Razgovor s korisnikom:TheApostol

Pozdrav, TheApostol. Dobro došli na Vikipediju na srpskom jeziku!
Zdravo, TheApostol. Hvala na učešću u projektu. Nadamo se da ćete uživati u saradnji i da će vam boravak s nama biti prijatan.
Vikipedija na srpskom jeziku je slobodna enciklopedija koja je nastala 2003. godine. Od tada smo uspostavili različita pravila u našoj zajednici. Odvojite malo vremena i pročitajte sledeće teme, pre nego što počnete da uređujete Vikipediju.
	Pet stubova Vikipedije Šta je Vikipedija?		Pomoć Opšti priručnik za uređivanje Vikipedije
	Uputstva Brzo naučite da pravite izmene, korak po korak		Pesak Za uvežbavanje rada na Vikipediji
	Osnovni kurs Traži personalizovanu pomoć pri prvim pokušajima		Naučite kako se uređuje stranica Vodič za uređivanje stranica
	Stvari koje ne bi trebalo da radite Sažetak najučestalijih grešaka koje treba izbegavati		Najčešće postavljana pitanja Pitanja koja mnogi postavljaju
	Pravila Vikipedije Pravila i smernice koje je usvojila zajednica		Trg Mesto gde možete pitati druge vikipedijance
Dugme za automatski potpis Potpisujte se na stranicama za razgovor pomoću četiri tilde (~~~~) ili klikom na dugme koje se nalazi iznad uređivačkog prozora — time dodajete vaše korisničko ime, trenutno vreme i datum. Takođe, nemojte se potpisivati u člancima. Pre nego što počnete s uređivanjem članaka, pročitajte važne napomene o pisanju srpskim jezikom na Vikipediji. Članci na Vikipediji na srpskom jeziku mogu se potpuno ravnopravno uređivati ćirilicom i latinicom, ekavicom i ijekavicom, ali nije dozvoljeno mešanje pisama niti izgovora u istom članku. Izmene latinicom u ćiriličkom tekstu (i obrnuto) i izmene „osisanom” latinicom, odnosno ASCII-jem, biće uklonjene bez odlaganja. Don't speak Serbian? Sr-0? - talk to us via our Village Pump in English.

Nadamo se da ćete uživati sa nama doprinoseći Vikipediji i da ćete postati njen stalni korisnik. Ukoliko imate bilo kakva pitanja, slobodno se obratite meni ili drugim urednicima na nekoj od stranica na Trgu. Još jednom, dobro došli na Vikipediju, projekat slobodne enciklopedije. Srećan rad!-- Dcirovic (razgovor) 17:30, 20. jul 2012. (CEST)

Obrisani članak

Članke koji govore o ličnostima čije postojanje nije potvrdila zvanična nauka, brišu se po viđenju, a o ovom vladaru smo i glasali (tom prilikom su svoj sud rekli i neki istoričari) i konstatovali da članak jeste za brisanje. micki 07:19, 24. jul 2012. (CEST)

Odgovor: Unapred se izvinjavam, novi sam na Vikipediji, ne znam da li ovako funkcioniše ovaj razgovor, ali da Vas ne bih zatrpavao tekstovima na Vašoj strani, nadam se da ćete videti ovde odgovor. Što se mog članka tiče: Šta je zvanična nauka? Takav pojam nisam našao, pa ni na Vikipediji. Glasanje od 5 ljudi, morate priznati da nije relevantno, pogotovo sa onakvim pristrasnim komentarima. Sumnjam da je tih 5 ljudi kompetentno da donese sud o takvoj stvari. Ako su to stvarno neki poznati istoričari, da li mogu da znam njihova imena? Ne shvatite me pogrešno, nemam nameru da "teram silu", ali brisanje ovog članka se ne može drugačije shvatiti, do, subjektivnog stava onog koji odlučuje o subdini članka na Vikipediji. U tekstu članka koji je bio kraći ov ovog komentara, ostavio sam tri reference i jedan materijalni argument, što nije spominjano u komentarima glasanja, pa je moguće da je prethodni članak bio neprofesionalno napisan. Vi radite na Viki, veroatno ste stručni u poslu održavanja sistema / programiranja i slično, pa vam se i obraćam u tom smislu i ne želim da vodim sa vama naučne debate, već ako ovaj moj pokušaj edukovanja srpskih čitaoca koje zanima istorija ima smisla, uputite me kod nekog sa kime bih mogao više o ovome da razgovaram i doprinesem Vikipediji u pravom smislu te reči.— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik TheApostol (razgovor • doprinosi) | 09:16, 24. jul 2012.

