Razgovor s korisnikom:Aktron

Pozdrav, Aktron. Dobro došli na Vikipediju na srpskom jeziku!
Zdravo, Aktron. Hvala na učešću u projektu. Nadamo se da ćete uživati u saradnji i da će vam boravak s nama biti prijatan.
Vikipedija na srpskom jeziku je slobodna enciklopedija koja je nastala 2003. godine. Od tada smo uspostavili različita pravila u našoj zajednici. Odvojite malo vremena i pročitajte sledeće teme, pre nego što počnete da uređujete Vikipediju.
	Pet stubova Vikipedije Šta je Vikipedija?		Pomoć Opšti priručnik za uređivanje Vikipedije
	Uputstva Brzo naučite da pravite izmene, korak po korak		Pesak Za uvežbavanje rada na Vikipediji
	Osnovni kurs Traži personalizovanu pomoć pri prvim pokušajima		Naučite kako se uređuje stranica Vodič za uređivanje stranica
	Stvari koje ne bi trebalo da radite Sažetak najučestalijih grešaka koje treba izbegavati		Najčešće postavljana pitanja Pitanja koja mnogi postavljaju
	Pravila Vikipedije Pravila i smernice koje je usvojila zajednica		Trg Mesto gde možete pitati druge vikipedijance
Dugme za automatski potpis Potpisujte se na stranicama za razgovor pomoću četiri tilde (~~~~) ili klikom na dugme koje se nalazi iznad uređivačkog prozora — time dodajete vaše korisničko ime, trenutno vreme i datum. Takođe, nemojte se potpisivati u člancima. Pre nego što počnete s uređivanjem članaka, pročitajte važne napomene o pisanju srpskim jezikom na Vikipediji. Članci na Vikipediji na srpskom jeziku mogu se potpuno ravnopravno uređivati ćirilicom i latinicom, ekavicom i ijekavicom, ali nije dozvoljeno mešanje pisama niti izgovora u istom članku. Izmene latinicom u ćiriličkom tekstu (i obrnuto) i izmene „osisanom” latinicom, odnosno ASCII-jem, biće uklonjene bez odlaganja. Don't speak Serbian? Sr-0? - talk to us via our Village Pump in English.

Nadamo se da ćete uživati sa nama doprinoseći Vikipediji i da ćete postati njen stalni korisnik. Ukoliko imate bilo kakva pitanja, slobodno se obratite meni ili drugim urednicima na nekoj od stranica na Trgu. Još jednom, dobro došli na Vikipediju, projekat slobodne enciklopedije. Srećan rad! --SashatoBot (razgovor) 08:24, 28. maj 2008. (CEST)

Polablje

Pre svega želim da ti poželim dobrodošlicu na vikipediju. Članak koji si uradio je sasvim pristojan, samo tako nastavi. Ukoliko ti treba bilo kakva pomoć slobodno pitaj ili mene ili bilo kog drugog. U ovom šablonu gore iznad imaš sve potrebne instrukcije kako što lakše savladati tehnike uređivanja na vikipediji. Srećan rad --NikolaB (razgovor) 11:21, 20. avgust 2012. (CEST)

Hvala. Samo da u vašem (srpskom) kontekstu Polablje se smatra kao širija regija - uključujući i naše Polablje i nemačko. I ja sam zapravo napisao taj članak po našem shvatanju te regije. Možda da bi to trebalo da se promeni.

Inače, s vremena na vreme nešto malo napišem ovde na sr.wiki - zašto ne. Čovek radi sa jezikom i uči da se stvari koje su mu dobro poznate mogu videi i iz drugog gledišta - ovog, koje je 800 km daleko od mene. Samo mi je žao za sve te greške, pa učim vaš jezik već nekoliko godina i imao sam priliku da nekoliko meseci provodim u Srbiji (NS). --Aktron (razgovor) 16:49, 20. avgust 2012. (CEST)

Ma nisi uopšte pravio nikakve velike greške kada je jezik u pitanju, više su to bile tehničke sitnice. Inače u pravu si kada je reč o regiji Polablje koje se odnosi isključivo na Češk stoga mislim da bi taj članak trebalo preusmeriti u Češko Polablje. Jer ipak se pojam Polablje odnosi na obalnu ravnicu duž cele dužine reke, baš kao što je i Podunavlje od Bavarske do Rumunije. --NikolaB (razgovor) 22:19, 20. avgust 2012. (CEST)

Češka

Pozdrav. Veliko mi je zadovoljstvo što pišem češka naselja, slovačka naselja sam takođe sva napisao. Sad je na redu Češka. Što se tiče pisanja naziva naselja tu postoje pravila transkripcije koje se pridržavamo evo pogledaj. Biće mi još veće zadovoljstvo kad bi mi ponekad pomogao u proširenju članaka, naravno ako imaš vremena i želje da radiš na srpskoj vikipediji, s obzirom da poznaješ srpski to bi bilo odlično.--Zmaj123 (razgovor) 23:39, 6. mart 2015. (CET)

