Stres i anksioznost izazvana ratom u Ukrajini

Vesti i objave na društvenim mrežama iz Ukrajine i susednih zemalja su sve gore, a to nameće posedovanje metoda da se nosimo sa strahom i emocijama u vremenu neizvesnosti koje dolazi.

Stres i anksioznost izazvana ratom u Ukrajini zavladala je svetom nakon što je Rusija napala Ukrajinu 24. februara 2022. godine a posebno kada je ruski predsednik Vladimir Putin pomenuo nuklearnu spremnost svoje zemlje. Svet se uhvatio u koštac sa strahom uznemirujućim emocijama i neizvesnošću zbog mogućnosti nasilnog sukoba, ne samo između dve zemlje, već i širih razmera.

Poteškoće pandemije kovida 19 rastegnule su naše umove i tela. Obrada još jedne potencijalne krize može biti zastrašujuća i neodoljiva. Posedovanje metoda da se nosimo sa strahom i emocijama koje proizilaze iz suočavanja sa krizom može svakom pojedincu pomoći da funkcioniše i nosi se sa ovim problemom u vremenu neizvesnosti koje dolazi i koje će najverovatnije dugo trajati.

Preduslovi

Zastrašujući snimci sa ratišta u Ukrajini na globalnom nivou dovela je u novu psihičku krizu veliki broj ljudi.

Posle dve godine prelaska sa jedne varijante kovida 19 na drugu, anksioznost i depresija su porasli 25% tokom prve godine pandemije koronavirusa (prema saopštenju Svetska zdravstvena organizacije), u kojoj su mladi najteže pogođeni. I dok su mnoge zemlje popuštale kovid 19 ograničenja, na ovu situaciju nadovaezala se kriza u Ukrajini. Nasilne slike raketnih napada i mrtvih vojnika koji leže na ulicama preplavile su društvene mreže i TV ekrane, pretnja nuklearnim napadima je visila u vazduhu, a stanovnici su gledali kako se ekonomije lome nakon toga. To je mnoge ljude na globalnom nivou dovela u novu krizu i novu katastrofu, u kojoj...osećanja koja ljudi možda doživljavaju su bes...beznađe, bespomoćnost i obamrlost, zbog preopterećenosti stresom.

Invazija Rusije na Ukrajinu i zabrinutost oko rata još više je potencirana protokom informacija o sukobu koje utiče na mentalno zdravlje. Čitanje vesti da bi razumeli šta se dešava u svetu važan je deo informisanosti građanina. Ali naslovi vesti, koji imaju za cilj da privuku vašu pažnju, mogu više da podstaknu strah nego da ponude informacije. Kontinuirani protok informacija može biti neodoljiv, ali i veoma stresan. Beskrajno listanje kroz priče i infografike dok je svet preplavljen virtuelnom bukom može stvoriti negativnu atmosferu panike i osečaja propasti.

Jedna od prvih reakcija je anksioznost (strah od nepoznatog) i depresija, koje uticati ne samo mentalno, već i fizički. Ove reakcije utiču na odnose unutar porodice ili drugog okruženja, razdražljivost, povlćenje u sebe poremaćaj sna itd.

Ako pojedinac doživljava bilo koje od ovih ponašanja, udaljavanje od stalnog ciklusa vesti može mu pružiti preko potrebno olakšanje. Slično brizi o sebi kada su izveštaji o pandemiji kovida 19 bili beskonačni, treba postavite svoja lična ograničenja i držite ih se.

Prevencija

Postoje koraci koje svaki pojedinac može preduzeti da zaštititi sopstveno mentalno zdravlje i očuva osećaj mira u novonastaloj krizi. Vesti nikada ne prestaju. Informacije se šire u atmosferu svuda oko nas. Pri tome je važno biti iskreni prema sebi i sopstvenom poštovanju jer se to odnosi na to da svaki pojedinac treba da zna koji je prag sopstvenog duševnog zdravlja, odnosno:

• Koje su moje granice?
• Koliko je vesti previše za mene?'

Ovo su granice u okviru kojih svaki pojedinac treba sebe da postavi, i da odluči da se odmori od naslova i vesti, i pravovremno ispuni negativnu rupu nečim pozitivnim i korisnim, a to može biti:

Prihvatiti svakodnevicu

Uznemirujuće, beskorisne misli o kojima smo opsednuti treba i zameniti svakodnevnim domaćim, poput „moram da idem u kupovinu i operem veš” ili „moram da se pozabavim svojom decom”. Svakako ne možete da sprečite da se osećate uznemireno zbog ovoga, ali možete imati listu stvari koje su prijatnije, svakodnevnije ili manje stresne koje možete da se setite.

