па зато постоје редиректи. Него заиста, нисам мислио да одемо у ту крајност него да неке речи једноставно прихватимо такве какве јесу. Све ово што сам навео важи where applicable и није по сваку цену, али зар стварно да не прихватимо речи као што су "фајл", "сајт", "компјутер" и "сервер" за стандарде? --Филип ۞ ☼ 22:52, 27 децембар 2005 (CET)

• Па "сервер" се поприлично одомаћио. "Сајт" такође. "Фајл" = "датотека", заступљени су обоје. "рачунар" > "компјутер", мислим да је у стручном свету код нас много заступљенија реч "рачунар" а компјутер доста мање. --Ђорђе Стакић (р) 00:56, 28 децембар 2005 (CET)

ОК Ђоле, али знаш ли зашто се нико није сетио директоријума? Зато што је то најгори пример срблиша. Енглеска реч DIRECTORY није постала ДАЈРЕКТОРИ него ДИРЕКТОРИЈУМ? То не одговара ни једном правилу о транслитерацији и транскрипцији. Ја сам упорно објашњавао људима да је ДИРЕКТОРИЈУМ облик законодавног и извршног тела током Француске буржоаске револуције који се састојао од 5 особа и да нема везе са рачунарима! Док енглески није дошао на ове просторе, немачки је царевао. Тако се некад фруштуковао гермитајг, а кад је хладно унтерцигери, шлафрок па аус. Питај Лале да ли знају шта су кибиц фенстери? Људи који то говоре су и данас живи, само што им се подсмевамо? Можда зато што је Хитлер изгубио рат? Па ни Бушу нешто у Ираку не иде ...! -- JustUser  JustTalk 01:10, 28 децембар 2005 (CET)

Проблем је у томе што се ми понекад стидимо наших израза или нам глупо звуче те тако више волимо да нам остане сервер него услужитељ или послужитељ.

Ево једног примјера:

У шпанском језику server је преведено у servidor - услужитељ, послужитељ, који долази од глагола servir - услужити, послужити (користи се доста у угоститељству), такође service у servicio - услуга, послуга, итд.

Ствар је у томе да треба инсистирати на превођењу појмова гдје год је то могуће, инаће ћемо када причамо о рачунарству почети да говоримо Србинглиш.

Ајде да колд бутујемо компјутер са хард драјва, па да у менију селектујемо уиндоуз експи. Затим ћемо да добраузујемо до видео фајла кога ћемо да стартујемо у плејеру. Приказ ће бити гладак јер сада сви користе дабл-баферинг, мада је интерлејс ту-и-тамо проблем и узрокује џаговану слику. Међутим, уколико то пуштамо са ентеесце деведеа обично можемо да урадимо 3:2 пулдаун и тако деинтерлејсујемо сваки фрејм. Наравно, ако имамо акцелераторску видео карту са одговарајућим декомпресионим и дисплеј драјверима то може да обави и сам хардвер., као што лијепо приказа Аsusnjar. Поздрав! --Славен Косановић 01:13, 28 децембар 2005 (CET)

Хехе ... заборавих да предложим да уместо браузовања покренемо срч у уиндоуз експлореру... али ко није знао за то може да научи из хелпа. Иначе, последњи пут када сам у "српском" чуо реч "директоријум" (од нерачунарца) она је значила "састанак директора" (ваљда оног "борда")...--Asusnjar 04:38, 28 децембар 2005 (CET)

Ставови

Па добро, видим да сви имате ставове да за све треба наћи српску верзију. It's fine by me, али немојте да кажете да вас нисам упозорио кад вам дође неки новајлија и каже what the fuck? кад наиђе на услужитеља. Такође, Славене, шпански servidor и енглески server вуку корене из исте латинске речи, тако да није могуће поредити шпански и наш "превод". Такође, сервирање и сервис су речи које су се одомаћиле код нас, али за разлику од конкретно сервера, комотно се осећам употребљавајући "наше" речи у замену за стране. --Филип ۞ ☼ 11:45, 28 децембар 2005 (CET)

