Пређи на садржај

Синусна тахикардија

С Википедије, слободне енциклопедије
Синусна тахикардија
ЕКГ 29-годишње жене са синусном тахикардијом (125 откуцаја у минути)
Специјалностикардиологија

Синусна тахикардија (СТ) је уобичајено стање, у коме срце куца ритмом >100/у минути. На ЕКГ, П талас је позитиван у I и II стандардном одводу и униполарном аВФ одводу а двофазни/негативан у првом (В1) прекордијалном одводу. Јавља се повремено као одговор на стресне ситуације, и зато се обично враћа у нормалу након што стресни догађај прође. Најчешћи симптом неодговарајуће синусне тахикардије је необјашњиво убрзан рад срца, чак и у мировању.[1]

Ако се симптоми тахикардије наставе у мировању, треба посетити свог лекара.[2]

Етиопатогенеза

[уреди | уреди извор]
Синусни чвор (нодус) у коме настаје ексцитација која узрокује СТ

Синусна тахикардија је а срчана аритмија која спада у групу поремећаја ексцитације која код СТ потиче из синусног чвора и редовно пролази кроз проводни систем побуде срца (ортотопична тахикардија) синусни чвор (синуатријални чвор или Кејт-Флаков чвор) који је примарни пејсмејкер срца (или синусног ритма). Налази се у пределу десне аурикуле срца у близини терминалног жлеба (удубљења која се протеже између горње и доње шупље вене).

Синусна тахикардија се сматра физиолошком код новорођенчади, мале деце, физичког и менталног стреса, емоционалних реакција и бола.

Синусна тахикардија према својим карактеристикама
Врста синусне тахикардије Карактеристике
Физиолошка синусна тахикардија Може бити узрокована емоцијама, физичким напором, сексуалним односом, болом трудноћом.
Неадекватна синусна тахикардија (НСТ) Дефинише се као синусна тахикардија која није узрокована препознатљивим медицинским тегобама, физиолошком реакцијом или лековима (дијагноза искључивања). Праћена је симптомима, који често утичу на квалитет живота.[3]
НСТ симптоми укључују палпитације, нелагодност у грудима, исцрпљеност, кратак дах, пресинкопу и синкопу.[4]
Реентри (поново улазна) синусна тахикардија Изазвана је оштећењем проводљивости које доведе до феномена названог „реентри“ или поновни улазак. Ово оштећење може се десити унутар малог локалног региона срца (локални реентри улазак) или се може десити између преткомора и комора (глобални реентрни улазак). Пример локалног реентрног уласка био би регион унутар преткоморе који постаје самоодрживо коло побуђивања. Иако пут реентрног уласка може бити локализован у малом региону, генерисано побуђивање може се проширити кроз преткоморе ћелијском проводљивошћу и довести до преткоморске тахикардије (облик суправентрикуларне тахикардије). Локални реентри улазак довео би до брзог побуђивања коморе и вентрикуларне тахикардије. Још један пример локалног реентри уласка је АВ нодални реентри улазак. Код ове врсте реентри уласка, кружно, самоодрживо коло генерише брзе деполаризације које се шире нагоре у преткоморе и надоле у коморе (АВ нодална реентрна тахикардија и чест је узрок пароксизмалне суправентрикуларне тахикардије).

У ствари, овај механизам може бити одговоран за већину тахиаритмија које се налазе код пацијената.[5]

Нормалан синусни ритам има учесталост откуцаје срца између 60 и 100/мин Прави узрок синусне тахикардије је непознат, али се претпоставља да је узрокована:

  • проблемом са синусним чвором,
  • окидачима који изазива убрзање откуцаја срца.
  • нечим другим што изазива повећање број откуцаја срца.

Код синусне тахикардије, електрични сигнали из синоатријалног (СА) чвора срца приморавају срце да куца брже него што је нормално (физиолошки). Најчешће је резултат дејства стресора попут страха, вежбања или неуноса довољно течности.