Možete o tim temama prodiskutovati sa korisnicima Vojvoda i ClaudiusGothicus, koji svakako jesu kompetentni za istoriju. micki 09:53, 24. jul 2012. (CEST)

-Odg: Hvala.

Poštovani, pretpostavljam da mi se javljaš (pređimo na ti ako nije problem) povodom članka o Svevladu.

Istorijski izvori iz 5. veka pa nadalje ne znaju ništa o tom Svevladu itd. Koji istorijski izvor ga spominje tačno i kada? Koliko je meni poznato sredinom 5. veka deo Slovena se tek nalazio u Panoniji u sastavu Atilinog carstva o čemu je pisao istočnorimski diplomata Prisk. Vizantijski (grčki) istoričari 6. veka poput Prokopija iz Cezareje, Agatije iz Mirine, Evagrija Sholastika, Menandra Protektora itd. (kao i neki latinski (Jordanes) i sirijski autori (Jovan Efeški)) govore o postepenim upadima Slovena na vizantijski Balkan sve do Soluna, Carigrada itd. Jesu li svi oni, a govorimo o autorima koji su živeli u različitim krajevima, bili različitog društvenog položaja i obrazovanja i sl. imali kolektivnu blokadu čula ili su bili hipnotisani pa nisu primetili ogromnu državu Svevladovića sa centrom u Skadru?

Delo sekundarne literature, npr. knjiga Miloša S. Milojevića, Jovana I. Deretića i sl. nije istorijski izvor u užem smislu reči, niti se pomenuti autori uopšte smatraju istoričarima od naučnog ugleda i struke.

Niti je navodna istorijska karta nastala u 19. ili 20. veku materijalni dokaz za postojanje neke starosrBske države sa centrom u Skadru u 5. ili 6. veku.

Eto toliko. Pravila Vikipedije nalažu da se članci za koje neko od korisnika smatra da ne spadaju u enciklopedijske iznesu na glasanje pred Viki zajednicu uz odgovarajuće obrazloženje. Tako će biti i u budućnosti. Uostalom, niko te ne sprečava da o Svevladu i Svevladovićima pišeš na nekom drugom mestu, internet na srpskom jeziku je preplavljen sajtovima koji promovišu samozvane prof, dr, akademike koji Srbe nalaze u Mesopotamiji, Starom Rimu itd.--ClaudiusGothicus (razgovor) 15:00, 24. jul 2012. (CEST)

-Odgovor:

Pošto si probao da rešiš ovo naučnim putem, hajde onda da tako i nastavimo. Pre svega, Deretića nisam pomenuo nigde. Pretpostavljam da se baviš istorijom, kada već daješ ove sve informacije. Onda, da li si pročitao možda pomenutu knjigu Milojevića i neke od Deretićevih knjiga? Pošto se ljudi prave dosta pametni i vole da kažu kako su to sve poremećeni ljudi a i ne pročitaju ništa od njih. Sve i da je Deretić lud, nisu ludi izvori koje pominje. Postoji hiljade i hiljade citata u njegovim knjigama i sve što je moguće naći i svaka knjiga koja je dostupna, može se lako proveriti bilo koja njegova tvrdnja. Ako si čitao, onda mi je čudno da pitaš koji su to izvori koji pominju Srbe u 5. veku. Čudno ti je što sirijiski autori ne pominju Srbe? Ni mi ne pominjemo narode južne amerike...jednostavno nismo imali nikada dodirnih tačaka. A ne znam zašto bi uzimali zdravo za gotovo romejske "istoričare", a druge izvore odbacivali. Na sreću, da se ne bi gatalo, postoje arheolozi, koji imaju ključnu ulogu u svemu ovome.

