Stres i ateroskleroza
| Stres i ateroskleroza | |
|---|---|
 | |
| Klasifikacija i spoljašnji resursi | |
| Specijalnost | Patologija |
| MKB-10 | I25.0,I25.1,I70 |
| DiseasesDB | 1039 |
| MeSH | D001161 |
Hronični stres i ateroskleroza su međusobno povezani faktori kardiovaskularnih rizika koji dovode do bolest velikih i srednjih mišićnih arterija. Karakteriše se disfunkcijom endotela krvnog suda, vaskulitisom, i nakuplanjem lipida, holesterola, kalcijuma i ćelijskih elemenata unutar zida krvnog suda. Ovaj proces za posledicu ima formiranje plaka, vaskularno remodelovanje, akutnu i hroničnu opstrukciju lumena krvnog suda, poremećen protok krvi, i smanjenu oksigenaciju ciljanih tkiva i vaskularni događaj. Osobe koje preterano reaguju na svakodnevne emocionalni stresove (poput izraženih manifestacija i frustracija, besa ili neprijateljstva), stalno su izložene dejstvu poremećaja vaskularnih funkcija, preko hormonskih promena i povećanja nivoa adrenalina u našem krvotoku. Zato su osobe u hroničnom stressu u velikom riziku od ubrzanog razvoja ateroskleroze, što može imati za posledicu pogoršanje ukupnih srčanih funkcija i rizik od smrti zbog bolesti srca.[1]
Patofiziologija[uredi | uredi izvor]
Iako nije dokazano kako stres može da ubrza aterosklerozu, postoji znatan broj istraživanja koja sugerišu da je on bitan činilac za razvoju ateroskleroze. Ljudi koji reaguju na svakodnevne (hronične) emocionalne stresove u najvećoj su opasnosti jer su izloženi dejstvu stalnih „talasa” adrenalina. Pod uticajem povišenih vrednosti adrenalina i drugih hormona, u stresu, direktno nastaju promene na krvnim sudovima. Čak i normalna psihička napetosti koja se doživljava u svakodnevnom životu može da izazove privremeno pogoršanje vaskularnih funkcija, preko hormonskih promena, a pre svega povećanja nivoa adrenalina u krvotoku.[2]
Kod osobe u hroničnom emocionalnom stresu, u njihovom krvotoku deponuje se adrenalin na najmanju provokaciju, što može da rezultuje i povećanom zapaljenjskom reakcijom (ponekad sa povišenim nivoom C reaktivnog proteina (CRP)), koja je direktno povezan sa povišenim rizikom od ateroskleroze. Osim toga, hronični emocionalni stres često je praćen pogoršanjem još nekoliko drugih kardiovaskularnih faktora rizika.
Na primer:
- pušači pod stresom obično povećavaju potrošnju duvana, što je takođe jedan od faktora rizika za nastanak ateroskleroze,
- osobe pod stresom posežu za velikim količinama hrane, i time ne samo da uvećavaju telesnu težinu već i nivo holesterola (jednog od faktora rizika za aterosklerozu) u periodu povećanog stresa.
Iz napred iznetog može se zaključiti da hronični stres potencijalno ubrzava aterosklerozu i time direktno utiče na krvne sudove, doprinoseći razvoju i umnožavanju ukupnih srčanih faktora rizika. Time se može obijasniti zašto osobe sa hroničnim stresom imaju znatno izraženije simptome - naročito angine pektoris - koja može da pređe u srčani udar.[3]
Sprečavanje stresom izazvane aterioskleroze i srčanih bolesti[uredi | uredi izvor]
Prevencija intenzivnog stresa je jako važna, zato što je nivo reakcija na stres jedan od najvažniji faktor u određivanju da li će tokom hroničnog stres povećati srčani rizik.
| „ | U suštini, ako naučimo kako da reagujemo na stresne situacije, naša borba sa naletima adrenalin automatski je angažovana na prvi znak nevolje.[4] | ” |
Iako nije uvek oguće, pa čak ni poželjno da se spreče svi oblici emocionalnog stresa, i dalje postoje mnogi načini kojima se može smanjiti verovatnoća da će hronični stres izazvati aterioskleruzi i posledično kardiovaskularne probleme. Mnogi programi za upravljanje stresom su pokazali su merljiv uspeh u ostvarivanju tog cilja.[5]
- Redosled radnji u prevenciji stresa
- Prvo, što osoba pod stresom mora da uradi je da identifikuju specifične situacije u svom životu koje uzrokuju, posebno težak, oblik stresa i da kad god je ili koliko god je to moguće izbegava ili ograniči broj stresnih situacija.
