Полесје

С Википедије, слободне енциклопедије
Мапа Полесја

Полесје (укр. Полісся, блр. Палессе, рус. Полесье, пољ. Polesie) историјско-културна и физичко-географска је област и једно од највећих европских мочварних подручја у југозападном делу Источноевропске низије. Смештено је у подручју Полеске низије дуж токова Припјата и Десне. Заузима површину од око 130.000 km² на северу Украјине, југу Белорусије, источним деловима Лублинског Војводства Пољске и западне делове Брјанске области Русије.

Етимологија[уреди | уреди извор]

У основи термина „Полесје“ на свим језицима лежи корен „лес“ што алудира да је Полесје територија „под лесом“. По једној варијанти термин „лес“ је словенског порекла и означава шуму (рус. лес — „шума“),[1][2] док је према другом схватању реч о балтичкој речи „pol-/pal-“ која у основи означава мочваран крај.[3]

Границе области и географија[уреди | уреди извор]

Највећи део Полесја обухвата подручја северне Украјине и крајњег југа Белорусије, те мање делове Војводства Лублинског у Пољској и Брјанске области у Русији. Област се налази у вегетационој зони мешовитих листопадних шума, а јужна граница области представља уједно и границу између листопадних шума и шумостепе. У основи мочварна област је обимним мелиоративним радовима у периоду од 60-их до 80-их година 20. века претворена у плодно обрадиво тло.

Белоруско Полесје[уреди | уреди извор]

Белоруско Полесје заузима јужне делове Брестске и Гомељске области површине око 61.000 km² (или нешто мање од трећине државне територије Белорусије). Регија се од запада ка истоку протеже дужином од око 500 km, док је ширина у просеку око 200 km. условно реченео дели се на западно и источно Полесје, а граница између њих су реке Јасељда и Горињ.

Белоруско Полесје дели се на 5 физичко-географских целина: Брестско, Припјатско, Загородје, Мазирско и Гомељско.[4] Белоруско Полесјео припада сливовима река Припјат, Шчара, Мухавец, Брагинка и Буг. Реке Дњепар и Буг су међусобно повезане каналом Дњепар-Буг који иде преко овог дела Полесја.

Украјинско Полесје[уреди | уреди извор]

Украјинско Полесје обухвата пространо подручје на сверу Украјине ширине око 100 km, и чини око 20% целокупне државне територије. Река Дњепар дели га на два дела Правобережно и Левобережно Полесје.

Лублинско Полесје[уреди | уреди извор]

Полесју припадају источни делови Лублинског Војводства, крајеви уз средњи ток реке Буг. Западна граница пољског полесја иде реком Вепш.

Демографске особености Полесја[уреди | уреди извор]

Многи етнолози сматрају становнике Полесја посебном етничком групом независном од Украјинаца и Белоруса, означавајући их као Полешчуке.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Климчук Ф. Д. Географическая проекция внутренней формы названия «Полесье» // Региональные особенности восточнославянских языков, литератур, фольклора и методы их изучения. Тезисы докладов и сообщений ІІІ республиканской конференции. Часть І. Гомель. 1985. pp. 93–96.
  2. ^ Крывіцкі А. А. Назва Палессе – свая ці чужая? // Роднае слова. 1997. № 8. pp. 35–43.
  3. ^ Катонова Е. М. Балто-славянские контакты и проблема этимологии гидронимов // Проблемы этногенеза и этнической истории балтов. Тезисы докладов. Вильнюс. 1981. pp. 96-98.
  4. ^ Мороз М. А., Чаквин И. В. Полесье как историко-этнографическая область, ее локализация и границы // Полесье. Материальная культура. pp. 40.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]