Razgovor s korisnikom:Jozefsu/Arhiva1

Arhiva 1

Arhiva 2

Nadamo se da ćete uživati sa nama doprinoseći Vikipediji i da ćete postati njen stalan saradnik. Ukoliko imate bilo kakva pitanja, slobodno se obratite meni ili drugim urednicima na nekoj od stranica na Trgu. Još jednom, dobro došli na Vikipediju, projekat slobodne enciklopedije. Srećan rad! --MilicevicBot (razgovor) 13:14, 1. maj 2015. (CEST)

Poštovani, u gornjem desnom uglu imate gedžet premesti koji vam omogućava jednostavno preimenovanje članaka. Preimenovao sam članak, mada nisam siguran da li je možda bolja verzija naslova Subotički tumulusi od ove sadašnje. U svakom slučaju veoma zanimljiv članak. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 00:03, 7. jun 2015. (CEST)

Limiganti

Da. Pravilno je isključivo Limiganti, jer Amijan prenosi ime kao Limigantes (sa t). Ne znam kako si osmislio to spajanje, ali imaj u vidu da je članak Limiganti pisan s razumevanjem + povezan je s člankom na en.viki, dok je ovaj drugi najverovatnije prepisan iz izvornika. Već sam angažovao kolegu da to proveri. Ne bi me čudilo da je tako, jer dotični korisnik ima običaj da prepisuje čitave pasuse bez ikakve prerade.--Vladimir Nimčević (razgovor) 17:42, 16. jun 2015. (CEST)

Imao sam ja to u vidu najmanje nedelju, ali nisam hteo pokretati temu. Nisam hteo da je pokrećem, jer treba da proverim da li je prepisano iz izvornika.

Veruj mi, ja se Limigantima bavim najmanje tri meseca unazad. Planiram da uskoro objavim tekst o njima u zborniku koji uređuje jedan etnolog na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Koristio sam i rumunsku literaturu, u kojoj piše da su Limiganti bili Dako-Romani, i mađarsku (Harmata) u kojoj piše da su bili narod iranskog porekla.

U našoj stručnoj (s akcentom na tu reč) literaturi koristi se isključivo oblik LimiganTi. Danas naravno imaš svakojakog smeća koje pretenduje da se zove istorijska literatura. Nekima to služi kao literatura.

Video sam da si koristio Ivana Ivanjija. To je savršen primer dobre studije i monografije. Autor je koristio arhivsku građu. Nije prepisivao i kompilovao kao neki kasniji istorici Subotice. Svaka čast!--Vladimir Nimčević (razgovor) 18:13, 16. jun 2015. (CEST)

Jozefsu, ne znam odakle sam uzeo ime Limigani. U svakom slučaju, prema guglovim knjigama ime Limiganti je češće pa nemam ništa protiv da spojiš članke sa tim imenom. PANONIAN (razgovor) 18:47, 16. jun 2015. (CEST)

U tekstu članka LimiganTi već imaš narativ (priču). Eventualno bi mogao uvodni deo članka Limiganti zameniti za uvodni deo članka Limigani, s tim da vodiš računa o dve stvari.

Kao prvo, članak Limigani zastupa mišljenje (nije navedeno tačno čije) da su Limiganti sarmatsko pleme. Ja koliko sam upućen, postoji tendencija u nauci da se to mišljenje obori na ovaj ili onaj način. Najčešće se navodi kao razlog to da Limiganti nemaju karakteristike nomadskih naroda, te ne sahranjuju mrtve sa bogatim prilozima. To nešto perli i posuda od mršave gline nije neki impresivan inventar.

Lokalizacija Limiganata. Članak Limigani zastupa mišljenje (nije tačno navedeno čije) da su Limiganti obitavali „u močvarama na terenu današnjih atara Perleza i Čente“. Ti iz Amijanovog teksta ne možeš doći do toliko tačne lokalizacije.

Ja ću svakako da proverim da li i koliko članak Limigani ima veze s izvornikom.--Vladimir Nimčević (razgovor) 23:47, 16. jun 2015. (CEST)

Daci su ih napali (znači nemogu oni sami da budu daci) i terali ih da sa njima dalje podređeno učestvuju u pohodima protiv Rimljana.

Gde si ovo našao? Je l imaš latinski original?

O Limigantima znamo malo, jer nije očuvana ona glava Istorije Amijana Marcelina u kojoj je detaljno opisan ustanak Limiganata protiv Arkaraganata. Zbog toga smo upućeni na kojekakve epitome i hronike, koji predstavljaju preradu glavnih izvora. Ako neko pronađe izgubljene delove Amijanove istorije, učiniće veliku uslugu nauci. Nijedan izvor nije toliko sadržajan kao Amijan Marcelin.--Vladimir Nimčević (razgovor) 01:40, 17. jun 2015. (CEST)

Jozefsu, vidi ovako, uradi sa člankom koji sam napisao šta god želiš. Nemam sada vremena da se bavim tom temom, taj članak sam napisao samo zato što ga pre toga nije bilo na vikipediji, a zašto je Nimčević duplirao članak je posebno pitanje. Kad budem našao vremena pozabaviću se time i proveriti da li je spajanje članaka urađeno na način sa kojim se slažem. PANONIAN (razgovor) 15:30, 17. jun 2015. (CEST)

Antički narodi na području Banata.