Ne, nije ovo o članku "Svevladu prvom", ovo je o kompletnoj našoj istoriji.

Da se ne lažemo, sva ta "zvanična" istorija se temelji na jednom jedinom izvoru, Porfirogenitu. Pošto nema podataka o toj seobi slovena i tim izmišljotinama, dugo sam tražio podatke. Što više sam ih nalazio, sve više sam uočavao nelogičnosti. Zanimljivo je proučavati istorije država koje se danas nalaze na toj teritoriji sa koje smo navodno došli. Nećete naći pomena o nama. Onda pošto nas nije nigde bilo pre 7. veka, verovatno smo se odjednom stvorili, jer drugog objašnjenja nema. Ironičan sam, ali šta ću kad nemam podataka, protiv kojih bih mogao da pričam.

Preporučujem knjigu Đorđe Janković - Srpske gromile. Naravno osim njega, preporučujem da pogledate istraživanja Vesne Pešić i Srboljuba Živanovića, pa čak i stupite u kontakt s njima. Znam da su svi oni "sektaši" ali kompetentnijih ljudi Srbija nema, a i kakvi god ljudi bili, njihov radi govori više od njih samih, pa pređi preko toga i pogledaj objektivno.

Dakle, po meni ovako stoje stvari: Imamo materijalne dokaze, imamo hiljade izvora i referenci nasuprot teorije koja je usvojena pre stotinak godina i za koju nema izvora, ali ipak, koristićemo ovu drugu, jer je bolje da živimo u ubeđenju da smo mali narod i da ne zazsužujemo bolje.

Ja ti upravo i pominjem izvore iz 5. i 6. veka o seobi Slovena koja će dovesti i Srbe na Balkan početkom 7. veka. Seoba Slovena na Balkan je bila dovoljno dugotrajan i sveprisutan proces da su o njoj pisali i autori kojima je sirijski bio maternji jezik. Jovan efeški je bio inače monofizitski episkop Efesa u Maloj Aziji i logično da je čuo za Slovene koji su gusarili po Egejskom moru. To što J.I. Deretić i još poneki poriču da ti izvori uopšte postoje svedoči o njihovoj kompetentnosti.

Savetujem da uz pomoć knjige Đorđa Jankovića napišeš članak o Svevladu, ako ga on bilo gde uopšte i spominje.

Ti radi svoj, a ja ću svoj posao.--ClaudiusGothicus (razgovor) 18:17, 24. jul 2012. (CEST)

Toliko dugotrajan proces da ga niko nije spomenuo i opisao. Daj mi molim te te tvoje autore, daj mi nazive spisa, knjiga, gde si to video i odakle si to naučio, hoću da vidim te originale i da rešimo misteriju. Dakle ako mi ne pošalješ relevantne izvore, ja ću smatrati da ih nemaš...Ili si samo video da je neko od samoprozvanih istoričara tako rekao, pa sad i ti tako prenosiš. Pa šta ako je neko pominjao slovene tada? Bilo ih je i tada i pre toga, ne znam šta hoćeš da kažeš zaista.

Eto de, sad još samo reci kako je Deretić sektaš srpske pravoslavne crkve i stranački se opredeli, pa da znam da ovo nema veze sa istorijom. Deretić je doktorirao u americi i član je ruske amademije nauka. Govori više svetskih jezika i istorijom se bavi bar 60 godina. Jedini je sa ovih prostora proučavao istoriju direktno iz turskih i grčkih spisa, napisanih na maternjem jeziku, ali i proučavao unikatne knjige iz najvećih svetskih biblioteka. Obišao je svet i proučio istoriju svakog naroda bitnog za našu istoriju. Ako nađeš kompetentnijeg, ti javi.

