Spitamen

Spitamen (oko 370 do 328. p. n. e.) je bio istaknuti baktrijski plemić i persijski vođa, koji se borio protiv Aleksandra Velikoga od 329. do 328. p. n. e. Bio je blizak saradnik poslednjega persijskoga cara uzurpatora Besa, ali ga je izdao Aleksandru. Nešto kasnije podigao je ustanak protiv makedonske vojske. Dugo vremena gerilskim operacijama uspevao je da se suprostvlja do tada nepobedivoj makedonskoj vojsci.

Prati Besa u Sogdijanu

Bio je istaknuti vođa u Sogdijani ili Baktriji, verovatno ieranskoga porekla. Bio je prijatelj i blizak saradnik Besa, koji se bio proglasio persijskim carem, nakon što je 330. p. n. e. ubio Darija III. Aleksandar Veliki je krenuo za Besom, koji se povukao u Baktriju i Sogdijanu. Spitamen je pratio Besa kada se on povukao u Sogdijanu. Pobegli su pred Aleksandrom Velikim, koji je tada zauzeo Baktriju.

Predaje Besa

Kada je Aleksandar Veliki prešao reku Oks (Amu Darju) tada su mu Spitamen i Datafern poslali poruke da su spremni da predaju Besa. Aleksandar je poslao Ptolemeja Sotera sa jednim delom vojske i naređenjem da stupi u kontakt sa Spitamenom. Arijan navodi dve različite priče o tome kako je uhvaćen Bes. Prema priči, koju je naveo Ptolemej, kada je Ptolemej stigao do Spitamena i Dataferna oni su se predomislili. Ptolemej je onda opkolio naselje gde je bio Bes i stanovništvu je obećao da će ih poštediti, ako predaju Besa. Stanovništvo je predalo Besa Ptolemeju. Arijan navodi i Aristobulovu verziju, po kojoj su Spitamen i Datafern zarobiliu Besa i predali ga vezanog Ptolemeju. Nakon što je predao Besa nije se moglo očekivati da će Spitamen postati najopasniji neprijatelj Makedonaca u tom području.

Spitamen podiže ustanak 329. p. n. e.

Aleksandar je nastavio kroz Sogdijanu i prešao je reku Jaksart (Sir Darja). Početkom jula 329. p. n. e. Aleksandar je osnovao novi grad kao garnizon, koji bi štitio od Saka, nomadskih skitskih plemena sa severa. Međutim Spitamen je bio nezadovoljan pa je podigao ustanak protiv makedonske vlasti. U Sogdijani su se podigli mnogi gradovi. Čak se i deo Baktrije pridružio pobuni. Spitamen je opsedao makedonski garnizon u Marakandi (Samarkandu). Aleksandar je protiv njega poslao Farnuha, Andromaha, Menedema i Kerana. U to vreme Aleksandar se borio sa Skitima. Kada se Farnuh primakao Marakandi Spitamen se povukao dublje u Sogdijanu.

Spitamen uništava manju makedonsku vojsku

Makedonska vojska koja je krenula za Spitamenom imala je oko 2.400 vojnika. Vojskom je komandovao Farnuh. Spitamen je bio ohrabren sklapanjem novoga saveza sa Skitima, a dobio je i 800 skitskih konjanika kao pomoć. Sačekao je makedonsku vojsku da prva napadne, pa se povlačio i napadao ih, pošto je imao brže i odmornije konje. Strelci sa konja su naneli velike gubitke makedonskoj vojsci, koja se nakon toga morala povlačiti do reke Politimet. Spitamen i Skiti napali su ih dok su prelazili reku. Tu su ih sve pobili strelama. Arijan pominje i i drugu, Aristobulu verziju, prema kojoj je najveći deo vojske pobijen u zasedi.

Spitamen napada Baktriju

Na vest o velikom porazu Aleksandar je 329. p. n. e. sa najvećim delom vojske krenuo prema Marakandi, koju je Spitamen ponovo opsedao. Međutim kada se pojavio Aleksandar Spitamen je odustao od opsade i povukao se. Spitamen se povukao na zimovanje kod skitskoga plemena Masageta. U proleće 328. p. n. e. Aleksandar Veliki je ponovo krenuo da pokori Sogdijanu. Vojsku je podelio na pet delova. Sa prva tri dela vojske zapovedali su Hefestion, Ptolemej Soter i Perdika. Četvrtim delom zapovedali su Koin i Artabaz. Aleksandar je zapovedao petim delom. Spitamen je kod Skita dobio konjicu, pa je prešao reku Oks, ušao u Baktriju i napao utvrđenja. Zauzeo je Baktru, koja je tada bila slabo branjena.

Poraz u bici sa Koinom

Koin je dobio zadatak da se suprotstavi Spitamenu. Spitamen je uočio da su Makedonci uspostavili garnizone u gotovo svim mestima. Odlučio je da se obračuna sa Koinom. Od Skita Masageta dobio je 3.000 konjanika, pa je krenuo u invaziju. U velikoj bici sa Koinom pobedili su Makedonci. Poginulo je oko 500 skitskih konjanika. Sogdijanci i Baktrijci su tada napustili Spitamena i prešli su na stranu Koina. Skiti su zbog toga opljačkali Spitamenove vojnike iz Baktrije i Sogdijane i pobegli su sa Spitamenom u pustinju.

Spitamenova smrt

Kada su Skiti čuli da za njima ide Aleksandrova vojska ubili su Spitamena. Spitamenovu glavu poslali su Aleksandru, nadajući se da će tako odvratiti progonitelje. Kurcije Ruf ima drugačiju verziju Spitamenove smrti. Po toj verziji ubila ga je njegova žena i donela je njegovu glavu u makedonski logor.

Ćerka mu se udala za Seleuka

Spitamenova ćerka Apama udala se 324. p. n. e. za Seleuka Nikatora na masovnoj svadbi u Suzi.

Vidi još

• Ratovi Aleksandra Velikog

Izvori

• Diodor sa Sicilije, Istorijska biblioteka
• Arijan, Anabaza
• Justin
• Kvint Kurcije Ruf
• Waldemar Heckel, Who's who in the age of Alexander the Great: prosopography of Alexander's empire, John Wiley & Sons. 2006. ISBN 978-1-4051-1210-9.