Rik Bari

Rik Bari
Bari na Golden Stejtovoj šampionskoj paradi u junu 2015.
Lični podaci
Puno ime	Ričard Fransis Denis Bari III
Datum rođenja	(1944-03-28)28. mart 1944.
Mesto rođenja	Elizabet, Nju Džerzi, SAD
Državljanstvo	SAD
Visina	2,01 m
Informacije o karijeri
NBA draft	1965. / 2. pik, 1. runda
Odabrao: San Francisko voriorsi
Pro karijera	1965—1980
Pozicija	krilo
Juniorska karijera
1962—1965	Majami harikejnsi
Seniorska karijera
Godine	Klub
1965—1967 1968—1970 1970—1972 1972—1978 1978—1980	San Francisko voriorsi Oukland ouksi / Vašington kapsi Njujork netsi Golden Stejt voriorsi Hjuston roketsi
Statistika  na basketball-reference.com
Statistika   na nba.com

Ričard Fransis Denis Bari III (engl. Richard Francis Dennis Barry III; Elizabet, Nju Džerzi, 28. mart 1944) je bivši američki košarkaš. Igrao je na poziciji krila.

Bari je igrao i u Američkoj Košarkaškoj Asocijaciji (ABA) i u Nacionalnoj Košarkaškoj Asocijaciji (NBA). NBA ga je imenovala jednim od 50 najboljih igrača u istoriji, 1996. godine, on je jedini igrač koji je predvodio Nacionalnu faklutetsku atletsku asocijaciju (NCAA), ABA i NBA u postizanju poena u jednoj sezoni. Njegovih 30.5 poena po utakmici je najviše u ABA karijeri, a on je jedini igrač koji je postigao 50 poena u 7 utakmici u plej-ofu u bilo kojoj ligi. Jedan je od četiri igrača koji su deo timova šampiona ABA i NBA.

Beri je nadaleko poznat po svojoj neobičnoj, ali izuzetno efikasnoj tehnici slobodnog bacanja, pošto ih je šutirao odozdo, tj izbačaj lopte je išao od kolena ka grudima. U njegovoj karijeri postizao je  .880 posto slobodnih bacanja, što je zauzelo je prvo mesto u istoriji ABA, a u vreme odlaska u penziju 1980. godine, njegovih .900 procenata bilo je najbolje od svih NBA igrača. 1987. godine primljen je u Memorijalnu košarkašku kuću slavnih.

Beri je otac bivših profesionalnih košarkaša Brenta Berija, Džona Berija, Dru Berija i Skuter Berija, a sadašnjeg profesionalnog igrača Kenjon Berija.

Rane godine i Koledž

Beri je odrastao u Rozel Parku,  Nju Džerzi, gde mu je bejzbol bio omiljeni sport u mladosti. Odrastao je kao obožavatelj lokalne zvezde Njujork Čajantsa-a Vilija Majsa, koji je nosio dres sa brojem 24, a taj broj nosio bi u čast autfilderu tokom cele svoje košarkaške karijere. 1962. Beri je završio srednju školu Rozel Park.

Beri je odlučio da pohađa Univerzitet u Majamiju, najvećim delom zato što je glavni trener uragana Brus Hejl, izvodio napredni napadački stil, koji je odgovarao njegovim veštinama i atletici. Tamo je sveamerikanac upoznao svoju buduću suprugu Pamelu, koja je bila ćerka glavnog trenera. Kao senior u sezoni 1964–65, Beri je predvodio NCAA sa prosekom od 37.4 poena po utakmici. Beri je jedan od samo dva košarkaša čije je broj povučen.

Berija je draftovli San Francisko Voriorsi, kao drugi pik na NBA draftu iz 1965. godine.

Profesionalna igračka karijera

San Francisco Voriors

U prvoj sezoni Berija u NBA ligi sa Voriorsima, tim je napravio kvantni skok sa 17 na 35 pobeda i bio u borbi za plej-of do finalne utakmice regularnog dela sezone. U Ol-Star utakmici, jednu sezonu kasnije, Beri je eruptirao sa 38 poena dok je tim sa Zapada iznenadio Istočni tim, koji je između ostalih velikana svih vremena imao Vilt Čemberlejna, Oskara Robertsona i Bila Rasela. Kasnije te sezone, Beri i kompanija produžili su na moćne Filadelfija Seventisikserse, na šest visoko konkurentnih utakmica u NBA finalu, nešto što Rasel i Boston Seltiksi nisu mogli učiniti u finalu istočne konferencije.

Nadimkom "Majami hrt" dugogodišnjeg emitora iz San Franciska, Bila Kinga zbog njegove vitke fizičke građe i izvanredne brzine i instinkta. Beri  je osvojio nagradu NBA Ruki godine, nakon prosečnih 25.7 poena i 10.6 skokova po utakmici u sezoni 1965–66. Sledeće godine osvojio je NBA Ol-star MVP, 1967. sa 38 poena i predvodio je NBA u bodovanju sa prosekom od 35.6 poena po utakmici - što se još uvek nalazi na osmom mestu u ligi. Beriju se pridružio Nejt Trurmond u San Francisku. Beri je pomogao da odvede Voriorse do finala NBA lige 1967. godine, koje su izgubili od Filadelfije Seventisiksersa u šest utakmica, uključujući 55 poena u trećoj utakmici. Beri je prosečno davao 40.8 poena po utakmici u, rekord NBA finala koji je stajao tri decenije.

Uznemiren što mu nisu platili dovoljno novca, za koji je verovao da mu pripada, od vlasnika Voriorsa Frenklina Mjulija, Beri je otišao u Oakland Oaks (ABA), koji mu je ponudio dobar ugovor i šansu da igra za Brusa Hejla, svog tadašnjeg tasta. Trogodišnja ugovorna ponuda Pet Bouna, pevača i vlasnika ekipe, procenjena je na 500.000 USD, a Beri je rekao da je "ponuda koju mi je ponudio Oakland bila jedina koju jednostavno ne mogu odbiti" i da će ga učiniti jednim od košarkaških najplaćenijih igrača. Sudovi su naredili Beriju da izađe iz sezone 1967–68 pre nego što je krenuo da igra u ABA, podržavajući validnost rezervne klauzule u svom ugovoru. Predhodio je autfildera St. Luis Kardinalsa, Kurta Fluda, čiji je poznatiji izazov rezervnoj klauzuli bio sve do Vrhovnog suda SAD, dve godine kao prvi američki profesionalni sportista iz većih liga koji je pokrenuo sudsku tužbu protiv njega. Nastali negativni publicitet bacio je Berija u negativno svetlo, prikazujući ga kao sebičnog i gladnog novca. Međutim, mnogi igrači u NBA tada su gledali da dođu do ABA radi unosnijih ugovora.

Spoljašnje veze

• Profil igrača na sajtu basketball-reference.com Arhivirano na sajtu Wayback Machine (24. april 2013)