Uhh, sada spremam CEE Spring za našu komunitu, posle toga ćemo malo razmatri ovaj zlokobni FDC, u koji ipak treba da nekada jednom u budućnosti uđemo u našom ogranku. Ali ipak, nešto ima... Iskoristio sam malo svog slobodnog vremena da napišem nešto o Limanu... :-) Ovde na sr. wiki sam napisao malo članaka o našim selima, kao napr. Kraluv Dvur itd. --Aktron (razgovor) 11:34, 8. mart 2015. (CET)

Istorija Subotice

Drago mi je što razumeš srpski. To mnogo olakšava posao/saradnju. Mogao bih ti pomoći oko prevođenja/sastavljanja članka o istoriji Subotici i više nego što misliš. Subotica je, nećeš verovati, istorijski povezana sa Češkom i Slovačkom. Naime, u Subotici su delovali franjevci, koji su dolazili sa prostora današnje Češke i Slovačke. Najstariji spis u Subotici - Letopis franjevačkog samostana ili Kućna povijest (Historia domus) - započeo je Danijel Zavodski, koji je poreklom bio ili Slovak ili Čeh.

https://hu.wikipedia.org/wiki/Waczulik_Márton

Franjevac iz franjevačkog reda Strictoris Observantiae - Martin Vaculik (Waczulik) tražio je od kalačkog nadbiskupa Imrea Čakija (Csáky Imre) za subotičke franjevce dozvolu da mogu nastaviti svoj rad. Ta molba je uslišena, o čemu svedoči dokument nadbiskupa Čakija iz 1739. godine.

Drage volje ti prosleđujem prepis tog dokumenta kojeg sam našao u Arhivu Franjevačkog samostana u Subotici

Nos Emericus Dei et Ap[osto]l[i]cae Sedis Gratia S[acrosanctae]. R[omanae]. E[cclesiae]. Tit[uli]. S[ancti]. Euseby Presbyter Card[inalis]. e Com[itatibus]. Csáky de Keresztszeg Perpetuus Terrae Scepusiensis, Eccle[si]arum Colocensis, et Bacsiensis canonice unitarum A[rchi]Ep[isco]pus

Damus pro memoria significantes, quibus expedit universis, quod cum Nos ad demissam Instantiam Honor[abilis]. in Xto [=Christo] Patris Martini Waczulik S[ancti]. Ord[inis]. Seraph[ici]. Strict[oris]. Observ[antiae]. Provinciae Hung[ariae]. S[ancti]S[simi] Salvat[oris]. ex Custodis, Nobis propterea, ut S[ancti]. Seraphici Ordinem, in oppidum Szabattka, in Diae[ce]si Ep[isco]patus nostri Bacsiensis situm, jam ante 40 circiter annos, de mandato Cae[sareo]=Re[gi]o introductum, et ab Antecessoribus nostris admissum, et receptum, authoritate nostra hanc admissionem ratam habentes, pariter quantum opus esset, denuo admitteremus, et reciperemus, debita cum humilitate factum consideratis insuper, et attentis salutaribus, ac zelosis meritis Patrum, et Fratrum ejusdem S[ancti]. Ordinis jam fatae Provinciae Salvatorianae in dicto oppido Szabatka et aliis Archi- et Diaecesum nostrarum locis, maxime sub id tempus, quo major pars Regni Hung[ariae]. Otthomannicae Tyrannidis, Naturalis quippe Xiani [=Christiani] Nominis hostis, jugum tolerare, sub eoq[ue] ingemiscere cogebat[ur], pro conservanda fide Catholica, et expost in praesentiarum, utq[ue] fervide & constanter, sub continua fratrum, utilissime servientium exmissione praestitis, in futurumq[ue] pari devotionis zelo, uti confidimus praestandis ex exantlandis, potissimum autem viso eo, quod partes illae Szabatkenses, fluctibus haeresis et Graeci Schismatis agitarentur, nullisq[ue] aliis sacerdotibus, sive de Clero Eccl[esiasti]co, sive de Regularibus provisae essent; His igitur aliisq[ue] ex motivis, muneri nostro Pastorali omnimode satisfacere cupientes, in augmentum Gloriae Dei, Promotionem salutis animarum, Propagationem Orthodoxae, ac unice salutifera fidei R[ama]no-Catholicae, animo deliberato, eosdem Patres et patres mentionati S[ancti]. Ordinis, superfatae Pro[vinci]ae Hung[ariae]. S[ancti]S[simi]. Salvat[oris]. in dictum oppidum Szabatka, de Mandato Cae[sare]-Re[gi]o, uti praefertur, jam olim introductos, et a Nostris Antecessoribus admissos, denuo authoritate nostra Ordinaria, admittendos, et quantum in nobis est recipiendos duximus, et decrevimus, prouti harum nostrarum sigillo nostro consueto munitarum vigore, admittimus, et recipimus, spe freti, hanc nostram admissionem, et receptionem praespecificatorum PP. [=Patrum] et Fratrum, maxime attento pondere motivorum, ad id Nos inducentium, omnibus quorum interest pergratum fore. Datum in Resid[entia]. nostra Posoniensi. Die 3. Mensis Juny A. D. 1729. Cardinalis Csáky A[rchi]Ep[isco]pus Colocensis m[anu]. p[ropria]. L. S. Ladislaus Pletrich

