Бил Расел

С Википедије, слободне енциклопедије
Бил Расел
Раселова у дресу Бостона 1960.
Лични подаци
Пуно име Вилијам Фелтон Расел
Датум рођења (1934-02-12)12. фебруар 1934.
Место рођења Монро, Луизијана, САД
Датум смрти 31. јул 2022.(2022-07-31) (88 год.)
Место смрти Мерсер Ајланд, Вашингтон, САД
Држављанство САД
Висина 2,08 m
Информације о каријери
НБА драфт 1960. / 2. пик, 1. рунда
Одабрао: Сент Луис хокси
Про каријера 1956—1969
Позиција центар
Тренерска
каријера
1966—1988
Сениорска каријера
Године Клуб
1956—1969 Бостон селтикси
Репрезентативна каријера
Године Репрезентација
1956  Сједињене Државе
Тренерска каријера
1966—1969 Бостон селтикси
1973—1977 Сијетл суперсоникси
1987—1988 Сакраменто кингси
Награде
Статистика каријере у НБА као играча
Поени14.522 (15,1 по утакмици)
Скокови21.620 (22,5 по утакмици)
Асистенције4.100 (4,3 по утакмици)

Статистика Уреди на Википодацима на basketball-reference.com
Статистика  Уреди на Википодацима на nba.com
Статистика тренерске каријере
НБА341–290 (.540)
Кошаркашка кућа славних као играч
Кошаркашка кућа славних као тренер
ФИБА кућа славних као играч
Кућа славних на колеџу
уведен 2006

Вилијам Фелтон „Бил“ Расел (енгл. William Felton "Bill" Russell; Монро, Луизијана, 12. фебруар 1934Мерсер Ајланд, Вашингтон, 31. јул 2022) био је амерички кошаркаш и кошаркашки тренер. Играо је на позицији центра за Бостон селтиксе. Пет пута је био НБА МВП и дванаест пута учесник НБА ол-стар утакмице меча. Расел је био предводник славне династије Селтикса која је у 13 сезона под његовим вођством освојила 11 титула првака НБА. Заједно са хокејашем Хенријем Ричардом из НХЛ држи рекорд за највише титула освојених од стране појединачног спортисте у било којем професионалном спорту у Северној Америци. Висок 208 cm и распоном руку од 224 cm,[1][2] сматра се једним од најбољих кошаркаша свих времена. Пре почетка професионалне каријере, са универзитетским тимом Сан Франциско донси био је универзитетски првак две године заредом, а са репрезентацијом Сједињених Америчких Држава освојио је златну медаљу на Олимпијским играма 1956. у Мелбурну.[3]

Као играч, био је јак у блокадама и у одбрани човек на човека, што је помогло Селтиксима да доминирају лигом 60-их година. Поред тога, био је и добар скакач и четири пута је био најбољи скакач лиге, а у 12 сезона заредом имао је преко 1.000 скокова[4] и на другом је мјесту по броју скокова и скокова по утакмици у историји лиге, иза Вилта Чејмберлена. Такође је и клупски рекордер по броју скокова. Један је од два играча у историји НБА са преко 50 скокова на једној утакмици, поред Чејмберлена, који му је био велики ривал и други најважнији играч те генерације. Иако никада није био фокус напада у Селтиксима, успео је да постигне 14.522 поена у својој каријери и држи осмо место на листи најбољих стрелаца Бостон Селтикса свих времена.

Осим у играчком смислу, Расел је имао и важну улогу у друштвеном животу, с обзиром да је предводио први талас тамнопутих играча у лиги, заједно с Ерлом Лојдом, Чаком Купером и Натанијел Клифтоном, а такође је био и први тамнопути кошаркаш који је постигао статус суперзвезде. Осим као играч, три сезоне је водио Селтиксе као тренер-играч (од 1966. до 1969), чиме је такође постао први тамнопути тренер у историји северноамеричког професионалног спорта, као и први тамнопути тренер који је освојио титулу првака. Године 2011. тадашњи председник Барак Обама уручио му је Председничку медаљу слободе за његов допринос на терену и Покрету за грађанска права.[3] Уврштен је у кошаркашку кућу славних и као играч и као тренер, а такође је уврштен и у ФИБА кућу славних.

Преминуо је природном смрћу 31. јула 2022. године у свом дому у Мерсер Ајланду, у држави Вашингтон.[5] Његова породица је, преко Раселовог званичног Твитер налога, тог дана обавестила јавност о његовој смрти.[6]

Њему у част су током НБА сезона 2022/23. сви играчи на горњој десној страни предњег дела дреса носили број 6, који је Расел носио током играчке каријере, на црној позадини. Тај број се налазио и на половини терена у ауту код записничког стола у свим дворанама,[7] а његови Бостон Селтикси су поред тога поставили број 6 и у оба рекета, како би одали почаст његовој доминантној игри у рекету.[8] У његову част, НБА је повукла из употребе број 6 у свим клубовима, са изузетком да тај број могу да наставе да носе играчи који су га носили прије доношења одлуке, што је било први пут у историји да је један број повучен из цијеле лиге.[9]

Успеси[уреди | уреди извор]

Слика из 2013. године

Клупски[уреди | уреди извор]

Репрезентативни[уреди | уреди извор]

Појединачни[уреди | уреди извор]

Статистике NBA каријере[уреди | уреди извор]

