Soteriologija

Soteriologija (grč. soter - spasitelj, soterion - spasenje) je teološka nauka o spasenju (izbavljenju, iskupljenju) čoveka.

Prema hrišćanskom teološkom učenju Isus Hrist je soter - spasitelj i iskupitelj čovečanstva.

Spasenje se u soteriologiji definiše kao vaskrsenje ljudi iz grehovne smrti vaskrslim Hristom, odnosno spasenje nije drugo do život u vaznesenom Hristu, u čijem je bogomdanom imenu Isus (Spasitelj) predskazan i objavljen sav Njegov Bogočovečanski podvig spasenja ljudskog roda (Lk 2,11).

Osnove soteriologije

Kao Spasitelj, Gospod Isus Hristos je istovremeno i Spasenje, što u Novom zavetu potvrđuje i pravedni Simeon, uzimajući u ruke mladenca Isusa i nazivajući ga Spasenjem (Lk 2,30). Soteriološki rečnik Novog zaveta obuhvata različite aspekte pojma spasenje, ali svi oni ukazuju na centralni događaj u kome je sažeta cela istorija spasenja: život, smrt i Vaskrsenje Isusa Hrista, jednom reči, spasenje se doživljava kroz žrtvu Sina Božijeg: „U tome je ljubav, ne što mi zavolesmo Boga, nego što On zavole nas, i posla Sina Svoga, kao žrtvu pomirenja za grehe naše." (1 Jn 4,10) Zato je spasenje podvig u kome čovek sav Spasiteljev život doživljava kao svoj u Duhu Svetom, podvig u kome je čovek jednak s Hristom, njegovim životom, smrću i Vaskrsenjem. Vidljivi naslednik tog podviga jeste Crkva Hristova koju svaki hrišćanin doživljava kao bogočovečansku punoću i svejedinstvo, odnosno spasenje je neprekidno življenje u bogočovečanskom telu Crkve kroz Svete Tajne i svete vrline. Spasenje je znak prisnosti Boga (Rm 5,8), koji nije dozvolio da greh pobedi njegovu milost.