Акуминкум

Акуминкум
Акуминкум
	Остаци Акуминкума, Стари Сланкамен
Опште информације
Место	Стари Сланкамен
Општина	Инђија
Држава	Србија
Време настанка	предримско доба
Тип културног добра	Споменик културе
Надлежна установа за заштиту	Завод за заштиту споменика културе

Акуминкум (лат. Acumincum, на српском Градина) је античко утврђење и средњовековна тврђава који су се налазили на обали Дунава, на лесном платоу, код данашњег Сланкамена, у општини Инђија. Сам назив Акуминкум је изворно келтска реч.^[1]

Опис непокретног културног добра[уреди | уреди извор]

Римско утврђење подигнуто на праисторијском опидуму. Средњевек. Тврђава саграђена у 14. веку. У периоду од 1. до 3. века, на основи келтског опидума подигнуто је римско утврђење. Из најстаријег античког слоја од археолошких налаза јављају се керамика, опека и тегуле. Током 2. и 3. века утврђење, као и грађевине унутар њега су обновљене. Зидови су били од камена. Овде је била стационирана кохорта 1. лат. Campanorum). И ово утврђење је било прилагођено конфигурацији терена.

Од града су остале рушевине Горње и Доње тврђаве из друге половине 15. века. На источном зиду сачуване су по једна правоугаона и полукружна кула. У непосредној околини тврђаве налазе се следећи локалитети Хумка, Танацков салаш и Дугореп, на којима су утврђени културни слојеви од праисторије до средњег века. Испод саме тврђаве, у подруму винарије “Акуминкум”, некадашњег жупног дома, сачувани су остаци турског хамама из 16. века.

Паралелно у подножју Градине развијало се цивилно насеље. Из утврђења, као и са ширег подручја данашњег Старог Сланкамена, потичу бројни налази римског новца, од Галијена до Јустинијана, као и камени споменици који се чувају у Археолошком музеју у Загребу. У 5. или 6. веку, за време велике сеобе народа, насеље је порушено од стране Гепида, Хуна или Авара. На то указују трагови паљевине између античког и средњовековног слоја, као и значајни трагови пустошења на римским бедемима и осталим грађевинама, па се претпоставља да је Акуминкум делио судбину других каструма у овом делу Лимеса.

У близини Старог Сланкамена нађен је надгробни споменик подигнут Титу Флавију Прокулу, који је носио титулу princeps praefectus Scordiscorum, из 2. половине 1. века п. н. е.^[2]

Историја истраживања[уреди | уреди извор]

Археолошким ископавањима од 1955- 1958. године утврђено је да је Градина вишеслојно налазиште, чији најстарији слојеви припадају позном брозаном добу и насељу Скордиска од кога су сачувани делови бедема.^[3]

На налазишту су на остацима античке откривени остаци средњовековне тврђаве, која се у изворима 1072. године помиње као Каструм Зеленкамен. Почетком 15. века утврда је била у поседу српских деспота Лазаревића и Бранковића. У то време у Сланкамену се налазио један од важнијих преписивачких центара. Турци су град заузели 1521. године, а затим се често помиње у Аустро-турским ратовима, поред осталог и као поприште битке код Сланкамена, 1691. године, у којој је аустријска војска под заповедништвом Лудвига Баденског победила турску војску.

Из најстаријег античког слоја пронађени су скромни остаци архитектуре зидани ломљеним каменом са блатом као везивним агрегатом, као и у техници сухозида, док се од покретних археолошких налаза јављају керамика, опека, имбрекси и тегуле.

Напомена, римска освајања ових крајева почела су 146. године п. н. е. и трајала су све до 15 године наше ере када су Римљани успели да сломе Скордиске и овај део Подунавља прикључе Римској империји.

Значај[уреди | уреди извор]

Одлука о утврђивању археолошког локалитета под називом Акуминкум, Решење Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе НРС број 1332/48. од 16.08.1948. године.^[4] Категорија - Културна добра од великог значаја Број и датум службеног гласила одлуке о категоризацији: "Службени лист Аутономне покрајине Војводине" број 28/91.^[5]

Територијално надлежан завод за археолошки локалитет је Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица.

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

П. Петровић, Римски лимес на Дунаву у Доњој Панонији, Фрушка гора у античко доба, Нови Сад 1995,9-29.
М. Ђорђевић, Стари Сланкамен, Утврђења, Споменичко наслеђе Србије, непокретна културна добра од изузетног и великог значаја, Београд, 1998, 394. - М. Ђорђевић, Стари Сланкамен, Утврђења, Споменичко наслеђе Србије, непокретна културна добра од изузетног и великог значаја, Београд, 2007, 399.

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Овај чланак везан за археологију је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

[1] ttps://tvrdjave.rs/akuminkum/

[2] ttp://indjijatravel.rs/tvrdjava-akuminkum/

[3] ttp://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/spomenik.php?id=1311

[4] ttps://nasledje.gov.rs/media/odluka_o_utvrdjivanju/Re%C5%A1enje%20ZZNPSK%20NRS%20broj%201332_48%20od%2016.08.1948.%20god%20Ostaci%20Gornje%20i%20Donje%20tvr%C4%91ave%20u%20Slankamenu.pdf

[5] ttps://nasledje.gov.rs/media/odluka_o_kategorizaciji/Odluka%20o%20kategorizaciji%20Sluzbeni%20%20list%20APV%2028%20od%2030%20decembra%201991,%20Tvr%C4%91ava%20-%20Stari%20Slankamen.pdf

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]