Страх мудрога

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Strah mudroga
Dva toma srpskog izdanja
Nastanak i sadržaj
Orig. naslovThe Wise Mans Fear
AutorPatrik Rotfus
ZemljaSAD
Jezikengleski
Žanr / vrsta delaherojska fantastika
Izdavanje
Datum1. mart 2011.
Broj stranica994[1]
Serija(l)Hronika o kraljoubici
Prevod
PrevodilacVesna Stojković
Datum
izdavanja		2012: Laguna
Hronologija
PrethodnikIme vetra
NaslednikKamena vrata

Strah mudroga (engl. The Wise Man's Fear) je fantastični roman američkog pisca Patrika Rotfusa, prvi put objavljen 1. marta 2011. godine.[2] Drugo je ostvarenje u serijalu Hronika o kraljoubici i nastavak je romana Ime vetra iz 2007. godine. Knjigu je u Srbiji u dva toma objavila izdavačka kuća Laguna 29. marta 2012. godine, u prevodu Vesne Stojković.[3][4]

Radnja[uredi | uredi izvor]

Drugog dana pripovedanja o svom životu Hroničaru u gostionici Krajputaš, Kvout nastavlja priču započetu u Imenu vetra. Kao student na Univerzitetu, on dolazi u sukob sa kolegom Ambrozom, što je kulminiralo time da ga je Ambroz optužio za opštenje sa demonskim moćima, težak zločin, jer je prizvao ime vetra. Uprkos tome što se uspešno odbranio na sudu, Kvout je sebi obezbedio izuzetno visoku školarinu zbog negativne pažnje koju je privukao na Univerzitet. Kvout sledi savete svojih prijatelja i učitelja na Univerzitetu i odlučuje da napravi pauzu u studiranju kako bi „jurio vetar”. Da bi odložio plaćanje duga zelenašici Devi, koristi nekoliko svojih vrednijih stvari kao zalog pre nego što krene na put.

Grof Trepe organizuje da Kvout otputuje brodom u grad Severen, u Vintasu, kako bi pomogao Meršonu Lerandu Alveronu da se udvara jedinoj nevesti pogodnoj njegovoj visokoj poziciji, Meluan Lakles, u nadi da bi Kvout zauzvrat mogao da obezbedi njegovo pokroviteljstvo. Kvout piše pesme i pisma kojima se uspešno udvara Merovoj nevesti i, ubrzo po dolasku, nenamerno otkriva i osujećuje zaveru za Merovo ubistvo, čime dobija Merovo poštovanje i poverenje. On takođe nalazi Denu kako živi u Severenu i, nakon nekoliko nedelja u njenom društvu, prvi put čuje pesmu na kojoj radi, ali njen tekst narušava samu srž Kvoutovog saznanja o padu Mir Tarinijela. Pošto nije u mogućnosti da podeli svoju istoriju, Kvout se raspravlja sa Denom o značenju pesme i njih dvoje se razilaze posle ružne svađe.

Mer šalje Kvouta u lov na grupu razbojnika koji pljačkaju njegove poreznike u Eldu. Sa njim polazi i grupa od četvoro drugih plaćenika dok prate i suprotstavljaju se razbojnicima; Kvout pametno koristi svoje znanje o simpatiji i malo sreće da brzo i efikasno razbije bandite, ubijajući većinu njih, iako njihov vođa misteriozno pobegne. Kvote zatim prati Felurijanku, vilu nalik nimfi, u njenu sopstvenu zemlju, gde on ostaje neodređeno vreme pošto vreme u ovoj zemlji prolazi drugačije. Za to vreme, on spava sa Felurijankom i upoznaje se i razgovara sa Ktejem, zlonamernim, proročkim bićem koje otkriva uznemirujuće nagoveštaje njegove moguće budućnosti. Ktej takođe otkriva da je vođa razbojnika zapravo Sinder, jedan od Čandrijana koji je davno ubio Kvoutovu družinu, i da Denu okrutno fizički zlostavlja njen misteriozni pokrovitelj. Ova otkrića u velikoj meri uznemiravaju Kvouta i opterećuju njegovo srce i um zbog čega napušta vilinsku zemlju i nastavlja svoje putovanje.

Kada se ponovo sastao sa svojim saputnicima plaćenicima, saznaje da su u svetu smrtnika prošla samo tri dana. Na povratku u Severen, jednom od plaćenika, ademskom ratniku po imenu Tempi, naređeno je da se vrati u svoju zemlju radi suđenja jer je podučavao Kvouta ketanu, tajnovitom obliku borilačkih veština; Kvout prati Tempija u daleku zemlju Ademre, gde završava svoju obuku u ketanu i u letani filozofiji da bi opravdao činjenicu da ga je Tempi podučavao. Nakon što je prošao niz završnih testova, Kvout je nagrađen drevnim mačem koji je nazvao Cezura i ademskom legendom vezanom za „Rinte” — Kvoutu poznato kao Čandrijani.

Ponovo na putu za Severen, Kvout ubija grupu pljačkaša koji se predstavljaju kao Edema Ru nakon što su ubili članove prvobitne družine. Zatim se vraća kod Mera i vraća mu novac od poreznika koji su razbojnici ukrali. Mer i njegova supruga mu pokazuju porodično nasleđe, kutiju bez vidljivog poklopca ili brave, i traže njegovu pomoć da saznaju nešto više o njoj, ali Kvout ne može da dođe do bilo kakvih suštinskih zaključaka. Dok opravdava svoje pogubljenje pljačkaša i brani Edema Rue, on otkriva da je i sam Edema Ru. Ovim navlači prezir Merove supruge, koja mrzi sve Edema Rue zato što su ukrali njenu sestru i prisiljava Mera da pošalje Kvouta kući uprkos njegovoj značajnoj službi. Mer pokazuje svoju zahvalnost tako što ga je pomilovao za ubistva pljačkaša, dajući mu nalog za nastupe i kreditno pismo kojim može da plaća školarinu na Univerzitetu.