I ja sam primetio nedoslednosti ne samo u tekstu već i na priloženoj mapi, ali ne toliko drastično, pošto među istoričarima zvaničnih stavova nema, samo mišljenja

Ne znam šta misliš pod zvaničnim stavom, zvaničnom naukom i tome slično. Nauka je nauka, a sve ostalo što nema nikakvu metodologiju je kvazinauka. Nauka može biti pod uticajem dnevne politike. Tada je, mislim, možemo zvati zvaničnom naukom. Danas, kada je u teoriji svima omogućeno da se bave naukom, pišu šta hoće bez obzira na stručnu spremu, besmisleno je govoriti o zvaničnoj nauci. Ono što mi zovemo zvaničnom naukom su zapravo samo stavovi priznatih naučnika koji su ušli u udžbenike. A udžbenici se menjaju. Jer, i među priznatim naučnicima ima neslaganja. Mi možemo eventualno govoriti o opšteprihvaćenim stvarima. Opšteprihvaćeno je npr. da se narod koje je Konstancije napao zove LimiganTima, da se pominju negde u Potisju u 4. veku. Nije prihvaćeno da se isti zovu Limigani, da su živeli u 3. veku, kako stoji na ovoj karti.--Vladimir Nimčević (razgovor) 15:49, 17. jun 2015. (CEST)

Na karti su izlistane reference u kojima piše ono što je na karti prikazano. Sigurno neću tražiti od samoproglašenih "stručnjaka" poput Vladimira Nimčevića da mi kažu koje reference smem da koristim a koje ne. PANONIAN (razgovor) 15:59, 17. jun 2015. (CEST)

Ako hoćeš da spojiš članke, predlažem da to uradiš na sledeći način. Ja ću svakako pogledati izvornik. Jer, nešto mi govori da je tekst bez prerade iskopiran. Rečenice kao da je pisao neki pisac, beletrističar, a ne koncizan enciklopedista, za kakvog se inače izdaje autor članka Limigani. Takav stil inače nije prihvatljiv. Iz rečenica se teško može videti kada su se događaji tačno odigrali. Autor kao da je polagao više pažnje tome da uzbudi čitaoca, nego da ga prosto informiše, odgovori na pitanja: kada, gde, zašto, kako itd. Limiganti se pominju za vreme Konstantina Velikog kada su podigli ustanak (koji autor ni ne pominje) protiv svojih gospodara. To je veoma važan detalj, jer upravo zbog toga su napravili takav nered u Podunavlju da je rimska vojska morala intervenisati tamo gde do tada nije nogom kročila. Autor članka čak ne pominje da su Limiganti došli caru u posetu kod Akvinkuma (Buda). Bitno je znati mesto. To mogla biti i neka neidentifikovana (do sada možda već isušena) močvara, ali i okolina nekog naselja. Autor samo konstatuje da je car izvukao živu glavu, ali ne znamo gde.

Mogao bih do zore da kritikujem ovakav način pisanja, ali ću mesto toga da rekapituliram. U istoriografiji, domaćoj i stranoj, ne pominju se nikakvi Limigani u 3. veku u okolini Perleza i Čente. Ne znam otkud to autoru članka Limigani. Koliko vidim, on čak ni ne zna otkud je iskopao oblik Limigani. Kada sam pisao tekst Limiganti nisam ni znao da postoji članak s nepravilnim imenom, sa sadržajem za koji postoji sumnja da je iskopiran. Uostalom, toliko je neprecizan da ni ne vredi praviti buku oko njega. Stoga predlažem da ovaj tekst staviš kao uvodni u članku Limiganti, a od članka Limigani napraviš obično preusmerenje.

Limiganti su bili narod ili grupa plemena koje pominje Amijan Marcelin sredinom 4. veka. Nastanjivali su dolinu Tise, do njenog ušća u Dunav. Njihov etnički identitet je predmet brojnih rasprava. Na istorijsku scenu stupili su oko 334. godine, kada su se pobunili protiv svojih gospodara, tzv. Slobodnih Sarmata (lat. Sarmatae liberi), i proterali ih. Zatim su napadali i pljačkali susedno rimsko područje preko Dunava. Zbog toga je car Konstancije II odlučio da ih radi mira prinudno preseli.

Limiganti, međutim, nisu pristajali da napuste kraj u kome su živeli, ali su pristali da dođu na pregovore sa Carem, koji ih je sa svojim legijama čekao na desnoj obali Tise. Pošto Limigani nisu pristali na preseljenje, Rimljani su oružjem navalili na njih, a oni koji su, među Limigantima, uspeli da se spasu, preplivali su Tisu i sakrili se u močvarama. I tu su ih Rimljani pronalazili i progonili sve dok preživele nisu primorali da mole milost od cara Konstancija, koji im je tada dopustio da ostanu u svom zavičaju.

Godine 359. pojavili su se na granici Valerije, očekujući da ih car primi. Car ih je primio kod Akvinkuma, želeći da ih pridobije kao vojnike i kolone. Kada se pojavio pred Limigante s namerom da im održi govor, oni su ga iznenada napali. Jedva je uspeo da se spase. Rimljani su na pokušaj atentata odgovorili opštim pokoljem. Posle ove epizode koju je zabeležio Amijan gubi im se svaki trag u izvorima.

