Стармали (list)
 Naslovna strana Starmalog od 29. februara 1880. | |
| Tip | humoristički list |
|---|---|
| Glavni urednik | Jovan Jovanović Zmaj |
| Osnivanje | 1878. |
| Jezik | Srpski |
| Ukidanje | 1889. |
| Grad | Novi Sad |
Starmali je humoristički list, koji je izlazio u Novom Sadu, od 10. jun 1878. do 31. decembra 1889, kada se glavni i odgovorni urednik Jovan Jovanović Zmaj oprostio od čitalaca.[1]
Istorijat[uredi | uredi izvor]
Podnaslov lista je često menjan: "list za zbijanje šale", "humorističko-satirički list". Izrastao je iz Ilustrovane ratne hronike koju je Zmaj izdavao od 1977. do 1878. godine. Ovaj najčuveniji Zmajev šaljivi list pojavio se u jeku Berlinske konferencije 1878. godine.[2] Od odluka koje su donete na Berlinskom kongresu zavisila je budućnost srpskog i ostalih južnoslovenskih naroda, te je Jovan Jovanović Zmaj odlučio da svoje moćno pero i talenat ponovo stavi u službu narodnih interesa.[3]
Starmali je izlazio bez prekida punih dvanaest godina i za to vreme objavljeno je 410 brojeva ovog lista.[4][5]
Sadržaj lista[uredi | uredi izvor]
List je donosio humorističke i satirične priloge i odražavao političko i socijalno stanje, ali i rodoljublje stanovnika Balkana. Pored književnih priloga, u listu su objavljivane i vesti o novim knjigama, pozivi na pretplatu na nova izdanja, najvažnije novosti, ali i oglasi i reklame za razne proizvode.[6]
Politička pozadina[uredi | uredi izvor]
Jovan Jovanović Zmaj se sa Starmalim kojeg je izdavao i uređivao, obračunavao sa srpskom vladom i njenim političarima izvrgavajući njihovu politiku duhovitim i sarkastičkim dosetkama kao što je to isto ranije činio u Komarcu, Zmaju i Žiži. Zbog toga je i bio zabranjen.[2] Zmaj nije odobravao politiku kralja Milana i napadao ga je najviše zbog njegovog austrofilstva. Isto tako žestoko je pisao i protiv onih koji su podržavali takvu politiku. Jedan od njih je bio Milutin Garašanin, ministar i predsednik vlade. O Garašaninu ima više priloga i njih je pisao uglavnom Zmaj.[5]
Periodičnost izlaženja[uredi | uredi izvor]
List je izlazio 10. i 25. dana svakog meseca, a od 1879. godine tri puta mesečno.
Izgled lista[uredi | uredi izvor]
Starmali je bio formata 30cm.
Mesto i godina izdavanja[uredi | uredi izvor]
Novi Sad; 10. jun 1878. - 31. decembar 1889.
Štamparija[uredi | uredi izvor]
List je izdavala i štampala štamparija A. Pajevića.
Tematika[uredi | uredi izvor]
- Dosetke
- Šale
- Anegdote
Žanrovi u listu[uredi | uredi izvor]
U listu su korišćeni: epigrami; humoristički epitafi; parodija; igre reči i igre slova; paradoksi.[7]
Rubrike[uredi | uredi izvor]
Šetnje po Novom Sadu - autor Abukazem
Uštipci
Ćira i Spira
Ljubavno pismo
Bubnuoteka
Iz Beograda
Bukvice
Puslice
Pitalice
Nov rečnik
Oglasi
-
Starmali; Ćira i Spira - br. 1 za 1880.god
Aforizmi[uredi | uredi izvor]
Neki od aforizama koji su objevljeni u Starmalom[8]:
Iz 1878. godine:
| „ |
Jedan adlautus barona Filipovića pronašao je da Srbi u Bosni govore latinicom, i zato je u zvan. novinama primenjeno ono pravilo, za koje naš Vuk i Daničić ratovao t.j. kako govoriš tako i piši. |
” |
Iz 1879. godine:
| „ |
Rođenje je znak navodi (""); mladost je udivitelna (?); brak je sveza (–); starost je počivka, pauza (—); smrt je punkt(.); a nadežda je budući život, to je znak pitanja(?) |
” |
Iz 1880. godine:
| „ |
Za pasulj, u šali, vele: Mani ga, molim te, ni ime mu ne valja: pas i ulja! |
” |
Iz 1882. godine:
| „ |
Majmuni su razne veličine. Neki su vrlo mali, neki vrlo veliki. Ima majmuna većih i od mene. |
” |
Iz 1887. godine:
| „ |
German je bio 40 godina kaluđer, pa ga slavili 2 dana. No bolje da je bio ma dva dana čovek, duže bi ga slavili i od 40 godina. |
” |
Iz 1889. godine:
| „ |
A i nešto Srbiji dve partije?! Liberali i radikali to su sad jedan par, a neke sitnije načelne razlike, treba da se pritaje (bar za nekoliko godina). |
” |
Karikature i ilustracije[uredi | uredi izvor]
Jedan od likovnih saradnika u ovom listu bio je Karel Klič, čuveni grafičar i karikaturista. Kada je krajem 1880. godine Karel Klič otputovao poslom u Englesku, njegov posao preuzeli su "Angerer & G.ch.". Oni su u to vreme bili čuveni grafičari. Zmaj ih pominje sa velikim poštovanjem kao "bečkog Angerera i Gešla".[8]
Zmaj je angažovao i mladog Uroša Predića da mu oblikuje glavu lista.[1]
Karikature za list je crtao i sam Jovan Jovanović Zmaj. Poznata Zmajeva karikatura u Starmalom je ona koja predstavlja komentar neuspelog atentata na kralja Milana Obrenovića koji je pokušala Ilka Marković 11. oktobra 1882. godine, odlučila je da osveti svog muža za čiju je smrt optuživala srpskog kralja. Zmaj je na karikaturi predstavio Ilku kao "Nezavisnu Srbiju" u koju cilja iz revolvera najverovatnije "kraljeva ruka". Na burencetu tog "kraljevskog" revolvera ispisana su imena tadašnjih ministara: "Piroćanac, Garašanin, Čeda". Svoj stav prema suđenju Ilki, Zmaj je iskazao rečima: "Ali daj Bože, da ni ti ne pogode, kud napredni!" U stvari, ovi ministri su predtavljeni kao revolverski "Kuršumi."[8]
Šaljive crteže i karikature slikao je i Milivoje Mauković koji je 1879. godine u Novom Sadu pokrenuo list Šaljivi Astronom.[9]
Urednici[uredi | uredi izvor]
Uređivao ga je i najviše u njemu pisao Jovan Jovanović Zmaj, uz pomoć Abukazema (dr Ilija Ognjanović).
