Ajnišah-sultanija (ćerka Bajazita II)
| Ajnišah-sultanija | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 1476 |
| Mesto rođenja | Amasija, |
| Datum smrti | 1514 (starost 37–38) |
| Mesto smrti | Bursa, |
| Porodica | |
| Supružnik |
|
| Potomstvo | Zejnedin-beg Hanzade sultanija Neslihan sultanija Malkočoglu Bali-beg Malkočoglu Mehmed-beg Malkočoglu Ahmed-beg |
| Roditelji | Bajazit II Gulruh-hatun |
| sultanija Osmanskog carstva | |
Ajnišah-sultanija (tur. Aynışah Sultan) bila je osmanska princeza, ćerka sultana Bajazita II, rođena sestra šehzade Alemšaha i sestra osmanskog sultana Selima I.[1]
Rođenje i prvi brak[uredi | uredi izvor]
Ajnišah-sultanija je bila ćerka šehzade Bajazida, rođena 1476. godine. Imala je stariju sestru Kameršah, i mlađeg brata Alemšaha.
Godine 1489, trinaestogodišnja Ajnišah se udala za brata od tetke, iranskog princa Gode Ahmeda. Ovaj dinastički brak služio je kao savez između Otomanskog carstva i iranske dinastije. Godine 1497. Ajnišahin muž je počeo da vlada iranskom državom, ali je svoju vladavinu započeo reformama i promenama, što se nije dopalo stanovnicima. Ubrzo je Gode Ahmed svrgnut. Pošto je njen sin Zejnedin još bio premali, Ajnišah je bila regent dinastije Ak-Kojunlua nekoliko godina. Istovremeno se dopisivala sa ocem, koji joj je pomagao u državnim poslovima.
Sačuvano je pismo u kojem Ajnišah čestita svom bratu Selimu Javuzu stupanje na presto. Godine 1500. došlo je do ustanka, tokom kojeg su Ajnišah i njen mladi sin zbačeni. Sultanija se vratila u domovinu. Otac ju je preudao 1501. godine za Malkočoglu Jahja-bega,[a] kome je rodila tri sina.
Izgradila je nekoliko osnovnih škola, koje nose ime mektebe, a osnovala je i dobrotvornu fondaciju koja je podržavala rad škole. Ajnišah je umrla 1514. godine, u Istanbulu.[2]
Sa Ahmed-begom je imala troje dece :
- Zejnedin-beg (1491 — 1508) (tur. Zeyneddin Bey) — namesnik Dijarbekira. Ubio ga je šah Ismail 1508. godine.
- Hanzade-sultanija (tur. Hanzade Hanımsultan) (1492 — nakon 1518) — istoričar Radovan Samardžić je u svom delu Sulejman i Rokselana naveo da je njeno ime bilo Humašah, dok su kasnije istoričari utvrdili da to nije tačno, već da se zvala Hanzade. Udata je 1508. godine za Kučuk Bali-pašu (umro 1527), namesnika Skoplja, koji je bio preko dvadeset godina stariji od sultanije. Bali-paša je bio blizak rođak Malkočoglu Jahja-paše. Hanzade je bila veoma poznata po svojoj lepoti. Prema izvorima, sultanija je bila sklona preljubama, i njen slučaj se uključuje kao jedan od najpoznatijih u istoriji varanja supružnika u srednjem veku. Pored toga, imala je reputaciju lascivne žene za koju je rečeno da su joj oči stalno bile uprte u mlade i zgodne muškarce. Prema izveštaju koji je bio podnet sultanu Selimu 1516. godine, izvršila je niz razvratnih radnji. Uhvaćena je u preljubi sa muškarcem u Skoplju, koji je bio pogubljen po naređenju sultana Selima, kao i šest osoba za koje je bilo utvrđeno da su bili posrednici u toj vezi. Prema izveštaju koji je nađen u arhivi Topkapi-palate, Hanzade je jedva izvukla živu glavu iz ove situacije. Ubrzo nakon toga se tajno, bez dozvole, preselila za Istanbul, gde je našla novog ljubavnika Delakoglu Baka, koji je recitovao Kuran. Rodila mu je vanbračnu ćerku, koju je krila. Nakon što ju je videla njena rođaka i ćerka njenog ujaka princa Mahmuta, Hančerli Fatma sultanija, upozorila ju je da nipošto nije smela dozvoliti sebi tako nešto. Vođena svojim lošim iskustvom sa sultanom, Hančerli sultanija je opomenula Hanzade da sultan Selim ne liči ni na jednog drugog sultana i da on ne prašta. Podsetila ju je kako je surovo pogubio svu njihovu braću od stričeva i ukazala joj je da rizikuje da bude prva sultanija koja će biti pogubljena, i da će ovaj put kao i prošlog puta biti pogubljeni svi posrednici te veze, kao i samo dete. Hanzade je odgovorila Fatmi da ju jeste strah sultana Selima, ali da ne može da se odrenke zabranjene ljubavi. Nakon toga, sultanija Fatma joj je rekla da onda živi u sramoti ako tako želi, nakon čega ju je pljunula