Slikovnica
Slikovnica je knjiga sa ilustracijama namenjena deci. Sadržaj slikovnice je jednostavan i prilagođen deci. U kvalitetnoj slikovnici povezani su likovno-estetski i vaspitno-obrazovni kvaliteti.
Deca zapažaju slike pre govora, pa slikovnica već u najmlađem uzrastu podstiče uočavanje, razmišljanje i verbalno izražavanje, razvija maštu, utiče na emocionalni razvoj i usvajanje estetskih stavova. Priča u slikovnici može biti ispričana bez reči tj. samo ilustracijama. U nekim slikovnicama pored ilustracija ima teksta, ali je on u drugom planu, kratak je i u funkciji razumevanja ilustracije.[1]
Vrste slikovnica[uredi | uredi izvor]
Postoje dve vrste slikovnica:
- one koje pružaju deci objektivna i njima razumljiva saznanja iz oblasti prirode i društva i
- one koje su metaforičkog, poetskog karaktera i predstavljaju proizvode nesputane stvaralačke mašte u koje su utkane poruke za najmlađe.
Pored dvodimenzionalnih postoje i trodimenzionalne slikovnice koje prelistavanjem daju različite prostorne kompozicije slika, slikovnice sa raznim otvorima i preklapnjima, zvučne slikovnice i dr., koje navode decu da porede, predviđaju, zaključuju, istražuju i sl., stvarajući atmosferu iznenađenja, što pojačava interesovanje i podstiče na igru.
Odlike dobre slikovnice[uredi | uredi izvor]
U dobroj slikovnici su harmonično objedinjeni likovno-estetski i vaspitno-obrazovni kvaliteti. Njihov sadržaj je jednostavan i pristupačan deci. Ilustracije koje sadrže ne smeju obuhvatati mnogo podataka i detalja, već isticati suštinske osobine onoga što prikazuju. Slikovnice bi trebalo da budu izrađene prema visokim umetničkim i tehničkim zahtevima, lake i dobro povezane. Za najmlađe, naročito u jaslama, poželjne su plastificirane slikovnice koje mogu da se dezinfikuju.[2]
Dobra slikovnica prilagođena razvojnim mogućnostima deteta doprinosi:
- sticanju novih saznanja
- obogaćivanju rečnika i govornih sposobnosti
- povezivanju govornog i pisanog jezika
- shvatanju slike i reči kao simbola koji prenose poruku
- razvoju opažanja, pažnje, pamćenja, mišljenja, logičkog zaključivanja
- bogaćenju mašte i razvoju kreativnog mišljenja
- razvoju emocija i sposobnosti uživljavanja u različite situacije
- stvaranju želje za preradom doživljenog kroz različite oblike izražavanja – pisanje, slikanje, oponašanje u igri uloga, pokret i pevanje
- usvajanju moralnih vrednosti i himanih poruka
- motivaciji za samostalno čitanje.[3]
Često se slikovnicama nazivaju i knjige namenjene deci koja su tek počela da čitaju. To su uglavnom vrlo kratke, pojednostavljene priče ispričane jednostavnim jezikom, takođe ilustrovane, ali je u ovom slučaju tekst primaran, a ilustracija sekundarna. Ponekad se slikovnicama nazivaju i publikacije koje sadrže nešto više teksta, ali su istovremeno bogato ilustrovane, tako da se na svakoj strani pored teksta nalazi i ilustracija.[4]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Hrvatska enciklopedija
- ^ Pedagoška enciklopedija. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. 1989. str. 350. ISBN 978-86-17-00977-7.
- ^ Stričević, Ivanka; Maleš, Dubravka (1995). U dečjoj knjižnici. Zagreb: Knjižnica Medveščak i UNICEF. str. 7.
- ^ Milunović, Dragana (2003). „Biblioteke za decu i njihovi psihološki aspekti”. Glasnik NBS. 1: 163.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Kakve treba da budu prve slikovnice za decu Pristupljeno 10. 12. 2015.
- Prve slikovnice za decu o Nemanjićima u Srbiji Pristupljeno 21. 11. 2015.
- Slikovnice za decu u izdanju Muzeja „Staro Selo“ u Sirogojnu Pristupljeno 21. 11. 2015.
- Lonac Slikovnica, portal posvećen slikovnicama Pristupljeno 4. 10. 2017.
