Pređi na sadržaj

Spisak likova u Saut Parku

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Saut Park

Saut Park je američka animirana televizijska serija kreirana od strane Treja Parkera i Meta Stouna za televizijsku mrežu Komedi sentral. Priča prati četvoricu dečaka; Stena Marša, Kajla Broflovskog, Erika Kartmana i Kenija Makormika i njihove bizarne avanture u i oko predela grada Kolorada.[1]

Stoun i Parker pozajmljuju glasove većini muških likova u Saut Parku.[2][3][4] Meri Kej Bergman davala je glasove većini ženskih likova u seriji sve do svoje smrti 1999.[5] Od tada, većinu ženskih uloga glasove su pozajmljivali Eliza Šnajder (1999–2003), Mona Maršal (2000 – danas) i Ejpril Stivart (2003– prisutni).

Glavni likovi[uredi | uredi izvor]

Sten Marš[uredi | uredi izvor]

Stenli Rendal Vilijam "Sten" Marš jedan je od četiri glavna lika u emisiji. Glas mu pozajmljuje ko-kreator serije, Trej Parker.[6][7] Prvi put se pojavio u filmu Duh Božića i prikazan je kao "normalno, prosečno, američko dete".[8] Sten je učenik trećeg, kasnije četvrtog razreda osnovne škole.

Kajl Broflovski[uredi | uredi izvor]

Kajl Matej Broflovski je takođe jedan od četiri glavna lika u emisiji i glas mu daje ko-tvorac serije Met Stoun.[4] Svoju premijeru imao je u kratkom filmu Duh Božića. Kajl često pokazuje najviši moralni standard od svih dečaka i obično se prikazuje kao i najinteligentniji.[9] Opisivajući Kajla, Stoun navodi da su i on i lik "reakcionarni" i podložni razdražljivosti i nestrpljivosti.[10] Kajl je vrlo prepoznatljiv kao jevrejsko dete u emisiji, i zbog toga se često oseća kao "autsajder" među drugom decom.[10][11] Pored toga, njegov portret u ovoj ulozi često je samo sataričan, pa je time i izazvao pohvalu jevreskih gledalaca.[3][12][13][14] U mnogim epizodama, Kajl razmišlja o etici verovanja, moralnim dilemama i spornim pitanjima. Često razmišlja o stvarima koje je naučio i čuo tokom školskog časa, pa time učestalo počinje svojevrsn govor rečenicom: „Znate, danas sam nešto naučio...".[15][16]

Erik Kartman[uredi | uredi izvor]

Erik Teodor Kartmen prvi put se pojavljuje u kratkoj emisiji iz 1992, "Isus protiv Frostija"[17], a glas mu je davao, i danas daje, Parker.[4] Kartmen je prikazan kao agresivan, predrasudan i emocionalno nestabilan klinac. Te osobine značajno povećavaju intenzitet u kasnijim sezonama, kako se njegov lik razvija. Počinje ispoljavati psihopatsko i krajnje manipulativno ponašanje. Erik je prikazan kao veoma inteligentan dečak, sposoban da uspešno sprovodi moralno strašne zadatke i poslovne ideje. Među glavnim dečjim likovima serije, Kartmen se izdvaja kao "gojazno dete",[2] zbog koga je neprestano predmet vređanja i ismevanja.[18] Kartman se često prikazuje kao negativac čijim radnjama se pokreće glavni zaplet epizode.[19] Ostalu decu i razrednike otuđuje Erikovo bezosećajno, rasističko, homofobično, antisemitsko, mizoginističko, lenjo, samopravedno i divlje nesigurno ponašanje.[20][21][22][23][24] Kartmen često pravi antisemitske uvrede usmerene prema Jevreju Kajlu.[2][25] Takođe stalno ismeva Kenija zato što je siromašan.[26] Erik posebno manipuliše i zlostavlja Batersa Stoča te i prikazuje krajnji prezir prema hipijima.[27][28] Iako se smatra glavnim antagonistom serije, u više navrata je prikazan kao glavni junak epizode.

