Statistika u psihologiji
Statistika je oblast matematike koja se bavi sakupljanjem, analizom, interpretacijom, objašnjavanjem i prezentacijom podataka.[1][2] Ona se primenjuje u širokom spektru akademskih disciplina, od fizike do ekonomije i sociologije, kao i u psihologiji. Statistika je grana naučnog metoda koja se bavi podacima dobijenim prebrojavanjem ili merenjem svojstava populacija prirodnih pojava. U ovoj definiciji, prirodne pojave uključuju sva dešavanja spoljašnjeg sveta, bilo da su ona ljudska ili ne.[3]
Metodologija psiholoških istraživanja i statistika su usko povezane. Ako su postupci organizovanja i sprovođenja istraživanja loše odrađeni, čak ni sofisticirana statistička analiza nema smisla. Analiza podataka ima smisla samo ako su podaci pravilno prikupljeni.[4]
Važnost statistike za psihologiju[uredi | uredi izvor]
Statistika omogućava psiholozima da:
- Organizuju podatke. Statistika omogućava psiholozima da na lakši način prezentuju podatke. Vizuelni prikazi poput grafikona, raspodele frekvencija pomažu istraživačima da dobiju bolji pregled podataka i da potraže obrasce koje bi inače mogli propustiti.
- Opišu podatke. Koristeći statistiku, psiholozi mogu precizno da opišu informacije koje su prikupljene na način koji je lak za razumevanje. Deskriptivne statistike predstavljaju način da rezimiraju ono što već postoji u određenoj populaciji.
- Izvode zaključke na osnovu podataka. Koristeći ono što je poznato kao inferencijalna statistika, istraživači mogu zaključiti stvari o datom uzorku ili populaciji. Psiholozi koriste podatke koje su sakupljali da testiraju hipotezu ili pretpostavku o tome šta predviđaju. Koristeći ovu vrstu statističke analize, istraživači mogu utvrditi verovatnoću da li bi hipotezu trebalo prihvatiti ili odbiti.[5]
Osnovne operacije[uredi | uredi izvor]
Konjukcija[uredi | uredi izvor]
Konjukcija (znak ili "i") je jedna od binarnih logičkih operacija čiji je rezultat „tačno“ samo ako su oba operanda tačna, a u svim drugim slučajevima rezultat je „netačno“. Na primer, za zrelu osobu je moguće upotrebiti stihove iz pesme "biti isti, biti poseban, biti samo svoj". Da bi se neka osoba smatrala zrelom, potrebno je ispuniti sva tri uslova. Prvi deo iskaza ("biti isti") se može označiti kao "p", drugi kao "q" i treći kao "z". Onda bi se kraće zapisao kao:
pqz
Logička konjukcija podrazumeva iskaz p∧q koji je istinit, ako su oba iskaza, odnosno i "p" i "q" istiniti.[6]
Disjunkcija[uredi | uredi izvor]
Disjunkcija (znak V ili "ili") jeste jedna od binarnih logičkih operacija. Na primer, iskaz A ili B vratiće da je izraz tačan ako A ima vrednost tačno, ako B ima vrednost tačno ili ako i A i B imaju vrednosti tačno. Mogu zvučati isključivo, ali sama disjunkcija ne isključuje obe mogućnosti.
Logička disjunkcija podrazumeva da je iskazi "r" ili "q" istinit, ukoliko su oba iskaza istinita, ili ako je jedan od njih istinit. Disjunkcijom se definiše izraz kao tačan ako je samo jedan od njegovih uslova tačan.[6]
Negacija[uredi | uredi izvor]
Negacija (znak ¬, "ne") jeste logička operacija koja pokazuje da je iskaz tačan ukoliko njegov uslov nije ispunjen. Na primer, smatramo da osoba koja vlada moralnim principima nije prekršila moralne norme.[7]
Sekundarne operacije[uredi | uredi izvor]
Implikacija (⇒, "ako") jeste logička operacija koja predstavlja da je iskaz istinit ako su oba iskaza istinita, ili oba neistinita, ili ako je "r" neistinit, a "q" istinit. Implikacija pokazuje da:
- ukoliko se desio prvi uslov, desiće se i drugi
- ukoliko se nije desio prvi, može biti da se ne desi ni drugi
- ukoliko se nije desio prvi uslov, može biti da se desi i drugi
Implikacija ne pokazuje da:[8]
- ukoliko se desio drugi, desiće se i prvi, pošto problemi mogu da se jave iz drugih razloga
Ekvivalencija (⇔, "akko") jeste logička operacija koja govori da je iskaz istinit ako su oba iskaza istinita, ili ako su oba iskaza neistinita.[9]
Kvantifikatori[uredi | uredi izvor]
| Ime | Oznaka | Izgovor | Primer |
|---|---|---|---|
| Egzistencijalni kvantifikator | Oznaka "∃" | Čita se kao "postoji" | ∃h - postoji h |
| Univerzalni kvantifikator | Oznaka "∀" | Čita se kao "za svako" | ∀h - za svako h; za sve h |
Oznaka | označava uslov i čita se "ako" i "pod uslovom". Na primer, iskaz r|q se čita kao r ako q ili r pod uslovom q.[10]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ The Oxford dictionary of statistical terms. Yadolah Dodge, F. H. C.. Marriott, International Statistical Institute (6th ed izd.). Oxford: Oxford University Press. 2003. ISBN 0-19-850994-4. OCLC 60582225.
- ^ Romeijn, Jan-Willem (2017), Zalta, Edward N., ur., Philosophy of Statistics (Spring 2017 izd.), Metaphysics Research Lab, Stanford University, Pristupljeno 2021-12-23
- ^ Tošković, O. (2020). Autoštoperski vodič kroz statistiku. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju. Strana 11.
- ^ Tošković, O. (2020). Autoštoperski vodič kroz statistiku. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju. Strana 12.
- ^ „Zašto su statistika neophodna u psihologiji?”. bs.reoveme.com. Pristupljeno 2021-12-23.
- ^ a b Tošković, O. (2020). Autoštoperski vodič kroz statistiku. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju. Strana 22.
- ^ Tošković, O. (2020). Autoštoperski vodič kroz statistiku. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju. Strana 23.
- ^ Tošković, O. (2020). Autoštoperski vodič kroz statistiku. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju. Strana 24.
- ^ Tošković, O. (2020). Autoštoperski vodič kroz statistiku. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju. Strana 25.
- ^ Tošković, O. (2020). Autoštoperski vodič kroz statistiku. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju. Strana 25 i 26.
