Rosario Kasteljanos

Rosario Kasteljanos Figeroa
Lični podaci
Datum rođenja	(1925-05-25)25. maj 1925.
Mesto rođenja	Meksiko Siti, Meksiko
Datum smrti	7. avgust 1974.(1974-08-07) (49 god.)
Mesto smrti	Tel Aviv, Izrael

Rosario Kasteljanos Figeroa (španski izgovor: [roˈsaɾjo kasteˈʝanos]; Meksiko Siti, 25. maj 1925 — Tel Aviv, 7. avgust 1974) bila je meksički pesnik i pisac. Bila je jedan od najvažnijih meksičkih književnih glasova u prošlom veku. Tokom svog života, elokventno je pisala o pitanjima kulture i rodne represije, a njen rad je uticao na meksičku feminističku teoriju i kulturološke studije. Iako je umrla mlada, ženama je otvorila vrata meksičke književnosti i ostavila nasleđe koje i danas ima odjeka.

Život

Rođena u Meksiko Sitiju, Kasteljanos je odrasla u Komitanu u blizini ranča svoje porodice u južnoj državi Čijapas. Bila je introvertna mlada devojka, koja je primetila nevolje domorodačkih Maja koje su radile za njenu porodicu.

Sreća njene poredice se iznenada promenila kada je predsednik Lazaro Kardenas uveo zemljišnu reformu i politiku emancipacije seljaka koja je porodici oduzela veći deo poseda. Sa petnaest godina, Kastelanos i njeni roditelji preselili su se u Meksiko Siti. Godine 1948. oba njena roditelja su umrla u nesreći. Postala je siroče sa 23 godine.

Iako je ostala introvertna, pridružila se grupi meksičkih i centralnoameričkih intelektualaca, mnogo je čitala i počela da piše. Studirala je filozofiju i književnost na UNAM-u (Nacionalni autonomni univerzitet Meksika), gde je kasnije predavala, i pridružila se Nacionalnom institutu za starosedeoce, pišući scenarije za lutkarske predstave koje su priređivane u siromašnim regionima radi promovisanja pismenosti. Institut je osnovao predsednik Kardenas. Takođe je pisala nedeljnu kolumnu za novine Excélsior.

Udala se za Rikarda Guera Tehadu, profesora filozofije, 1958. Rođenje njihovog sina Gabrijela Gera Kasteljanosa 1961. (sada radi kao politikolog) bio je važan trenutak u njenom životu; pre rođenja sina patila je od depresije nakon nekoliko pobačaja. Međutim, ona i Guera su se razveli nakon trinaest godina braka, pošto je Gera bio neveran. Njen lični život obeležio je težak brak i kontinuirana depresija, ali je veliki deo svog rada i energije posvetila odbrani ženskih prava, po čemu je upamćena kao simbol latinoameričkog feminizma.

Pored svog književnog rada, Kasteljanos je obavljala nekoliko državnih funkcija. Kao priznanje za doprinos meksičkoj književnosti, Kastelanos je 1971. imenovana za ambasadora u Izraelu.

One je 7. avgusta 1974. umrla u Tel Avivu usled posledica nesreće sa strujom. Neki su spekulisali da je nesreća zapravo samoubistvo. Meksička spisateljica Marta Serda, na primer, napisala je novinarki Lusini Katman : „Verujem da je izvršila samoubistvo, iako je već neko vreme osećala da je mrtva. Međutim, nema dokaza koji podržavaju takvu tvrdnju.

Nadgrobni spomenik Kasteljanosove

Tokom svoje karijere, Kasteljanos je pisala poeziju, eseje, jednu veliku dramu i tri romana.

Godine 1958. dobila je nagradu Čiapas, za Balún Canán, a dve godine nakon nagrade Ksavijer Viljarutija, za Ciudad Real.. Između ostalih nagrada koje su usledile, nagrada Sor Huana Ines de la Kruz (1962), nagrada Karlos Trouje za književnost (1967) i nagrada Elijas Suraski (1972).

Pored toga, nekoliko javnih mesta nosi njeno ime.

Odabrana dela

• Balún-Canán Fondo de Cultura Economica, 1957; 2007, ISBN 9789681683030
• Poemas (1953–1955), Colección Metáfora, 1957
• Ciudad Real: Cuentos, 1960; Penguin Random House Grupo Editorial México, 2007, ISBN 9786071108654
• Oficio de tinieblas 1962; 2013, Grupo Planeta – México, ISBN 978-607-07-1659-1
• Álbum de familia (1971)
• Poesía no eres tú; Obra poética: 1948–1971 1972; Fondo de Cultura Economica, 2004, ISBN 9789681671174
• Mujer que sabe latín . . . 1973; Fondo de Cultura Economica, 2003, ISBN 9789681671167
• El eterno femenino: Farsa 1973; Fondo de Cultura Economica, 2012, ISBN 9786071610829
• Bella dama sin piedad y otros poemas, Fondo de Cultura Económica, 1984, ISBN 9789681617332
• Los convidados de agosto. Ediciones Era. 1964. ISBN 978-968-411-203-2. 
• Declaración de fe Penguin Random House Grupo Editorial México, 2012, ISBN 9786071119339
• La muerte del tigre SEP, 198?
• Cartas a Ricardo (1994)
• Rito de iniciación 1996; 2012, Penguin Random House Grupo Editorial México, ISBN 978-607-11-1935-3
• Sobre cultura femenina. Fondo de Cultura Económica. 2005. ISBN 978-968-16-7465-6. 