Филипе, овдје није ријеч о само једном појму или десет ако већ желиш, напротив ријеч је о стотинама појмова из енглеског који су у другим језицима преведени. Ја користим Windows XP кући и Mac OS Tiger на послу, оба система и програми су скоро сто посто преведени на шпански језик (иако се често не слажу са директним преводом значења у енглеском), тако да ја понекад не могу да се сјетим како изгледа XP и Тајгер у енглеској верзији. Могу комплетно, без проблема, да напишем било који чланак на шпанском и када не бих знао како се одређени појам изговара на енглеском, а имам проблема са истим на српском језику. Као што рече Asusnjar: 'испада да не знам свој матерњи језик када говорим о рачунарству'. Ја не кажем да сада треба за све појмове који постоје тражити одгаварајући израз, али макар треба покушавати.

Сам језик је живи организам који ако се не храни на одговарајући начин, почиње да умире као и остала жива бића. Ако се не буде покушавало с тим, кроз неколико година, ћемо чланке из рачунарства и информатике једино моћи писати на енглеском или србинглишом. Оваква дебата је у осталим европским језицима покренута почетком деведеситих и раније. Ми можда каснимо, али не треба сада да само скрстимо руке и чекамо да неко други обави посао. Саме Академије језика и њихове институције праве ревизије нових језичких израза са терена и праве констатације о кориштењу истих и ако одговарају духу језика онда их убацују у служебени ријечник, али нису задужене да преводе и уводе нове појмове него се тиме баве стручњаци из области уједно са лингвистима. Као што сам рекао нису проблем сами појмови када они изоловано стоје, проблем је када треба да срочиш једну реченицу у два реда и треба да се појави пет таквих појмова. Нашта ће то онда да личи? Ја када овдје у Шпанији искористим транскрипцију неких појмова из енглеског, на примјер Фајл, Фолдер, људи ме одмах прекину и кажу: 'дај ти то хришћански' (израз који би код нас у преводу значио 'говори српски да те сав свијет разумије'). Поздрав. --Славен Косановић 16:10, 28 децембар 2005 (CET)

Ево једног примјера:

Computer је у шпанском језику оrdenador - сређивач, уређивач (од глагола ordenar - сређивати, уређивати), ријеч која у обичном животу није имала никакве везе са самом науком рачунанрства и информатике. Поред осталих употреба, глагол ordenar се користи у домаћинству или на послу, када кажеш идем да уредим кућу, или ... да средим канцеларију, итд. Бољи превод енглеског значења у шпански језик, био би computadora, али се он у Шпанији практично не користи (у јужној Америци има земаља у којима је computadora једини израз за рачунар), док је сама Академија дала предност изразу ordenador сматрајући га исправнијим и више у духу језика. Некима је из почетка израз изгледао глупо, док је данас свугдје прихваћен као стандард, те ако негдје кажеш computer или computadora, сами људи те одмах исправљају. --Славен Косановић 17:19, 28 децембар 2005 (CET)

Оно што мене лично највише занима је да се направи избор речи. Ако то значи да је стандардизована транскрипција стране речи са све неправилним изговором (нпр. софтвер и хардвер су одомаћени и мени се свиђају али се у оригиналу не изговарају тако, баш као што се ни "компјутер", ни "виндовс", итд не изговарају како их често пишу) ... онда "океј", ја са тим немам проблема. Међутим овде, Филипе, силно грешиш када причаш о "новајлији". Ти подразумеваш неког као, рецимо, што сам ја и ко зна енглеске изразе. Праве новајлије су људи који тек почињу употребу рачунара (не "компјуКтера", "комјутера" и осталих "компјутера"). Њима у тој варијанти треба од почетка објаснити "мени", "фајл", "фолдер" итд иако би им било много лакше да им дамо речи аналогне њима већ познатим стварима. Ако некоме кажем "фасцикла" или "именик" или слично (шта год да се одлучи) тај неко ће већ да има менталну слику шта би то могло да буде. Ако му кажем "фолдер" па му објасним да садржи "фајлове" то ће често да звучи као "окркакла" која садржи "мублерије", па сад ти настави објашњавање...