Keni Mekormik[uredi | uredi izvor]

Kenet Džejms "Keni" Mekormik jedan je od glavnih likova u emisiji koji je debitovao u kratkom filmu 1992. godine. Njegov prigušeni i neprimetni govor rezultat su nošenja kapuljače i jakne koja pokriva usta. Glas mu pozajmljuje Stoun.[4] Prijatelj je sa Stenom i Kajlom, a istovremeno uspeva da održava prijateljstvo sa Erikom Kartmenom[29] Kenija redovno deca zadirkuju kako je siromašan, naročito Kartmen.[26] Pre šeste sezone, Keni je umirao u svakoj epizodi, sa par izuzetaka.[note 1] Smrti su uglavnom bile jezive i prikazivane su na komičan i apsurdan način.[30] Njegove smrti su obično pratili Sten i Kajl, vičući "O moj Bože! Ubili su Kenija!"[31] i "Prokletnici!".[32][33] U epizodi "Kenny Dies", Keni umire nakon što je razvio terminalnu mišićnu bolest.[34] Parker i Stoun tvrdili su da se Keni neće vraćati u idućim epizodama, navodeći da su se umorili od konstantnog umiranja Kenija u svakoj epizodi.[35] U većem delu 6. sezone, njegovo mesto zauzima Baters.[36][37] Ipak, Keni se vratio iz višegodišnjeg odsustva u finalnoj epizodi šeste sezone, "Red Sleigh Down" i od tada ostaje glavni karakter u emisiji. Njegov lik više ne umire u svakoj epizodi, iako je bilo par izuzetaka.[38] Kenijev superherojski alter ego, Misterion, prvi put se pojavio u epizodi trinaeste sezone, "The Coon".[39][40]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ U izuzetke se ubrajaju epizode "Mr. Hankey, the Christmas Poo" i "Fat Camp". Takođe, Keni, na prvi pogled, umire, ali ispada da je ipak živ, kao, na primer, u "Rainforest Shmainforest" i dvodelnoj epizodi "Do the Handicapped Go to Hell?" / "Probably".