Легенда
  ОУ Одиграно утакмица   СУ  Стартовао утакмица  МПУ  Минута по утакмици
 ПШ%  Проценат шута из игре  3П%  Проценат шута за три  СБ%  Проценат шута слободних бацања
 СПУ  Скокова по утакмици  AПУ  Асистенција по утакмици  УПУ  Украдених лопти по утакмици
 БПУ  Блока по утакмици  ППУ  Поена по утакмици  Подебљано  Најбоље у каријери

Регуларна сезона[уреди | уреди извор]

Година Тим GP MPG FG% FT% RPG APG PPG
1956–57 Бостон 48 35.3 .427 .492 19.6* 1.8 14.7
1957–58 Бостон 69 38.3 .442 .519 22.7* 2.9 16.6
1958–59 Бостон 70 42.6* .457 .598 23.0* 3.2 16.7
1959–60 Бостон 74 42.5 .467 .612 24.0 3.7 18.2
1960–61 Бостон 78 44.3 .426 .550 23.9 3.4 16.9
1961–62 Бостон 76 45.2 .457 .575 23.6 4.5 18.9
1962–63 Бостон 78 44.9 .432 .555 23.6 4.5 16.8
1963–64 Бостон 78 44.6 .433 .550 24.7* 4.7 15.0
1964–65 Бостон 78 44.4 .438 .573 24.1* 5.3 14.1
1965–66 Бостон 78 43.4 .415 .551 22.8 4.8 12.9
1966–67 Бостон 81 40.7 .454 .610 21.0 5.8 13.3
1967–68 Бостон 78 37.9 .425 .537 18.6 4.6 12.5
1968–69 Бостон 77 42.7 .433 .526 19.3 4.9 9.9
Каријера 963 42.3 .440 .561 22.5 4.3 15.1

Плејофови[уреди | уреди извор]

Година Тим GP MPG FG% FT% RPG APG PPG
1957 Бостон 10 40.9 .365 .508 24.4 3.2 13.9
1958 Бостон 9 39.4 .361 .606 24.6 2.7 15.1
1959 Бостон 11 45.1 .409 .612 27.7 3.6 15.5
1960 Бостон 13 44.0 .456 .707 25.8 2.9 18.5
1961 Бостон 10 46.2 .427 .523 29.9 4.8 19.1
1962 Бостон 14 48.0 .458 .726 26.4 5.0 22.4
1963 Бостон 13 47.5 .453 .661 25.1 5.1 20.3
1964 Бостон 10 45.1 .356 .552 27.2 4.4 13.1
1965 Бостон 12 46.8 .527 .526 25.2 6.3 16.5
1966 Бостон 17 47.9 .475 .618 25.2 5.0 19.1
1967 Бостон 9 43.3 .360 .635 22.0 5.6 10.6
1968 Бостон 19 45.7 .409 .585 22.8 5.2 14.4
1969 Бостон 18 46.1 .423 .506 20.5 5.4 10.8
Каријера 165 45.4 .430 .603 24.9double-dagger 4.7 16.2

Рекорди главног тренера[уреди | уреди извор]

Тим Година У ПОБ ПОР УС% Пласман ПУ ППОБ ППОР ПУС% Пласман у плеј-офу
Бостон 1966–67 81 60 21 .671 2. на Истоку 9 4 5 .444 Изгубио у финалу
Бостон 1967–68 82 54 28 .659 2. на Истоку 19 12 7 .632 Освојио NBA шампионат
Бостон 1968–69 82 48 34 .585 4. на Истоку 18 12 6 .667 Освојио NBA шампионат
Сијетл 1973–74 82 36 46 .439 3. на Пацифику Пропустион плејоф
Сијетл 1974–75 82 43 39 .524 2. на Пацифику 9 4 5 .444 Изгубио у полуфиналу
Сијетл 1975–76 82 43 39 .524 2. на Пацифику 6 2 4 .333 Изгубио у полуфиналу
Сијетл 1976–77 82 40 42 .488 4. на Пацифику Пропустио плејоф
Сакраменто 1987–88 58 17 41 .293 (ослобођен)
Каријера 631 341 290 .540 61 34 27 .557

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Daley, Arthur (24. 2. 1957). „Education of a Rookie”. The New York Times Magazine. 53. 
  2. ^ Holmes, Baxter (11. 10. 2014). „Bill Russell, K.C. Jones treated like 'Rock' stars at Alcatraz”. The Boston Globe. ALCATRAZ ISLAND, Calif. 
  3. ^ а б „Bill Russell”. National Basketball Association. Turner Sports Interactive. Архивирано из оригинала 12. 11. 2006. г. Приступљено 1. 12. 2006. 
  4. ^ „NBA Encyclopedia, Playoff Edition”. NBA Media Ventures, LLC. Приступљено 16. 4. 2017. 
  5. ^ Michael C. Wright (1. август 2022). „Celtics legend, 11-time NBA champion Bill Russell dies at 88”. nba.com (на језику: енглески). NBA. Приступљено 1. август 2022. 
  6. ^ „An announcement…”. twitter.com (на језику: енглески). TheBillRussell. 31. јул 2022. Приступљено 1. август 2022. 
  7. ^ Jimmy Golen (27. септембар 2022). „NBA unveils No. 6 patch to honor Bill Russell across league”. nba.com (на језику: енглески). Приступљено 16. јун 2023. 
  8. ^ „Boston Celtics add No. 6 to home court in celebration of Bill Russell”. nba.com (на језику: енглески). 19. септембар 2022. Приступљено 16. јун 2023. 
  9. ^ „Omaž Raselu i presedan: NBA povlači broj 6”. b92.net. 11. 8. 2022. Приступљено 14. 2. 2024. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]