Saksijsko baštovanstvo
Saksijsko baštovanstvo je praksa uzgoja biljaka, uključujući jestive biljke, isključivo u posudama umesto da se sade u zemlju bašta i vrtova.[1] U baštovanstvu je posuda ili saksija zatvoreni i obično prenosivi sud koji se koristi za gajenje cveća ili biljaka. Može biti u obliku saksije, kutije, žardinjere, korpe, bureta ili viseće korpe. Izrađuje se od različitih materijala kao što su keramika, staklo, glina, plastika, drvo, ratan, beton.
Metode[uredi | uredi izvor]
Saksije, tradicionalno napravljene od terakote, ali sada češće od plastike, i prozorske žardinjere se najčešće koriste. Male posude se zovu saksije.[2] U većini slučajeva, ovaj način uzgoja se koristi u ukrasne svrhe. Ova metoda je takođe korisna u oblastima gde su zemljište ili klima neprikladni za dotičnu biljku ili usev. Upotreba saksija je takođe generalno neophodna za sobne biljke. Ograničeni prostor za uzgoj, ili prostor za uzgoj koji je popločan, takođe može učiniti ovu opciju privlačnom baštovanima.[2] Pored toga, ovaj metod je popularan za urbanu hortikulturu i urbano baštovanstvo na balkonima stanova i kondominijuma gde baštovani nemaju pristup zemljištu za formiranje tradicionalne bašte.[3]
Vrste[uredi | uredi izvor]
Mnoge vrste biljaka su pogodne za posude - kontejnere, uključujući ukrasno cveće, začinsko bilje, kaktuse, povrće i malo drveće i žbunje.[4] Začinsko bilje i sitne jestive biljke kao što su čili paprika i rukola mogu se uzgajati u kući, ako ima dovoljno svetla i ventilacije, a na otvorenim terasama može se saditi i krupnije povrće.
U saksijama mogu da se gaje gotovo sve vrste biljaka - ukrasne ili jestive, jednogodišnje ili višegodišnje, patuljaste ili penjačice. Prostor za gajenje biljaka može da se ispuni slapovima letnjih mirisa i boja s visećih korpi ili saksija na zidovima. Glavno pravilo gajenja u saksijama jeste da se izaberu biljke koje najviše odgovaraju uslovima mesta na kom će se postaviti.[5]
Oceđivanje[uredi | uredi izvor]
Sve saksije moraju na dnu da imaju rupu za oceđivanje. Da bi se poboljšala drenaža, na dno saksije se stavlja grublji materijal pre nego što je mešavina zemlje. Koristi se krupan (3 cm) šljunak, kao i iscepkana ambalaža od stiropora koja je pogodna za reciklažu. Za većinu saksija dovoljan je sloj od 4 cm debljine.[5]
Sadnja[uredi | uredi izvor]
Posude se kreću od jednostavnih plastičnih saksija, preko šoljica za čaj, do složenih sistema sa automatskim zalivanjem. Ova fleksibilnost u dizajnu je još jedan razlog zašto je baštovanstvo u saksijama popularno među uzgajivačima. Mogu se naći na terasama, stepenicama i - na urbanim lokacijama - na krovovima. Podnavodnjavane saksije (navodnjavanje sa dna) su tip posuda koji se može koristiti u kontejnerskim baštama.[4][6]
Presađivanje[uredi | uredi izvor]
Ponovno sađenje je radnja presađivanja biljke u saksiji u veću ili manju saksiju. Obično se koristi saksija koja bolje odgovara korenskom sistemu biljke. Biljke se obično ponovo sade u saksiji prema veličini njihovog korenovog sistema. Većinu biljaka treba presaditi svakih nekoliko godina, a povećanje veličine saksije omogućava da se veličina biljke proporcionalno poveća.[7]
Galerija[uredi | uredi izvor]
-
Cveće u saksiji -
Cveće u saksiji -
Cveće u visećoj saksiji -
Paradajz u saksiji -
Orhideje u saksijama
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Mills, Linn (29. 1. 2012). „Reap Benefits Of Container Gardening”. Las Vegas Review Journal. Pristupljeno 1. 1. 2013.
- ^ a b „Welcome To The World Of Container Gardening”. University of Illinois. Pristupljeno 1. 1. 2013.
- ^ Neville, Jayne (2008). Flowerpot farming : creating your own urban kitchen garden. Preston: Good Life. ISBN 1904871313.
- ^ a b Thompson, Al (18. 12. 2012). „Container Gardening Offers Many Benefits”. Santa Maria Times. Pristupljeno 1. 1. 2013.
- ^ a b „Baštovanstvo u saksijama”. zdravasrbija.com. Pristupljeno 12. 7. 2023.
- ^ Note: SIP simply means watering from below, in large commercial applications it would not be strictly a container garden.
- ^ Society for Experimental Biology (1. 7. 2012). „Want bigger plants? Get to the root of the matter”. (e) Science News. Pristupljeno 18. 7. 2014.
