Бил Расел
Бил Расел | |||
---|---|---|---|
Лични подаци | |||
Пуно име | Вилијам Фелтон Расел | ||
Датум рођења | 12. фебруар 1934. | ||
Место рођења | Монро, Луизијана, САД | ||
Датум смрти | 31. јул 2022.88 год.) ( | ||
Место смрти | Мерсер Ајланд, Вашингтон, САД | ||
Држављанство | САД | ||
Висина | 2,08 m | ||
Информације о каријери | |||
НБА драфт | 1960. / 2. пик, 1. рунда | ||
Одабрао: Сент Луис хокси | |||
Проф. каријера | 1956—1969 | ||
Позиција | центар | ||
Тренерска каријера | 1966—1988 | ||
Сениорска каријера | |||
Године | Клуб | ||
1956—1969 | Бостон селтикси | ||
Репрезентативна каријера | |||
Године | Репрезентација | ||
1956 | Сједињене Државе | ||
Тренерска каријера | |||
1966—1969 | Бостон селтикси | ||
1973—1977 | Сијетл суперсоникси | ||
1987—1988 | Сакраменто кингси | ||
Награде | |||
| |||
Статистика каријере у НБА као играча | |||
Поени | 14.522 (15,1 по утакмици) | ||
Скокови | 21.620 (22,5 по утакмици) | ||
Асистенције | 4.100 (4,3 по утакмици) | ||
Статистика на basketball-reference.com | |||
Статистика на nba.com | |||
Статистика тренерске каријере | |||
НБА | 341–290 (.540) | ||
Кошаркашка кућа славних као играч | |||
Кошаркашка кућа славних као тренер | |||
ФИБА кућа славних као играч | |||
Кућа славних на колеџу уведен 2006 | |||
Медаље
|
Вилијам Фелтон „Бил“ Расел (енгл. William Felton "Bill" Russell; Монро, Луизијана, 12. фебруар 1934 — Мерсер Ајланд, Вашингтон, 31. јул 2022) био је амерички кошаркаш и кошаркашки тренер. Играо је на позицији центра за Бостон селтиксе. Пет пута је био НБА МВП и дванаест пута учесник НБА ол-стар утакмице меча. Расел је био предводник славне династије Селтикса која је у 13 сезона под његовим вођством освојила 11 титула првака НБА. Заједно са хокејашем Хенријем Ричардом из НХЛ држи рекорд за највише титула освојених од стране појединачног спортисте у било којем професионалном спорту у Северној Америци. Висок 208 cm и распоном руку од 224 cm,[1][2] сматра се једним од најбољих кошаркаша свих времена. Пре почетка професионалне каријере, са универзитетским тимом Сан Франциско донси био је универзитетски првак две године заредом, а са репрезентацијом Сједињених Америчких Држава освојио је златну медаљу на Олимпијским играма 1956. у Мелбурну.[3]
Као играч, био је јак у блокадама и у одбрани човек на човека, што је помогло Селтиксима да доминирају лигом 60-их година. Поред тога, био је и добар скакач и четири пута је био најбољи скакач лиге, а у 12 сезона заредом имао је преко 1.000 скокова[4] и на другом је мјесту по броју скокова и скокова по утакмици у историји лиге, иза Вилта Чејмберлена. Такође је и клупски рекордер по броју скокова. Један је од два играча у историји НБА са преко 50 скокова на једној утакмици, поред Чејмберлена, који му је био велики ривал и други најважнији играч те генерације. Иако никада није био фокус напада у Селтиксима, успео је да постигне 14.522 поена у својој каријери и држи осмо место на листи најбољих стрелаца Бостон Селтикса свих времена.