Za Literaturu ti mogu ja nešto pomoći, jer sam pisao članak vezan za Limigante i Suboticu. U okolini Subotice i preko u Mađarskoj ima nekoliko nekropola koje finski latinista Tuomo Pekanen na osnovu istraživanja Mihalja Parduca mađarskog arheologa dovodi u vezu sa Limigantima (odsustvo oružja, skupocenih predmeta kod sahranjenih i sl.).--Vladimir Nimčević (razgovor) 02:22, 18. jun 2015. (CEST)

Lepo je u članku navedeno da sam kao izvor koristio Tutorova: https://sr.wikipedia.org/wiki/Лимигани Znači, ime Limigani i podatak gde su živeli stoji u toj knjizi. PANONIAN (razgovor) 11:53, 18. jun 2015. (CEST)

Znam za Gibsona. Imam ga u srpskom prevodu, koji doduše nije ceo, ali je ipak od neke koristi. Gibson nije loš, ali mu je stil težak. Teško ga je čitati i na srpskom, a kamoli na engleskom. Može se koristiti, ali uz neki drugi izvor. Imaš na scribd-u srpski prevod Amijana Marcelina. Nađi glavu koja te zanima i pročitaj je. Tako ćeš znati koliko je Tutorov dodao svoga i za koliko nas je uskratio.

"stansque in aggere celziore" ("i stajući na onostranom polju") - Pre će biti da je pisac mislio ovde na današnji predeo Pešte. Jer je govor održan nedaleko od Akvinkuma, današnji Budim. Jedan Limigant je povikao marha, marha što je kod ostralih protumačeno kao znak za borbu. Postoji nekoliko tumačenja tog uzvika, a jedan od njih (doduše ne mnogo ubedljiv) jest da je car ovde izazvan na dvoboj. Jer Persijanac kaže Persijancu "mard u mard" (čovek na čoveka) kada ga izaziva na dvoboj.

Upućujem te na knjigu slavnog mađarskog klasičara Andraša Močija: András Mócsy, Pannonia and Upper Moesia, a history of the Middle Danube Provinces of the Roman Empire. Tu imaš nešto o Limigantima. Inače, Moči je napisao odrednicu o Limigantima u Paulijevoj Realnoj enciklopediji klasičnih starina. Dakle, nije poznat samo na lokalnom nivou, nego i na svetskom.

Slažem se da je rimska noga kročila nogom u Bačku i Banat uopšte, ali u močvarne predele u velikom broju - sumnjam. Seti se kako su prošli u Teutoburškoj šumi. Teško je na takvom terenu razviti jedinice, a branilac je najmanje dvaput pametniji od napadača. Rimljani su imali sreće što su se u borbu protiv Limiganata umešali Sarmati i Viktofali (neko germansko pleme), jer to im je znatno olakšalo posao. Đorđe Janković to tumači kao nemoć Rimljana da savladaju Limigante sami, ali ja mislim da su Rimljani vodili starom izrekom "zavadaj pa vladaj". Što bi ginuli u nekim banatskim baruštinama, kad neko drugi može obaviti veći deo posla.--Vladimir Nimčević (razgovor) 15:21, 18. jun 2015. (CEST)

I ne ustručavaj se da mi pišeš opširno. Ja sam spreman izaći u susret onim ljudima koji znaju da prave razliku između istorije i istorije-u-pokušaju. Moram ti priznati da si me oduševio kada si pomenuo Danicu Dimitrijević i Nikolu Vulića. Sjajno zapažanje. To su autoriteti. O Limigantima je pisao i Karl Pač, zaposlenik Zemaljskog Muzeja u Sarajevu. Pominjao ih je i Đorđe Janković u svom radu Prva slovenska revolucija objavljenom u Srpskom književnom magazinu krajem 1995, gde ih je, zamisli, povezao sa precima Srba! Postoje raznorazna tumačenja, ali mislim da su bitna samo ona koja potiču od školovanih istoričara i arheologa.--Vladimir Nimčević (razgovor) 15:35, 18. jun 2015. (CEST)

Da, imaš pravo. Agger nije isto što i ager. Prva reč se odnosi na nasip, pa čak i put (jer put može biti nasut zemljom, šljunkom i sl.), a druga na (obrađeno) polje. A celsior je komparativ od celsus, uzvišen, podignut: dakle, uzvišeniji. Pomešao sam ga sa pridevom citerior. Međutim, "stansque in aggere celsiore" se pominje u sedamnaestoj knjizi, a cipela i uzvik marha, marha u devetnaestoj. U devetnaestoj knjizi piše: quidam ex illis furore percitus truci, calceo suo in tribunal contorto "marha marha", quod est apud eos signum bellicum, exclamavit, tj. "neko od ovih je iz besa bacio svoju cipelu (calceo suo) na tribunal i uzviknuo marha, marha, što je kod njih znak za boj...

U devetnaestoj knjizi takođe piše da su Limiganti došli u provinciju Valeriju (Valeriam venit, partem quondam Pannoniae). Valerija nije obuhvatala područje današnje Vojvodine. Dakle, pokolj se odigrao u Valeriji, ne u Panoniji Sekundi.

Zašto je marha mađarska reč, a ne recimo slovenska? :) Sloveni imaju reč marva, takođe oznaka za stoku. Ko je od koga to preuzeo?--Vladimir Nimčević (razgovor) 16:28, 18. jun 2015. (CEST)

Možda nedoumica potiče otuda što Amijan na jednom mestu kaže Valeriam venit, a na drugom prope Acimincum locato celsoque aggere. Amijan, koji nije bio najsjajnije upoznat s ovim severnim krajevima, izgleda je nešto pogrešio: ili provinciju ili mesto. Jer, Acimincum ili Akuminkim je današnji Slankamen. A Valerija je provincija koja nije obuhvatala Akuminkum, nego Akvinkum. Pošto je Amijan lično bio u Sirmijumu, sumnjam da je mogao toliko promašiti provinciju. Moglo bi se reći da je Acimincum greška u pisanju, odnosno da umesto toga treba da stoji Acquincum (Budim).--Vladimir Nimčević (razgovor) 16:42, 18. jun 2015. (CEST)

Preferiram na Ti, kad sam te već oslovio na ti. ;)

Dakle, sumnjaš da je Akvinkum, a misliš da je Akuminkum mesto bitke? Ja nisam na to toliko obraćao pažnju. Držao sam se Močijevog tumačenja. Uostalom, on je napisao odrednicu Panonija u Paulijevoj Realnoj enciklopediji klasičnih starina. Pogledaću za svaki slučaj šta kažu Danica Dimitrijević i Nikola Vulić na ovo.