Иначе слажем се са предлогом да треба да ставимо редирекције са свега и свачега (укључујући ту и алтернативне транскрипције, погрешне преводе и енглеске латиничне оригинале). Још нешто неважно: ја живим у земљи где се прича "србглиш" (чисто да се зна како се језик зове, да не буде забуне, није "србинглиш" :) ), а може на српском да се назове и "србглески".

--Asusnjar 17:38, 28 децембар 2005 (CET)

Још један детаљ. Ја се не противим 'туђицама' које долазе из грчког и латинског језика као основе (и досад је била пракса да се у науку уносе неки од тих појмова), пошто одатле ваде појмове и сви остали језици, укључујући и енглески. Примјер су апстраховати, систематизовати, сервирати, перципирати, итд. Али када почнем са изразима као што су, браузовати, фаиндеровати, експлоровати, кулдбутовати...итд., онда се сав најежим. --Славен Косановић 19:22, 28 децембар 2005 (CET)

Слажем се 100%.

--Asusnjar 20:17, 28 децембар 2005 (CET)

Циљеви у превођењу

Направио сам почетак/предлог циљева у превођењу страних речи и израза. С обзиром да се не слажемо око неких основних ствари, изгледа да је потребно прво њих договорити пре него што кренемо у било какво превођење. Чланак је само почетак и за сада одсликава само неке потребе (које треба договорити).

Негде је потребно и написати/направити стандард или циљеве за овај чланак (појмои из рачунарства). --Asusnjar 17:29, 10 јануар 2006 (CET)

Чланак с

Наставак разговора о теми превода рачунарских појмова

Рачунарски термини корисничких графичких интерфејса

Интересује ме докле је стигао овај пројекат превођења рачунарских термина. Примјећујем да многи фале. Лично ћу и додати неке, али чини ми (по коментарима на страни за разговоре) да је ово мјесто замрло, па се питам посоји ли неко адекватније мјесто гдје да улозим труд око писања термина.

Наиме, моја потреба је да имам листу рачунарских термина који се појављују у визуелном графичком интерфејсу различитих програма, које ја с времена на вријеме преводим, када је то могуће и потребно. Али ту је проблем остати конзистентан, чак и када сам радим, а да не помињем ситуацију када се укључи још људи. Па се деси да се upload и download преведу на најмање три различита начина.

Дакле, оно што би било од велике користи јесте ријечник рачунарских термина, стандардизован, гдје је једна страна ријеч преведена са једном и само једном српском ријечју. Ситуација које је у овом чланку није баш задовољавајућа, јер неке ријечи, и то по правилу оне које се користе у корисничким графичким интерфејсима имају два три превода, што је недопустиво. Корисницима треба представити један и само један термин на који ће се они навићи.

Овај чланак о рачунарским терминима је ок, с тим да бих ја направио чланак сличан овоме (искористио текст са овога) али за термине који се појављују само на корисничким графичким интерфејсима гдје је сваки термин преведен само једном ријечју. Потребна ми је помоћ око тога! reljicb

Не бих забранио унос више значења неког појма али идеју о одређивању "примарног превода" подржавам. --Kaster 16:10, 12. јун 2007. (CEST)

---

Па добро бре, информатичари, зашто текст пола латиницом пола ћирилицом?--Maduixa kaži 23:18, 6. јул 2007. (CEST)

Пошто ово нису енциклопедијски чланци него нека врста дискусионог форума за усаглашавање информатичке терминологије, нема потребе да се примјењују правила као на чланцима... ---Славен Косановић- {разговор} 23:32, 6. јул 2007. (CEST)

---

Pa ne radi se o tome da li je clanak u glavnom prostoru ili nije, nego da li hocete da se ponasate kao pismeni ljudi ili ne.... --Maduixa kaži 23:40, 6. јул 2007. (CEST)