Srdačno --Владимир Нимчевић (разговор) 14:32, 11. фебруар 2018. (CET)

E vidiš. Nije to, što sam imao na vidu. Pitam da li znaš nešto kao npr. portal znaci.net ili mesto gde mogu da nađem izvore vezane za istoriju grada. Za Sarajevo sam npr. našao veoma dobru monografiju, za Beograd nisam nažalost uspeo, samo za Novi Beograd. Šta se tiče istorije, uvek me najviše interesovala ova novija (od 19. veka dalje), jer za to ima puno izvora koje čovek može ne samo da koristi, ali da upoznaje :-) Ipak hvala na odgovoru, ovo što si napisao ovde ću sigurno da iskoristim! Vaculík je tipično češko prezime, nešto kao Jovanović kod vas :-D Aktron (разговор) 15:55, 11. фебруар 2018. (CET)

Malo je prikaza istorije Subotice na srpskom jeziku. Ja sam proučio subotičku bibliografiju. Do 1918. godine na naučnom polju dominiraju uglavnom mađarski pisci, dok je izdavačka delatnost Srba i Bunjevaca ograničena na kalendare i knjige verske prirode (molitvenike i sl.). Tek nakon 1918. stvoreni su uslovi za sveobuhvatni razvoj srpsko-hrvatske književnosti. Međutim, pristup srpskih i hrvatskih autora proučavanju prošlosti Subotice u 19. veku je šovinistički, što je delom posledica nepoznavanja mađarskog jezika koji je u drugoj polovini 19. veka bio lingua franca u Subotici. Sve u svemu, koliko ja vidim, tebi bi najviše odgovarala dvojezična ilustrovana istorija Subotice do 1918. godine subotičkog arhiviste Lasla Mađara. Ja nemam tu knjigu, ali mogao bih ti sledeće nedelje skenirati ono što te zanima. Ona pruža kratak prikaz istorije Subotice do 1918. godine. Baš ono što tebi treba. Iz dužnosti prema nauci moram te upozoriti da Laslo Mađar ima drugačiji pristup istoriji od srpskih i hrvatskih autora. Stoga odstupa od mainstream-a. Uostalom, prepoznaćeš tendenciju kad ti pošaljem sken preko mejla. Za početak predlažem ti da mi pošalješ mejl. Idi "Pošalji imejl korisniku".--Владимир Нимчевић (разговор) 16:39, 11. фебруар 2018. (CET)

Зграде за фотографисање у Београду

Договорено! Обавестићу те кад их будем фотографисао. Поздрав, Миљан Симоновић (разговор) 02:18, 28. јануар 2020. (CET)

Позрав, фотографисао сам неке зграде. Фотографије су у следећим категоријама:

• Zgrada u Bulevaru Despota Stefana 15
• Zgrada u ulici Braće Jugovića 14

Остале зграде ми нису успут, тако да ћу њих фотографисати неком другом приликом, па ћу те обавестити. Поздрав, Миљан Симоновић (разговор) 23:11, 2. фебруар 2020. (CET)

Миљане, хвала ти пуно. Ево одмах сам објавио. Чим будем нашао више извора онда проширим чланке. :-) cs:Energoinvest (Bělehrad) cs:Braće Jugovića 14 Aktron (разговор) 23:35, 2. фебруар 2020. (CET)

Нови чланци

Ако не стигну да их среде за 7 дана, чланци се неће брисати већ ће се пребацити у нацрт и бити тамо док не буду сређени. Ту смо и да помогнемо, чланци нису лоши, треба само мало дораде. Поздрав --MareBG (разговор) 21:31, 10. фебруар 2020. (CET)

Чешки дом

Изволи, фотографија Чешког дома у Београду, близу Славије. Лијеп поздрав. — Садко (ријечи су вјетар) 20:17, 29. мај 2023. (CEST)