A evo i srpskog prevoda. Glava iz 19. knjige posvećena Limigantima nije dugačka, ali me je mrzelo da je prevodim. ;)

Potom, napravivši bedem blizu Akuminkuma22, podigli su nasip u vidu tribunala, dok je brodovima koji su vozili neke lako naoružane legionare, zapoveđeno da nadgledaju tok reke uz obale, sa Inokentijem, geometrom koji je bio tvorac ovog plana; ako osete nemir kod varvara, čija je pažnja usmerena na drugu stranu, neka ih iznenada napadnu s leđa. 9. A Limiganti, mada su shvatili da se našima žuri, pretvarali su se da ništa ne vide i stajali su pognutih leđa, smišljajući u dnu duše nešto sasvim drugo od onog što su pokazivali stavom i rečima.

Videći cara, koji se već spremao da im se sa uzvišenja obrati blagim rečima i razmišljao da im govori kao svojim budućim podanicima, jedan od njih, ponesen divljim besom, bacio je svoju cipelu na tribunal i uzviknuo „marha, marha”, što je njihov bojni poklič. Njega je sledilo razuzdano mnoštvo, sa iznenada podignutom varvarskom zastavom i, urlajući divlje, krenuli su na samog vladara. 11. A on, gledajući sa visine, video je već blisku opasnost, pošto je sve bilo prepuno rulje koja juri tamo-amo, sa izvučenim kopljima i mačevima. Pa, pomešavši se sa neprijateljskim i svojim vojnicima, koji nisu raspoznavali da li je on vojskovođa ili običan vojnik, i kako nije bilo vremena za oklevanje i za popuštanje, on uzjaše hitrog konja i pobegne u brzom galopu. 12. Malobrojni pratioci, dok su pokušavali da odbiju neprijatelja koji se presipao preko njih kao vatra, ili su stradali od rana ili su bili prikovani za tle težinom onih koji su navaljivali odozgo. Otet je kraljevski presto sa zlatnim jastukom, a da se niko nije suprotstavio. 13. Čim se pročulo da je imperator doveden do ruba propasti i da je još uvek u opasnosti, vojska je rešila da mu što hitnije pritekne u pomoć. Smatrali su, naime, da je njegov život ugrožen, i smelim držanjem, i mada samo upola pokriveni, bacili su se, uz ratničke uzvike, u gomile varvara spremnih da poginu. 14. I da bi hrabrošću sprala sramotu, vatrena četa naših uletela je spremajući osvetu verolomnom neprijatelju; poubijala je sve na koje je naišla, gazeći bez milosti i žive i polumrtve i poginule. Tako su se nagomilale hrpe mrtvaca pre nego što se vojska zasitila ubijanja varvara. 15. U stvari, buntovnici su potisnuti tako što su jedni poubijani, a drugi se iz straha razbežali; jedan deo njih nadao se spasu uzaludnim molbama, ali su ih sasekli mnogobrojnim udarcima. Pošto su tako uništeni, rogovi su zazvučali povlačenje; poginuo je i manji broj naših, jer su u žestokom napadu, stradali odupirući se besnom neprijatelju, otkrili nezaštićene bokove, pa ih je smrt odnela. 16. Između ostalih, poginuo je i Cela, tribun skutariji; on se na početku sukoba prvi bacio usred sarmatske gomile.

17. Posle tih krvavih događaja, pošto je radi bezbednosti vojnika sproveo sve ono što su zahtevali hitni razlozi, Konstancije se vratio u Sirmijum, osvetivši se verolomnom neprijatelju.

--Vladimir Nimčević (razgovor) 23:51, 18. jun 2015. (CEST)

Legije su navalile na njih, a oni koji su, među Limigantima, uspeli da se spasu, preplivali su Tisu i sakrili se u močvarama. I tu su ih Rimljani pronalazili i progonili sve dok preživele nisu primorali da mole milost od cara Konstancija, koji im je tada dopustio da ostanu u svom zavičaju.

Ovo se odnosi na PRVI okršaj Rimljana sa Limigantima. Dakle, treba da stoji ovako:

Limiganti (lat. Limigantes) drugačije zvani Sarmati robovi (lat. Sarmatae servi) bili su narod koji je živeo na području današnje Srbije (Bačke i Banata) u antičko doba. Nastanjivali su dolinu Tise – neprohodno močvarno područje – do njenog ušća u Dunav. Njihov etnički identitet je predmet rasprava. Najprihvaćenije je da su bili sarmatsko pleme (lat. Limigantes Sarmatae[1] ) ili skupina plemena. Na istorijsku scenu stupili su oko 334. godine, kada su se pobunili protiv svojih gospodara, tzv. Slobodnih Sarmata (lat. Sarmatae liberi), i proterali ih. Napadali su takođe i pljačkali Meziju, susedno rimsko područje preko Dunava. Zbog toga je car Konstancije II odlučio da ih radi mira prinudno preseli dalje u Varvarikum. Legije su navalile na njih, a oni koji su, među Limigantima, uspeli da se spasu, preplivali su Tisu i sakrili se u močvarama. I tu su ih Rimljani pronalazili i progonili sve dok preživele nisu primorali da mole milost od cara Konstancija, koji ih je naterao da napuste svoj zavičaj.