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Eric Griffiths (21. 6. 2007). „Young offenders”. New Statesman. Arhivirano iz originala 06. 02. 2013. g. Pristupljeno 3. 5. 2009. 
  2. ^ a b v Jaime J. Weinman (12. 3. 2008). „South Park grows up”. Macleans.ca. Arhivirano iz originala 2. 8. 2009. g. Pristupljeno 30. 4. 2008. 
  3. ^ a b Virginia Heffernan (28. 4. 2004). „What? Morals in 'South Park'?”. The New York Times. Arhivirano iz originala 3. 8. 2009. g. Pristupljeno 8. 7. 2008. 
  4. ^ a b v g „FAQ: April 2002”. southparkstudios.com. 23. 4. 2002. Arhivirano iz originala 03. 08. 2009. g. Pristupljeno 19. 10. 2008. 
  5. ^ „South Park Cast and Crew on”. Tv.com. Arhivirano iz originala 07. 08. 2011. g. Pristupljeno 20. 1. 2010. 
  6. ^ Jeffrey Ressner and James Collins (23. 3. 1998). „Gross And Grosser”. Time. Arhivirano iz originala 21. 08. 2009. g. Pristupljeno 28. 4. 2009. 
  7. ^ „FAQ: April 2002”. southparkstudios.com. 23. 4. 2002. Arhivirano iz originala 03. 08. 2009. g. Pristupljeno 13. 10. 2008. 
  8. ^ „Stan Marsh”. South Park Studios. Arhivirano iz originala 18. 12. 2008. g. Pristupljeno 13. 1. 2009. 
  9. ^ Arp and Johnson, pp. 213-223
  10. ^ a b Raphael, Rebecca (22. 5. 1998). „Who is Andrew Philip Kyle?”. New Voices. Arhivirano iz originala 15. 8. 2012. g. Pristupljeno 4. 2. 2009. 
  11. ^ Terence Blacker (5. 1. 1999). „Crude, violent – but quite brilliant”. independent.co.uk. Pristupljeno 5. 5. 2009. 
  12. ^ Wills, Adam (10. 9. 2004). „Jesus vs. Kyle”. The Jewish Journal. Arhivirano iz originala 11. 06. 2011. g. Pristupljeno 2. 5. 2009. 
  13. ^ Melanie McFarland (2. 10. 2006). „Social satire keeps 'South Park' fans coming back for a gasp, and a laugh”. Seattle Post-Intelligencer. Pristupljeno 12. 5. 2009. 
  14. ^ Robert Bolton (23. 7. 1998). „The Media Report: South Park”. Australian Broadcasting Corporation. Arhivirano iz originala 11. 3. 2005. g. Pristupljeno 5. 5. 2009. 
  15. ^ Arp and Jacoby, pp. 58–65
  16. ^ "You know, I learned something today..."
  17. ^ "Jesus vs Frosty"
  18. ^ Asadullah, Ali. „Contemporary Cartoon Conjures Racist Past”. OnIslam. 
  19. ^ Rovner, Julie (5. 4. 2008). „Eric Cartman: America's Favorite Little $@#&*%”. NPR. Pristupljeno 25. 10. 2008. 
  20. ^ Arp and Miller, pp.177–188
  21. ^ Jonathan Groce (18. 4. 2003). „Entertainment and wartime make strange bedfellows”. The Johns Hopkins News-Letter. Pristupljeno 9. 5. 2009. [mrtva veza]
  22. ^ Dennis Lim (29. 3. 1998). „Television: Lowbrow and proud of it”. independent.co.uk. Pristupljeno 9. 5. 2009. 
  23. ^ Jesse McKinley (10. 4. 2003). „Norman Lear Discovers Soul Mates in 'South Park'”. The New York Times. Pristupljeno 9. 5. 2009. 
  24. ^ Andrew Sullivan (13. 4. 2007). „South Park and Imus”. The Atlantic. Pristupljeno 9. 5. 2009. 
  25. ^ „"Tonsil Trouble" Review”. IGN. Pristupljeno 12. 10. 2009. 
  26. ^ a b Sylvia Rubin (26. 1. 1998). „TV 's Foul-Mouthed Funnies”. San Francisco Chronicle. Pristupljeno 3. 5. 2009. 
  27. ^ Brian C. Anderson (2003). „We’re Not Losing the Culture Wars Anymore”. Manhattan Institute. Arhivirano iz originala 18. 01. 2016. g. Pristupljeno 3. 5. 2009. 
  28. ^ „An interview with Matt Stone”. South Park Studios. Arhivirano iz originala 19. 12. 2008. g. Pristupljeno 16. 2. 2009. 
  29. ^ Wyatt Mason (17. 9. 2006). „My Satirical Self”. The New York Times. Pristupljeno 5. 5. 2009. 
  30. ^ Devin Leonard (27. 10. 2006). „'South Park' creators haven't lost their edge”. CNN. Pristupljeno 3. 5. 2009. 
  31. ^ "Oh my God! They killed Kenny!"
  32. ^ "You bastard(s)!"
  33. ^ Don Kaplan (8. 4. 2002). „South Park Won't Kill Kenny Anymore”. New York Post. Arhivirano iz originala 3. 6. 2010. g. Pristupljeno 5. 5. 2009. 
  34. ^ „South Park’s Kenny R.I.P.”. Buzzle.com. 9. 4. 2002. Arhivirano iz originala 18. 1. 2013. g. Pristupljeno 5. 5. 2009. 
  35. ^ Jaime J. Weinman (12. 3. 2008). „South Park grows up”. Macleans.ca. Arhivirano iz originala 19. 7. 2009. g. Pristupljeno 30. 4. 2009. 
  36. ^ Page 2 Staff (13. 3. 2002). „Matt Stone”. ESPN. Pristupljeno 5. 5. 2009. 
  37. ^ Alyson Brodsy and Mark Perlman-Price (20. 10. 2005). „A season without Kenny”. Indiana Daily Student. Arhivirano iz originala 18. 7. 2009. g. Pristupljeno 5. 5. 2009. 
  38. ^ Semigram, Aly. "'South Park' tries to go for laughs with the Penn State scandal" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. decembar 2014). Entertainment Weekly. November 17, 2011
  39. ^ Fickett, Travis (19. 3. 2009). „South Park: "The Coon" Review”. IGN. Pristupljeno 8. 11. 2010. 
  40. ^ Isler, Ramsey (4. 11. 2010). „South Park: "Mysterion Rises" Review. Mysterion is not so mysterious anymore.”. IGN. News Corporation. Pristupljeno 8. 11. 2010. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Списак_ликова_у_Саут_Парку&oldid=26173656”