Стања која оптерећују срце, као што су шећерна болест, срчана обољења, анемија или висок крвни притисак, повећавају ризик од развоја синусне тахикардије.

Ако је узрок синусне тахикардије непознат, она се зове безузрочна синусна тахикардија. Код ове тахикардије срца куца од 100 откуцаја у минути, али на ЕКГ-у (електрокардиограму) нема ничег необичног. Може се јавити код новорођенчади након рођења и жена у 30-им годинама живота.

У етиолошке факторе синусне тахикардије, на које тело реагује стресно, спадају:

  • страх
  • нервоза
  • грозница
  • интензивно вежбање
  • одређени лекови
  • дехидрација
  • срчана инсуфицијенција или срчани удар
  • пролапс митралног залистака
  • плућна емболија
  • болест плућа
  • вирусна инфекција
  • анксиозност
  • анемија
  • хипотиреоза
  • низак крвни притисак
  • сепса.
  • тровање живом
  • електрични удар
  • одвикавање од дроге
  • хипоксија

Док се синусна тахикардија сматра нормалним (физиолошким одговором на ове ситуације), није нормално да се јави синусна тахикардија кад је човеково тело у мировању. У такве узроке који нису тако чести спадају:

  • Оштећен срчани мишић.
  • Анемија .
  • Јако крварење.
  • Претерано активна штитна жлезда (хипертироидизам).

Када срце куца претерано или брзо, оно пумпа мање ефикасно и обезбеђује мањи проток крви у остатак тела, укључујући само срце. Повећан број откуцаја срца такође доводи до повећаног рада и потребе срца за кисеоником, што може довести до исхемије повезане са пулсом.

Дијагноза

[уреди | уреди извор]
Пулс оксиметар за континуирано праћење срчаног ритма

Горњи праг нормалних људских откуцаја срца у мировању је заснован на старости. Прагови за тахикардију у различитим старосним групама су прилично добро стандардизовани; границе типа су наведене у наставку:[6]

  • 1-2 дана након рођења: тахикардија >159 откуцаја у минути
  • 3-6 дана након рођења: тахикардија >166 откуцаја у минути
  • 1-3 недеље након рођења: тахикардија >182 откуцаја у минути
  • 1-2 месец живота: тахикардија >179 откуцаја у минути
  • 3-5 месеци живота: тахикардија >186 откуцаја у минути
  • 6-11 месеци живота: тахикардија >169 откуцаја у минути
  • 1-2 године старости: тахикардија >151 откуцаја у минути
  • 3-4 године старости: тахикардија >137 откуцаја у минути
  • 5-7 година старости: тахикардија >133 откуцаја у минути
  • 8-11 година старости: тахикардија >130 откуцаја у минути
  • 12-15 година старости: тахикардија >119 откуцаја у минути
  • >15 година старости – одрасли: тахикардија >100 откуцаја у минути

Дијагноза се поставља на основу стандардне и опционе дијагностике:

12-канални ЕКГ током тахикардије са 132 откуцаја у минути

Стандардна дијагностика

  • анамнеза,
  • физички преглед,
  • комплетна крвна слика, биохемијски профил, а проверу других узрока убрзаног рада срца.
  • функција штитне жлезде,
  • 12-канални ЕКГ и посебно ЕКГ током тахикардије, за анализу електричних импулса срца.
  • трансторакална ехокардиографија.
  • тестови крви за проверу других узрока убрзаног рада срца.

Опциона дијагностика

  • тест физичког стреса,
  • холтер монитор за праћење срчане активности током 24 сата или више, транс-телефонско праћење или имплантабилни лооп рекордер,
  • тест исхемије миокарда код пацијената са факторима ризика за болест коронарних артерија (укључујући мушкарце старије од 40 године и жене у менопаузи),
  • рендген грудног коша и срца.
  • ехокардиограм за проверу величине, снаге и способности срца да пумпа крв.