Limiganti, međutim, nisu pristajali da napuste kraj u kome su živeli, ali su pristali da dođu na pregovore sa Carem, koji ih je sa svojim legijama čekao na desnoj obali Tise. Godine 359. pojavili su se na granici Valerije, očekujući da ih car primi. Car ih je primio kod Akvinkuma, želeći da ih eventalno, pridobije kao vojnike i kolone. Ali kada je pokušao da im održi govor, oni su ga iznenada napali. Rimljani su na pokušaj atentata odgovorili opštim pokoljem. Posle ovih događaja, koje je zabeležio Amijan gubi im se svaki trag u izvorima

Napomena: Car im u početku NIJE dopustio da ostanu na svom staništu. Naprotiv, hteo je da ih iseli odatle, jer su pravili mnogo problema. Oni međutim nisu pristali da napuste kraj, pa su ga zamolili da ponovi pregovore.--Vladimir Nimčević (razgovor) 00:01, 19. jun 2015. (CEST)

To su dva različita opisa. Ne treba ih poistovećivati kao što to radi Tutorov ili ko već. Vidiš i sam da literatura na kojoj se bazira članak Limigani nije u stanju da odgovori na bazična pitanja: KO, ŠTA, GDE, KAD, KAKO I ZAŠTO. To što nam ona nudi nije faktografija (činjenice), nego beletristički opis, ili bolje priča za malu decu. Mi nismo mala deca, nego odrasli ljudi. Stoga mislim da je ispravno razmišljanje: ili će opis biti u skladu sa činjenicama, ili ga neće biti uopšte. Opis koji nema veze sa činjenicama odvešće čitaoca na loš put. I sam si to zaključio.

U 17 knjizi Amijanove Istorije opisuje se Konstancijev pohod protiv Limiganata. Mukotrpan put rimske vojske kroz močvarni predeo, krunisan je na kraju pobedom. Limiganti su poraženi i primorani da prime svoje gospodare Sarmate na svoje zemljište i pregovaraju s Rimljanima. U carev logor sjatila se masa ljudi, u kojoj je bilo i žena i dece. Car je odlučio da ih otera dalje od limesa, jer su bili stalni izvor nevolja.

U 19. knjizi opisuje se pokolj Limiganata, koji slobodno možemo nazvati genocidom, ne ulazeći u to da li je s moralne tačke on ispravan ili ne. Ako nije pobijen sav narod, pobijen je njegov najbolji deo (omladina).

Prema tome, voditi računa o izvorima, jer nisu svi isti po kvalitetu.--Vladimir Nimčević (razgovor) 01:53, 19. jun 2015. (CEST)

Što se mene tiče, to je odlično. Poslaću ti tekst Daničinog članka "Sarmati i Rimljani" da vidiš kako to izgleda. Dimitrijevićeva misli da je Vulićeva identifikacija Acimincum-a s Acumincum-OM a NE s Aquincum-om logičnija. Pač kaže da je Amijan slabo poznavao predeo Srednjeg Podunavlja, a Vulić tvrdi suprotno, da je dobro poznavao.--Vladimir Nimčević (razgovor) 23:03, 21. jun 2015. (CEST)

Vulića treba ipak uzeti s rezervom. Jer, ako prihvatimo da je Acimincum Slankamen, onda ona Amijanova rečenica da se Acimincum nalazi u Valeriji „koja je nekada bila deo Panonije, a posle je u počast Dioklecijanove kćeri obrazovana kao zasebna provincija i po toj ženi dobila ime" treba biti odbačena kao netačna ili ubačena/interpolirana. Jer, nelogično je da se Sirmijum nalazi u Panoniji Drugoj, a Slankamen, nedaleko od njega, u Valeriji. Pri kraju sam sa digitalizacijom prvog dela Vulićevog članka objavljenog u "Glasniku istoriskog društva Novog Sada".--Vladimir Nimčević (razgovor) 21:47, 22. jun 2015. (CEST)

Šablon:Stranica u izradi

Pozdrav. Obrisam sam ti šablon:stranica u izradi pošto već imamo identičan šablon Šablon:Radovi u toku i nema potrebe za dupliranjem --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 15:42, 7. septembar 2015. (CEST)

Nema potrebe iz prostog razloga jer postojeći šablon može da se menja, nigde ne stoji da striktno mora biti onakav kakav jeste. Predlažem ti da napraviš šablon onako kako misliš da treba da izgleda u svom imenskom prostoru (na vlastitoj pesak stranici Korisnik:Jozefsu/Pesak i da onda svoje rešenje predložiš ostalim korisnicima (na stranici za razgovor postojećeg šablona) --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 16:48, 7. septembar 2015. (CEST)

Kako ne shvataš, naravno da može bilo ko da napiše bilo šta. Pitanje je koliko je to potrebno. Koja je poenta da se napravi članak koji neće niko koristiti jer prosto neće niko znati za njega. Na kraju krajeva to je privremeni šablon koji se uklanja sa članka kad se okončaju radovi na njemu. Nisam mislio da tvoj predlog ide na glasanje jer se o takvim stvarima ne glasa. Ali uvek pre nego se napravi neka takva izmena koja se tiče cele zajednice red je da se ostali urednici pitaju šta misle o tom predlogu (jer se tiče sviju). Možeš uzeti kod sa postojećeg šablona i prilagoditi ga tako da bude recimo vizuelno manji. Evo recimo imaš primer šablona sa bosanske vikipedije bs:Šablon:Izmjena u toku --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 18:07, 7. septembar 2015. (CEST)