Đorđe Jankvoić je arheolog, nije istoričar prijatelju. No, da grobnica Svevlada postoji, našao bi je, ali eto, ovako samo imamo srpske grobnice od prvog veka nove ere. Naravno za tebe su to gluposti, jer Papa nije tako napisao, nego drugačije, pa to možda nisu grobnice, nego svemirski brodovi.

Ja svoj posao radim, ali nisam siguran šta je tvoj posao i da li ga radiš kako treba.

Ne znam da li je to kod svih srba ili samo kod nekih, ali kao što sam već napisao, dosta vas pati od nekog kompleksa niže vrednosti i u stanju je da po difoltu negira sve što iole nije onako kako on misli. Da se ti prijatelju baviš naukom, znao bi da u tom poslu moraš biti objektivan.

Ja ti upravo spominjem autore koji su opisali seobu Slovena tj migracione procese od 5. veka nadalje koji su doveli do dolaska Slovena na Balkan uključujući i Srbe početkom 7. veka. Za sve to Deretić tvrdi da ne postoji, a radi se o dvadesetak autora. Više o tome pogledaj recimo u: Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije, Tom 1, uredio Georgije Ostrogorski, Beograd 1955 (postoji i fototipsko izdanje iz 2007). A kad smo kod SAD i Rusije evo ti i jedna lepa knjiga Georgija Vernadskog, ruskog istoričara koji je 1917. napustio Rusiju u vreme pobede boljševika i ostatak karijere je proveo na univerzitetu Jel. Primetićeš da se on dosta oslanjao na te istoričare čije postojanje, vrednost i verodostojnos J.I. Deretić žučno poriče. http://oldru.com/vernadsky/ver01/menu.htm

Deretić se toliko dobro služi grčkim jezikom da gomilu vizantijskih autora koristi u prevodu na latinski iz 19. veka iz jedne edicije koju je priredio francuski katolički sveštenik Minje. (npr. Jovana Zonaru, Evsevija Cezarejskog, Jovana Kinama, Laonika Halkokondila (Zapadna Srbija, već na str. 5))?

Što se tiče osmanskih (turskih) izvora, razočaraću te, on koristi isključivo one koje su Aleksej Olesnicki i Gliša Elezović preveli, iskomentarisali i obradili počevši od perioda između dva svetska rata.

Takođe, ne znamo gde je, kada i sa kojom temom J.I. Deretić doktorirao, a za tu akademiju koju pominješ znamo jako dobro da je NVO. Uostalom i kod nas imaš gomilu univerzita, akademija, naučnih centara itd koji su to samo po imenu.

Ja jako dobro znam ko je Đorđe Janković, zato sam ti i preporučio da njegovim delima ako možeš referenciraš članak o Svevladu.

Savetujem da ne ulaziš u dijagnoziranje sagovornika. --ClaudiusGothicus (razgovor) 22:46, 24. jul 2012. (CEST)

"a radi se o dvadesetak autora." -Pa znaš li kojih ili ćemo da ostanemo na brojkama? Za svakog tvog autora ja ću 2 da nađem koji su tvrdili suprotno. "Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije, Tom 1, uredio Georgije Ostrogorski, Beograd 1955" -Hehe, dobar štos. Sad neki izvor da mi daš? "evo ti i jedna lepa knjiga Georgija Vernadskog" -Ruskim ne baratam tako dobro, no vidim da je knjiga kao i prethodna iz kritičnog perioda. Uostalom, po naslovima vidim Sarmate i Ante. Pa mislim da čak i na Vikipedija člancima Sarmata i Ante povezuju sa Srbima, a da ne spominjem ko su zaista. Milojević je napisao knjigu pre ovih tvojih, čisto da se zna. Zašto pominješ toliko Deretića? Ako ja nisam hteo da ga pominjem, ne moraš ni ti. Kad bi hteo da proučavaš istoriju, dosta toga bi mogao sam da zaključiš. -Ovaj pasus oko prevođenja zbilja ne razumem šta si hteo da kažeš. Prevodio vizantijeske autore na latinski valjda? -Što se turskih izvora tiče, to je samo tvoje subjektivno mišljenje i nije tačno. Čovek je izvesno vreme proveo u Turskoj i proučavao njihovu literaturu. -Dobro znaš ko je gospodin Janković? Molim objašnjenje za njegova otkrića, kao i otkrića gospodina Pešića i njegove ćerke Vesne. I oni su svi komplet ludi ili je nešto drugo u pitanju...

