Slikovnica

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Slikovnica "Uspavana lepotica u šumi" iz 1898. Slikovnicu je ilustrovao J. G. van Kaspel (Johann Georg van Caspel)
Savremena interaktivna slikovnica "Pepeljuga" Metjua Reinharta

Slikovnica je knjiga sa ilustracijama namenjena deci. Sadržaj slikovnice je jednostavan i prilagođen deci. U kvalitetnoj slikovnici povezani su likovno-estetski i vaspitno-obrazovni kvaliteti.

Deca zapažaju slike pre govora, pa slikovnica već u najmlađem uzrastu podstiče uočavanje, razmišljanje i verbalno izražavanje, razvija maštu, utiče na emocionalni razvoj i usvajanje estetskih stavova. Priča u slikovnici može biti ispričana bez reči tj. samo ilustracijama. U nekim slikovnicama pored ilustracija ima teksta, ali je on u drugom planu, kratak je i u funkciji razumevanja ilustracije.[1]

Slikovnice izrađene od plastike, za najmlađu decu

Vrste slikovnica[uredi | uredi izvor]

Postoje dve vrste slikovnica:

  1. one koje pružaju deci objektivna i njima razumljiva saznanja iz oblasti prirode i društva i
  2. one koje su metaforičkog, poetskog karaktera i predstavljaju proizvode nesputane stvaralačke mašte u koje su utkane poruke za najmlađe.

Pored dvodimenzionalnih postoje i trodimenzionalne slikovnice koje prelistavanjem daju različite prostorne kompozicije slika, slikovnice sa raznim otvorima i preklapnjima, zvučne slikovnice i dr., koje navode decu da porede, predviđaju, zaključuju, istražuju i sl., stvarajući atmosferu iznenađenja, što pojačava interesovanje i podstiče na igru.

Odlike dobre slikovnice[uredi | uredi izvor]

U dobroj slikovnici su harmonično objedinjeni likovno-estetski i vaspitno-obrazovni kvaliteti. Njihov sadržaj je jednostavan i pristupačan deci. Ilustracije koje sadrže ne smeju obuhvatati mnogo podataka i detalja, već isticati suštinske osobine onoga što prikazuju. Slikovnice bi trebalo da budu izrađene prema visokim umetničkim i tehničkim zahtevima, lake i dobro povezane. Za najmlađe, naročito u jaslama, poželjne su plastificirane slikovnice koje mogu da se dezinfikuju.[2]

Dobra slikovnica prilagođena razvojnim mogućnostima deteta doprinosi:

  • sticanju novih saznanja
  • obogaćivanju rečnika i govornih sposobnosti
  • povezivanju govornog i pisanog jezika
  • shvatanju slike i reči kao simbola koji prenose poruku
  • razvoju opažanja, pažnje, pamćenja, mišljenja, logičkog zaključivanja
  • bogaćenju mašte i razvoju kreativnog mišljenja
  • razvoju emocija i sposobnosti uživljavanja u različite situacije
  • stvaranju želje za preradom doživljenog kroz različite oblike izražavanja – pisanje, slikanje, oponašanje u igri uloga, pokret i pevanje
  • usvajanju moralnih vrednosti i himanih poruka
  • motivaciji za samostalno čitanje.[3]

Često se slikovnicama nazivaju i knjige namenjene deci koja su tek počela da čitaju. To su uglavnom vrlo kratke, pojednostavljene priče ispričane jednostavnim jezikom, takođe ilustrovane, ali je u ovom slučaju tekst primaran, a ilustracija sekundarna. Ponekad se slikovnicama nazivaju i publikacije koje sadrže nešto više teksta, ali su istovremeno bogato ilustrovane, tako da se na svakoj strani pored teksta nalazi i ilustracija.[4]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Hrvatska enciklopedija
  2. ^ Pedagoška enciklopedija. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. 1989. str. 350. ISBN 978-86-17-00977-7. 
  3. ^ Stričević, Ivanka; Maleš, Dubravka (1995). U dečjoj knjižnici. Zagreb: Knjižnica Medveščak i UNICEF. str. 7. 
  4. ^ Milunović, Dragana (2003). „Biblioteke za decu i njihovi psihološki aspekti”. Glasnik NBS. 1: 163. 

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]