Pobogu konstantno mi citiraš pravila sa vikipedije na engleskom jeziku koja nemaju veze s nama. Napravio si šablon koji ne da je jednostavan nego je prost kao pasulj i tražiš kod za isti. Ako je toliko važno ja ću vratiti taj šablon ali svejedno će ti ga obrisati neko drugi. A šablon za bb kače urednici koji nemaju pravo brisanja članaka. Šablon je bio nepotreban i to je to. Već sam rekao na koji način možete promeniti izgled postojećeg šablona pa ne bih da se ponavljam. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 19:41, 7. septembar 2015. (CEST)

Izvolite vaš kod za taj famozni šablon:

<div style="float: clear; margin: auto; align-items: center; width: 979px; border: #aaa solid 1px; background: #F8EABA; text-align: center; font-size: small;"> {| |- |  [[File:Under_construction_icon-orange.svg|44px]] ||  Овај чланак или неки његов део се тренутно <b>дорађује</b>. Уколико се страница значајно не преуреди за неколико дана, овај шаблон може да се уклони. |} </div>

Ovaj članak ili neki njegov deo se trenutno dorađuje. Ukoliko se stranica značajno ne preuredi za nekoliko dana, ovaj šablon može da se ukloni.

Jel sada sve u redu? mada vidim da je šablon zaista praktičan i beži kilometar van imenskog prostora --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 20:24, 7. septembar 2015. (CEST)

Za ubuduće ako kanite praviti sadržaje koje ne želite u gip onda ih pravite na stranici za vežbanje. Inače praksa je da se članci i šabloni koji su duplikati brišu (odnosno preusmeravaju) avi. Neka vas ovo ne obeshrabri u budućem radu --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 20:51, 7. septembar 2015. (CEST)

Veruj mi da nemam pojma. U zadnjih nekoliko dana dobar deo šablona i infokutija je u totalnom rasulu. Koliko sam upoznat vrši se neko izjednačavanje sa skriptama uvezenim sa engleske vikipedije, pa često dolazi do nekih preklapanja što stvara haos. Da li to radi neko odavde ili globalno nemam pojma. Ali s obzirom da su se slične stvari dešavale i ranije pretpostavljam da će za par dana sve da se vrati u normalu. U svakom slučaju možeš se obratiti na Vikipedija:Trg/Tehnika gde će neko ko je kompetentniji i tehnički potkovaniji od mene da odgovori na ovo pitanje. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 13:11, 8. septembar 2015. (CEST)

Pretpregled

Želim da Vam se zahvalim za doprinose Vikipediji. Međutim, preporučujem Vam da koristite dugme Prikaži pretpregled pre snimanja izmena. Ovo Vam pomaže da pronađete greške ukoliko ste ih napravili i sprečava zagušenje skorašnjih izmena i istorije izmena. Hvala još jednom. --Milićević (razgovor) 11:41, 13. septembar 2015. (CEST)

Slike

Sve slike sa ostave rade, što se tiče dugih vikipedija to uglavnom znači da se koriste pod poštenom upotrebom npr. Datoteka:Soundwave mixalot.jpg što se tiče biografija pa slobodno promeni --Milićević (razgovor) 17:23, 13. septembar 2015. (CEST)

Problem sa licencom za datoteku Đuro Basler arheolog.jpeg

Problem sa licencom

Zdravo, Jozefsu. Hvala ti što si poslao datoteku Đuro Basler arheolog.jpeg. Međutim, ona bi mogla da bude obrisana ukoliko se ne utvrde nosilac i status autorskog prava. Zadužbina Vikimedija je veoma pažljiva kada su u pitanju datoteke koje se uključuju u Vikipediju zbog zakona o autorskom pravu (za više informacija pogledaj Vikipedijinu politiku autorskog prava).

Veruje se da datoteka koju si poslao nema odgovarajuću licencu, odnosno da postojeća oznaka nije dobra. Molim te da pročitaš tekst same licence i da proveriš da li je njen sadržaj adekvatan, imajući u vidu poreklo datoteke i njenu upotrebu na Vikipediji. Na ovoj strani pronađi odgovarajući šablon i stavi ga na stranicu sa opisom datoteke, ovako: {{Име шаблона}}, umesto postojećeg šablona.

Ukoliko si poslao i druge datoteke, razmisli o tome da proveriš da li si i kod njih naveo izvor i odgovarajuću licencu. Spisak datoteka koje si poslao možeš da pogledaš ovde. Pitanja možeš da postaviš na stranici koja je za to namenjena.