---

Osim toga, vidim da se ovde pravi neka vrsta prirucnika... Zar to nije dovoljan razlog da se iybegavaju barem tako grube greske kao sto je mesanje cirilice i latinice? To akademskim gradjanima ne prilici... A ovde, vidim, sve sami studenti i svrsene fakultetlije... --Maduixa kaži 23:42, 6. јул 2007. (CEST)

Ма претјерујеш... :) Овај пројекат је био започет некада давно прије годину дана, али се одустало до њега управо због тога што људи којима није информатика струка, имају жесток отпор према неким појмовима... Осим тога и наши који студирају информатику у Србији нису били нешто заинтересовани да припомогну... Неко је једном негдје на Википедији рекао, да сваки професор на инф. факсу има неку своју терминологију за одређене области информатике... Жалосно је то, пошто многи не знају да смо ми 60-их и 70-их производили наше рачунаре и програме. И у Београду су се тада користили неки наши информатички системи у администрацији и науци... ---Славен Косановић- {разговор} 23:48, 6. јул 2007. (CEST)

A ti si promasio temu. Uopste ne govorim o recniku koji se ovde pravi, nego o osnovama kulture koju svaki obrazovani covek treba da ima, a to je da ne mesa cirilicu i latinicu u istom tekstu. A kakav je ovo projekat, dal je imao uspeha ili nije, zasto je propao (ako je propao), to je van mojih i znanja, i interesovanja. --Maduixa kaži 23:56, 6. јул 2007. (CEST)

Па и ти мијешаш час коментар ћирилицом, час латиницом, час аскијем. :) Ово није био пројекат за неки приручник, него усаглашавање терминологије, дакле као Трг само издвојено да не смарамо кориснике које тема није занимала. Чињеница је да су дискусије овдје кренуле једним конструктивним путем, корисник Ашушњар (ради у Канади као стручњак из информатике) је доста помогао да тако буде, али и он и ја и други смо се убрзо сморили, пошто смо морали да се објашњавамо са неким људима који нису могли да схвате зашто је потребно преводити неке термине, нарочито кад се не ради о именама произвођача... Дакле, проблем је у писању чланака и оно што сам већ објашњавао на тргу... Стране ријечи нису проблематичне кад стоје изоловано, али да јесу кад их има десет у двије реченице и још треба од њих правити глаголе и придјеве. Да не говорим када неко ко не зна енглески дође на Википедију на српском да сазна нешто више о информатици, па налети на те реченице и помисли да је дошао на погрешну Википедију... ---Славен Косановић- {разговор} 00:04, 7. јул 2007. (CEST)

---

Ja svaku moju poruku pišem ili ćirilicom ili latinicom ili ošišanom latinicom. Nikad ne mešam pisma u istoj poruci (barem se trudim da to ne radim), međutim, ono na ovoj strani ja vidim kao ipak nešto više od običnog razgovora... Vidim rečnik i preporučenu literaturu. Ovde na razgovoru stranice, možemo biti slobodniji, ali na stranicama, šta god one bile, treba da se vodi računa, kao što rekoh, da se barem grube greške ne prave. Ne košta mnogo.

A što se tiče onih koj ne znaju engleski... Nema to veze sa znanjem ili neznanjem engleskog ili bilo kog drugog jezika. Ja se sežem nekih informatičara koji su prve engleske reči naučili preko informatike, i rečnik im je na tome i ostao. S druge strane, znam i mnoge koji govore odlično engleski, pa im možeš do sutra objašnjavati neke stvari iz informatike, džaba ti. Jednostavno se kaže fajl je mesto gde se skladište dokumenti i gotovo. Softver je program a hardver je fizički kompjuter/delovi kompjutera itd... Pravo da ti kažem, onaj ko nema pojma o nečemu, i ne može isprve sve da skapira, ne samo u oblasti informatike, nego u bilo čemu. Ti si tamo pisao nešto o nekim filozofijama, mogu ti reći, malo toga sam skapirala. Da me zanima, potrudila bih se da saznam šta znače pojedine reči koje si upotrebio, i time bi naučila nešto više o filozofiji, al mene filozofija ne zanima mnogo, pa samim tim ću ostati neznalica a ti možeš da se trudiš da "posrbljuješ" te članke koliko god hoćeš, nema vajde. Tako, ne treba preterivati i ne treba pogotovu nalaziti opravdanja koja nemaju veze s mozgom. Fajl je fajl, al zato sigurno nećeš reći skrin nego ekran. Zlatna sredina, moj Votsone, zlatna sredina! To je najteže postići!--Maduixa kaži 00:15, 7. јул 2007. (CEST) --Maduixa kaži 00:15, 7. јул 2007. (CEST)

