Sistem civilne odbrane Švajcarske

Sistem civilne odbrane kao deo sistema odbrane ima veoma značajnu ulogu u prevenciji i održavanju bezbednosti civilnog stanovništva i materijalnih dobara. Potpomažući sistem odbrane, sistem civilne odbrane ima razne ciljeve i zadatke kako bi u miru, vanrednoj situaciji ili ratu mogao otkloniti moguće ili nastale posledice katastrofa koje mogu ugroziti civilno stanovništvo, materijalna i kulturna dobra, kao i životny srediny. Sistem civilne odbrane ima veoma značajnu ulogu u prevenciji i pripremi celokupnog stanovništva i civilne strukture, kako bi što efikasnije sanirali posledice kada one nastupe.

U Švajcarskoj okosnicu civilne odbrane predstavlja upravo civilna zaštita, koja ima za glavni cilj zaštitu stanovništva od posledica katastrofa, vanrednih situacija i oružanog konlflikta, i pomoć u rešavanju takvih situacija. Izjednačavanje ustavno naglašene zaštite stanovništva u slučaju rata (čl. 61 Federalnog ustava) s pružanjem pomoći u vanrednim situacijama za vreme mirnodopskog stanja ima odlučujući efekat na zaokuživanje nove civilne zaštite.

Istorija Švajcarske

Iskustva iz Drugog svetska rata

Dva svetska rata u prvoj polovini 20. veka radikalno su promenila savremene percepcije pretnje. Konkretno, Drugi svetski rat i upotreba atomske bombe predstavljala je ogroman destruktivni potencijal savremene ratne tehnologije. Zbog tih novih pretnji, pitanje zaštite stanovništva u mogućem ratu u Švajcarskoj na političkoj agendi pomereno je u 1950-im. Postojala je snažna politička volja da se u potpunosti zaštiti stanovništvo od posledica rata. Samim tim, 1959. godine usvojen je članak o civilnoj zaštiti. Savezni zakon o civilnoj odbrani od 1. januara 1963. godine označava stvarni početak moderne švajcarske civilne odbrane.

Od šezdesetih: faza izgradnje u Hladnom ratu
Usled različitih događaja u Hladnom ratu, kao što su izgradnja Berlinskog zida 1961. godine, kubanska raketna kriza 1962. ili Praško proleće 1968. godine- i neutralne države su videle kao veliku pretnju miru . Kao odgovor na nuklearno naoružanje svetskih sila SAD i Sovjetskog Saveza, Švajcarska je razvila jedinstven koncept: široka primena strogih, jednostavnih i jeftinih skloništa koji su se nalazili pod zemljom i omogućavali bezbednost švajcarskog stanovništva u slučaju vođenja rata nuklearnim oružjem. Do kraja Hladnog rata, izgradnja skloništa, kao i planiranje i organizacione pripreme za produženi boravak u skloništima predstavljali su centar civilne odbrane.

Od devedesetih:
Od 1990. godine, civilna odbrana je prošla kroz duboku reformu i razvoj: fokus više nije zaštita protiv efekata rata, već zaštita javnosti od prirodnih, kao i civilizacijskih katastrofa i drugih vanrednih situacija. Od 2004. godine je pravo civilne odbrane integrisano u sistem civilne zaštite. Odgovornost imaju kantoni, ali konfederacija postavlja zajedničke osnove. Konkretno, obaveza služenja je i dalje jednako regulisana na nacionalnom nivou.

Danas

Danas, civilna odbrana pokriva širok spektar zadataka: članovi civilne odbrane obezbeđuju neophodnu zaštitu infrastrukture i sredstva za uzbunjivanje stanovništva, doprinose sistemu za navođenje i partnerskih organizacija civilne zaštite, ali štite i kulturnu robu. Civilna zaštita tako čini neophodan doprinos zaštiti stanovništva i sigurnosti zemlje. Usmerena je na rešavanje katastrofa i vanrednih situacija. Ova orijentacija je prilagođena današnjim pretnjama, kao i trenutnoj bezbednosnoj situaciji. Pored toga, civilna odbrana - pojačana u smislu kadrova i materijala - takođe se može koristiti u slučaju oružanog sukoba.

Organizacija civilne odbrane Švajcarske

Okosnicu civilne odbrane Švajcarske čini civilna zaštita. U Švajcarskoj se definiše kao “civilna organizacija za rukovođenje, zaštitu i pomoć u vanrednim situacijama. Ona štiti stanovništvo, privredne i kulturne vrednosti u slučaju prirodnih opasnosti, katastrofa izazvanih od čoveka i ostalih opasnosti kao i u slučaju vojno-političkog ugrožavanja.”

Odgovornosti federalne vlade, kantona i opština

Civilna zaštita se ostvaruje kroz kantone, opštine i privatne institucije koje se bave nesrećama i vanrednim situacijama, gde su kantoni odgovorni za organizaciju, obuku, spremnost i upotrebu civilne odbrane.Federalna vlada zakonodavno reguliše osnovne principe (npr. obazezno služenje u civilnoj zaštiti), a u nekom području ona postavlja zajedničke standarde (npr. za skloništa) ili aktivno preduzima određenje zadatke poput koordinacije i obuke.Organizacija civilne odbrane zavisi od odgovarajućih pretnji, kao i političkih i topografskih uslova i struktura u kantonu, regionu ili opštini. Izvan nacionalnih granica je bazirana na bilateralnoj saradnji, a njeni instrumenti mogu biti korišćeni u pružanju pomoći za vreme katastrofa u regionima koji su bliže švajcarskim granicama. Na međunarodnom nivou civilna zaštita takođe može imati doprinos u upravljanju krizama u okviru mreže Partenrstvo za mir. Oko 15% civilnih organizacija odbrane su organizovane na nivou kantona, oko 70% na regionalnom nivou, a samo oko 15 procenata na nivou zajednice. U Švajcarskoj postoji oko 250 organizacija za civilnu zaštitu sa oko 70.000 aktivnih članova.