Диференцијална дијагноза

[уреди | уреди извор]
Тахикардија уских (≤120 ms) QRS комплекса

Тахикардија уских QRS комплекса је узрокована брзом активацијом вентрикула кроз Хис-Пуркињеовог система, што указује да је порекло аритмије изнад или унутар његов сноп. Међутим, рана активација Хисовог снопа може се десити и код високо септалних вентрикуларних тахикардија што резултује релативно уским QRS комплексима (110—140 ms).[7]

Тахикардија широких (>120 ms) QRS комплекса

Широке QRS тахикардије могу бити вентрикуларних тахикардија, суправентрикуларна тахикардија са аберантном провођењем и блок грана или са антероградном имплементацијом преко АП у односу 80%, 15% и 5%.[7]

Терапија

[уреди | уреди извор]

У већини случајева синусна тахикардија није опасна по живот и не захтева лечење. Ако основно стање узрокује синусну тахикардију, потребно је лечити ово стање.[8]

Третмани за синусну тахикардију укључују:

Промене животног стила

Промене у начину живота, као што су здрава исхрана, вежбање, одржавање здраве телесне тежине и избегавање активности које повећавају број откуцаја срца, могу помоћи у смањењу ризика од појаве неодговарајуће синусне тахикардије.

Лекови

Од лекова прве линије који се могу применити да смање број откуцаја срца су бета-блокатори и блокатори калцијумских канала.

Аблација срца

Када мање инвазивни третмани нису били ефикасни, аблација срца може модификовати или уништити чвор који узрокује проблеме.[9]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „CURRENT Diagnosis & Treatment: Cardiology, 5e | AccessMedicine | McGraw Hill Medical”. accessmedicine.mhmedical.com. Приступљено 2022-11-15. 
  2. ^ „Sinus Tachycardia: Causes, Symptoms & Treatment”. Cleveland Clinic (на језику: енглески). Приступљено 2022-11-09. 
  3. ^ Peyrol, Michael; Lévy, Samuel (2. 9. 2015). „Clinical presentation of inappropriate sinus tachycardia and differential diagnosis”. Journal of Interventional Cardiac Electrophysiology. Springer Science and Business Media LLC. 46 (1): 33—41. ISSN 1383-875X. PMID 26329720. S2CID 23249973. doi:10.1007/s10840-015-0051-z. Приступљено 6. 11. 2023. 
  4. ^ Ali, Muzaffar; Haji, Abdul Qadir; Kichloo, Asim; Grubb, Blair P; Kanjwal, Khalil (2021). „Inappropriate sinus tachycardia: a review”. Reviews in Cardiovascular Medicine. IMR Press. 22 (4): 1331—1339. ISSN 2153-8174. PMID 34957774. S2CID 245466598. doi:10.31083/j.rcm2204139 Слободан приступ. 
  5. ^ Oesterlein TG, Loewe A, Lenis G, Luik A, Schmitt C, Dossel O (октобар 2018). „Automatic identification of reentry mechanisms and critical sites during atrial tachycardia by analyzing areas of activity”. IEEE Trans Biomed Eng. 65 (10): 2334—44. .
  6. ^ „Atrial Tachycardia: Practice Essentials, Background, Anatomy”. emedicine.medscape.com. 2021-10-17. 
  7. ^ а б Butta C, Tuttolomondo A, Giarrusso L, Pinto A (јул 2015). „Electrocardiographic diagnosis of atrial tachycardia: classification, P-wave morphology, and differential diagnosis with other supraventricular tachycardias”. Ann Noninvasive Electrocardiol. 20 (4): 314—27. .
  8. ^ „Sinus Tachycardia | Cardiology | Mercy Health”. www-mercy-com.translate.goog. Приступљено 2022-11-09. 
  9. ^ Knecht S, Veenhuyzen G, O'Neill MD. „Atrial tachycardias encountered in the context of catheter ablation for atrial fibrillation part ii: mapping and ablation”. Pacing Clin Electrophysiol. 32 (4): 528—38. април 2009. .

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Синусна_тахикардија&oldid=29866309”