Izbegavanje traženja dokaze koji potkrepljuju najgore strahove

Izbegavati potragu za dokazima koji podržavaju najgore misli i osećanja; najdramatičnije izvore vesti ili najmučnije slike. Pokušajte da izbegnete da tražite ove dokaze, koji mogu negativno uticati na duševno zdravlje.

Odvajanje od vremena provedenog na društvenim medijima

U tom smislu treba izbegavati informacije o ratu na društvenih mreža ili sa telefona. Umesto praćenja ovih informacija sa društvenih mrežavreme treba iskoristiti za čitanje i slušanje informacija iz veoma verodostojnih, etičkih i objektivnih izvora. Ako niste sigurni kako da znate da li ste preplavljeni lođim vestima, procenite njihov uticaj na sopstveno duševno zdravlje.

Šetnja i uživanje u prirodi

Boravak na otvorenom može smanjiti stres, anksioznost i depresiju. Udisanje svežeg vazduha ima smirujući efekat i može omogućiti da se naše misli usredsrede i ostanemo smireni.

Osećaj zahvalnosti

Iako je mogućnost sukoba uznemirujuća, trebalo bi biti zahvaln što živite u generalno bezbednom okruženju, u kome imate pristup hrani, skloništu i medicinskoj nezi ako je potrebno.

Provoditi vreme sa najmilijima

Vreme treba provoditi sa svojim najmilijima i uživati u njihovom društvu, bilo telefonom ili lično. Razgovarajte sa njima o tome kako obrađuju ono što se dešava u Ukrajini i dajte im prostora da podele svoja razmišljanja sa vama. Dopuštajući nekom drugom da se oseća saslušano i potvrđeno, može pomoći da se osećate manje usamljeno u svojim osećanjima.

Pokazivanje saosećanja

Pokazivanje saosećanja prema ljudima koji su pogođeni situacijom u Ukrajini skida se fokus sa sebe i prebacuje na druge, davanjem moralne podrške ukrajinskim prijateljima koji su možda zabrinuti za članove svoje porodice. Drugi prijatelji koji su preživeli slične invazije možda imaju posla sa PTSP-om. Pripadnici vojske i članovi njihovih porodica možda imaju strah od raspoređivanja. Ponuda uha za slušanje može pružiiti veliku pomoć nekome ko se bori.

Finansijska podrška

Ponuditi finansijsku podršku preko renomiranih organizacija koje pomažu ljudima u Ukrajini. Istraživanja pokazuju da pomaganje drugim ljudima pruža osećaj blagostanja.

Meditacija i molitvacija

Aktivnosti vezana za svesnost, uključujući meditaciju ili molitvu ako je neko duhovna osoba, su moćno oruđe u borbi protiv stresa. Oni mogu pomoći da se koncentrišete sa očekivanja najgoreg i da vaš um odvedete na mesto mira. A ako se odnosi na vaš sistem verovanja, molitva može poslužiti sličnoj svrsi i omogućiti pojedincu da se oseća malo utemeljenije. Čak i sa duhovne tačke, molitva i oslanjanje na veru su veoma važni tokom ovog vremena. To zapravo može pomoći da se ublaži anksioznost (strepnja) i depresija (raspoloženje) koja se može osećati.

Pomoć izbeglicama

Dok ostaje da se vidi da li će izbeglice iz Ukrajine biti preseljene u neku zemlju, njima je potrebna pomoć. Ako ljudi koji pretrpe veliku traumu kao što je bekstvo iz ratne zone dobiju podršku za sebe i svoju porodicu u svojim novim domovima, to može smanjiti njihove šanse za PTSP i druge duševne probleme u budućnosti.

Razgovar sa stručnjakom

Ne postoji univerzalni pristup za suočavanje sa globalnim katastrofama jer one različito utiču na sve, a posebno na osobe koje imate postojeću dijagnozu depresije, anksioznosti ili PTSP-a, ili su zabrinuti da bi mogli imati simptome ovih poremećaj, važno je da se obrate svom lekaru ili terapeutu da bi izrazili šta trenutno osećat, i da bi dobili savet za druge korake koje bi mogli da preduzmu.

Ako se osećate iscrpljeno događajima koji se odvijaju u Ukrajini, razmislite o razgovoru sa licenciranim stručnjakom za mentalno zdravlje. Oni mogu ponuditi personalizovane strategije za upravljanje vašom anksioznošću koja okružuje krizu.

Spoljašnje veze

• The Russian invasion of Ukraine: How to manage war-related anxiety. (jezik: engleski)
• „Osam od deset Italijana plaši se nuklearnog rata i počinje da štedi”. - www.rts.rs. Pristupljeno 10. marta 2022.

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).