Вентрикуларна тахикардија
Вентрикуларна тахикардија | |
---|---|
ЕКГ пацијента са вентрикуларном тахикардијом | |
Специјалности | кардиологија |
Симптоми | Вртоглавица, лупање срца, бол у грудима |
Компликације | Срчани застој, вентрикуларна фибрилација |
Типови | краткотрајна, дуготрајна или мономорфна, полиморфна |
Узроци | Коронарна болест срца, аортна стеноза, кардиомиопатија, проблеми са електролитима, срчани удар |
Дијагностички метод | EКГ |
Слична обољења | Суправентрикуларна тахикардија са аберација, вентрикуларни пејсинг, ЕКГ артефакт[1] |
Превенција | Имплантабилни срчани дефибрилатор, блокатори калцијумових канала,аминодароне |
Лечење | Прокаинамид, кардиоверзија |
Фреквенција | ~7% код болесника са срчаним застојем |
Вентрикуларна тахикардија (ВТ) је једна од срчаних аритмија која се односи на било који ритам бржи од 100 (или 120) откуцаја/мин, са три или више неправилних откуцаја у низу, који настају дистално од Хисовог снопа. Ритам може настати из радног миокарда срчаних коморе, дисталног проводног система или оба.[2]
Епидемиологија
[уреди | уреди извор]Преваленца вентрикуларних тахикардија износи:
- око 16% код мушкараца, са артеријском коронарном болести,
- 15% код жена са артеријском коронарном болести,
- 8-9% код хипертензије, валвуларне болести срца и кардиомиопатије,
- око 2-3% код некардиоваскуларних обољења.[3]
- Морталитет
Вентрикуларна тахикардија (ВТ) или вентрикуларна фибрилација (ВФ) одговорне су за већину изненадних срчаних смртних случајева у Сједињеним Америчким Државама,јер по процени износи приближно 300.000 смртних случајева годишње.
Облици
[уреди | уреди извор]Према трајању
[уреди | уреди извор]Вентрикуларна тахикардија према трајању епизода могу бити:
Краткотрајне вентрикуларнe тахикардијe — карактераише се са три или више откуцаја из коморе са фреквенцијом већом од 100 у минити, трајањем < 30 sec и спонтаним престанком.
Дуготрајне вентрикуларнe тахикардијe — карактераише је трајање дуже од 30 секунди, без обзира да ли је прекинута нек
По конфигурацији
[уреди | уреди извор]По конфигурацији QRS комплекса вентрикуларна тахикардија може бити:
Мономорфне вентрикуларнe тахикардијe — када су вентрикуларни комплекси исте морфологије. Исти облици откуцаја срца су због појачаног слања импулса са једног места из леве или десне коморе или због кружне струје (поновног уласка) унутар коморе. Најчешће се јавља као резултат ожиљака у срчаном мишићу након инфаркта миокарда. Најчешћи је облик ВТ и чест узрок смрти код пацијената који су преживели срчани удар, посебно ако имају слаб срчани мишић.[2]
Полиморфне вентрикуларнe тахикардијe— када су QRS комплекси променљиви.[2] Најчешће је резултат абнормалне реполаризације вентрикуларних мишићних влакана. Полиморфна вентрикуларна тахикардија, с друге стране, има варијације у морфологији. Она се може појавити као циклична прогресивна промена у срчаној оси.
Према симптомима
[уреди | уреди извор]Трећи начин класификовања вентрикуларне тахикардије је на основу њених симптома:
Вентрикуларнe тахикардијe без пулса — није повезан са ефикасним срчаним деловањем, дакле нема ефикасан пулс и узрок је срчаног застоја. У овој околности, најбоље се лечи на исти начин као и вентрикуларна фибрилација (ВФ) и препознаје се као један од шокирајућих ритмова у протоколу срчаног застоја. Неки ВТ су повезани са разумним минутним минутним волуменом и могу бити чак и асимптоматски. Срце обично слабо толерише овај ритам у средњорочном и дугорочном периоду, а пацијенти се сигурно могу погоршати до ВТ или ВФ без пулса.
Предиспозиција
[уреди | уреди извор]Предиспозиција абнормалности у реполаризацији најчешће се манифестује на ЕКГ-у као продужење QT интервала, који може бити стечени или урођени. Урођени узроци укључују синдром дугог QT интервала, док се стечени најчешће односе на токсичне ефекте лекова или поремећаје електролита. Познат је могући ефекат антиаритмика (соталол , амиодарон на продужење QT интервала, али познато је да многи лекови који се често користе, попут антибиотика, антихистаминика , могу продужити QT интервал.
Клиничка слика
[уреди | уреди извор]Краткотрајна или нискофреквентниа ВТ може бити асимптоматска. Перзистентни ВТ је готово увек симптоматска, праћена лупањем срца, симптомима оштећене хемодинамике или узрокује изненадну смрт.
