Revolucija ruža

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Revolucija ruža, ponekad prevođena i kao Ružičasta revolucija (gruz. ვარდების რევოლუცია - vardebis revolucia), naziv je za događaje u Gruziji 2003. godini koji su doveli do smene tadašnjeg predsednika Eduarda Ševardnadzea.

Vladavina Eduarda Ševardnadzea[uredi]

Eduard Ševardnadze je bio ministar spoljnih poslova SSSR od 1985. do 1990. godine, kada je podneo ostavku na to mesto.

Iako je on uz rusku pomoć stao na čelo Gruzije, njegova politika bila je jasno prozapadna. O tome svedoče i optužbe iz Rusije da se gruzijska teritorija koristi kao baza čečenskih terorista za dejstva protiv Rusije.

Njegov režim su često potresale korupcionaške afere,[1][2] a nivo kriminala u zemlji je jasno stajao na putu ekonomskom razvitku zemlje koja je zavisila od stranih investicija.

Gruzija, kao kavkaska zemlja, ima veliki strateški značaj kao zemlja kroz koju bi mogao proći alternativni naftovod kojim bi se zaobišla Rusija u transportu kaspijske nafte ka Evropi odnosno Zapadu (SAD i EU).

Osnivanje Liberti (Sloboda) instituta[uredi]

Liberti (Sloboda) institut u Gruziji osnovan je 1996. godine, a glavni inicijator njegovog osnivanja bilo je gašenje od države finansijski nezavisne televizije Rustavi 2.

Pored mnogobrojnih aktivnosti na polju ljudskih prava, borbe protiv korupcije i slobode govora, institut je pružao podršku i podstrekivao nastanak studentskih parlamenata iz kojih će kasnije nastati KMARA!. Oko 800 studentskih aktivista je uz pomoć Liberti instituta obučeno za aktivnosti u pokretu KMARA!.

Nastanak KMARA![uredi]

Na univerzitetu u Tbilisiju je 2000. godine formirana studentska organizacija čiji je cilj bila borba protiv korupcije na državnim univerzitetima.

Ova studentska grupa početkom 2003. godine uz pomoć i instrukcije ogranka američkog Liberti instituta u Gruziji postala je pokret KMARA! (DOSTA!).

Preko Liberti instituta i Soroševog Fonda za otvoreno društvo pripadnici KMARA! povezali su se s aktivistima OTPOR!-a koji su ih obučavali i davali im uputstva u vezi sa svojim iskustvima u aktivnostima borbe protiv Slobodana Miloševića. Pored članova KMARA!, kontakte sa učesnicima 5-oktobarske revolucije ostvario je i lider, tada već, udružene opozicije Mihail Sakašvili.

Ujedinjenje opozicije[uredi]

Nekadašnji članovi Ševarnadzeove Građanske Unije Gruzije:

bili su vođe opozicije koje su na parlamentarnim izborima u novembru 2003. godine stajale nasuprot Ševarnadzeu i Abašidzeu, mada nisu stajale u zajedničkoj koaliciji.

Izbori[uredi]

Na izborima je pobedu, prema državnoj izbornoj komisiji, ostvario Ševarnadzeov blok. Sakašvili je na osnovu svojih rezultata sebe i svoju partiju proglasio pobednicima i pozvao narod da mirnim protestima odbrani pobedu, u tom pozivu i u potvrdi njegove izborne pobede (odnosno osvajanja najviše mesta u skupštini) pridružili su mu se i lideri druge opozicione grupacije Burdžanadze-Demokrati (Zurab Žvanija i Nina Burdžanadze).

Njegovu izbornu pobedu i izbornu krađu potvrdili su i od države nezavisni posmatrači.

Protesti[uredi]

Mirni narodni protesti koji su usledili trajali su dve nedelje, a u njima su pored lidera opozicije (Sakašvili, Burdžanadze i Žvanija) aktivno učestvovali i aktivisti pokreta KMARA! i ogranak američke NVO Liberti (Sloboda) institut u Gruziji. Pored glavnog grada Tbilisija, protesti su zahvatili i veće gradove u zemlji. Simbol protesta bile su ruže kojima su Sakašvili i njegove pristalice prikazivale svoju odlučnost da se nenasilnim sredstvima bore za demokratiju.

22. novembra 2003. godine u doba kada je održavana konstitutivna sednica novog saziva skupštine Sakašvilijeve pristalice su probile milicijski kordon i upale u skupštinu. Usred konstitutivne sednice u halu su upale pristalice opozicije sa ružama u rukama i prekinule zasedanje, a Ševardnadze je uz pomoć telohranitelja uspeo da pobegne iz sale, a kasnije i iz zgrade skupštine. Oružane snage Gruzije odbile su da intervenišu protiv demonstranata i spreče njihov prodor u skupštinu i razbiju demonstracije.

Sutradan su se uz posredovanje ruskog ministra spoljnih poslova Igora Ivanova sastali sa Ševardnadzeom Sakašvili i Žvanija. Na tom sastanku Ševardnadze je podneo ostavku i predao vlast opoziciji.

Međunarodni uticaj[uredi]

Smatra se da je Narandžasta revolucija, serija demonstracija koje su usledile nakon parlamentarnih izbora u Ukrajini novembra 2004, delimično bila inspirisana gruzijskom Revolucijom ruža.[3]

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ Tudoroiu, Theodor (2007). „Rose, Orange, and Tulip: The Failed post-Soviet Revolutions”. Communist and Post Communist Studies. 40 (1): 320. 
  2. ^ Wheatley, Jonathan (2005). Georgia From National Awakening to Rose Revolution. Burlington, VT: Ashgate. str. 85, 155. 
  3. ^ Bunce, V.J & Wolchik, S.L. International diffusion and postcommunist electoral revolutions Communist and Post-Communist Studies (2006) V.39 No 3 pp. 283-304

Literatura[uredi]

  • Wheatley, Jonathan (2005). Georgia From National Awakening to Rose Revolution. Burlington, VT: Ashgate. str. 85, 155. 

Spoljašnje veze[uredi]