Rudnik uglja Bogdanka
 | |
| Lokacija | |
|---|---|
  Rudnik uglja Bogdanka Lokacija u Poljskoj | |
| Naselje | Puhačov |
| Vojvodstvo | Vojvodstvo lublinsko |
| Zemlja | Poljska |
| Koordinate | 51° 19′ 44″ N 023° 00′ 17″ E / 51.32889° S; 23.00472° I |
| Proizvodnja | |
| Proizvodi | Ugalj |
| Istorija | |
| Otvoren | 1975. |
| Vlasnik | |
| Vebsajt | www |
Rudnik uglja Bogdanka (polj. Lubelski Węgiel "Bogdanka" S.A.) je rudnik uglja sa sedištem u selu Bogdanka kod Lenčne, u okolini Lublina, 197 km jugoistočno od glavnog grada Poljske, Varšave, u rudarskom basenu Lublin. Područje koje pokriva dozvola za eksploataciju minerala, gde se vrši vađenje uglja nalazi se u selu Puhačov.
1975. godine započela je prva izgradnja „pilot“ rudnika na polju uglja. Danas je rudnik poznat kao Rudnik uglja Bogdanka. Neto profit rudnika 2009. iznosio je 190,84 miliona poljskih zlota, a proizvodnja je iznosila 5,6 miliona tona uglja. Rudnik je u 2014. godini ostvario neto dobit od 272,35 miliona zlota, dok je iskopao 9,2 miliona tona uglja. Bogdanka je trenutno najprofitabilniji rudnik uglja u Poljskoj.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Istraživanje mineralnih ležišta[uredi | uredi izvor]
Prvi pomen o otkriću uglja na području Volinije, na dubini od 15 m, zabeležio je V. Čorozevski u Pamietnik Fizjograficzni (Fiziografski dnevnik) 1881. godine. Trideset godina kasnije, 1911, ruski geolog, M. Tetaev, formulisao je hipotezu, zasnovanu na opštem znanju geologije ovog dela Evrope, da se na zapadnim padinama ukrajinskog kristalnog masiva možda nalaze formacije iz karbonskog perioda. Masiv je istražio geolog Prof. J. Samsonovic, koji je 1931. godine pronašao karboniferne kremenčeve nodule istražujući područje Pelča na zapadu Volinije. Godinu dana kasnije, predstavio je svoj koncept pojave karbonifernih formacija, zajedno sa njihovom hipotetičkom rasprostranjenošću, u zapadnoj Voliniji i južnom Polesju. U međuratnom dobu započelo je istraživanje.
Godine 1938. u Tartakovu je pronađen produktivni ugljenik na dubini od 239 m, a ovaj datum se sada smatra početkom istraživanja basena uglja Volinije i Lublin. Prekinuta Drugim svetskim ratom, istraga je nastavljena pedesetih godina. 1955. godine napravljena je istražna bušotina u Helmu, gde je pronađen ugljenik na dubinama od 580 do 1.208 m. Bušenje (šest bušotina) i geofizička istraživanja, koja je pokrenuo geološki institut (Poljski geološki institut) doveli su do toga da je Centralni ured Geologije (Centralni geološki ured) 1964. godine doneo odluku o započinjanju istraživanja, bušenja i istraga na čelu sa Gornjošleskom filijalom Poljskog geološkog instituta sa sedištem u Sosnovjecu. 1965. izvučeni su prvi uzorci uglja iz bušotine Lenčna IG-1. U godinama koje su usledile, Lublinsko ležište opisao je tim na čelu sa mag. inž. J. Porzickim. U januaru 1975. Vijeće ministara donijelo je Rezoluciju br. 15/75, kojom je dao odobrenje za izgradnju pilot rudnika, Kopalnija Pilotskog rudarstva LZV u Bogdanki (polj. Kopalnia Pilotująco-Wydobywcza LZW w Bogdance), a po pravilniku br. 4, ministar za rudarstvo i energiju je osnovao državno preduzeće, Rudnici Lublinskog bazena za ugalj u izgradnji (polj. Kopalnie Lubelskiego Zagłębia Węglowego w Budowie).
Varšavska berza[uredi | uredi izvor]
Dana 25. juna 2009. godine akcijama kompanije je počelo da se trguje na Varšavskoj berzi. Emisija akcija je donelo 528 miliona zlota državnoj blagajni. Sledeća faza privatizacije dogodila se 9. marta 2010. Tog dana Ministarstvo državne blagajne prodalo je na berzi 46,7% udela u preduzeću za više od 1,1 milijardi zlota, a svaka akcija je koštala 70,50 zlota. Nakon ove transakcije, Državna blagajna je zadržala 4,97% udjela u rudniku. U narednim godinama, Državna blagajna smanjila je svoje učešće u osnovnom kapitalu kompanije uglja BOGDANKA SA
Struktura akcionara Rudnik uglja Bogdanka na kraju prvog polugodišta 2015. prikazana je u sledećoj tabeli:
| Akcionar | Učešće u osnovnom kapitalu (%) |
|---|---|
| OFE Aviva BZ VBK | 15,1631 |
| OFE PZU Złota Jesien | 9,7619 |
| ING OFE | 9,6313 |
| Drugi | 65,4437 |
U prvom kvartalu 2015. godine tržišna situacija rudnika se pogoršala. Prodaja uglja je pala za 12,5 procenata, njegova ekstrakcija za 11 posto, a neto profit - za 47,8 posto, što je rezultiralo najavom planova za smanjenje radnih mjesta i ulaganja.