u lice. Nažalost, ćerka joj je nakon šest meseci umrla. Kada je istanbulski kadija saznao za preljubu, proterao je mladića u Edirne, gde se razboleo od malarije i umro u Babaesku. Nakon njegove smrti, Hanzade je tražila da mu se otkopa grob da bi se uverila da je to on. Prema istorijskim zapisima, satima je lila suze nad njegovim grobom. Ubrzo je utehu našla u njegovom bratu. Ljudi su je viđali i širili glasine, a kako je Hanzade živela u strahu od sultana Selima, naredila je svojoj kalfi Kamerveš-hatun i evnuhu Ihsak-agi da potplaćuju narod i ućutkuju ih, da ne bi sulčajno sultan saznao i kaznio je. Sulge Bali-paše su za to saznale, i poslale su pod pašinim nagovorom anonimno pismo sultanu. Kada je sultan Selim za to saznao, naredio je da se Hanzade izvede pred njim. Hanzade je molila sultana da je ne pogubi. Sultan Selim je naredio sinu princu Sulejmanu, koji je bio u tom trenutku u Topkapiju, da ubije njenog novog ljubavnika. Sulejman je podneo izveštaj ocu da njegova rođaka Hanzade uspeva da prikriva svoje preljube zahvaljujući svojim odanim slugama i neizmernom bogatstvu koje je posedovala. Sultan Selim je naknadno razrešio brak između nje i Bali-paše, a da je ne bi pogubio zbog njenih nedela, rečeno je da je Selim prisilno udao Hanzade za nekog pašu i zauvek prognao na jedno od ostrva u Grčkoj koje je bilo pod Osmanlijama da bi je držao podalje od prestonice i požuda. Ostatak njenog života je ostao nepoznat.
Nekad se Kučuk Bali-paša meša sa Malkočoglu Bali-begom, pa se smatra da je bila udata za Bali-bega, međutim, to najverovatnije i nije tačno, pošto je njegova majka bila i majka sultanije Hanzade.
- Neslihan-sultanija (tur. Neslihan Hanımsultan) (1493 - nakon 1514) - udata 1509. godine za princa Aladina (umro 1514), unuka sultana Bajazita. Iz prvog braka je imala ćerku, sultaniju Hvandi.
Iz drugog braka je imala tri sina:
- Malkočoglu Bali-beg (tur. Malkoçoğlu Balı Bey) (rođen 1502); nakon osvajanja Beograda 1521. godine, imenovan je namesnikom Smedereva. Učestvuje 1526. godine u bici kod Mohača, kime stiče naklonost sultana Sulejmana. Tokom 1540-ih imenovan je namesnikom Budima. Umro je 1548 godine. Imao je sina:
- Malkočoglu Mehmed-beg; imenovan namesnikom Varadina. Uspešno je izveo opsadu tvrđave Đula. Učestvovao je u poslednjem pohodu sultana Sulejmana, u bici za Sigetvar. Poginuo je 1570. godine tokom juriša na tvrđavu Gazimagus.
- Malkočoglu Mehmed-beg (tur. Malkoçoğlu Mehmed Bey); Učestvovao u Mohačkoj bici . Godine 1527. postao je sandžakbeg Beograda. Učestvovao u opsadi Beča. 1538. godine se pridružio pohodu na Moldaviju . Od 1543. godine postao je treći budimski bejlerbeg i na ovoj dužnosti je ostao 4,5 godine. Preminuo je 1566. godine u Budimu. Imao je sinove:
- Derviš-beg (um. 1550)
- Arslan-beg; namesnik Požege od 1537. godine. Bio je i pesnik. Pogubljen je po naređenju Mehmet-paše Sokolovića 1566. godine.
- Malkočoglu Ahmed-beg (tur. Malkoçoğlu Ahmed Bey); imenovan je 1543. godine namesnikom Beograda. Učestvovao je u bici kod Lepanta 1571. godine.
Ostatak života i smrt[uredi | uredi izvor]
Ona je održavala prepisku sa ocem i polubratom Selimom, čak mu je i čestitala kada je stupio na tron, pored još nekoliko sestara.
1506. godine izgradila je osnovnu školu. Kada je umrla, Ajnišah je sahranjena blizu medrese Bešir-age, u školi koju je sama bila podigla.
Napomene[uredi | uredi izvor]
- ^ Neki istoričari pogrešno nazivaju ženom Jahja-paše Hatidžu, koja je bila udata u to vreme za Faik-pašu. Greška proističe iz činjenice da je puno ime Jahja-pašine supruge bilo Hatidže Ajnišah.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Ayvansaray-i, Hafiz Hueseyin; Ayvansarayî, Hafiz Hüseyin Al-; Roxburgh, David J.; Ayvansaray, ̂ı Hafız Hüseyin (2000). The Garden of the Mosques: Hafiz Hüseyin Al-Ayvansarayî's Guide to the Muslim Monuments of Ottoman Istanbul (na jeziku: engleski). Brill. ISBN 978-90-04-11242-1.
- ^ Türkischer Biographischer Index (na jeziku: turski). Walter de Gruyter. 2011. ISBN 978-3-11-096577-3. Pristupljeno 14. 3. 2022.