Kada se upoznaš sa radovima Priska, Prokopija iz Cezareje, Agatije, Evagrija Sholastika, Menandra Protektora, Pseudo-Cezarija, Pseudo-Mavrikija, Teofilakta Simokate, Uskršnjom hronikom, Georgija Piside, anonimnog autora Čuda sv. Dimitrija Solunskog, Teofana Ispovednika, patrijarha Nićifora I, Taktikom Lava VI...a to su samo grčki (vizantijski) autori možemo govoriti dalje.

Čitaj još ponešto osim Milojevića, J.I.Deretića, Pešića itd, pa ćeš steći potpuniju perspektivu. Nisam kompetentan da procenjujem nečije mentalno stanje, ali ponešto o stručnosti znam. Toliko.--ClaudiusGothicus (razgovor) 08:54, 25. jul 2012. (CEST)

I od svih njih imao si za primer samo ovog komunjaru. Mene iskreno zabrinjava, šta je to da srpske naučnike prezireš, a uzimaš zdaravo za gotovo tuđe, pogotovo one koji su kroz čitavu istoriju jedva čekali da poraze Srbiju. Tužno je i da si od svih ruskih istoričara ti izdvojio jednog, koji izgleda i nije Rus. Ja se iskreno nadam da se ti ne baviš istorijom.

Zato što je Samo istorijska ličnost, a Svevlad nije. Inače, obrati pažnju malo i na vreme kada je Samo živeo, prostore kojima je vladao i još poneki detalj, pa ćeš videti da nema veze sa Svevladom. Ispeci pa reci.--ClaudiusGothicus (razgovor) 00:30, 12. avgust 2012. (CEST)

"Svevlad, Samovlad ili kako su ga još nazivali, Samo ". Tako sam započeo svoj članak. Neću da tvrdim da je to ista ličnost, ali čudno je da se isto zovu i da su vladali istim narodom. Znači da je u pitanju ili ista ličnost sa pogrešnim podacima ili da je ovaj naslednik onog?

Ako je tvoj Svevlad navodno živeo i vladao u 5. veku na Balkanu sa, beše, prestonicom u Skadru, kako može biti ista ličnost sa Samom koji je vladao uglavnom Zapadnim Slovenima u 7. veku???--ClaudiusGothicus (razgovor) 01:22, 12. avgust 2012. (CEST)

Napisao sam da je čudno da se isto zovu i da su vladali Slovenima (Srbima) i jedan i drugi. Ako su podaci o ovom Samu tačni, može da bude jedino naslednik Sama prvog tj Svevlada koji je inače iza sebe ostavio tri sina, pa ne vidim zašto ovo ne bi bilo moguće.

Normalno, šta je to oko 100 godina između smrti oca Svevlada i početka vladavine sina Sama.--ClaudiusGothicus (razgovor) 01:35, 12. avgust 2012. (CEST)

A tada je vladao običaj da se žrtvuju unuci.

Obavesti nadležne o velikom otkriću što pre!!!--ClaudiusGothicus (razgovor) 01:40, 12. avgust 2012. (CEST)

Heheh, e moj "istoričaru"...

Obavesti nadležne o velikom otkriću što pre!!!--ClaudiusGothicus (razgovor) 01:45, 12. avgust 2012. (CEST)

Pogreših broj. Dobio sam vatrogasce, rekoše da ne znaju ništa o istoriji. Mada su i oni čuli da je postojao običaj žertvovanja unučadije i upitaše đe gori poluusplahirenim tonom.