Борислав Благојевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Борислав Благојевић
Borislav blagojevic.jpg
Борислав Благојевић
Датум рођења(1911-02-18)18. фебруар 1911.
Место рођењаВаљево
Краљевина Србија
Датум смрти29. децембар 1985.(1985-12-29) (74 год.)
Место смртиБеоград
СФР Југославија

Борислав Т. Благојевић (Ваљево, 5/18. фебруар 1911Београд, 29. децембар 1985) је био српски правник, професор и декан Правног факултета и ректор Универзитета у Београду.

Биографија[уреди]

Рођен је у Ваљеву од оца Тиосава, хотелијера и мајке Љубице. Завршио је основну школу и гимназију у Ваљеву, а затим Правни факултет Универзитета у Београду 1933. године. На истом факултету је 4. јуна 1934. одбранио докторску дисертацију „Уговори по пристанку - Формални уговори“.[1] У периоду од октобра 1934. до маја 1937. био је на специјализацији у Француској и Аустрији.[2]

Универзитетску каријеру је почео као асистент на Правном факултету у Београду (1933), затим је био доцент (од 1938) и ванредни професор (од 1940) на Правном факултету у Суботици. По завршетку Другог светског рата универзитетску каријеру је наставио на Правном факултету у Београду где је био ванредни, а затим редовни професор од 1951. године. Декан Правног факултета био је у периоду од 1950. до 1956. Ректор Универзитета у Београду био је од 1956. до 1963.[1]

Био је дописни члан Југословенске академије знаности и умјетности са седиштем у Загребу. Био је члан Научног друштва Србије. Основао је Институт за упоредно право које је почело са радом 1. јануара 1956. и коме је био први и дугогодишњи директор, до 1978. године.[3] Био је оснивач и први директор Библиографског института Југославије, у периоду од 1950. до 1961. био је главни уредник „Библиографије Југославије“. Био је народни посланик су скупштини СР Србије. Од 1971. до 1973. је био судија Уставног суда Југославије.[2]

Био је редовни члан Међународне академије за упоредно право у Хагу. Био је почасни доктор Универзитета у Познању (Пољска) и Универзитета у Клермон Ферану (Француска).[3]

Објавио је преко двеста научних радова, међу којима и уџбенике и монографије међу којима су: „Систем извршног поступка“, „Римско право (посебни део)“, „Грађанскоправни облигациони уговори“, „Међународно приватно право“, „Наследно право“, „Начела приватног процесног права“, „Правни положај и правни послови државних привредних предузећа“, „Наука о држављанству“, „Уговори по пристанку“, „Уговори о научноистраживачком раду“.[3]

Одликован је Орденом рада са црвеном заставом и Орденом заслуга за народ са златном звездом.[2]

Умро је 1985. године и сахрањен на Новом гробљу у Београду.[2]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Милорад Радојчић: „Рођени, венчани и умрли 1911. године“, стр. 134, у публикацији „Колубара велики народни календар за просту 2011. годину“, Ваљево
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Српски биографски речник, том 1, одредница „Благојевић, Борислав Т.“, стр. 565, Матица српска, Нови Сад 2004. COBISS.SR 200028935
  3. 3,0 3,1 3,2 „Оснивање и оснивачи инситута за упоредно право”. Архивирано из оригинала на датум 09. 10. 2011. Приступљено 25. 06. 2012. 


Претходник:
Илија Ђуричић
ректор Универзитета у Београду
19561963

Наследник:
Божидар С. Ђорђевић