Драгослав Јовановић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Драгослав Јовановић
Dragoslav jovanovic 1886-1939.jpg
Драгослав Јовановић (1886-1939)
Датум рођења(1886-12-04)4. децембар 1886.
Место рођењаБеоград
 Краљевина Србија
Датум смрти16. јул 1939.(1939-07-16) (52 год.)
Место смртиБеоград
 Краљевина Југославија

Драгослав Јовановић (Београд, 4. децембар 1886Београд, 16. јул 1939), доктор права, професор Правног факултета и ректор Универзитета у Београду1936. до 1939. године.

Биографија[уреди]

Рођен је 4. децембра 1886. године у Београду у чиновничкој породици. Његов отац Богољуб Јовановић (1839—1924), члан Српског Ученог Друштва, био је дуги низ година статистичар и управник Управе државне статистике у Србији. Мајка Емилија (1860—1939) потицала је из учитељске породице Димић, а и сама је до удаје радила као наставница Крагујевачке гимназије. Након основне школе завршио је Прву мушку гимназију, а потом Правни факултет у Београду. Непосредно пред почетак Првог светског рата, током 1913. и 1914. године заједно са Живком Јовановићем је као стипендиста похађао докторске студије на Правном факултету у Паризу. Након почетка рата напустио је Француску и дошао у Србију, где је једно време био тумач у француској војној мисији, али се потом разболео па је током аустроугарске окупације остао у Београду.[1]

После ослобођења земље и стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца докторирао је на Правном факултету у Београду. Године 1919. је био постављен за секретара Генералне дирекције државног рачуноводства, а 1920. је постао секретар у кабинету министра финансија. Исте године је постављен и за библиотекара Министарства финансија са рангом инспектора. Године 1921. је постао начелник Генералне дирекције државних дугова.[2] Након неколико година напустио је чиновничку службу и 1923. године је био постављен за ванредног професора јавног права на Правном факултету. Године 1930. је постао редовни професор Универзитета у Београду.

Бавио се научним радом, а главна дела су му била Појам закона и Доношење закона. Појам закона је био и његова докторска теза, коју је одбранио 1923. године пред тадашњим деканом правног факултета Чедомиљем Митровићем, Јевгенијем Спекторским и својим ментором, Слободаном Јовановићем. Био је уредник енциклопедије „Свезнање”. Сарађивао је приликом доношења свих закона, уредби и правилника Универзитета у Београду, као и у њиховим изменама и допунама. Био је један од оснивача и први председник Кредитне задруге универзитетских наставника, а такође је сарађивао и у управи Удружења универзитетских наставника. Био је председник Југословенског професорског друштва и Југословенског учитељског удружења.[3] Био је међу оснивачима Вукове задужбине 1937. године и заменик њеног првог председника Александра Белића[4][5], а такође и члан првог надзорног одбора Српског културног клуба.[6]

У време великих политичких сукоба на Београдском универзитету, у којима је страдао студент Жарко Мариновић, свега пар дана након трагедије одлуком Универзитетског већа је 28. априла 1936. године био изабран за ректора Универзитета. Иако је био велики правни стручњак и угледни професор, његов избор за ректора био је првенствено јер није припадао ниједној политичкој партији и био је помирљивог духа који му је помогао да унесе потребни мир између разних студентских група и власти Универзитета.[7] Због свог слободоумног и демократског понашања, али и попустљивости према револуционарном студентском покрету, називан је „црвени ректор”.

Био је ожењен Милицом рођ. Стајић, са којом је имао троје деце, синове Богољуба, Десимира и кћерку Милу. Умро је 16. јула 1939. године у Београду и сахрањен је на Новом гробљу.

За своје учешће у Првом светском рату био је одликован чехословачким Орденом белог лава трећег реда и француском Легијом части трећег реда.

У знак сећања на њега, једна улица у центру Београда, која спаја улицу Краља Милана и Трг Николе Пашића, носи његово име.

Дела[уреди]

  • Јовановић, Драгослав (1923). Појам закона (PDF). Београд: Геца Кон. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 05. 01. 2018. Приступљено 04. 01. 2018. 
  • Јовановић, Драгослав (1923). Доношење закона (PDF). Београд: Геца Кон. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 05. 01. 2018. Приступљено 04. 01. 2018. 

уз стручне доприносе у енциклопедијама, зборницима, часописима, законским текстовима, и т.д.

Референце[уреди]

  1. ^ Јовановић (1923), стр. 80
  2. ^ Јовановић (1923), стр. 80
  3. ^ Московљевић, Милош С. Прослава стопедесетогодишњице рођења Вука Ст. Караџића. Наш језик, година VI (1937). Београд: Лингвистичко друштво. Стр. 41-42.
  4. ^ Московљевић, Милош С. Прослава стопедесетогодишњице рођења Вука Ст. Караџића. Наш језик, година VI (1937). Београд: Лингвистичко друштво. Стр. 60.
  5. ^ новости.рс
  6. ^ Димић, Љубодраг (1996). Културна политика у Краљевини Југославији 1918-1941. 1. Београд: Стубови културе. Стр. 520.
  7. ^ Поповић (2005)

Литература[уреди]

  • „Београдски Студент”, ванредни број, 20. август 1939.
  • Мала енциклопедија Просвета том I. Београд: Просвета. 1978. ISBN. 
  • Јордановић, Бранислава (2005). Ректори Лицеја, Велике школе и Универзитета у Београду: 1838-2005. Београд: Универзитет у Београду; Завод за уџбенике и наставна средства. 
  • Поповић, Дејан (2005). Универзитет у Београду 1838-2005. Сто година првог српског Закона о Универзитету. Београд: Унвиерзитет у Београду. 

Спољашње везе[уреди]


Претходник:
Владимир Ћоровић
ректор Универзитета у Београду
19361939

Наследник:
Петар Мицић