Осим у играчком смислу, Расел је имао и важну улогу у друштвеном животу, с обзиром да је предводио први талас тамнопутих играча у лиги, заједно с Ерлом Лојдом, Чаком Купером и Натанијел Клифтоном, а такође је био и први тамнопути кошаркаш који је постигао статус суперзвезде. Осим као играч, три сезоне је водио Селтиксе као тренер-играч (од 1966. до 1969), чиме је такође постао први тамнопути тренер у историји северноамеричког професионалног спорта, као и први тамнопути тренер који је освојио титулу првака. Године 2011. тадашњи председник Барак Обама уручио му је Председничку медаљу слободе за његов допринос на терену и Покрету за грађанска права.[3] Уврштен је у кошаркашку кућу славних и као играч и као тренер, а такође је уврштен и у ФИБА кућу славних.
Преминуо је природном смрћу 31. јула 2022. године у свом дому у Мерсер Ајланду, у држави Вашингтон.[5] Његова породица је, преко Раселовог званичног Твитер налога, тог дана обавестила јавност о његовој смрти.[6]
Њему у част су током НБА сезона 2022/23. сви играчи на горњој десној страни предњег дела дреса носили број 6, који је Расел носио током играчке каријере, на црној позадини. Тај број се налазио и на половини терена у ауту код записничког стола у свим дворанама,[7] а његови Бостон Селтикси су поред тога поставили број 6 и у оба рекета, како би одали почаст његовој доминантној игри у рекету.[8] У његову част, НБА је повукла из употребе број 6 у свим клубовима, са изузетком да тај број могу да наставе да носе играчи који су га носили прије доношења одлуке, што је било први пут у историји да је један број повучен из цијеле лиге.[9]
Успеси
[уреди | уреди извор]Клупски
[уреди | уреди извор]- Бостон селтикси:
- НБА (11): 1956/57, 1958/59, 1959/60, 1960/61, 1961/62, 1962/63, 1963/64, 1964/65, 1965/66, 1967/68, 1968/69.
Репрезентативни
[уреди | уреди извор]Појединачни
[уреди | уреди извор]- НБА награда за животно дело: 2017.
- Најкориснији играч НБА (5): 1957/58, 1960/61, 1961/62, 1962/63, 1964/65.
- НБА Ол-стар меч (12): 1958, 1959, 1960, 1961, 1962, 1963, 1964, 1965, 1966, 1967, 1968, 1969.
- Најкориснији играч НБА Ол-стар меча (1): 1963.
- Идеални тим НБА — прва постава (3): 1958/59, 1962/63, 1964/65.
- Идеални тим НБА — друга постава (8): 1957/58, 1959/60, 1960/61, 1961/62, 1963/64, 1965/66, 1966/67, 1967/68.
- Идеални одбрамбени тим НБА — прва постава (1): 1968/69.
Статистике NBA каријере
[уреди | уреди извор]Легенда | |||||
---|---|---|---|---|---|
ОУ | Одиграно утакмица | СУ | Стартовао утакмица | МПУ | Минута по утакмици |
ПШ% | Проценат шута из игре | 3П% | Проценат шута за три | СБ% | Проценат шута слободних бацања |
СПУ | Скокова по утакмици | AПУ | Асистенција по утакмици | УПУ | Украдених лопти по утакмици |
БПУ | Блокова по утакмици | ППУ | Поена по утакмици | Подебљано | Најбоље у каријери |
Регуларна сезона
[уреди | уреди извор]Година | Тим | GP | MPG | FG% | FT% | RPG | APG | PPG |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1956–57† | Бостон | 48 | 35.3 | .427 | .492 | 19.6* | 1.8 | 14.7 |
