Pređi na sadržaj

Razgovor s korisnikom:Kobe~srwiki

Sadržaj stranice nije podržan na drugim jezicima
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Pozdrav, Kobe~srwiki. Dobro došli na Vikipediju na srpskom jeziku!
Zdravo, Kobe~srwiki. Hvala na učešću u projektu. Nadamo se da ćete uživati u saradnji i da će vam boravak s nama biti prijatan.
Vikipedija na srpskom jeziku je slobodna enciklopedija koja je nastala 2003. godine. Od tada smo uspostavili različita pravila u našoj zajednici. Odvojite malo vremena i pročitajte sledeće teme, pre nego što počnete da uređujete Vikipediju.
Pet stubova Vikipedije
Šta je Vikipedija?
Pomoć
Opšti priručnik za uređivanje Vikipedije
Uputstva
Brzo naučite da pravite izmene, korak po korak
Pesak
Za uvežbavanje rada na Vikipediji
Osnovni kurs
Traži personalizovanu pomoć pri prvim pokušajima
Naučite kako se uređuje stranica
Vodič za uređivanje stranica
Stvari koje ne bi trebalo da radite
Sažetak najučestalijih grešaka koje treba izbegavati
Najčešće postavljana pitanja
Pitanja koja mnogi postavljaju
Pravila Vikipedije
Pravila i smernice koje je usvojila zajednica
Trg
Mesto gde možete pitati druge vikipedijance
Dugme za automatski potpis
Dugme za automatski potpis

Potpisujte se na stranicama za razgovor pomoću četiri tilde (~~~~) ili klikom na dugme koje se nalazi iznad uređivačkog prozora — time dodajete vaše korisničko ime, trenutno vreme i datum. Takođe, nemojte se potpisivati u člancima.

Pre nego što počnete s uređivanjem članaka, pročitajte važne napomene o pisanju srpskim jezikom na Vikipediji.

Članci na Vikipediji na srpskom jeziku mogu se potpuno ravnopravno uređivati ćirilicom i latinicom, ekavicom i ijekavicom, ali nije dozvoljeno mešanje pisama niti izgovora u istom članku. Izmene latinicom u ćiriličkom tekstu (i obrnuto) i izmene „osisanom” latinicom, odnosno ASCII-jem, biće uklonjene bez odlaganja.

Nadamo se da ćete uživati sa nama doprinoseći Vikipediji i da ćete postati njen stalni korisnik. Ukoliko imate bilo kakva pitanja, slobodno se obratite meni ili drugim urednicima na nekoj od stranica na Trgu. Još jednom, dobro došli na Vikipediju, projekat slobodne enciklopedije. Srećan rad!-- Dcirovic (razgovor) 03:34, 20. jun 2012. (CEST)[odgovori]

Kolubara

Kolubara je poslednja veća pritoka Save,u koju utiče 27 km uѕvodno od Beograda.Ona postaje od dveju manjih reka-desne sastavnice,Jablanice(duga 21,5 km)i leve sastavnice.Obnice(duga 40 km)koje se stiču ispred Valjeva na 193 m nadmorske visine.Doline Jablanice i Obnice su uske i duboke do 200 m.Sušica,desna pritoka Jablanice,usekla je u Lelićkom krasu kanjonsku dolinu duboku 300 m i dugačku 7,5 km.Kod Valjeva dolina Kolubare se naglo širi u Valjevsku kotlinu.U njoj reka laktasto skreće iѕ pravca jug-sever u pravac zapad-istok.Rečno korito je široko i izvijugano i,zbog bijučarskih odlika sastavnica i pritoka,koltina je ranije,pre regulacije Kolubare,bila često plavljena.Prvaveća pritoka Kolubare je Gradac,koji joj pritiče sa desne strane.Dugačak je 17,8 km.Njegova dolina,sa 22,7 km dugačkim kanjonom strmih i golih krečnjačkih strana,visokih do 200 m,najlepša je u celom slivu Kolubare.U neposrednoj blizini ušća,na levoj obali,nalazi se manastir Ćelije.Prema jednom predanju,on je zadužbina kralja Dragutina,a prema drugom,podignut je krajem 14 ili početkom 15.veka,u vreme despota Stefana Lazarevića.Sada u njemu postoji ikonopisačka škola.

