Stivensov zakon
Stivensov zakon jeste psihofizički zakon koji je izveo i formulisao američki psiholog Stenli Smit Stivens. On je pronašao da je moguće, za razliku od klasične Fehnerove psihofizike, organizovati direktno merenje psihofizičkih vrednosti. Pod tim se podrazumeva da ispitanik na osnovu jednog subjektivnog doživljaja, kao jedinice, razvrstava ostale doživljaje. Ovde se takođe, ne diskutuju vrednosti stimulacije, već samo mesta na ordinati u psiho-fizičkoj relaciji.[1]
Stivensov zakon[uredi | uredi izvor]
Pokazalo se da takvi postupci menjaju osnovnu sliku te relacije, pa je Stivens, nasuprot Fehnerovom logaritamskom zakonu, otkrio eksponencijalni zakon. Ovaj Stivensov zakon predstavljen je formulom koja pokazuje odnos između fizičkog i psihičkog:
- gde je Ψ subjektivna procena doživljaja, k konstanta određena izborom vremena, a F stimulacija. Eksponent n je naročito važan - on je posebna karakteristika svakog čulnog modaliteta. Na primer, za osetljivost na hladno on iznosi 1,00, za dodir 1,10, za jačinu zvuka (binauralno) 0,60, za osetljivost na toplo 1,60 itd.
Unutar psihičkog, senzornog kontinuuma Stivens razlikuje dva kontinuuma sa posebnim karakteristikama u psihofizičkoj relaciji. Oni stvarno predstavljaju dva posebna mehanizma senzitiviteta. To su protetički i metatetički kontinuumi. Protetički kontinuum sadrži odgovore na pitanje koliko. U njemu variraju senzacije po intenzitetu, a zasnovan je na posebnom fiziološkom procesu adicije nervne eskcitacije. Čini razvrstavanje na pitanje „koliko?” (dakle zasniva se na količinskom razlikovanju, i daje skale neekvidistalnih jedinica JND). Protetički kontinuum dakle čine aditivni procesi(dodavanje ili oduzimanje) gde se dobijaju nelinearne funkcije logaritamski ili eksponencijalno. Na primer, moguće je razlikovati promenu pritiska na nekom delu kože: ako delujemo na istu tačku na nekom delu kože, to jest na isti receptor ili istu grupu receptora, pa pojačavamo, u nekim situacijama dolazi do adaptacije(logaritamski), a ako aktiviramo tačku za bol pritiskom na jedno mesto dolazi do senzitizacije to jest pojačane osetljivosti (eksponencijalno)
Metatetički kontinuum sadrži odgovore na pitanja šta ili gde. U njemu variraju senzacije po kvalitetu i lokalitetu, a zasnovan je na posebnom fiziološkom procesu supstancije neuralne ekscitacije. Metatetički kontinuum čine supstantivni procesi (promena mesta), gde se dobijaju uglavnom linearne funkcije. Na primer, ako promenljivo delujemo na različite delove kože pragovi će da rastu sa pritiskom linearno.
Ova dva psihička kontinuuma imaju različite metrijske karakteristike i o tome treba voditi računa pri merenju osetljivosti. Stivensove metode direktnog merenja mogu se prikazati matricom 2h2 jer se razlikuju u dva smera: u oblasti koja se procenjuje i u načinu odgovaranja ispitanika.[1]
| Reprodukcija | Numerička procena | |
|---|---|---|
| Frakcionisanje | Reprodukcija frakcije | Numerička procena frakcije |
| Multiplikacija | Reprodukcija umnoška | Numerička procena umnoška |
Prvi smer je frakcionisanje, odnosno traganje za odnosom "na-dole". Od zadate jednačine subjektivne vrednosti (tkzv. modulus) traže se delovi: 1/2, 1/3, 1/4...
Multiplikacija znači da se od zadate jednačine subjektivne vrednosti traži umnožak: 2h, 3h itd.
Drugi smer - reprodukcija znači da se ispitanik ne daje verbalni odgovor, već reprodukuje (pomoću nekog aparata) senzaciju koja će biti u zadatoj relaciji sa modulusom (jedinicom).
Numerička procena znači da ispitanik daje numerički (obično verbalni) odgovor - procenu trenutnog subjektivnog doživljaja u odnosu na modulus (jedinicu).
Stivensove metode direktnog merenja su jednostavne za upotrebu, ali na najopštijem planu treba biti oprezan jer su dobijeni rezultati podložni različitim interpretacijama. Ostale tehnike merenja koje pripadaju talasu neopsihofizike su previše složene, ili su varijante Stivensovih ideja.[1]