Prevodi na engleski

• The Nine Guardians: a Novel, Translator Irene Nicholson, Readers International, 1992, ISBN 9780930523909
• The Book of Lamentations. Translator Esther Allen. Penguin Books. 1998. ISBN 978-0-14-118003-8.  (Oficio de tinieblas)
• A Rosario Castellanos Reader: An Anthology of Her Poetry, Short Fiction, Essays and Drama. Maureen Ahern. University of Texas Press. 28. 6. 2010. str. 1—. ISBN 978-0-292-78989-0. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• City of Kings, prevodilac Robert S. Rudder, Gloria Chacón de Arjona, Latin American Literary Review Press, 1993, ISBN 9780935480634, OCLC 39164857
• The selected poems of Rosario Castellanos, prevodilac Magda Bogin, Saint Paul, Minn.: Graywolf Press, 1988. OCLC 88081023OCLC 88081023

Dodatna literatura

• Ahern, Maureen. Rosario Castellanos. Latin American Writers. 3 vols. Ed. Solé/Abreu. NY: Charles Scribner's Sons, 1989, III: 1295–1302.
• ___. "Rosario Castellanos". Spanish American Woman Writers: A Bio-Bibliographical Source Book. Ed. Diane E. Marting. Westport/London: Greenwood Press, 1990: 140–155.
• Anderson, Helene M. "Rosario Castellanos and the Structures of Power". Contemporary Women Authors of Latin America. Ed. Doris Meyer & Margarite Fernández Olmos. NY: Brooklyn College Humanities Institute Series, Brooklyn College, 1983: 22–31.
• Bellm, Dan. "A Woman Who Knew Latin." The Nation. (26 June 1989): 891–893.
• Brushwood, John S. The Spanish American Novel: A Twentieth Century Survey. Austin, TX: University of Texas Press, 1975., pp. 237–238.
• Castillo, Debra A. Talking Back: Toward a Latin American Feminist Literary Criticism. Ithaca: Cornell University Press, 1992.
• Juárez Torres, Francisco. La poesia indigenista en cuatro poetas latinoamericanos: Manuel González Prada, Gabriela Mistral, Pablo Neruda y Rosario Castellanos. Ann Arbor: UMI, 1990.
• Kintz, Linda. Title: The Subject's Tragedy: Political Poetics, Feminist Theory, and Drama. Ann Arbor : University of Michigan Press, 1992.
• Laín Corona, Guillermo. "Infancia y opresión en Balún Canán, de Rosario Castellanos. La niña como eje temático y estructural de la novela". Bulletin of Hispanic Studies, 88.7 (2011): 777–794.
• Medeiros-Lichem, María Teresa. "Rosario Castellanos: The Inclusion of Plural Languages and the Problematic of Class and Race in Texts Written by Women". In Reading the Feminine Voice in Latin American Women's Fiction: From Teresa de la Parra to Elena Poniatowska and Luisa Valenzuela. New York/Bern: Peter Lang, 2002: 84–99.
• Melendez, Priscilla. "Genealogia y escritura en Balún-Canán de Rosario Castellanos" MLN 113.2 (March 1998) (Hispanic Issue): 339–363.
• Meyer, Doris. Reinterpreting the Spanish American Essay: Women Writers of the 19th and 20th Centuries. Austin : University of Texas Press, 1995.
• Schaefer, Claudia. Textured Lives: Women, Art, and Representation in Modern Mexico. Tucson: University of Arizona Press, 1992.
• Schwartz, Kessel. A New History of Spanish American Fiction. Vol. 2. Coralal Gables: University of Florida Press, 1971: 299–301.
• Turner, Harriet S. "Moving Selves: The Alchemy of Esmero (Gabriela Mistral, Gloria Riestra, Rosario Castellanos, and Gloria Fuertes)". In the Feminine Mode: Essays on Hispanic Women Writers. Eds, Noël Valis and Carol Maier. Lewisburg: Bucknell University press, 1990: 227–245.
• Ward, Thomas. La resistencia cultural: la nación en el ensayo de las Américas. Lima: Universidad Ricardo Palma, 2004: 269–275.