Дијагноза
[уреди | уреди извор]Дијагноза се заснива на ЕКГ-у Тахикардија широких QRS комплекса (QRS ≥ 0,12 сек) треба сматрати ВТ док се не докаже супротно. Дијагноза је поткрепљена налазом ЕКГ-а о дисоцираној активности P-таласа, фузији или контракцији откуцаја, уједначености КРС вектора у В одводима (хармонија или подударност) са неправилним векторима Т-таласа (супротни QRS вектори) и оси QRS-комплекса у фронталној равни у северозападном квадранту.
Диференцијална дијагноза
[уреди | уреди извор]Диференцијална дијагноза укључује: суправентрикуларну тахикардију са блоковима грана или помоћним путевима. Међутим, пошто неки пацијенти изненађујуће добро толеришу ВТ, погрешно је закључити да је тахикардија широких QRS комплекса, која се добро подноси, суправентрикуларног порекла.
Употреба одговарајућих лекова за суправентрикуларну тахикардију (нпр верапамил, дилтиазем) може проузроковати колапс циркулације и смрт код пацијената са ВТ.
Терапија
[уреди | уреди извор]Терапија може бити усмерена или на прекид епизоде абнормалног срчаног ритма или на смањење ризика од друге епизоде ВТ. Лечење стабилног ВТ прилагођено је одређеној особи, с обзиром на то колико појединац добро толерише епизоде вентрикуларне тахикардије, колико често се епизоде јављају, њихове коморбидитете и њихове жеље. Појединци који пате од ВТ без пулса или нестабилне ВТ су хемодинамски угрожени и потребна им је тренутна електрична кардиоверзија да би их избацили из ритма ВТ.[4]
Кардиоверзија
[уреди | уреди извор]Ако особа и даље има епизоде ВТ обично их је могуће прекинути помоћу електричне кардиоверзије.[5] Ово би требало синхронизовати са откуцајима срца ако је таласни облик по могућности мономорфни, како би се избегла дегенерација ритма до вентрикуларне фибрилације.[5] Препоручује се почетна енергија од 100Ј. [5] Ако је таласни облик полиморфан, тада би требало применити већу енергије и несинхронизовани удар (познат и као дефибрилација).[5]
Дефибрилација
[уреди | уреди извор]Особа са ВН без пулса третира се исто као и вентрикуларна фибрилација са високоенергијском (360Ј са монофазним дефибрилатором или 200Ј са двофазним дефибрилатором) несинхронизованом кардиоверзијом (дефибрилацијом).[5]
Шок се може испоручити на спољни део грудног коша помоћу два јастучића спољног дефибрилатора или изнутра на срце помоћу уграђеног кардиовертер-дефибрилатора (ИЦД) ако је претходно већ убачен.
Такође се може поставити ИЦД који покушава да убрза темпо коморе. Ходање вентрикулом бржим од основне тахикардије понекад може бити ефикасно у прекидању ритма. Ако ово не успе након кратког испитивања, ИЦД ће обично зауставити пејсинг, напунити се и испоручити шок степена дефибрилације.
Медикаментна терапија
[уреди | уреди извор]За оне који су стабилни са мономорфним таласним обликом, могу се користити лекови прокаинамид или соталол који су бољи од лидокаина.[6] Докази не показују да је амиодарон бољи од прокаинамида[6]
Како је низак ниво магнезијума у крви чест узрок ВТ, магнезијум сулфат се може давати ако се утврди или се сумња на низак ниво магнезијума у крви.
Дуготрајна антиаритмијска терапија може бити индикована како би се спречило понављање ВТ. Обично се користе бета-блокатори и одређени број антиаритмика класе три, као што су бета-блокатори карведилол, метопролол и бисопролол, и амиодарон, дронедарон, бретилијум, соталол, ибутилид и дофетилид, блокатори калијумових канала. Понекад се користе и инхибитори ангиотензин-конвертирајућег ензима (АЦЕ) и антагонисти алдостерона.[7]
Антиаритмик | Препоручена орална доза mg/дна (за одрасле) |
Индикације |
---|---|---|
Amiodaron (III) | 200-400 | Вентрикуларна тахикардија (VT), вентрикуларна фибрилација (VF) |
Beta blokator (II) | променљива | PVC, VT, LQTS, CPVT |
Dizopiramid (Ia) | 250-750 | VT, PVC |
Flekainid (Ic) | 200-400 | PVC, VT |
Meksiletin (Ib) | 450-900 | VC, LQTS3 |
Prokainamid (Ia) | 1000-4000 | VT |
Propafenon (Ic) | 450-900 | PVC, VT |
Kvinidin (Ia) | 600-1600 | VT, VF, SQTS, Brugada sindrom |
Sotalol (III) | 160-320 | VT, ARVC |
Хируршка терапија
[уреди | уреди извор]ИЦД за уградњу је ефикаснији од терапије лековима за превенцију изненадне срчане смрти услед ВТ и ВФ, али може бити ограничен проблемима трошкова, као и истовременим морбидитетом пацијента и преференцијама пацијента.