Pa pazi ne mozes mjeriti stvari po tome sta tebe kao pojedinca zanima i kako ti mislis da stvari trebaju da izgledaju, a uz to te ni ne zanimaju nesto posebno. Dakle, ako neko ko se u nesto razumije prenese nesto sto je iz struke i kaze to je tako, nije OK da mu se kaze nemas ti pojma sta pricas. Jeffe je meni neki dan objasnio jednu nedoumicu iz geologije i ja mu se zahvaljujem te postujem to sto mi je prenio iako sam ja bio ubjedjen da je drugacije. Fajl nije samo "objekat" gdje se skladiste dokumetni tipa word, nego fajl moze biti i izvrsni i program, .exe u Vindovsu itd... da ne duzim... Na primjer ti si prevodioc, ali tekstove iz razlicitih nauka pretpostavljam da prevodis u saradnji sa strucnjacima tih nauka kako bi se nasao najadekvatniji izraz u jeziku na koji se neka terminologija prevodi. Ja postujem tvoje znanje iz jezika, ali postoje druge stvari u kojima sam ja bolje potkovan, bilo sto sam ih studirao, bilo sto me interesuju i informisem se, i to ne znaci da to treba da bude problem u komunikaciji. ---Славен Косановић- {разговор} 00:32, 7. јул 2007. (CEST)

Polako. U pravu si Slavene da fajl može biti i izvršni i baš zbog toga recimo ja nikada ne bih upotrebio termin fascikla za fajl. Pre bih rekao za folder da je fascikla. Te jezičke nedoumice se ne mogu rešiti oštrom raspravom (svađom) već sesti razmisliti , konsultovati se ....--Jefe Timmy 00:53, 7. јул 2007. (CEST)

Ma ne ljuti se Maduixa na mene, niti ja na nju, Imamo ponekad ostriju razmijenu misljenja, ali se postujemo. Vjeruj mi Timmy da sam se ja smorio odavno od objasnjenja iz informatike, te je vrlo moguce da parcijalno objasnim nesto, posto me smara da detaljisem... I sto se tice termina, odavno se niko ni ne bavi clancima iz informatike, jer odmah krene km diskusija, pa ljudi i koji sus strucni bjeze od njih. Procitaj na ovim stranicama koliko je samo energije potroseno ovdje i nismo uspjeli da dodjemo do nekog konsenzusa. ja sam cak predlagao da korisnici koji se razumiju u informatiku pisu clanke koristeci terminologiju koju su oni ucili na faksu, pa kasnije kad se dodje do konsenzusa nekog izraza lako je promjeniti, ali dzbe cim neko pocne neki clanak dodje pet ljudi koji nisu od struke da daju svoje prijedloge i tako onaj ko pise clanak izgubi volju... ---Славен Косановић- {разговор} 01:09, 7. јул 2007. (CEST)

Ja sam planirao da postavim neke strane vezane za GIS. Radi se o informacionim sistemima vezanim za našu dragu planetu Zemlju. To je iz razloga što sa ovime imam kontakta ali nisam informatičar. Mislim da ne postoji definitivno usvojena terminologija. Išao sam i na neki kongres i slušao informatičare kako pričaju i to ne samo naše već i hrvate i druge i shvatio sam da su od svih izgleda naši najgori. Aman gotovo da nisu koristili nijedan prevod termina sa engleskog. Najviše sam se iznenadio kad su počeli da pričaju o JAVA i to kao Džava. Jer mi nikada nije palo napamet niti sam koga ranije čuo da to tako naziva.--Jefe Timmy 01:18, 7. јул 2007. (CEST)