- Drugo, nauče neke efikasne tehnike upravljanja stresom, npr. menjanjem sopstvene percepciju zajedničkih stresnih situacija, ili smanjenjem fizičke reakcije na stresni događaj. Ovi programi za upravljanje stresom uključuju vežbe disanja, vežbe istezanja, aerobne vežbe, tehnike vizualizacije, jogu, meditaciju, i/ili masažu. Suština ovih programa je da vode ka istom cilju — smanjenju adrenalinskog odgovora, manjim nivoom - intenzitetom stresa.
- Treće, treba obratite pažnju na sve srčane faktore rizika, i uradite sve što se može, da oni budu stavljeni pod kontrolu lekara.
- Četvrto, osoba pod hroničnim stresom treba koristi usluge lekara koji će joj dati ne samo sugestije o načinima upravljanja stresom već i obezbediti ukupne kontrole faktora rizika.
- Peto, u dogovoru sa lekarom, ponekad je korisna i pofilaktička primena aspirina (u dnovnoj dozi od 81-100 mg), koji može da smanji rizik od rupture aterosklerotskog plaka kod osoba sa izraženijim hroničnim emotivnim stresom.[6][7]
Komplikacije[uredi | uredi izvor]
Kod osoba sa hroničnim stresom posle koronarnog arterijskog bajpasa postoji tendencija preteranog kardiovaskularnog rizika (srčanog udara) u odnosu na pacijenate koji nemaju preterano izražen odgovor na stres.[8][9][10]
Ukupan rizik od smrti kod osoba sa hroničnim stresom, koje boluju od ateroskleroza sa kardiovaskularnim bolestima srca je veći od osoba koje nisu pod stresom ili nemaju preterano izražen odgovor na stres.[11]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Sesso, HD, Kawachi, I, Vokonas, PS, Sparrow, D. Depression and the risk of coronary heart disease in the Normative Aging Study. Am J Cardiol 1998; 82:851.
- ^ Chang, PP, Ford, DE, Meoni, LA, et al. Anger in young men and subsequent premature cardiovascular disease: the precursors study. Arch Intern Med 2002; 162:901.
- ^ Pignalberi, C, Patti, G, Chimenti, C, et al. Role of different determinants of psychological distress in acute coronary syndromes. J Am Coll Cardiol 1998; 32:613.
- ^ Blumenthal JA, Sherwood A, Babyak MA, et al. Effects of Exercise and Stress Management Training on Markers of Cardiovascular Risk in Patients with Ischemic Heart Disease: a Randomized Controlled Trial. JAMA; 293:1626.
- ^ Denollet, J, Brutsaert, DL. Reducing Emotional Distress Improves Prognosis in Coronary Heart Disease: 9-year Mortality in a Clinical Trial of Rehabilitation. Circulation; 104:2018.
- ^ Friedman, M, Breall, WS, Goodwin, ML, et al. Effect of Type A Behavioral Counseling on the Frequency of Episodes of Silent Myocardial Ischemia in Coronary Patients. Am Heart J; 132:933.
- ^ Wei J, Rooks C, Ramadan R, et al. Meta-analysis of Mental Stress-induced Myocardial Ischemia and Subsequent Cardiac Events in Patients with Coronary Artery Disease. Am J Cardiol 2014; 114:187.
- ^ Janeway D. An integrated approach to the diagnosis and treatment of anxiety within the practice of cardiology. Cardiol Rev. 2009;17(1): 36-43.
- ^ Moser DK.The rust of life": impact of anxiety on cardiac patients.Am J Crit Care. 2007;16(4):361-9.
- ^ Rozanski A, Blumenthal JA, Kaplan J. Impact of psychological factors on the pathogenesis of cardiovascular disease and implications for therapy. Circulation. 1999;99(16):2192-217.
- ^ Shekelle, RB, Gale, M, Ostfeld, AM, Paul, O. Hostility, risk of coronary heart disease, and mortality. Psychosom Med 1983; 45:109.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Mittleman, MA, Maclure, M, Sherwood, JB, et al. Triggering of acute myocardial infarction onset by episodes of anger. Determinants of Myocardial Infarction Onset Study Investigators. Circulation 1995; 92:1720.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Emocionalni stres i oštećenje srca (jezik: engleski)
- Stres i bolesti srca: jasna veza (jezik: engleski)
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