1957–58 | Бостон | 69 | 38.3 | .442 | .519 | 22.7* | 2.9 | 16.6 |
1958–59† | Бостон | 70 | 42.6* | .457 | .598 | 23.0* | 3.2 | 16.7 |
1959–60† | Бостон | 74 | 42.5 | .467 | .612 | 24.0 | 3.7 | 18.2 |
1960–61† | Бостон | 78 | 44.3 | .426 | .550 | 23.9 | 3.4 | 16.9 |
1961–62† | Бостон | 76 | 45.2 | .457 | .575 | 23.6 | 4.5 | 18.9 |
1962–63† | Бостон | 78 | 44.9 | .432 | .555 | 23.6 | 4.5 | 16.8 |
1963–64† | Бостон | 78 | 44.6 | .433 | .550 | 24.7* | 4.7 | 15.0 |
1964–65† | Бостон | 78 | 44.4 | .438 | .573 | 24.1* | 5.3 | 14.1 |
1965–66† | Бостон | 78 | 43.4 | .415 | .551 | 22.8 | 4.8 | 12.9 |
1966–67 | Бостон | 81 | 40.7 | .454 | .610 | 21.0 | 5.8 | 13.3 |
1967–68† | Бостон | 78 | 37.9 | .425 | .537 | 18.6 | 4.6 | 12.5 |
1968–69† | Бостон | 77 | 42.7 | .433 | .526 | 19.3 | 4.9 | 9.9 |
Каријера | 963 | 42.3 | .440 | .561 | 22.5 | 4.3 | 15.1 |
Плејофови
[уреди | уреди извор]Година | Тим | GP | MPG | FG% | FT% | RPG | APG | PPG |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1957† | Бостон | 10 | 40.9 | .365 | .508 | 24.4 | 3.2 | 13.9 |
1958 | Бостон | 9 | 39.4 | .361 | .606 | 24.6 | 2.7 | 15.1 |
1959† | Бостон | 11 | 45.1 | .409 | .612 | 27.7 | 3.6 | 15.5 |
1960† | Бостон | 13 | 44.0 | .456 | .707 | 25.8 | 2.9 | 18.5 |
1961† | Бостон | 10 | 46.2 | .427 | .523 | 29.9 | 4.8 | 19.1 |
1962† | Бостон | 14 | 48.0 | .458 | .726 | 26.4 | 5.0 | 22.4 |
1963† | Бостон | 13 | 47.5 | .453 | .661 | 25.1 | 5.1 | 20.3 |
1964† | Бостон | 10 | 45.1 | .356 | .552 | 27.2 | 4.4 | 13.1 |
1965† | Бостон | 12 | 46.8 | .527 | .526 | 25.2 | 6.3 | 16.5 |
1966† | Бостон | 17 | 47.9 | .475 | .618 | 25.2 | 5.0 | 19.1 |
1967 | Бостон | 9 | 43.3 | .360 | .635 | 22.0 | 5.6 | 10.6 |
1968† | Бостон | 19 | 45.7 | .409 | .585 | 22.8 | 5.2 | 14.4 |
1969† | Бостон | 18 | 46.1 | .423 | .506 | 20.5 | 5.4 | 10.8 |
Каријера | 165 | 45.4 | .430 | .603 | 24.9‡ | 4.7 | 16.2 |
Рекорди главног тренера
[уреди | уреди извор]Тим | Година | У | ПОБ | ПОР | УС% | Пласман | ПУ | ППОБ | ППОР | ПУС% | Пласман у плеј-офу |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Бостон | 1966–67 | 81 | 60 | 21 | .671 | 2. на Истоку | 9 | 4 | 5 | .444 | Изгубио у финалу |
Бостон | 1967–68 | 82 | 54 | 28 | .659 | 2. на Истоку | 19 | 12 | 7 | .632 | Освојио NBA шампионат |
Бостон | 1968–69 | 82 | 48 | 34 | .585 | 4. на Истоку | 18 | 12 | 6 | .667 | Освојио NBA шампионат |
Сијетл | 1973–74 | 82 | 36 | 46 | .439 | 3. на Пацифику | — | — | — | — | Пропустион плејоф |
Сијетл | 1974–75 | 82 | 43 | 39 | .524 | 2. на Пацифику | 9 | 4 | 5 | .444 | Изгубио у полуфиналу |
Сијетл | 1975–76 | 82 | 43 | 39 | .524 | 2. на Пацифику | 6 | 2 | 4 | .333 | Изгубио у полуфиналу |
Сијетл | 1976–77 | 82 | 40 | 42 | .488 | 4. на Пацифику | — | — | — | — | Пропустио плејоф |
Сакраменто | 1987–88 | 58 | 17 | 41 | .293 | (ослобођен) | — | — | — | — | — |
Каријера | 631 | 341 | 290 | .540 | 61 | 34 | 27 | .557 |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Daley, Arthur (24. 2. 1957). „Education of a Rookie”. The New York Times Magazine. 53.
