Rajko Vračar

Rajko Vračar
Datum rođenja	1934.
Datum smrti	2021.

Rajko Vračar (Pišče, kod Plužina, 1. avgust 1934 — Beograd, 8. januar 2021), bio je profesor i rektor Univerziteta u Beogradu.

Biografija

Rođen je 1. VIII 1934. godine u Pišču, Plužine, Crna Gora., od oca Žarka učitelja i majke Milice, rođene Jauković. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Nikšiću 1954. godine, diplomirao je na Metalurškom odseku Tehnološkog fakulteta u Beogradu u martu 1960. godine. Doktorirao je u maju 1969. godine na istom fakultetu iz oblasti hidrometalurgije. Radio je dve godine u privredi, na radnom mestu upravnika pogona. Biran je na Katedri za obojenu metalurgiju TMF-a: za asistenta 1962. godine, za docenta 1971. godine, za vanrednog profesora 1976. godine i za redovnog profesora 1981. godine.

U obrazovnoj delatnosti izvodio je nastavu na redovnim ili poslediplomskim studijama matičnog fakulteta i fakulteta u Boru, Prištini i Podgorici iz predmeta: Metalurgija obojenih metala, Teorija metalurških procesa, Termodinamika metalurških reakcija, Hidrometalurški procesi. Bio je predsednik matične komisije za osnivanje Metalurškog fakulteta u Podgorici i 5 godina vršilac dužnosti šefa katedre. Rukovodio je izradom preko 100 diplomskih radova. Autor je ili koautor 4 (četiri) udžbenika.

U oblasti naučnog rada bavio se unapređenjem postojećih i osvajanjem novih tehnologija i hemijsko-tehnoloških procesa dobijanja obojenih metala: aluminijuma, magnezijuma, olova, cinka, bakra i drugih metala iz različitih polaznih ruda, koncentrata i međuprodukata njihove prerade. Posebno interesovanje i najznačajnije rezultate je ostvario u oblastima: a) Izučavanje hidrometalurških procesa na povišenim temperaturama i procesa u autoklavu različitih heterogenih sistema: čvrsto-tečno i čvrsto-tečni gas i b) Hlorovanje polaznih, naročito, siromašnih sirovina gasovitim hlorom i drugim reagensima u cilju dobijanja korisnih metala.

Sam ili sa saradnicima autor je: 8 monografija (dve međunarodne), 8 naučnih predavanja po pozivu na inostranim fakultetima i institutima, 38 naučnih radova u međunarodnim časopisima, 25 naučnih radova u zbornicima međunarodnih naučnih skupova štampanih u celini, 46 naučnih radova štampanih u domaćim časopisima, 48 naučnih radova u zbornicima domaćih naučnih skupova štampanih u celini, 12 naučnih radova u zbornicima inostranih i domaćih skupova štampanih u izvodu, 35 elaborata i studija, 14 idejnih i glavnih investicionih projekata i jednog patenta. Citiran je 164 puta. Rukovodio je sa 23 naučno-istraživačka projekta i sarađivao u 25 takvih projekata. Na osnovu njegovih istraživanja uvedena su unapređenja u tehnologijama proizvodnje aluminijuma, cinka, fero-metala i dr. Učestvovao je na brojnim domaćim i međunarodnim simpozijumima i kongresima kao član, predsednik organizacionog ili naučnog odbora. Sarađivao je po različtim osnovama sa nizom univerziteta, fakulteta, instituta i proizvodnih radnih organizacija, kod nas i u svetu. Bio je mentor 8 odbranjenih doktorata i 10 magistarskih radova. Obavio je više studijskih boravaka u različitim zemljama i kraće specijalizacije u Sovjetskom Savezu i Nemačkoj. Bio je član redakcije časopisa “Vatrostalni materijali” „Hemijski pregled“ i „Metalurgija“.

Počasni je doktor Tehničkog univerziteta u Sankt Petersburgu, ekspert UNIDO, počasni član Srpskog-hemijskog društva i savetnik ICSOB (Međunarodne organizacije proizvođača i prerađivača boksita, glinice i aluminijuma).

U okvirima obrazovno-naučnih i društvenih aktivnosti bio je šef katedre, šef odseka, prodekan fakulteta, prorektor i rektor Univerziteta u Beogradu, predsednik Zajednice univerziteta Srbije, član Komisije univerziteta Evropskog Saveta, član Komiteta za obrazovanje Srbije, Rukovodilac jugoslovenske delegacije u SEV-u, član Komisije za nauku Skupštine SFRJ, član Komisije za nauku SIZ-a Srbije, član Saveta Fonda za tehnološki razvoj Srbije, Član upravnog odbora SHD, član naučnih veća i saveta više instituta u Srbiji i dr.

Američki biografski institut uvrstio ga je u ediciju 500 najpoznatijih ličnosti u svetu 1993. godine. Dobio je diplomu i ušao u ediciju “International Leaders in Achievement “ biografskog centra u Kembridžu. Prikazan je u leksikonu „Ko je ko u Srbiji.“

Nosilac je Ordena rada sa zlatnim vencem, Oktobarske nagrade Privredne komore Beograda, Plakete i diplome za doprinos razvoju Beograda, Velike plakete sa poveljom Univerziteta u Beogradu, Četvoro-aprilske nagrade studenata BU za pedagošku delatnost, diplome zaslužnog, počasnog člana SHD, Počasne diplome SEV-a i drugih priznanja.

Oženjen je, Supruga Nada je diplomirani tehnolog, sin Goran diplomirani pravnik, ćerka Maja, diplomirani pedagog. Ima unuka Nikolu.