Po povratku na Univerzitet, Kvout postiže finansijsku stabilnost u dogovoru sa blagajnikom na Univerzitetu, namerno omanjujući na svojim akademskim ispitima kako bi podigao sopstvenu školarinu i dobio polovinu novca od školarine iznad određenog iznosa. Takođe počinje da čuje priče o sopstvenim podvizima, od kojih su mnoge u velikoj meri preuveličane ili izmišljene od strane njihovih pripovedača.

Dok je Kvout pripovedao svoju priču, njegov prijatelj i učenik Bast podstiče dva vojnika da opljačkaju gostionicu Krajputaš u pokušaju da revitalizuju Kvouta, koji gubi borbu, nakon čega Bast kasnije ubija vojnike. Na kraju romana Kvout čini jedan „savršen korak” naizgled se prisećajući ketana i pokušavajući da ponovo postane ono što je nekada bio.

Objavljivanje[uredi | uredi izvor]

Pre izlaska knjige, odlomak iz romana objavljen je kao pripovetka pod nazivom „Put u Levinšir”, koja je pobedila na takmičenju Pisci budućnosti 2002. godine.[5]

Prvi nacrt rukopisa dostavljen je uredniku 11. maja 2009,[6] a knjiga je objavljena 1. marta 2011. godine.[7]

Brilliance Audio je objavio američke verzije audio knjiga Ime vetra i Straha mudroga koje je čitao Nik Podel, a Orion Audio je izdao verzije audio knjiga za Ujedinjeno Kraljevstvo i ostatak sveta, koje je čitao Rupert Degas.

Igru Tak opisanu u knjizi Rotfus i Džejms Ernest su 2016. razvili u komercijalnu društvenu igru.[8]

Prijem[uredi | uredi izvor]

Knjiga je postigla kritični i komercijalni uspeh, debitujući je na vrhu liste fantastike novina The New York Times.[9][10] Takođe je dostigla vrh liste fikcije sa tvrdim povezom istih novina, otprilike tri nedelje nakon objavljivanja.[11] Autor Džordž R. R. Martin napisao je na svom blogu da je „Strah mudroga vredeo čekanja. Progutao sam je za jedan dan, ostao sam budan skoro do zore čitajući i nestrpljivo iščekujem nastavak. Taj Rotfus je stvarno prokleto dobar”.[12] Locus je objavio da „Strah mudroga prilično skače sa stranice, bez obzira na okruženje i okolnosti”.[13] Recenzija Publishers Weekly-ja je bila pozitivna, tvrdeći da je roman „besprekoran i liričan kao pesma avanturiste i arkaniste Kvouta koji svira lautu, ovaj hipnotišući nastavak Rotfusovog debija Imena vetra iz 2007. je visoko delo fantastike”.[14] San Diego Union Tribune, međutim, smatrao je da se Rotfus „predugo zadržava u podzapletima, povremeno pribegava slučajnostima da bi unapredio svoju priču i u velikoj meri se oslanja na klišeje i anahronizme” i uprkos „briljantnim trenucima” pripovedanja, „malo je, ako ga uopšte i ima, napretka u Kvoutovoj potrazi za Čandrijanima”.[15]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Home again, home again, jiggety jig…”. Blog.patrickrothfuss.com. 2011-01-28. Pristupljeno 2013-02-20. 
  2. ^ „I said I'd tell you when I knew...”. Patrick Rothfuss' Blog. 28. 4. 2010. Arhivirano iz originala 31. 08. 2016. g. Pristupljeno 1. 11. 2010. 
  3. ^ „Strah mudroga - I tom”. laguna.rs. Pristupljeno 24. 1. 2024. 
  4. ^ „Strah mudroga - II tom”. laguna.rs. Pristupljeno 24. 1. 2024. 
  5. ^ Rothfuss, Patrick. „A Glimpse of Things to Come”. Patrick Rothfuss. Arhivirano iz originala 05. 09. 2016. g. Pristupljeno 29. 11. 2011. 
  6. ^ „When in Rome...”. Patrick Rothfuss' Blog. 12. 5. 2009. Pristupljeno 1. 11. 2010. 
  7. ^ „Is It Drafty In Here?”. Patrick Rothfuss' Blog. 26. 2. 2010. Pristupljeno 12. 12. 2020. 
  8. ^ „Kickstarting Tak, a new Cheapass Game based on Patrick Rothfuss's "Wise Man's Fear"”. Boing Boing. Pristupljeno 23. 1. 2019. 
  9. ^ „NYT Besteller fantasy list, March 15”. Fantasyhotlist.blogspot.com. 2011-03-18. Pristupljeno 2013-02-20. 
  10. ^ Taylor, Ihsan. „Best Sellers - The New York Times”. Nytimes.com. Pristupljeno 2013-02-20. 
  11. ^ The New York Times. „Best Sellers: Hardcover Fiction”. The New York Times Company. Pristupljeno 4. 2. 2013. 
  12. ^ grrm (26. 1. 2012). „Hugo Recommendations - BEST NOVEL”. 
  13. ^ „Locus Online Reviews » Faren Miller reviews Patrick Rothfuss”. Locusmag.com. 2011-03-19. Pristupljeno 2013-02-20. 
  14. ^ „Fiction Review: The Wise Man's Fear by Patrick Rothfuss”. Publishersweekly.com. 2011-01-24. Pristupljeno 2013-02-20. 
  15. ^ „BOOK REVIEW: 'Wise Man's Fear' sparkles, stumbles”. 27. 3. 2011. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Страх_мудрога&oldid=27808602”