Napomena: Ovo obaveštenje je informativne prirode i možeš da ga obrišeš sa svoje stranice za razgovor, nakon što ga pročitaš i razjasniš status autorskih prava datoteke. Datoteke bez izvora i odgovarajuće licence mogu biti obrisane sedam dana nakon što su poslate, kao što je navedeno u pravilima o korišćenju datoteka. Hvala. Milićević (razgovor) 20:12, 14. septembar 2015. (CEST)

Svoje slike šalji na ostavu da bi mogao da ih koristiš na svim projektima, takođe ti preporučujem da se bolje upoznaš sa pravilima da nebi dobijao ovakva obaveštenja --Milićević (razgovor) 21:48, 14. septembar 2015. (CEST)

Datoteka:Srpski visokoletač.jpeg

Slika je licencirana pod licencom koja nedozvoljava upotrebu u komercijalne svrhe (NC, NonCommercial) i ne dozvoljava dalju preradu (ND, NoDerivatives) --Milićević (razgovor) 22:13, 9. jun 2016. (CEST)

Ako (planiraš da) pišeš o svakoj humci ponaosob, šta će ti ovaj članak? -- Bojan  Razgovor  05:06, 28. jun 2016. (CEST)

Ja nemam nista protiv Horgosa, vec protiv takve vrste clanaka koji ne postoje ni na jednoj vikipediji. -- Bojan  Razgovor  05:23, 29. jun 2016. (CEST)

Uopšte nije pitanje o autetičnosti kulture, već kako se piše članci. Trebalo sve to uklopiti u Horgoš ili Istorija Horgoša kao što rade. Ne trebaš se raspisivati o svakoj humci u tom članku i u članku o njoj. -- Bojan  Razgovor  17:46, 29. jun 2016. (CEST)

Francusko-belgijska škola stripa

Hteo sam malo da doteram članak, ali, kad otvorim prozorčić za uređivanje, pojavljuje se tekst znatno različit od onog u članku. O čemu se radi i možeš li to srediti?

--Sly-ah (razgovor) 08:25, 10. jul 2016. (CEST)

Čemu dva teksta? Dupliranje tekstova, koliko znam, ne toleriše se na Vikipediji. Dalje, kakvo "neobavezno sumiranje"? Tekst je tekst, članak je članak, i mislim da je nepotrebno i zbunjujuće raditi duple tekstove sa "neobaveznim sumiranjem".

Dalje, prilično sam siguran da "zaista znam šta radim", s obzirom na desetogodišnji staž na Vikipediji i s obzirom na velik broj uređenih i napisanih strana o stripu (i ne samo o stripu). Tako da mislim da ekskluzivitet u uređivanju portala ("samo za one koji zaista znaju šta rade") nije u duhu slobodne enciklopedije koju SVAKO može da uređuje.

P.S. U naslovu sam ti naveo da se radi o članku Francusko-belgijska škola stripa.

Pozdrav,

--Sly-ah (razgovor) 12:05, 10. jul 2016. (CEST)

Sori, tek sam sad video. Radi se o nekoliko rečenica iz referenci.

--Sly-ah (razgovor) 12:12, 10. jul 2016. (CEST)

Midtaun komiks

Ipak je "komiks". I Njujork tajms, Vašington post, Algemajne cajtung ... Naime, velikim početnim slovom oba imena pišu se SAMO imena i prezimena i nazivi naselje. Bazivi institucija, časopisa, fabrika, trgovina ... pišu se velikim početnim slovom SAMO prvog pojma.

Dalje, pusti ti eksperte za određenu oblast i njihovu slobodu izraživanja. Možda ti jesti ekspert za strip, ali nisi za pravopis i gramatiku. Tu su potanak, u što sam se mogao uveriti ipščitavajući i ovaj članak, a i neke druge (npr. Francusko-belgijska škola stripa). A transkripcije su ti katastrofalne, izvedena na osnovu sluha, a ne na osnove odgovarajuće literature.

I kažeš da si tri godine bio asistent lektoru. Moram da ti kažem da si slabo savladao osnove pravopisa i gramatike, a stila i sintakse pogotovo.

Dakle, Midtaun komiks će ostati ne zbog toga što se izmena ne može vratiti, već zbog toga što je tako jedino ispravno.

Pozdrav,

--Sly-ah (razgovor) 23:38, 21. jul 2016. (CEST)

Ako ti je prvi jezik mađarski, što onda mene učiš srpskom jeziku?

Što bi rekao narod: Ne uči pope vladike.

Dalje, nigde nisam rekao da si nepismen.

Nisam prepravljao DVD i DVD, tako da bi i ti mogao biti oprezniji u izjavama.

--Sly-ah (razgovor) 06:41, 22. jul 2016. (CEST)

Kad smo već kod akronima DVD/DVD, odlukom Odbora za standardizaciju srpskog jezika (Odluka vbr. 41, t.3)

pošto se skoro sve skraćenice stranog porekla mogu presloviti s latinice na ćirilicu i obratno, nije nužno u ćiriličkom tekstu navoditi njihove latiničke ekvivalentne i obratno. Dakle, BBC može biti BBC, s odgovarajućom silabizacijom odnosno leksikalizacijom Be-Be-Ce i Bebece, BSG se može presloviti u BSG ili BSŽ, a CIA može biti, i biva, CIA, odnosno, i bolje, Cija, kada umetak slova j upravo obeležava i doslovno prerastanje silabizacije u leksikalizaciju.

Dakle, može i DVD, tim pre što se englesko Digital Video Disc može u srpski prevesti kao digitalni video disk, pa je tako i akronim ostao isti (DVD).

Ako to Rusi ostavljaju u latinici, to je njihov problem. Ruski jezik ima svoj Pravopis, srpski ima svoj, i nije mudro porediti ih.

I na kraju: kada ti savladaš srpski jezik u meri u kojoj sam ga ja savladao, onda možeš davati sugestije i savete u vezi s njim.

--Sly-ah (razgovor) 12:58, 22. jul 2016. (CEST)

Mene muči samo jedno: na osnovu koje reference onako uvereno tvrdiš da se nazivi firmi i novina i časopisa pišu velikim početnim slovima svih reči u izrazu? Tako nešto nećeš naći ni u Pravopisu, ni u gramatici, ni u Klajnovom rečniku jezičkih nedoumica, a ni u pratećoj literaturi, već ćeš nači upravo ono što sam ti napisao.