Na kantonalnom i opštinskom nivou civilna zaštita obuhvata područja odgovornosti kao što su: spasavanje, borba protiv požara, ponovna izgradnja, obezbeđenje tehničkih objekata, zaštita i zbrinjavanje, zdravstvena i medicinska služba i logistika. Merodavni komandni organi koji imaju politički legitimitet, u vanrednom stanju najvećeg stepena, u katastrofama ili u slučaju oružanog konflikta, postaju aktivni na nivou kantona, regija i lokalnih uprava. Njihov zadatak je da obezbede komunikaciju sa nadređenim vlastima, srodnim organima i administracijom, ali i da koordiniraju resursima.

Federalni ured za civilnu zaštitu na federalnom nivou je organ odgovoran za izgradnju i razvoj civilne zaštite. U slučajevima ugrožavanja više kantona, cele zemlje ili susednih država(što odnosi se na potrese, radioaktivnu kontaminaciju, probleme migracije, epidemijske bolesti ljudi i životinja, a posebno u slučaju oružanog konflikta) aktivira se federalni nivo koordinacije i upravljanja.

U cilju postizanja maksimalne efikasnosti, civilna zaštita je zastupljena u Bezbednosnoj upravljačkoj grupi (‘’Security Steering Group’’) i na taj način su u civilnoj zaštiti osigurane informacije o razvoju pretnji i opasnosti. Time se ukazuje na to da su stvoreni uslovi za pravovremeno alarmiranje komandnih organa, prikladno uzbunjivanje stanovništva kao i ostvarivanje saradnje sa drugim akterima. Civilna zaštita i oružane snage imaju obavezu pružanja pomoći civilnim institucijama u razrešavanju vanrednih situacija kada one same nisu u stanju da nastalu krizu uspešno okončaju. U samoj državi civilna zaštita i oružane snage su pod kontrolom odgovornih vlasti kantona, federacije ili lokalne zajednice, a u slučaju upotrebe izvan Švajcarske- jedinice civilne zaštite i jedinice oružanih snaga su pod ingerencijom kompetentnog organa federalnog nivoa.

Logistika u civilnoj odbrani

Logistički element je uglavnom odgovoran za logističke zadatke civilne odbrane, ali se, ukoliko je potrebno, koristi i za druge partnerske organizacije. Obuhvata nabavku zaliha, upotrebu sredstava transporta i opreme, održavanje i snabdevanje materijala i ugostiteljstvo.

Organizacioni model

Postoje tri zakonske obaveze iz kojih se sastoji sistem civilne zaštite, a to su: organizovanje, izgradnja skloništa i obaveze služenja u civilnoj zaštiti. Svi muškarci između 20 i 40 godina, koji imaju švajcarsko državljanstvo i uživaju sva građanska prava, imaju i obavezu služenja u civilnoj zaštiti, a sama obaveznost služenja egzistira na federlnom nivou. Federalni zakon dozvoljava i kantonima mogućnost uvođenja obaveznog služenja, što se odnosi na protivpožarnu službu i može se delimično odnositi na žene. Vojni obaveznici, pripadnici policije, vatrogasnih jedinica i slični pojedinci su izuzeti iz obaveze služenja u civilnoj zašititi.

Sredstva i oprema za civilnu zaštitu

Kantoni su odgovorni za nabavku i finansiranje lične opreme stražara i materijala za hitnu pomoć. Federalna vlada daje materijal koji je neophodan za potrebe katastrofa i vanrednih situacija. Ovo se posebno odnosi na sisteme za uzbunjivanje stanovništva, telematik sisteme, na civilnu odbranu, zaštitnu opremu, kao i standarizovani materijal za civilnu odbranu.

Međunarodni znak civilne odbrane

Međunarodni simbol civilne odbrane

Međunarodna zaštitna oznaka "Dopunski protokol Ženevskih konvencija[1] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. septembar 2017) od 12. avgusta 1949. o zaštiti žrtava međunarodnih oružanih sukoba" (Dopunski protokol I) u članu 66 definiše međunarodni simbol civilne zaštite. Sastoji se od "jednakostraničnog plavog trougla na narandžastoj pozadini koji se koristi za zaštitu organizacija civilne zaštite, njihovog osoblja, njihovih zgrada i njihovog materijala ili za zaštitu civilnih skloništa". Osoblje, zgrade i materijali su prepoznatljivi sve dok se koriste isključivo za obavljanje zadataka civilne zaštite. Zaštitne strukture koje su dostupne civilnom stanovništvu treba identifikovati na sličan način. U miru, znak se može koristiti za identifikaciju službi civilne zaštite.

Literatura

• Jakovjlevic, Vladimir. Sistem civilne odbrane. Beograd: Fakultet civilne odbrane. 
• Zvanični sajt Švajcarske Konfederacije[2]