   Низводно од Ваљевске котлине долина КОлубаре се сужава на 120-150 м у краткој сутесци код Словца,усеченој између брда Јерининог града и Оштриковца.Надаље,долина је широка,са пространом алувијалном равни,која се код Лисопоља шири до 3 км.Са десне стране Колубари притичу Љиг(29 км) и Пештан са Туријом(28 км),а са леве Тамнава са Убом (89.8 км).У сливу Тамнаве налазе се богата лежишта лигнита,који се експлоатише у неколико рудника,а троши углавном у ТЕ,,Никола Тесла,,код Обреновца.
   Од саставака Јабланице и Обнице па до ушћа у Саву у близини Обреновца,Колубара је дугачка 86,5 км(са Обницом 126,5 км),али је просечна надморска висина њеног слива мала-само 206 м.То указује да у сливу Колубаре преовлађује низија,док су побрђе,ниске(до 1000 м)и средње високе планине(до 1 500 м)само у изворишном делу слива и њене највеће притоке Љига.
   Колубара је код Лајковца широка 30,а дубока 0,5-3 метра;код Обреновца је широка 45 и дубока 1-2 метра,па при вишим водостајима на Сави мали бродови улазе у Колубару и плове по њој до Обреновачког моста,3 км од ушћа.Битну одлику њеног водног режима представљају нагла и велика колебања бодостаја и протицаја,што отежава решење главних водопривредних проблема у сливу;водоснадбевање насеља и индустрије,заштиту од поплава,као изаштиту од ерозије и бујица.Колубара припада рекама са кишно-снежним режимом.
   При наглом отапању снежног покривача и обилнијим пролећним падавинама настају велике поплаве у алувијалним равнима Колубаре и њених великих притока.Љиг се излива и ширина изливене воде достиже код села Мораваца 650-1 380,код Липља 1 050,и на ушћу у Колубару око 500 метара.При највећим поплавама под водом се нађе око 1 800 хектара обрадивих површина у долини Љига,око 920 хектара у горњоколубарском басену(узводно од Словачког сужења),до 660 хектара у долини Кладнице,и 1 300 хектара у долини Уба,а до 2 070 хектара у плиткој долини Тамнаве.Да би се смањиле последице катастрофалних поплава у долини Колубаре,а мање и потпуно спречиле,обављени су велики хидромелиорациони радови низводно од ушћа Љига.Ради убрзавања отицања воде у Саву,спојено је кривудаво корито Колубаре са знатно мање кривудавим коритом Пештана код села Цветовца(недалеко од села Великих Црљена),па она од 1965.године отиче коритом своје притоке.Тиме су настале многе промене.Пештан и Турија,чија су ушћа била низводније од ушћа Тамнаве,утичу сад у Колубару 19,односно 12 км узводније,па су за толико краћи њихови токови.Истовремено,Тамнава је постала дужа за 1,5 км,јер до новог ушћа тече старим коритом Колубаре.Око реке подигнути су насипи за заштиту земљишта од поплава,када је Колубара достизала шерину код Ђелија 1 500-2 300 м,а код Шопића од 2 100-3 300 м-то је било право привремено језеро дужине 6,7 км.
   У сливу Колубаре просечна густина речне мреже је мала и износи 410 м/км^2.Најгушћу речну мрежу има слив Кланичке реке-750м/км^2,док је у сливу Пештана само 200 м/км^2.Њена величина зависи у првом реду од литолошког састава,рељефа и падавина,који у сливу Колубаре нису баш повољни за образовање водотока.Велики број водотока су активне бујице и,према неким проценама,има их преко 700.Интензивном ерозијом нарочито су угрожени горњи делови сливова Тамнаве,Уба и Љига.

Prebacivanje[uredi izvor]

Članak ti je prebačen ovde tamo gde mu je i mesto Vikipedija:Viki gimnazijalac/Kolubara Odmah ti mogu reći da treba da ceo tekst malo središ što se tiče tehničke strane i pravopisa, ali i malo ga uobličiti, napraviti podnaslove (npr. Gornji tok, Srednji tok i dr).--Ivan Matejić (razgovor) 08:47, 20. jun 2012. (CEST)[odgovori]

Vaš korisnički nalog će biti preimenovan[uredi izvor]

09:36, 20. mart 2015. (CET)

Renamed[uredi izvor]

01:00, 23. april 2015. (CEST)