Сенке водиље: живот и дело жена великих руских писаца
| Senke vodilje: život i delo žena velikih ruskih pisaca: Ana Dostojevski, Sofija Tolstoj, Nadežda Mandeljštam, Jelena Bulgakov, Vera Nabokov, Natalija Solženjicin | |
|---|---|
 Korice knjige srpskog izdanja | |
| Nastanak i sadržaj | |
| Orig. naslov | The Wives: the Women Behind Russias Literary Giants |
| Autor | Aleksandra Popov |
| Zemlja |  Kanada |
| Jezik | engleski |
| Žanr / vrsta dela | stručna monografija |
| Izdavanje | |
| Izdavač | Štrik |
| Broj stranica | 327 |
| Tip medija | mek povez |
| Prevod | |
| Prevodilac | Marija Obadović |
| Datum izdavanja | 2012. |
| Klasifikacija | |
| ISBN ? | 978-86-89597-03-5 |
Senke vodilje: život i delo žena velikih ruskih pisaca: Ana Dostojevski, Sofija Tolstoj, Nadežda Mandeljštam, Jelena Bulgakov, Vera Nabokov, Natalija Solženjicin (engl. Im Brand der Welten) je stručna monografija autorke Aleksandre Popov (engl. Alexandra Popoff), objavljena 2012. godine.[1] Srpsko izdanje knjige objavljeno je 2015. godine u izdanju izdavaćke kuće "Štrik" iz Beograda u prevodu Marije Obadović.[2]
O autoru[uredi | uredi izvor]
Aleksandra Popov je rođena i odrasla u Moskvi. Danas živi u Kanadi. Autor je književnih biografija Sofija Tolstoj (2010), Senke vodilje – život i delo žena velikih ruskih pisaca (2012) i Tolstojev lažni učenik: neispričana priča o Lavu Tolstoju i Vladimiru Čertkovu (2014). Da bi se posvetila pisanju napustila je posao predavača ruske književnosti i istorije na univerzitetu. Sarađuje sa nekoliko časopisa.[3] [4]
O knjizi[uredi | uredi izvor]
Senke vodilje: život i delo žena velikih ruskih pisaca je knjiga o životnim pričama supruga velikih ruskih pisaca: Fjodora Dostojevskog, Lava Nikolajeviča Tolstoja, Osipa Mandeljštama, Mihaila Bulgakova, Vladimira Nabokovog i Aleksandra Solženjicina. Knjiga govori o vezama tih žena ne samo sa njihovim muževima već i sa njihovim delima.[4]
Autorka u knjizi govori o tome kako su se borile Ana Dostojevski s kockarskom zavisnošću svog muža Fjodora Dostojevskog i Sofija Tolstoj s religioznim sumnjama Lava Nikolajeviča Tolstoja. Kako je Jelena Bulgakov bila uz supruga Mihaila Bulgakova dok mu je Staljin izmicao tlo pod nogama. Vladimir Nobakov je sam tvrdio da bez svoje supruge ne bi napisao ni jedno svoje delo. Supruga Osipa Mandeljštama, Nadežda, je čuvala sve njegove pesme u glavi i srcu dok je on boravio u izgnanstvu, dok je Natalija, supruga Aleksandra Solželjnjicina, rizikovala i svoj život i život svoje dece da bi sačuvala muževljevu arhivu od KGB-a. [4]
Knjiga Senke vodilje: život i delo žena velikih ruskih pisaca je nastala na osnovu dnevnika, memoara i sećanja žena velikih ruskih književnika. Na taj način su ispisale dokument i svedočanstvo o tome kako su senke postale vodilje.[5]
Ruski pisci su brakove sklapali sa ženama koje su poznavale književnost, koje su dobro poznavale rad svojih muževa, i kojima nije smetalo da budu u sporednoj ulozi. Bile su im stenografkinje, urednice, daktilografkinje, istraživačice, prevoditeljke i izdavačice. Svoju ulogu su smatrale kao deo tradicije. Nisu imale svoje sopstvene spisateljske karijere ali su se svetu braćale kroz dela svojih muževa.[6]
Kada je 1866. godine Dostojevski dobio ugovor koji je od njega zahtevao da napiše ceo roman za samo četiri nedelje Ana Dostojevski je bila dvadesetogodišnja stenografkinja kad je dobila zadatak da hvata beleške kod njega. Da ne bi izgubio prava na svoja dela ako ne ispuni ugovor, Ana je 26 dana hvatala beleške i kod kuće ih prekucavala, i zahvaljujući njenoj upornosti, Dostojevski je završio "Kockara". Kada je 1939. godine Osip Mandeljštam poslat u gulag, Nadežda je sakrila njegovu zabranjenu arhivu. Posle Staljinove smrti je stavila na papir sva njegova dela jer ih je znala napamet. Otkrila je da pesnik nikad nije zapisao ni jedan jedini stih jer ih je ona beležila slušajući ga dok ih je stvarao. Jelena Bulhgakov je za vreme čistki tridesetih godina pisala dnevnik i u njemu beležila hapšenja njihovih prijatelja. Godine 1940, na samrti, Vladimir joj je diktirao reviziju Majstora i Margarite. Zahvaljujući Jeleni piščeva arhiva je sačuvana, a roman objavljen dvadeset pet godina posle njegove smrti.[6]
Sadržaj[uredi | uredi izvor]
- Ana Dostojevski - Zaštitnica uspomena
- Sofija Tolstoj - Negovateljica talenta
- Nadežda Mandeljštam - Svedokinja poezije
- Vera Nabokov - Dvoje ljudi, jedna senka
- Jelena Bulgakov - Zagonetna Margarita
- Natalija Solženjicin - Sestra mog dela
Nagrade[uredi | uredi izvor]
Knjiga Senke vodilje: život i delo žena velikih ruskih pisaca je dobila nagradu "Knjiga godine" koju dodeljuje list Vol strit žurnal.[4]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „The Wives: The Women Behind Russia's Literary Giants”. goodreads.com. Pristupljeno 22. 11. 2021.
- ^ „Senke vodilje : život i delo žena velikih ruskih pisaca : Ana Dostojevski, Sofija Tolstoj, Nadežda Mandeljštam, Jelena Bulgakov, Vera Nabokov, Natalija Solženjicin”. plus.sr.cobiss.net. Arhivirano iz originala 22. 11. 2021. g. Pristupljeno 22. 11. 2021.
- ^ „Aleksandra Popov”. strik.rs. Pristupljeno 22. 11. 2021.
- ^ a b v g Popov, Aleksandra (2015). Senke vodilje : život i delo žena velikih ruskih pisaca : Ana Dostojevski, Sofija Tolstoj, Nadežda Mandeljštam, Jelena Bulgakov, Vera Nabokov, Natalija Solženjicin. Beograd: Štrik. str. korice, 7. ISBN 978-86-89597-03-5.
- ^ „Senke vodilje”. strik.rs. Pristupljeno 22. 11. 2021.
- ^ a b „Život supruga velikih ruskih pisaca”. novosti.rs. Pristupljeno 22. 11. 2021.