Аблација катетером је могући третман за оне са поновљеним ВТ.[8] Даљинска магнетна навигација је један од ефикасних метода за спровођење поступка.[9]
У прошлости се о аблацији често није размишљало док се нису исцрпиле фармаколошке могућности, често након што је пацијент претрпео значајан морбидитет због поновљених епизода ВТ и ИЦД шокова. Антиаритмички лекови могу смањити учесталост ИЦД терапија, али имају разочаравајућу ефикасност и нежељене ефекте. Напредак у технологији и разумевању ВТ супстрата сада омогућава аблацију вишеструких и нестабилних ВТ са прихватљивом сигурношћу и ефикасношћу, чак и код пацијената са узнапредовалом срчаном болешћу.[10]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ B Garner, J; M Miller, J (април 2013). „Wide Complex Tachycardia - Ventricular Tachycardia or Not Ventricular Tachycardia, That Remains the Question.”. Arrhythmia & Electrophysiology Review. 2 (1): 23—9. PMC 4711501 . PMID 26835036. doi:10.15420/aer.2013.2.1.23.
- ^ а б в Buxton, Alfred E.; Kirk, Malcolm M.; Michaud, Gregory F.; Pamidi, Madhavi (2001). „Nonsustained Ventricular Tachycardia Update: Epidemiology, Pathophysiology, Immediate Evaluation & Management, Long-term Management, Experimental & Theoretical Developments”. Cardiac Electrophysiology Review. 5 (2/3): 323—327. doi:10.1023/A:1011442530092.
- ^ Aronow WS, Ahn C, Mercando AD, Epstein S, Kronzon I. Prevalence and association of ventricular tachycardia and complex ventricular arrhythmias with new coronary events in older men and women with and without cardiovascular disease. J Gerontol A Biol Sci Med Sci. 2002 Mar;57(3):M178-80.
- ^ Kasper, D. (2012). The Tachyarrhythmias. In Harrison's Principles of Internal Medicine (18th ed., Vol. 2, pp. 1892-1893). New York: McGraw-Hill, Medical Pub. Division.
- ^ а б в г д Link, Mark S.; Atkins, Dianne L.; Passman, Rod S.; Halperin, Henry R.; Samson, Ricardo A.; White, Roger D.; Cudnik, Michael T.; Berg, Marc D.; Kudenchuk, Peter J.; Kerber, Richard E. (2010). „Part 6: Electrical Therapies”. Circulation. 122 (18_suppl_3): S706—19. PMID 20956222. doi:10.1161/CIRCULATIONAHA.110.970954..
- ^ а б Desouza, Ian S.; Martindale, Jennifer L.; Sinert, Richard (2015). „Antidysrhythmic drug therapy for the termination of stable, monomorphic ventricular tachycardia: A systematic review”. Emergency Medicine Journal. 32 (2): 161—167. PMID 24042252. S2CID 28413164. doi:10.1136/emermed-2013-202973. hdl:20.500.12648/8174..
- ^ „Ventricular Tachycardia: Practice Essentials, Background, Pathophysiology”. 2019-11-10.
- ^ Aliot, E. M.; Stevenson, W. G.; Almendral-Garrote, J. M.; Bogun, F.; Calkins, C. H.; Delacretaz, E.; Bella, P. D.; Hindricks, G.; Jais, P.; Josephson, M. E.; Kautzner, J.; Kay, G. N.; Kuck, K.-H.; Lerman, B. B.; Marchlinski, F.; Reddy, V.; Schalij, M.-J.; Schilling, R.; Soejima, K.; Wilber, D.; European Heart Rhythm Association; European Society of Cardiology; Heart Rhythm Society (2009). „EHRA/HRS Expert Consensus on Catheter Ablation of Ventricular Arrhythmias: Developed in a partnership with the European Heart Rhythm Association (EHRA), a Registered Branch of the European Society of Cardiology (ESC), and the Heart Rhythm Society (HRS); in collaboration with the American College of Cardiology (ACC) and the American Heart Association (AHA)”. Europace. 11 (6): 771—817. PMID 19443434. doi:10.1093/europace/eup098..
- ^ Akca, Ferdi; Önsesveren, Ibrahim; Jordaens, Luc; Szili-Torok, Tamas (2012). „Safety and efficacy of the remote magnetic navigation for ablation of ventricular tachycardias—a systematic review”. Journal of Interventional Cardiac Electrophysiology. 34 (1): 65—71. PMC 3342497 . PMID 22180126. doi:10.1007/s10840-011-9645-2.
- ^ Wissner, E.; Stevenson, W. G.; Kuck, K.-H. (2012). „Catheter ablation of ventricular tachycardia in ischaemic and non-ischaemic cardiomyopathy: Where are we today? A clinical review”. European Heart Journal. 33 (12): 1440—1450. PMID 22411192. doi:10.1093/eurheartj/ehs007.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |