Вилијам Фелтон „Бил“ Расел (енгл.William Felton "Bill" Russell; Монро, Луизијана, 12. фебруар1934) је бивши америчкикошаркаш и кошаркашки тренер. Играо је на позицији центра за Бостон целтиксе. Он је био пет пута најкориснији играч НБА и освојио је дванаест пута Ол-стар статус. Расел је био предводник легендарне династије Целтикса која је у 13 сезона под Раселовим водством освојила чак 11 наслова. Бил Расел и хокејашХенри Ричард данас држе заједнички рекорд за највише наслова освојених од стране појединачног спортисте у било којем професионалном спорту у Северној Америци. Висок 208 cm и распоном руку од 224 cm,[1][2] Бил Расел се данас сматра једним од најбољих кошаркаша свих времена. Осим у Целтиксима, успеха је имао и са универзитетским тимом Сан Франциско Донси, с којом је две године за редом (1955, 1956) био универзитетски првак, а 1956. године освојио је и златну олимпијску медаљу с америчком репрезентацијом у Мелбурну.[3]
Као играч, Расел је био изразито јак у блокадама и у обрани човек на човека, што је увелико помогло Целтиксима да доминирају лигом 60-их година. Уз то, био је и изврстан скакач те је четири пута био најбољи скакач лиге, чак је 12 узастопних сезона имао преко 1,000 скокова[4] те је и данас други по броју скокова и скокова по утакмици у историји лиге. Уз то је и клупски рекордер по броју скокова. Расел остаје један од само два играча у историји с преко 50 скокова на једној утакмици; други играч је Вилт Чејмберлен, који је био велики Раселов ривал и уз Расела други најважнији играч те генерације. Иако никада није био фокус напада у Целтиксима, Расел је успео да постигне 14,522 поена у својој каријери те је допринео с учинковитим асистирањем. Тренутно држи осмо место на листи најбољих стрелаца Бостон Целтикса.
Осим у играчком смислу, Расел је имао и важну улогу у друштвеном контексту, с обзиром да је предводио први талас тамнопутих играча у лиги, заједно с Ерлом Лојдом, Чаком Купером и Натанијел Клифтоном, а уједно је био и први тамнопути кошаркаш који је постигао статус суперзвезде. Осим као играч, три је сезоне водио Целтиксе као тренер-играч (од 1966. до 1969), чиме је такође постао први тамнопути тренер у историји северноамеричког професионалног спорта, те први тамнопути тренер с насловом првака. Године 2011, тадашњи председник Барак Обама уручио је Раселу Председничку медаљу слободе за његов допринос на терену и Покрету за грађанска права.[3]
Goudsouzian, Aram (2010). King of the Court: Bill Russell and the Basketball Revolution. Berkeley: University of California Press.
Heisler, Mark (2003). Giants: The 25 Greatest Centers of All Time. Chicago: Triumph Books. ISBN1-57243-577-1.
Kornheiser, Tony (1999). "Bill Russell: Nothing but a Man". In ESPN SportsCentury. Michael MacCambridge, Editor. New York: Hyperion-ESPN Books. pp. 178–89.
. New York City: Random House. ISBN 1-4000-6114-8.