Da nasi informaticari javu zovu Dzava, ne svi ali vecina. Jos kod nas nije jasno nasta se odnosi pojam racunarstvo, a nasta informatika na fakultetima MTF i ETF ne postoji saglasnost... :) Ako pogledas razgovor na clanku informatika na Vikipediji bice ti jasno. Sto se tice GISa mislim da tu neces imati nekih problema sa terminologijom, ali ako pak naletis na neku nedoumicu, rijecnik mikroknjige oslikava najpribliznije termine koji su kod nas u opticaju,,, ---Славен Косановић- {разговор} 01:25, 7. јул 2007. (CEST)

Kod nas reforme u jeziku idu tesko pa i novine, sjeti se samo price o nasem Vuku Karadzicu, mnogi ne znaju da je naisao na zestok otpor za svoje reforme u krugovima nase „intelektualne elite“... Ali dzabe uvidjeli su da je Vuk ipak Vuk..., mada je potrajalo neko vrijeme da shvate neke stvari. :) Mi smo prilicno konzervativna nacija u mnogim stvarima, ali srecom imamo pojedince genijalce u nasoj istoriji, koji opet prvo postanu poznati u svijetu da bi tek kasnije bili priznati kod nas. ---Славен Косановић- {разговор} 01:39, 7. јул 2007. (CEST)

Pogledao sam. Sasvim slučajno ja sam bio student na ETF, i razlikujem informatiku i računarstvo po onome kako sam učio (mada to beše davno) i za mene tu nema dileme. Dileme nastaju kasnije pri korišćenju manje poznatih termina. Raster nije slika a da bi to nekome objasnio morao bih da napišem članak Raster ali mi je dilema da li koristiti stranu reč ili neku domaću ili prihvatati sve kako stiže iz inostranstva. Dakle neradi se samo o jednom terminu (piksel, voksel, ...) Piši kao što govoriš. Možda pisati onako kako znaš i umeš pa ostaviti da neko drugi koriguje... To mi se trenutno nameće kao jedino praktično rešenje ali ono nosi konsekvence. Mnogi će to čitati i koristiti zdravo za gotovo.--Jefe Timmy 01:50, 7. јул 2007. (CEST)

Raster postoji kod nas kao termin iz grafike, tacnije graficke stampe jos odavno, prije informatike i znaci „konceptualno“ isto sto i danas u informatici. Sto se tice piksela i vokstela tu jednostavno nema prevoda u vecini stranih jezika, ne samo kod nas, te nam ne preostaje nista drugo nego da koristimo kao piksel i vokstel... Ima gomila izraza iz engleskog koji se ukalpaju u nas jezik, problematicni su oni koji ne, ili kada unosimo novi engleski izraz za koji smo vec u nas jezik unijeli ranije ekvivalent recimo iz latinskog... Dakle, u drugim jezicima se trude da ne nose duple izraze, ako su vec ranije unijeli neki izraz, nego ga adaptiraju u znacenju, ustalom tako je i u engleskom. Vecina engleskih izraza iz informatike su prvobitno imala druga znacenja i mnogi to drugo znacenje odrzavaju kao primarno u jeziku, samo se dodaje i znacenje iz informatike... Na primjer hardware je i danas u vojnoj terminologiji u engleskom jeziku, rijec koja oznacava vojnu masineriju, topove, misile itd..., ali u informatici se odnosi na sve fizicke dijelove racunara i periferijskih uredjaja... ---Славен Косановић- {разговор} 02:09, 7. јул 2007. (CEST)

WikiLokalizacija

Ne znam da li ste videli.

http://lokalizacija.tagleen.com/

-- Bojan  Razgovor  09:36, 20. мај 2008. (CEST)