Taika
Taika (大化) je ime prve zvanične ere (nengo) po sistemu starog japanskog računanja vremena. Pripada periodu Asuka i doneta je pod vladavinom cara Kotokua.[1] Taika era je trajala od avgusta 645. do februara 650. godine a nasledila ju je Hakuči era (650—654).[2]
Istorija[uredi | uredi izvor]
Prva godina Taike bila je 645., odnosno "Taika 1" (大化元年). Ime novog razdoblja kreirano je da bi se označilo početak vladavine cara Kotokua a kada se ono završilo, počelo je novo u četvrtoj godini nakon početka vladavine carice Kogjoku.[1]
Ova era se u Japanu smatra prvom „nengo“ erom, čiji koreni vuku iz kineskog sistema era „nianhao“[2] ali neki učenjači sumnjaju u legitimnost „Taika“ i „Hakuči“ ere smatrajući da je su ta imena možda kasnije dodeljena u zapisima „Nihon šoki“ a ne originalno nazvana od strane cara Kotokua. [3]
Važniji događaji Taika ere[uredi | uredi izvor]
- 645. (Taika 1): Carica Kogjoku abdicira u korist njenog brata.[4]
- 645. (Taika 1): Kotoku uvodi Taika reformu (大化の改新 "Taika no kaishin") i zvanično deli Japan na osam provincija stvarajući novu hijerarhiju u vlasti.[5]
- 645. (Taika 1): Kotoku napušta grad Asuka i seli prestonicu za Nanivu (deo današnje Osake) gde gradi palatu „Tojosaki-no-Mija“ koja postaje novi centar moći.[6]
- 646. (Taika 2, prvi dan, prvog meseca): Kotoku donosi sistem novog kalendara ali i razne zakone koje imaju uticaja na celu zemlju. Stvara sudstvo, postavlja čuvare na glavnim putevima, stvara prvi sistem poštanskih usluga, imenuje guvernere za svaku pokrajinu, popisuje kuće i stvara sistem naplaćivanja poreza. Donosi pravilo da na svako hiljadito domaćinstvo iz okruga bude poslata jedna devojka koja će služiti u palati ali i da svake godine po jedan zvaničnik iz palate ode u provincije i izvesti o radu guvernera u udaljenim mestima. Car je inicirao i izgradnju magacina hrane i oružja u slučaju iznenadnog rata.[5]
- 649. (Taika 5, sedmi dan trećeg meseca): Umire ministar (sadaidžin) Abe no Kuraši Maro. [7]
- 649. (Taika 5, treći mesec): Sogo no Kijouga, mlađi brat ministra (udaidžina) Soga Jamada Išikava Maroa izvestio je cara da je njegov brat umešan u zaveru protiv vlasti. Na osnovu te informacije Kotoku šalje vojsku da kazni prestupnika ali Jamada to saznaje unapred i odlučuje da se ubije. Nakon što se kasnije ispostavilo da je Jamada bio nevin, brat Kojouga biva kažnjen progonom u mesto Tokači (na Hokaidu) koji je u to vreme bio nenaseljena divljina.[8]
- 649. (Taika 5, dvadeseti dan četvrtog meseca): Kose no Toko no O omi (593—658) biva imenovan ministriom „saidadžinom“ nakon što je njegov prethodnik umro.[7]
- 649. (Taika 5, četvrti mesec): Otomo Nagatoko no Muradži je imenovan „udaidžinom“.[7]
- 649. (Taika 5): Car odlučuje da uspostavi novi sistem vladavine nazvan „hašo hjakan“ koji se sastoji od 8 ministarstva i 100 biroa.[9]
- 650. (Taika 6): Počinje Hakuči era (Taika 6 se obeležava i sa Hakuči 1). Nakon što je daimjo provincije Nagato doneo na poklon belog fazana koji se smatrao dobrim znakom, car Kotoku, oduševljen ovim raritetom menja ime ere u Hakuči (u prevodu „beli fazan“).[10]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Tisingh, Isaac. (1834). Annales des empereurs du Japon. pp. 47-49. na sajtu Gugl knjige
- ^ a b Nussbaum, Louis-Frédéric. (2005). "Taika" in Japan Encyclopedia. pp. 924 na sajtu Gugl knjige; n.b., Louis-Frédéric is pseudonym of Louis-Frédéric Nussbaum, see Deutsche Nationalbibliothek Authority File[mrtva veza]
- ^ Bialock, David T. (2007). Eccentric Spaces, Hidden Histories: Narrative, Ritual, and Royal Authority from the Chronicles of Japan to the Tale of the Heike, pp. 56-57 na sajtu Gugl knjige; excerpt at pp. 57, "Whether the era name of Taika and Hakuchi are viewed as evidence of an actual precedent set by Kōtoku or as the work of chroniclers belonging to a later reign around the time of Nihon Shoki 's editing, the practice of assigning era names inaugurated a new phase in the consolidation of the court's expanding political power."
- ^ Varley 1980, str. 44; a distinct act of senso is unrecognized prior to Emperor Tenji; and all sovereigns except Jitō, Yōzei, Go-Toba, and Fushimi have senso and sokui in the same year until the reign of Emperor Go-Murakami.
- ^ a b Titsingh 1834, str. M1 48
- ^ Brown, Delmer et al. (1979). Gukanshō. pp. 266; Osaka City website: Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. mart 2009) Osaka, history Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. novembar 2007)
- ^ a b v Brown & Ishida 1979, str. 266
- ^ Brown. pp. 266; Titsingh, pp. 49.
- ^ Varley. pp. 133; Titsingh, pp. 49.
- ^ Titsingh 1834, str. M1 49
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Bialock, David T. (2007). Eccentric Spaces, Hidden Histories: Narrative, Ritual, and Royal Authority from the Chronicles of Japan to the Tale of the Heike. Stanford: Stanford University Press. ISBN 9780804751582. OCLC 237216457.
- Brown, Delmer Myers; Ishida, Ichirō (1979). The Future and the Past: A Translation and Study of the Gukanshō, an Interpretative History of Japan Written in 1219. Berkley: University of California Press. ISBN 978-0-520-03460-0. OCLC 251325323.
- Nussbaum, Louis-Frédéric; Roth, Käthe (2002). Japan Encyclopedia. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-01753-5. OCLC 58053128.
- Titsingh, Isaac. (1834). Nihon Odai Ichiran; ou, Annales des empereurs du Japon. Paris: Royal Asiatic Society, Oriental Translation Fund of Great Britain and Ireland. OCLC 5850691
- Varley, H. Paul (1980). A Chronicle of Gods and Sovereigns: Jinnō Shōtōki of Kitabatake Chikafusa. New York: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-04940-5. OCLC 59145842.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Japanski kalendar - ilustracije i dodatne informacije