Krajem 2015. godine, elektroprivreda Enea S.A. (sa sedištem u Poznanju ) obavestila je Rudnik uglja Bogdanka S.A. da se sporazum između kompanija Energe i Rudnika Bogdanka (dobavljač) neće produžavati. To je rezultiralo padom prodaje od oko 40%. Kasnije iste godine akcionari kompanije Rudnik uglja Bogdanka S.A. dobili su poziv od Enea da proda svoje akcije. Odbor direktora razmatrao je mogućnost spašavanja kompanije od neprijateljskog preuzimanja. Razlog je bio zabrinutost zaposlenih za svoju budućnost i budući kvalitet isporuke pod novom upravom Enea. Trošak operacije za kupca procenjen je na oko 1,48 zlota (380 miliona dolara). Rudnik uglja Bogdanka smatran je najbezbednijim, najmodernijim i najprofitabilnijim u Poljskoj. Postavljao je najviše standarde za Poljsku u oblasti zaštite životne sredine i korporativne odgovornosti.
Od juna 2016. predstavnici novih upravnih odbora „LV Bogdanka / Rudnika uglja Bogdanka“ i „Enea Grupe“ najavili su smanjenje sponzorstva lokalnom fudbalskom klubu Gornjik Lenčna (prevedeno na Rudar Lenčna ). Klub su osnovali rudari i ostali radnici rudnika Bogdanka 1979. godine u Lenčni, mestu najbližem Bogdanki. Prema novom ugovoru za celu 2016. godinu, subvencije za sportski klub su bile niže za oko 20%. Za poređenje, subvencija za prethodnu godinu (2015) vredela je oko 5,2 miliona zlota (1,35 mil. dolara) i predstavljala je do polovine godišnjeg budžeta kluba.[1]
Uprkos činjenici da se Gornjik Lenčna uspešno takmiči u poljskoj ekstra fudbalskoj ligi, igrajući sa mnogo većim ili bogatijim timovima, ova promena je naterala klub iz Lenčna da potraži finansijski spas u Lublin Areni u Lublinu. Povećavanje veličine stadiona, premeštanjem prema gradskom jezgru, je razočaravalo brojne pristalice kluba iz Lenčne, uglavnom među rudarima Rudnika uglja Bogdanka.[2]
Enea Grupa i Rudnik uglja Bogdanka još uvek se bave sponzorisanjem kluba „Rudar Lenčna“ - čime ova preduzeća pokazuju svoju korporativnu društvenu odgovornost.
Bogdanka danas[uredi | uredi izvor]
Lokacija[uredi | uredi izvor]
Rudnik uglja Bogdanka S.A. jedini je rudnik uglja na Lublinskom ugljenokopu. Rudnik Bogdanka nalazi se u centralnom području, koji leži na severoistoku Lublinskog ugljenokopa i predstavlja njegovo najbolje istraženo područje. Geografski gledano, centralno područje ugljenokopa je deo Lublinske visoravni. U administrativnom pogledu, Rudnik Bogdanka nalazi se u Lublinskom vojvodstvu, u selu Puhačov.
Depozit[uredi | uredi izvor]
Rezerve uglja koje se mogu izdvojiti su oko 243 miliona tona. Dubina kopanja kreće se od 860 do 1.100 m. Površina dozvole za rudnike iznosi 73,3 km².
Opis[uredi | uredi izvor]
Rudnik uglja Bogdanka S.A. jedan je od vodećih proizvođača uglja u Poljskoj, koji se ističe u industriji u pogledu finansijskih performansi, produktivnosti i investicionih planova za pristup novim nalazištima. Ugalj koji kompanija prodaje uglavnom se koristi za proizvodnju električne energije, toplote i cementa. Kupci kompanije su uglavnom industrijske kompanije, posebno subjekti koji posluju u elektroprivredi, a nalaze se na istoku i severoistoku Poljske.
Proizvodnja[uredi | uredi izvor]
Od 2014. godine, LV Bogdanka je zapošljavala oko 4.930 ljudi. Dnevna ekstrakcija iznosi oko 37 000 tona.
| Proizvodnja ('000 tona) | |
|---|---|
| 2007 | 5 121 |
| 2008 | 5 576 |
| 2009 | 5 300 |
| 2010 | 5 800 |
| 2011 | 5 838 |
| 2012 | 7 785 |
| 2013 | 8 345 |
| 2014 | 9 191 |
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Piłka w Łęcznej znów zagrożona. Bogdanka nie będzie już sponsorem Górnika?
- ^ Górnik Łęczna. Mniejsze, ale wsparcie. Sponsorem pozostanie LW Bogdanka
- ^ „Website - Lubelski Węgiel Bogdanka - Investor Relations” (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 26. 11. 2020. g. Pristupljeno 12. 05. 2020.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Zvanični sajt Arhivirano na sajtu Wayback Machine (7. avgust 2020)
