Пређи на садржај

Разговор с корисником:Kobe~srwiki

Садржај странице није подржан на другим језицима
С Википедије, слободне енциклопедије
Поздрав, Kobe~srwiki. Добро дошли на Википедију на српском језику!
Здраво, Kobe~srwiki. Хвала на учешћу у пројекту. Надамо се да ћете уживати у сарадњи и да ће вам боравак с нама бити пријатан.
Википедија на српском језику је слободна енциклопедија која је настала 2003. године. Од тада смо успоставили различита правила у нашој заједници. Одвојите мало времена и прочитајте следеће теме, пре него што почнете да уређујете Википедију.
Пет стубова Википедије
Шта је Википедија?
Помоћ
Општи приручник за уређивање Википедије
Упутства
Брзо научите да правите измене, корак по корак
Песак
За увежбавање рада на Википедији
Основни курс
Тражи персонализовану помоћ при првим покушајима
Научите како се уређује страница
Водич за уређивање страница
Ствари које не би требало да радите
Сажетак најучесталијих грешака које треба избегавати
Најчешће постављана питања
Питања која многи постављају
Правила Википедије
Правила и смернице које је усвојила заједница
Трг
Место где можете питати друге википедијанце
Дугме за аутоматски потпис
Дугме за аутоматски потпис

Потписујте се на страницама за разговор помоћу четири тилде (~~~~) или кликом на дугме које се налази изнад уређивачког прозора — тиме додајете ваше корисничко име, тренутно време и датум. Такође, немојте се потписивати у чланцима.

Пре него што почнете с уређивањем чланака, прочитајте важне напомене о писању српским језиком на Википедији.

Чланци на Википедији на српском језику могу се потпуно равноправно уређивати ћирилицом и латиницом, екавицом и ијекавицом, али није дозвољено мешање писама нити изговора у истом чланку. Измене латиницом у ћириличком тексту (и обрнуто) и измене „osisanom” латиницом, односно ASCII-јем, биће уклоњене без одлагања.

Надамо се да ћете уживати са нама доприносећи Википедији и да ћете постати њен стални корисник. Уколико имате било каква питања, слободно се обратите мени или другим уредницима на некој од страница на Тргу. Још једном, добро дошли на Википедију, пројекат слободне енциклопедије. Срећан рад!-- Dcirovic (разговор) 03:34, 20. јун 2012. (CEST)[одговори]

Колубара

Колубара је последња већа притока Саве,у коју утиче 27 км уѕводно од Београда.Она постаје од двеју мањих река-десне саставнице,Јабланице(дуга 21,5 км)и леве саставнице.Обнице(дуга 40 км)које се стичу испред Ваљева на 193 м надморске висине.Долине Јабланице и Обнице су уске и дубоке до 200 м.Сушица,десна притока Јабланице,усекла је у Лелићком красу кањонску долину дубоку 300 м и дугачку 7,5 км.Код Ваљева долина Колубаре се нагло шири у Ваљевску котлину.У њој река лактасто скреће иѕ правца југ-север у правац запад-исток.Речно корито је широко и извијугано и,због бијучарских одлика саставница и притока,колтина је раније,пре регулације Колубаре,била често плављена.Првавећа притока Колубаре је Градац,који јој притиче са десне стране.Дугачак је 17,8 км.Његова долина,са 22,7 км дугачким кањоном стрмих и голих кречњачких страна,високих до 200 м,најлепша је у целом сливу Колубаре.У непосредној близини ушћа,на левој обали,налази се манастир Ћелије.Према једном предању,он је задужбина краља Драгутина,а према другом,подигнут је крајем 14 или почетком 15.века,у време деспота Стефана Лазаревића.Сада у њему постоји иконописачка школа.