- ^ Holmes, Baxter (11. 10. 2014). „Bill Russell, K.C. Jones treated like 'Rock' stars at Alcatraz”. The Boston Globe. ALCATRAZ ISLAND, Calif.
- ^ а б „Bill Russell”. National Basketball Association. Turner Sports Interactive. Архивирано из оригинала 12. 11. 2006. г. Приступљено 1. 12. 2006.
- ^ „NBA Encyclopedia, Playoff Edition”. NBA Media Ventures, LLC. Приступљено 16. 4. 2017.
- ^ Michael C. Wright (1. август 2022). „Celtics legend, 11-time NBA champion Bill Russell dies at 88”. nba.com (на језику: енглески). NBA. Приступљено 1. август 2022.
- ^ „An announcement…”. twitter.com (на језику: енглески). TheBillRussell. 31. јул 2022. Приступљено 1. август 2022.
- ^ Jimmy Golen (27. септембар 2022). „NBA unveils No. 6 patch to honor Bill Russell across league”. nba.com (на језику: енглески). Приступљено 16. јун 2023.
- ^ „Boston Celtics add No. 6 to home court in celebration of Bill Russell”. nba.com (на језику: енглески). 19. септембар 2022. Приступљено 16. јун 2023.
- ^ „Omaž Raselu i presedan: NBA povlači broj 6”. b92.net. 11. 8. 2022. Приступљено 14. 2. 2024.
Литература
[уреди | уреди извор]- Goudsouzian, Aram (2010). King of the Court: Bill Russell and the Basketball Revolution. Berkeley: University of California Press.
- Heisler, Mark (2003). Giants: The 25 Greatest Centers of All Time. Chicago: Triumph Books. ISBN 1-57243-577-1.
- Kornheiser, Tony (1999). "Bill Russell: Nothing but a Man". In ESPN SportsCentury. Michael MacCambridge, Editor. New York: Hyperion-ESPN Books. pp. 178–89.
- Pluto, Terry (1992). Tall Tales: The Glory Years of the NBA in the Words of the Men Who Played, Coached, and Built Pro Basketball. New York: Simon & Schuster. ISBN 0-671-74279-5.
- Taylor, John (2005). The Rivalry: Bill Russell, Wilt Chamberlain, and the Golden Age of Basketball. New York City: Random House. ISBN 1-4000-6114-8.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Рођени 1934.
- Умрли 2022.
- Амерички кошаркаши
- Амерички кошаркашки тренери
- Кошаркашки центри
- Кошаркаши Бостон селтикса
- Тренери Бостон селтикса
- Тренери Сакраменто кингса
- Тренери Сијетл суперсоникса
- Учесници НБА ол-стар утакмице
- Кошаркаши на Летњим олимпијским играма 1956.
- Амерички олимпијци на Летњим олимпијским играма 1956.
- Освајачи медаља на Летњим олимпијским играма 1956.
- Освајачи олимпијских медаља у кошарци
- Освајачи златних олимпијских медаља за Сједињене Америчке Државе
- Олимпијски победници у кошарци
- Чланови Куће славних ФИБА
- Чланови Куће славних кошарке
- Повучени бројеви Бостон селтикса
- Повучени бројеви Лос Анђелес клиперса