I još nešto, comics se kao izolovana reč u engleskom tekstu piše malim početnim slovom, kao deo nekog naziva u engleskom velikim početnim slovom (kao u slučaju Midtown Comics), a u srpski se transkribuje malim početnim slovom (Midtaun komiks).

Ono nepismen si posebno naglasio italikom, tako da mi nije preostalo ništa drugo nego da pomislim da si tako shvatio moj post (kao poruku da mislim da si nepismen).

--Sly-ah (razgovor) 22:43, 22. jul 2016. (CEST)

Što se tiče transkripcija, bilo bi mnoho korisnije da svako vlastito ime za koje nisi siguran kako se transkribuje okačiš na Trg (u originalnoj grafiji) i da zamoliš za pravilnu transkripciju.

--Sly-ah (razgovor) 22:47, 22. jul 2016. (CEST)

Čini mi se da isuviše površno čitaš moje postove. Odbor za standardizaciju kaže da MOŽE i BBC (transliterovano u ćirilicu) i da se BBC izgovara po "srpski" Bebece ... Ali, ponavljam, kaže MOŽE I. Znači, može i BBC, koje se transkribuje kao Bibisi ili Bi-bi-si, pa za što se ko odluči. A ti se snebivaš i iščuđavaš, a ne vidiš ono MOŽE I.

Upravo sam to i mislio. Ulaziš u diskusije o jeziki u uveravaš sagovornika u nešto, a uopšte se nisa snabdeo referencama. I onda se čuddiš zašto sagovornik ponekad oštro reaguje.

Na internetu se može naći svašta. To je jedino što mogu da ti kažem.

Ako te mrzi da imena kačiš na TRG (nije mi jasno, je li zbog toga što je deset transkripcija dnevno previše ili premalo?), a ti ih ostavi netranskribovane u tekst. Naći će se već neko da ih transkribuje. Patroleri će ih označiti,a neko će transkribovatoi.

Ovako kao što si ti uradio u članku Francusko-belgijska škola stripa, deluje ružno i neozbiljno,a u pitanje se dovodi i kredibilitet Vikipedije kao pouzdanog izvora podataka.

--Sly-ah (razgovor) 23:41, 22. jul 2016. (CEST)

Sve u redu. Ja sam ti dobronamerno sugerisao kako da otkloniš neke greške, a ti si na to reagovao u stilu - "ja se patim da napišem članak, a on mi nalazi greške (kojih, doduše ima, ali ne bi ih trebalo pominjati).

Uz to još pominješ "prljave transkripcije", kao da je to neko smeće a ne ravnopravan nosilac informacija u bilo kom članku.

Neću se s tobom više navlačiti. Radi kako znaš i umeš, ali nemoj očekivati da ću sedeti skrštenih ruku i gledati kako praviš očigledne greške koje su uglavnom posledica tvog rigidnog i nabusitog stava prema kritikama.

Pozdrav,

--Sly-ah (razgovor) 06:37, 23. jul 2016. (CEST)

Kavkaz...

Geografski i geopolitički u kontekstu regiona jedan za drugim? Kavkaz je geopolitički region, ako posmatramo u pomenutom kontekstu i mnogo je širi od Kavkaza kao planinskog lanca --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 23:04, 16. avgust 2016. (CEST)

A pre toga ti ćeš biti toliko ljubazan i napisati mi ovde definiciju pojma geopolitika! Pozz --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 13:45, 17. avgust 2016. (CEST)

Ne bi bilo loše ponekad malo poštovat i sagovornika i poverovat, makar za trenutak, da se taj neko razume u tematiku o kojoj piše --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 14:41, 17. avgust 2016. (CEST)

Svaka teritorija na Zemlji se mora posmatrati u međuodnosu geografije i politike, i to i jeste ono što se zove geopolitika. Samim tim ako kažemo da je Kavkaz geopolitička i geografska regija pravimo nepotreban dublet, jer čim je geopolitička podrazumeva se i da je geografska. Kavkaz je planina, nikako isključivo geografska regija, ali u kombinacijama sa društvenim uticajima na tom području imamo jedinstven geopolitički region. Jednako tako ne postoji Balkan kao geografska regija, ali postoji Balkan kao poluostrvo (što je isključivo geografska determinanta), i Balkan kao geopolitička regija kao kombinacija geografskih i političkih uticaja. Deluje komplikovano, ali uopšte nije. Poređenje sa kavkaskim eko regionom nije na mestu --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 19:08, 17. avgust 2016. (CEST)

Ali ja jesam geograf i znam šta pričam ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 21:10, 17. avgust 2016. (CEST)

Datoteka:Vesti trovanje.jpg

Da si ubacio sliku novina u članak o tim novinama moglo bi a ovako ne --Milićević (razgovor) 21:36, 23. avgust 2016. (CEST)

Nik

Dobar ti taj Nik Alan Ford svaka čast -- ★SakataGintoki Jorozuja --11:44, 28. avgust 2016. (CEST)

Nik

I meni je omiljeni strip mada ovi zadnji brojevi što izlaze Hrvatskoj su jako loši nije što je nekad bio. Ja sam svoj nik sredio isto na vikiji, a pošto sam ljubitelj japanskih animea i mangi iako imam 21 godinu uradio sam nik po mom omiljenom lik. A imam i vikiju o Alanu Fordu iako dugo ne radim na njoj

★SakataGintoki Jorozuja --12:13, 29. avgust 2016. (CEST)