   Низводно од Ваљевске котлине долина КОлубаре се сужава на 120-150 м у краткој сутесци код Словца,усеченој између брда Јерининог града и Оштриковца.Надаље,долина је широка,са пространом алувијалном равни,која се код Лисопоља шири до 3 км.Са десне стране Колубари притичу Љиг(29 км) и Пештан са Туријом(28 км),а са леве Тамнава са Убом (89.8 км).У сливу Тамнаве налазе се богата лежишта лигнита,који се експлоатише у неколико рудника,а троши углавном у ТЕ,,Никола Тесла,,код Обреновца.
   Од саставака Јабланице и Обнице па до ушћа у Саву у близини Обреновца,Колубара је дугачка 86,5 км(са Обницом 126,5 км),али је просечна надморска висина њеног слива мала-само 206 м.То указује да у сливу Колубаре преовлађује низија,док су побрђе,ниске(до 1000 м)и средње високе планине(до 1 500 м)само у изворишном делу слива и њене највеће притоке Љига.
   Колубара је код Лајковца широка 30,а дубока 0,5-3 метра;код Обреновца је широка 45 и дубока 1-2 метра,па при вишим водостајима на Сави мали бродови улазе у Колубару и плове по њој до Обреновачког моста,3 км од ушћа.Битну одлику њеног водног режима представљају нагла и велика колебања бодостаја и протицаја,што отежава решење главних водопривредних проблема у сливу;водоснадбевање насеља и индустрије,заштиту од поплава,као изаштиту од ерозије и бујица.Колубара припада рекама са кишно-снежним режимом.
   При наглом отапању снежног покривача и обилнијим пролећним падавинама настају велике поплаве у алувијалним равнима Колубаре и њених великих притока.Љиг се излива и ширина изливене воде достиже код села Мораваца 650-1 380,код Липља 1 050,и на ушћу у Колубару око 500 метара.При највећим поплавама под водом се нађе око 1 800 хектара обрадивих површина у долини Љига,око 920 хектара у горњоколубарском басену(узводно од Словачког сужења),до 660 хектара у долини Кладнице,и 1 300 хектара у долини Уба,а до 2 070 хектара у плиткој долини Тамнаве.Да би се смањиле последице катастрофалних поплава у долини Колубаре,а мање и потпуно спречиле,обављени су велики хидромелиорациони радови низводно од ушћа Љига.Ради убрзавања отицања воде у Саву,спојено је кривудаво корито Колубаре са знатно мање кривудавим коритом Пештана код села Цветовца(недалеко од села Великих Црљена),па она од 1965.године отиче коритом своје притоке.Тиме су настале многе промене.Пештан и Турија,чија су ушћа била низводније од ушћа Тамнаве,утичу сад у Колубару 19,односно 12 км узводније,па су за толико краћи њихови токови.Истовремено,Тамнава је постала дужа за 1,5 км,јер до новог ушћа тече старим коритом Колубаре.Око реке подигнути су насипи за заштиту земљишта од поплава,када је Колубара достизала шерину код Ђелија 1 500-2 300 м,а код Шопића од 2 100-3 300 м-то је било право привремено језеро дужине 6,7 км.
   У сливу Колубаре просечна густина речне мреже је мала и износи 410 м/км^2.Најгушћу речну мрежу има слив Кланичке реке-750м/км^2,док је у сливу Пештана само 200 м/км^2.Њена величина зависи у првом реду од литолошког састава,рељефа и падавина,који у сливу Колубаре нису баш повољни за образовање водотока.Велики број водотока су активне бујице и,према неким проценама,има их преко 700.Интензивном ерозијом нарочито су угрожени горњи делови сливова Тамнаве,Уба и Љига.

Пребацивање

[уреди извор]

Чланак ти је пребачен овде тамо где му је и место Википедија:Вики гимназијалац/Колубара Одмах ти могу рећи да треба да цео текст мало средиш што се тиче техничке стране и правописа, али и мало га уобличити, направити поднаслове (нпр. Горњи ток, Средњи ток и др).--Иван Матејић (разговор) 08:47, 20. јун 2012. (CEST)[одговори]

Ваш кориснички налог ће бити преименован

[уреди извор]

09:36, 20. март 2015. (CET)

01:00, 23. април 2015. (CEST)