Pređi na sadržaj

Sinusna tahikardija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Sinusna tahikardija
EKG 29-godišnje žene sa sinusnom tahikardijom (125 otkucaja u minuti)
Specijalnostikardiologija

Sinusna tahikardija (ST) je uobičajeno stanje, u kome srce kuca ritmom >100/u minuti. Na EKG, P talas je pozitivan u I i II standardnom odvodu i unipolarnom aVF odvodu a dvofazni/negativan u prvom (V1) prekordijalnom odvodu. Javlja se povremeno kao odgovor na stresne situacije, i zato se obično vraća u normalu nakon što stresni događaj prođe. Najčešći simptom neodgovarajuće sinusne tahikardije je neobjašnjivo ubrzan rad srca, čak i u mirovanju.[1]

Ako se simptomi tahikardije nastave u mirovanju, treba posetiti svog lekara.[2]

Etiopatogeneza[uredi | uredi izvor]

Sinusni čvor (nodus) u kome nastaje ekscitacija koja uzrokuje ST

Sinusna tahikardija je a srčana aritmija koja spada u grupu poremećaja ekscitacije koja kod ST potiče iz sinusnog čvora i redovno prolazi kroz provodni sistem pobude srca (ortotopična tahikardija) sinusni čvor (sinuatrijalni čvor ili Kejt-Flakov čvor) koji je primarni pejsmejker srca (ili sinusnog ritma). Nalazi se u predelu desne aurikule srca u blizini terminalnog žleba (udubljenja koja se proteže između gornje i donje šuplje vene).

Sinusna tahikardija se smatra fiziološkom kod novorođenčadi, male dece, fizičkog i mentalnog stresa, emocionalnih reakcija i bola.

Sinusna tahikardija prema svojim karakteristikama može biti:

  • Fiziološka sinusna tahikardija, koja može biti uzrokovana emocijama, fizičkim naporom, seksualnim odnosom, bolom trudnoćom
  • Neadekvatna sinusna tahikardija
  • Reentri (ponovo ulazna) sinusna tahikardija[3]

Normalan sinusni ritam ima učestalost otkucaje srca između 60 i 100/min Pravi uzrok sinusne tahikardije je nepoznat, ali se pretpostavlja da je uzrokovana:

  • problemom sa sinusnim čvorom,
  • okidačima koji izaziva ubrzanje otkucaja srca.
  • nečim drugim što izaziva povećanje broj otkucaja srca.

Kod sinusne tahikardije, električni signali iz sinoatrijalnog (SA) čvora srca primoravaju srce da kuca brže nego što je normalno (fiziološki). Najčešče je rezultat dejstva stresora poput straha, vežbanja ili neunosa dovoljno tečnosti.

Stanja koja opterećuju srce, kao što su šećerna bolest, srčana oboljenja, anemija ili visok krvni pritisak, povećavaju rizik od razvoja sinusne tahikardije.

Ako je uzrok sinusne tahikardije nepoznat, ona se zove bezuzročna sinusna tahikardija. Kod ove tahikardije srca kuca od 100 otkucaja u minuti, ali na EKG-u (elektrokardiogramu) nema ničeg neobičnog. Može se javiti kod novorođenčadi nakon rođenja i žena u 30-im godinama života.

U etiološke faktore sinusne tahikardije, na koje telo reaguje stresno, spadaju:

  • Strah.
  • Nervoza.
  • Groznica.
  • Intenzivna vežba.
  • Određeni lekovi.
  • Dehidracija,
  • Srčana insuficijencija ili srčani udar.
  • Prolaps mitralnog zalistaka.
  • Plućna embolija.
  • Bolest pluća.
  • Virusna nfekcija.
  • Anksioznost.
  • Anemija.
  • Hipotireoza.
  • Nizak krvni pritisak.
  • Sepsa.
  • Trovanje živom.
  • Električni udar.
  • Odvikavanje od droge.
  • Hipoksija.

Dok se sinusna tahikardija smatra normalnim (fiziološkim odgovorom na ove situacije), nije normalno da se javi sinusna tahikardija kad je čovekovo telo u mirovanju. U takve uzroke koji nisu tako česti spadaju:

  • Oštećen srčani mišić.
  • Anemija .
  • Jako krvarenje.
  • Preterano aktivna štitna žlezda (hipertiroidizam).

Kada srce kuca preterano ili brzo, ono pumpa manje efikasno i obezbeđuje manji protok krvi u ostatak tela, uključujući samo srce. Povećan broj otkucaja srca takođe dovodi do povećanog rada i potrebe srca za kiseonikom, što može dovesti do ishemije povezane sa pulsom.

Dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Puls oksimetar za kontinuirano praćenje srčanog ritma

Gornji prag normalnih ljudskih otkucaja srca u mirovanju je zasnovan na starosti. Pragovi za tahikardiju u različitim starosnim grupama su prilično dobro standardizovani; granice tipa su navedene u nastavku:[4]

  • 1-2 dana nakom rođenja: tahikardija >159 otkucaja u minuti
  • 3-6 dana nakom rođenja: tahikardija >166 otkucaja u minuti
  • 1-3 nedelje nakom rođenja: tahikardija >182 otkucaja u minuti
  • 1-2 mesec života: tahikardija >179 otkucaja u minuti
  • 3-5 meseci života: tahikardija >186 otkucaja u minuti
  • 6-11 meseci života: tahikardija >169 otkucaja u minuti
  • 1-2 godine starosti: tahikardija >151 otkucaja u minuti
  • 3-4 godine starosti: tahikardija >137 otkucaja u minuti
  • 5-7 godina starosti: tahikardija >133 otkucaja u minuti
  • 8-11 godina starosti: tahikardija >130 otkucaja u minuti
  • 12-15 godina starosti: tahikardija >119 otkucaja u minuti
  • >15 godina starosti – odrasli: tahikardija >100 otkucaja u minuti

Dijagnoza se postavlja na osnovu standardne i opcione dijagnostike:

12-kanalni EKG tokom tahikardije sa 132 otkucaja u minuti

Standardna dijagnostika

  • anamneza,
  • fizički pregled,
  • kompletna krvna slika, biohemijski profil, a proveru drugih uzroka ubrzanog rada srca.
  • funkcija štitne žlezde,
  • 12-kanalni EKG i posebno EKG tokom tahikardije, za analizu električnih impulsa srca.
  • transtorakalna ehokardiografija.
  • testovi krvi za proveru drugih uzroka ubrzanog rada srca.

Opciona dijagnostika

  • test fizičkog stresa,
  • holter monitor za praćenje srčane aktivnosti tokom 24 sata ili više, trans-telefonsko praćenje ili implantabilni loop rekorder,
  • test ishemije miokarda kod pacijenata sa faktorima rizika za bolest koronarnih arterija (uključujući muškarce starije od 40 godine i žene u menopauzi),
  • rendgen grudnog koša i srca.
  • ehokardiogram za proveru veličine, snage i sposobnosti srca da pumpa krv.

Diferencijalna dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Tahikardija uskih (≤120 ms) QRS kompleksa

Tahikardija uskih QRS kompleksa je uzrokovana brzom aktivacijom ventrikula kroz His-Purkinjeovog sistema, što ukazuje da je poreklo aritmije iznad ili unutar njegov snop. Međutim, rana aktivacija Hisovog snopa može se desiti i kod visoko septalnih ventrikularnih tahikardija što rezultuje relativno uskim QRS kompleksima (110—140 ms).[5]

Tahikardija širokih (>120 ms) QRS kompleksa

Široke QRS ahikardije mogu biti ventrikularnih tahikardija, supraventrikularna tahikardija sa aberantnom provođenjem i blok grana ili sa anterogradnom implementacijom preko AP u odnosu 80%, 15% i 5%.[5]

Terapija[uredi | uredi izvor]

U većini slučajeva sinusna tahikardija nije opasna po život i ne zahteva lečenje. Ako osnovno stanje uzrokuje sinusnu tahikardiju, potrebno je lečiti oovo stanje.[6]

Tretmani za sinusnu tahikardiju uključuju:

Promene životnog stila

Promene u načinu života, kao što su zdrava ishrana, vežbanje, održavanje zdrave telesne težine i izbegavanje aktivnosti koje povećavaju broj otkucaja srca, mogu pomoći u smanjenju rizika od pojave neodgovarajuće sinusne tahikardije.

Lekovi

Od lekova prve linije koji se mogu primeniiti da smanje broj otkucaja srca su beta-blokatori i blokatori kalcijumskih kanala.

Ablacija srca

Kada manje invazivni tretmani nisu bili efikasni, ablacija srca može modifikovati ili uništiti čvor koji uzrokuje probleme.[7]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „CURRENT Diagnosis & Treatment: Cardiology, 5e | AccessMedicine | McGraw Hill Medical”. accessmedicine.mhmedical.com. Pristupljeno 2022-11-15. 
  2. ^ „Sinus Tachycardia: Causes, Symptoms & Treatment”. Cleveland Clinic (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-11-09. 
  3. ^ Oesterlein TG, Loewe A, Lenis G, Luik A, Schmitt C, Dossel O (oktobar 2018). „Automatic identification of reentry mechanisms and critical sites during atrial tachycardia by analyzing areas of activity”. IEEE Trans Biomed Eng. 65 (10): 2334—44. .
  4. ^ „Atrial Tachycardia: Practice Essentials, Background, Anatomy”. emedicine.medscape.com. 2021-10-17. 
  5. ^ a b Butta C, Tuttolomondo A, Giarrusso L, Pinto A (jul 2015). „Electrocardiographic diagnosis of atrial tachycardia: classification, P-wave morphology, and differential diagnosis with other supraventricular tachycardias”. Ann Noninvasive Electrocardiol. 20 (4): 314—27. .
  6. ^ „Sinus Tachycardia | Cardiology | Mercy Health”. www-mercy-com.translate.goog. Pristupljeno 2022-11-09. 
  7. ^ Knecht S, Veenhuyzen G, O'Neill MD. „Atrial tachycardias encountered in the context of catheter ablation for atrial fibrillation part ii: mapping and ablation”. Pacing Clin Electrophysiol. 32 (4): 528—38. april 2009. .

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Синусна_тахикардија&oldid=27857682”