Skupština u Kragujevcu (1833)
Skupština u Kragujevcu je održana 23 — 25. januara 1833.
Narodna skupština 1833. godine
[uredi | uredi izvor]Videći da Porta okleva sa predajom oblasti koje je trebalo da budu prisajedinjenje Srbiji, Knez Miloš ce rešio da y tim oblastima digne bunu pa da ih sam y ime održavanja reda i mira zauzme. Da bi ponovo mogao da učini pritisak na Portu, i da bi video šta narod o tome misli, Knez Miloš je za 23. januar 1833. sazvao skupštinu y Kragujevac. Skupština je otvorena Kneževom besedom y kojoj je Knez Miloš izneo šta je sve rađeno po pomenutim pitanjima do toga trenutka.
Negodovanje skupštine bilo je veliko, naročito kad je Knez Miloš izneo prikupljene podatke o zločinima i svirepstvima koja su y poslednje vreme izvršili Turci y krajevima koji je trebalo da budu prisajedinjeni. Miloš je otvoreno postavio pitanje: šta da ce radi ako ce ta svirepstva budu i dalje događala i ako Porta nastavi sa otezanjem predaje oblasti. Tražio je da mu skupština dade svoje pismeno mišljenje o tome, kakvo bi držanje trebalo zauzeti i šta bi trebalo učiniti.
Na ovo traženje Kneza Miloša skupštinari su dali odgovore, bilo y grupama po nahijama, bilo pojedince.
Članovi Narodnog suda bili su mišljenja da ce oblasti ne zauzimaju i da ce čeka rešenje Porte i Rusije o njima, ali samo y tome slučaju amo Turci ne bi napali na pobunjenike. Ako Turci nasrnu na te krajeve, treba ih zaštititi Oružjem.
Dimitrije Davidović, koji je dobro poznavao tok pregovora o narodnim poslovima, predlagao je da ce oblasti odmah zauzmu, jer je čekanje nekoriono.
Aleksa Simić predlagao je da ce pobunjenim krajevima samo y tome slučaju pruži oružana pomoć ako smo sigurni da nijedno svoje pravo nećemo izgubiti.
Prota Mateja Nenadović smatrao je da braći treba priteći y pomoć samo y slučaju ako smo sigurni da nećemo izgubiti nijednu krvavo stečenu narodnu tekovinu, inače ne. Međutim, pobunjenike treba za to vreme pomoći novcem, hranom i municijom i zauzimanjem kod Porte i Rusije.
Avram Petronijević, koji će samo posle nekoliko meseci biti primljen y audijenciju kod sultana kao „jelčija", dakle predstavnik strane države kod sultana, bio je za skroz revolucionarnu politiku. Pobunjene krajeve treba prosto zauzeti vojskom i topovima, a Portu staviti pred svršen čin. Ako bi ce Turska usudila da interveniše vojskom, treba ce odupreti i izazvati bunu y okolnim pašalucima y kojima žive Srbi.
Knez Miloš složio ce sa mišljenjem većine, t.j. da ce ne treba zamerati ni Rusiji ni Porti prevremenim zauzimanjem predela. No da bi ce tok poslova ubrzao, predložio je ckupštini da iz svoje sredine izabere dva deputata koji će otputovati y Carigrad da Porti predaju memoar o strašnom stanju y otrgnutim oblastima i traže njihovo brzo i potpuno prisajedinjenje Srbiji.