Saradnici[uredi | uredi izvor]
Osim Abukazema, oko Starmalog je bilo okupljeno još niz poznatih satiričara toga doba. Toliki broj satiričara okupljenih oko jednog lista nije bila česta pojava, jer su tada satiričari pripadali različitim partijama.[7] U listu su sarađivali Ljubomir Nenadović, Milorad Šapčanin, Laza Kostić, Vladimir Jovanović i mnogi drugi, potpisani samo svojim pseudonimom. Zanimljivo je da je sam Zmaj imao preko dve stotine pseudonima.[7]
Oproštaj Zmaja od lista[uredi | uredi izvor]
Starmali je bio značajan u Zmajevom opusu šaljive periodike i dok je mogao da izdrži ogromne napore on je radio na ovom listu. Kada je osetio da više ne može oprostio se od njega uz krik:
| „ |
"Zbogom, Starmali"[1] |
” |
Na prvoj strani poslednjeg broja Starmalog štampan je dirljiv "Oproštaj":
| „ |
"Dođe čas da se sa čitaocima našim zauvek rastanemo. E, pa rastajemo se muški - ta uzdisaji se i tako ne mogu štampati. Pa kad je oproštaj, mi molimo da nam oprosti svako, ako smo koga za ovi 12 godina uvredili - a to nije zaslužio. Tako isto molimo da nam da nam oproste i svi oni koje smo po slabosti ljudskoj štedeli ili prevideli - a to nisu zaslužili. I mi praštamo svakom ko nas je god mrzio, klevetao i gonio. Daj bože boljih vremena - ko za nama dođe, pa sretinje prilike nađe. Zahvaljujemo na mnogim simpatičnim izjavama koje smo ovog meseca sa uvaženih strana dobijali, koje i u poslednjem času duši utehom gode.[7]" |
” |
Galerija[uredi | uredi izvor]
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Tekst Stanke Kostić višeg bibliotekara iz Brograda u Enciklopediji Jugoslavije JLZ Zagreb 1971 tom 8 str.133.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v Rošulj, Žarko (2017). Čas opisa časopisa VII: Leksikon srpske šaljive periodike (1830-1918). Novi Sad; Beograd: Matica Srpska; Institut za književnost i umetnost. str. 131—133.
- ^ a b Kisić, Milica; Bulatović, Branka (1996). Srpska štampa : 1768-1995. : istorijsko-bibliografski pregled. Štampa i srpsko društvo 19. i 20. veka. Beograd: Medija centar. str. 85. ISBN 86-82827-01-8.
- ^ Krestić, Vasilije (1980). Istorija srpske štampe u Ugarskoj : 1791-1914. Novi Sad: Matica srpska. str. 276—280.
- ^ „Od "Ilustrovanih priča" do prvih stalnih strip-junaka”. Projekat Rastko. Pristupljeno 14. 9. 2020.
- ^ a b Rošulj, Žarko (2011). Čas opisa časopisa V: Kraljevi i političari u srpskoj šaljivoj periodici (1868-1918). Novi Sad; Beograd: Matica Srpska; Institut za književnost i umetnost. str. 241—249.
- ^ „Starmali” Proverite vrednost parametra
|url=(pomoć). Pretraživa digitalna biblioteka. Pristupljeno 14. 9. 2020.[mrtva veza] - ^ a b v g Marjano, Alek (1982). Jedna smešna istorija; Olista pa procveta humor i satira (srpska humorističko-satirična štampa). Beograd: Jež. str. 30—35.
- ^ a b v Rošulj, Žarko (2011). Čas opisa časopisa V: Kraljevi i političari u srpskoj šaljivoj periodici (1868-1918). Novi Sad; Beograd: Matica Srpska; Institut za književnost i umetnost. str. 66—69, 248—255.
- ^ „Nosioci istorije”. Srbija danas. Pristupljeno 14. 9. 2020.