Teorije konflikta

Teorije konflikta u sociološkom pogledu se temelje na društvenim sukobima. Teorije su postavili Karl Marks i Ogist Kont.

Marks je smatrao da je sukob pokretač društvenog razvoja. Kont je sukob video kao društvenu bolest koju je moguće izlečiti. Iz ova dva gledišta razviće se vremenom dve suprotstavljene ideje: funkcionalizam i teorija sukoba. Funkcionalizam naglašava važnost konsenzusa u društvu. Sukob je moguć, ali kao povremeni poremećaj u društvenim odnosima. Teorije sukoba, nasuprot tome, polaze od pretpostavke da u društvu postoje bazične razlike u interesima između društvenih grupa. Usled toga dolazi do sukoba koji su uobičajena i trajna karakteristika svakog društva.

Sociološka perspektiva

Ono što je ovim teorijama zajedničko jeste da sukobe vide kao posledicu društvenih činilaca. Nasuprot tome, biologistička objašnjenja u prvi plan ističu navodne karakteristike ljudske prirode kao što su egoizam i agresivnost koji se neminovno vode sukobima između pojedinaca. Psihologističke teorije u prvi plan ističu probleme u socijalizaciji, frustracije i pražnjenje napetosti. Uticaj ovih gledišta u različitoj meri je prisutan kod sociologa koji su se bavili društvenim sukobima.

Georg Zimel

Za Cimela, sukob je jedan od osnovnih društvenih oblika. Sukob, paradoksalno, predstavlja jedan od osnova udruživanja jer je interakcija u njemu najintenzivnija. Sukob je izvor socijalne regulacije, a ne samo disfunkcije. Sukob vodi miru i jedinstvu bilo postizanjem kompromisa ili uništenjem jedne od starana u borbi. Nema društva bez sukoba, kao ni bez mira i saradnje. U svakom društvu ove suprotnosti se mešaju. Razlog je taj što je ljudima urođena mržnja baš kao i ljubav i zato će uvek biti sukoba.

Zimel 2

Poseban vid sukoba je utakmica. Ona se razlikuje od borbe po tome što ne teži uništenju protivnika, već postizanju cilja-posedovanja istog predmeta. Utakmica razvija takmičarski duh i zato je pozitivna. Borba takođe može imati pozitivnu funkciju koja se ogleda u jačanju kohezije grupe, npr. ako nema protivnika grupa se vremenom raspada. Takođe, sukob eliminiše one koje su najmanje vezani za grupu. Sukob pojedincu daje osećaj da nije bez alternative u nekom odnosu. Posebnu pažnju Zimel poklanja rešavanju sukoba. On ističe da kompromis predstavlja poravnanje u kome se jedna strana odriče željenog predmeta. Kompromis pretpostavlja sposobnost apstraktnog mišljenja koje razlikuje predmet od vrednosti predmeta. Zato je kompromis moguć tek u kulturno razvijenim zajednicama.

Maks Veber

Borba je odnos u kome akter svesno pokušava da sprovede sopstvenu volju nasuprot otporu ostalih aktera. Miroljubiva borba(bez aktuelnog fizičkog nasilja) je takmičenje. Kada se takmičenje vodi prema pravilima poretka onda je reč o regulisanom takmičenju. Borba za opstanak bez smisaone borbene namere naziva se selekcija. Postoje mnogi prelazi između, s jedne strane, krvave borbe u cilju uništenje protivnika, i sa druge strane, regulisane viteške borbe. Nasilna borba je poseban tip zbog sredstava koja se koriste i posledica koje ima.

Veber 2

Svaka borba vodi selekciji onih koji poseduju više ličnih kvaliteta važnih za pobedu u borbi. O kojim kvalitetima je reč zavisi od uslova borbe, a najvažniji uslovi su poreci prema kojima se orijentiše ponašanje u borbi. Društvena selekcija znači da određeni tipovi ponašanje imaju više izgleda da se dobiju određeni društveni odnosi. Selekcija je večita jer nema načina d ase ona isključi. Pacifistički poredak može samo da reguliše sredstva, objekte i pravac borbe u smislu da se neki od njih isključe.

Luis Kozer

Osnovni cilj je isticanje pozitivnih funkcija sukoba. Unutrašnji sukob može biti faktor kohezije jer služi kao ventil koji daje oduška netrpeljivostima i onemogućava da se odnosi između aktera prekinu, npr. sukob će biti posebno jak ako izbije u grupi koja je uporna nastojala sprečiti izražavanje neprijateljskih osećanja. U tom slučaju on ne razrešava samo aktuelni problem već sve one potisnute probleme odjednom. Zato važi pravilo: Što je grupa čvršća to je sukob intenzivniji. Pozitivna funkcija sukoba postoji samo ako ciljevi i vrednosti sukobljenih strana nisu suprotni na čelima na kojima se grupa zasniva. Spoljni sukob guši konflikte u grupi i eliminiše disidente. Čak i nasilje može imati pozitvne funkcije: nasilniku daju mogućnost da steknu osećaj priznanja u svojoj sub kulturnoj grupi ukazuju na dublje probleme (čartistički sukob) i doprinosu njihovom rešavanju predstavlja katalizator za one koji ne učestvuju u sukobu skrećući pažnju na probleme

Ralf Darendorf

Smatra da Marksova teorija ne može da objasni glavne sukobe u "postkapitalističkim" društvima XX beka je umesto polarizacije klasa postoji trend razlaganja društvene strukture na mnoštvo novih srednjih slojeva kao i slojeva u okviru starih klasa.Nejednakosti su smanjenje zbog promena u strukturi i intervencije države. Mobilnost je povećana, a vlasništvo više nije izvor kontrole. Sukob u modernom društvu ne proizilazi iz uloge koju neko obavlja. Upravo razlike u moći, odnosno vlasti čine osnovu sukoba u savremenom društvu. Savremeni sukobi međutim nisu fatalni jer postoje različiti mehanizmi industrijske i političke demokratije koji im umanjuju intenzitet. Npr. sindikalni pregovori o institualizaciji sukoba.

Drugi razlog je što su pojedinci aktivni u raznim grupama ali se ni sa jednom ne identifikuju do kraja (Crkva, profesija, klasa, partija itd.)

Posebno istraživane vrste sukoba

• Klasne borbe
• Ideološki sukobi
• Ratovi
• Revolicuje
• Štrajkovi
• Nasilje u porodici